Šta sve o ekologiji znaju naši učenici osnovnih škola, kakva je uloga Zelene poslaničke kancelarije u Beogradu, zašto nosoroge zovu i prirodnim vatrogascima...... Ekipa emisije Zeleni časovnik posetila je Osnovnu školu Lazar Savatić u Zemunu. Razgovarali smo sa učenicima i nastavnicima o tome koliko je važno adekvatno ekološko obrazovanje i kako tumače ideju o uvođenju ekologije kao posebnog predmeta. U mnogim evropskim i svetskim parlamentima zastupljene su stranke čiji se programi zasnivaju na postulatima zaštite životne sredine. Za našu emisiju, intervju je dao Ivan Karić, predsednik Zelenih Srbije. Razgovarali smo o pregovaračkom poglavlju sa EU - 27, genetički modifikovanim organizmima, saradnjom sa drugim evropskim zelenim partijama. Posetili smo i Zelenu poslaničku kancelariju u Beogradu koja prima građane sa problemima koji su u vezi sa zaštitom životne sredine.

„Dekodiranje” je emisija magazinskog tipa u trajanju od 30 minuta, u kojoj se kroz priloge iz različitih oblasti društvenih, prirodnih i tehničkih nauka gledaocima objašnjavaju značaj, specifičnosti, primena i problematika pojedinih aspekata ovih nauka.... Eksperti zaposleni na fakultetima i institutima Univerziteta u Beogradu predstavljaju najaktuelnije teme kao što su: gradske pčele, Alchajmerova bolest, naočare od nanomaterijala, laminirane drvene konstrukcije, večne hemikalije, crne rupe, i još mnogo drugih zanimljivih tema, koje će gledaoci svih uzrasta imati prilike da vide u serijalu „Dekodiranje” na kanalu RTS Nauka. U ovoj emisiji upoznaćete se sa virusima kod životinja, njihovim tipovima i lečenju. Govoriće dr Jakov Nišavić, redovni profesor na Katedri za mikrobilogiju Fakulteta veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu i ekspert za laboratorijsku dijagnostiku virusnih infekcija. O značaju katalizatora za hemijske reakcije govoriće Stefan Pavlović, master hemijskog inženjerstva i istraživač-saradnik u Centru za katalizu i hemijsko inženjerstvo Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju.

Sve što nam se dešava u toku dana – od telefonskog razgovora sa članovima porodice, slanja poslovnih mejlova, do načina na koji vrednujemo sebe i reagujemo u odnosu sa drugima – objašnjava nam psihologija. Na brzoj traci svakodnevice neki se snalaze, neki dominiraju, a mnogi gube kompas, bez obzira na godine. Zato je ove nedelje tema „Studija znanja” – Psihologija svakodnevnog života.... Možemo li u rolerkosteru svakodnevice da ostvarimo bliskost, kao i šta su slobode 21. veka donele, a šta oduzele, kada su u pitanju emotivni odnosi, saznajemo uz psihoterapeutkinju Bojanu Krstić. Sa psihološkinjom Natašom Ivković Lovrić govorićemo o stresu na poslu, prokastrinaciji i organizaciji svakodnevnih obaveza. Rutina nam je svima potrebna, neko će reći da ključ uspeha leži upravo u njoj. Sticanje zdravih navika, određivanje prioriteta, uživanje u hobijima – sve to možemo da naučimo i kao odrasli, ali je dobro ako neke šablone ponašanja usvojimo još u detinjstvu, o čemu će nam govoriti dečji psiholog Ana Busarac. U drugom delu emisije psihoterapeutkinja dr Tatjana Vlašković Jovićević i psihološkinja Snežana Mrvić nam otkrivaju sa kojim se sve problemima mladi danas susreću, šta je najnegativnije, u pogledu mentalnog zdravlja, doneo 21. vek, kao i kako da razvijemo zdrave mehanizme odbrane. Priča o svakodnevici više nije moguća bez upliva društvenih mreža. U krugu od nekoliko stotina onlajn prijatelja delimo svoje slike iz života, utiske, uspehe, raspoloženja i neraspoloženja. Ponekad se ti tekstovi nakupe u dovoljnoj meri pa nastane i knjiga, o čemu će nam govoriti autorka knjige „Točak, topla voda i rupa na saksiji”, Nevena Paunović. O temi pretvaranja svakodnevice u poeziju i prozu čućemo i u razgovoru Ivane Nićiforović i pisca Srđana Valjarevića. Ove nedelje za muziku u studiju zadužena je grupa Alis, u čijem izvođenju ćemo čuti kultne pesme „Its My Life” Bon DŽovija, „Yesterday” grupe Bitlsi, i „Wonderful Life” muzičara Bleka. Odgovorni urednik Opšteobrazovne redakcije: Zoran Živković Voditelj: Maja Bojić Reditelj: Darko Kamarit.

Verovatno su prvi časovi slikanja, koje je dobila od ujaka Svetozara Zorića, profesora Velike škole, bili presudni da Nadežda Petrović poželi da postane slikarka.... Najpre je učila u ateljeu čuvenog Đorđa Krstića, da bi potom upisala slikarsku i crtačku školu Kirila Kutlika. Sa državnom stipendijom nastavila je studije slikarstva u Minhenu, što se danas smatra prvim i drugim, tzv. minhenskim periodom njenog stvaralaštva. U Beograd se vraća 1903. godine i s Branislavom Nušićem u Kolarčevoj zadužbini osniva „Kolo srpskih sestara”. Novac koji je „Kolo” prikupilo za pomoć ilindanskim ustanicima sama nosi u Makedoniju, odakle izveštava za Pijemont i Slovenski jug. Jedan je od osnivača umetničkog društva „Lada”, koje je nastalo uoči „Prve jugoslovenske izložbe”, gde su prvi put zajedno izlagali slikari iz Srbije, Hrvatske, Slovenije i Bugarske. Posle izložbe ona osniva i „Prvu jugoslovensku umetničku koloniju” u Sićevu. Zadojena nacionalnim idejama, s balkona Narodnog pozorišta u Beogradu drži vatrene govore povodom aneksije BiH 1908. godine. Zatim odlazi u Pariz, gde sreće Matisa i Pikasa i učestvuje na dva „Jesenja salona”, na kojima su izložene njene slike iz trećeg, tzv. pariskog perioda. U vreme početka Balkanskih ratova vratila se u Srbiju. Kada su joj umrli otac i majka, pridružila se srpskoj vojsci na frontu kao bolničarka. Brinula je o ranjenicima. To je činila i po izbijanju Prvog svetskog rata. Umrla je u valjevskoj bolnici. Urednik i scenarista serije: Momir Karanović Reditelj: Ivan Popović.