Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 2
06:00
Koncert za dobro jutro
06:59
Slagalica, kviz
07:22
Datum
07:29
Verski kalendar
07:38
Lajmet
07:44
Pionirski koraci, Audiovizuelni arhiv i centar za digitalizaciju, druga emisija - Upravnik Audiovizuelnog arhiva i Centra za digitalizaciju SANU Radoslav Zelenović, vodi nas istim prostorima kao i pre 217 dana, samo što ekipa Trezora ne prepoznaje baš ništa od onog ranijeg izgleda, jer su svi su građevinski radovi završeni, sve blista od poda do plafona, od zida do zida, vrata, stepeništa, liftova koji će dovoziti dragocenosti prošlih vekova na digitalizaciju, sistema hlađenja osetljivih uređaja čiji se dolazak uskoro očekuje, a već su stigli serveri, ormari za arhiviranje... Soba za prijem materijala, server sala, tonsko odeljenje, soba za skeniranje i kopiranje, soba za posetioce, soba za direktora, kroz sve prozore pogled i levo i desno na Knez Mihailovu ulicu i tako dalje sve do multimedijalne sale sa pedesetak mesta, projekcionim platnom, tablom za predavanja... a tek ono što se ne vidi a ugrađeno je u zidove, podove, desetine kilometara kablova, cevi, senzora... Predsednik SANU V. Kostić ne krije zadovoljstvo i kaže: Jedan san koji smo imali polako dobija obrise, time polako počinje da gubi na svojoj draži, počinjemo sada da sanjamo novi san.. ... upravnik Bugarčić govori o organizaciji rada budućeg Centra, nabavci uređaja, rokovima... predsednik Stručnog saveta A. Kostić govori o istrajnom radu na izradi Knjige sandarda i protokola, o organizaciji probnog rada Centra koji predstoji, sa ugradnjom svih uređaja... arhitekta Vasev (autor projekata rekonstrukcije zgrade muzeja Nikole Tesle i zgradeJugoslovenska kinoteke), o novim iskustvima prilikom sadašnje rekonstrukcije, o istorijatu zgrade u Knez Mihailovoj 36... Zelenović , naizmenično sa suzama radosnicama i suzama tuge što se jedna tako uzbudljiva faza već završila, no iznad svih emocija je ozbiljnost, briga i svest o ogromnoj odgovornosti koju preuzima kao rukovodilac digitalizacije sveukupne nacionalne baštine... domaćin Đorđe ostaje posle svih još dugo sa našim snimateljem koji želi da snimi sada detaljno svaki prostor kroz koji smo prolazili tokom tročasovne posete u mikro klimi sa makro poslovima Centra za digitalizaciju. - Učesnici: prof. dr Vladimir Kostić, predsednik SANU; prof . dr. Aleksandar Kostić, dopisni član SANU; pravnik dr Bojan Bugarčić, Upravnik poslova SANU; Radoslav Zelenović, Upravnik Audio vizuelnog arhiva i Centra za digitalizaciju SANU; arh. mae Pavle Vasev, autor projekta rekonstrukcije Centra za digitalizaciju; Đorđe Svilanović, domaćin Centra za digitalizaciju; sagovornik Bojana Andrić - Istraživač Milena Jekić Šotra, snimatelj Milan Ilić, snimatelj zvuka Dragan Sever, mikroman Ivan Roganović, rasvetljivač Mladen Perić, organizator Marko Stanić, sekr. režije Jelena Vacić, grafička obrada Milena Marković, montažeri Aleksandar Andrijevski, Nada Dodig Zildžić; autor Bojana Andrić - Snimano 12.06.2018, premijerno emitovano u Trezoru 26.09.2018; Redakcija za istoriografiju Petak, 22.10.2021. na RTS SVET u 23.59 O programima iz kulture od 1987. do 1991. godine u 66. epizodi serije Vreme televizije Dan u Evropi i naši dani - 66. epizoda serije Vreme televizije nastavlja da svedoči o radu Redakcije programa iz kulture TV Beograd u periodu od 1987. do 1991. godine. U to vreme vidna su zalaganja za preobražaj programa inoviranjem televizijskog izraza i podrška prodoru nove osećajnosti, što je iziskivalo izrazito autorski pristup i otvaranja šireg prostora novim i mladim autorima. Reprezentativne su emisije Kult i Alisa koje su produbljenije sagledavale i na seriozan i analitičan način beležile zbivanja u kulturi. Emisija Kult se predstavila kao savremen i moderan kulturni magazin i kao emisija autentične vizuelne kulture, a mlada ekipa saradnika okupljena oko nje unela je svežinu i nove ideje. Alisa, evropski kulturni magazin, rađena je u koprodukciji sa televizijskim kućama nekoliko evropskih zemalja. Uspešna realizacija ove emisije potvrđivala je ugled Redakcije programa iz kulture i u inostranstvu. - Učesnici: urednik Kulturne redakcije Predrag Perišić, reditelj Vladimir Aleksić - Scenarista dr Miroslav Savićević; urednici dr Miroslav Savićević i Vesna Došen; voditelj Mića Orlović; reditelj Nikola Lorencin - Premijerno emitovano u Trezoru 14.05.2011, reprizirano 28.01.2015 (RTS SAT), Redakcija za istoriografiju, urednik Bojana Andrić.
08:42
Pustolov
09:12
Fintin
09:20
Mali dnevnik
09:28
Kada je Aca stupio u kontakt sa drugom planetom uz pomoć svog specijalnog kompjutera, stigla je Mio, zbunjena vanzemaljka koja ima moć da se pretvara u mačku. Kroz 12 epizoda radoznalci će pokušati da je nauče o našoj prirodi, najistaknutijim istorijskim ličnostima, profesijama, ali i nekim problemima i pitanjima koja su deci važna. Mio će dobiti i društvo, antivirusa Reksa, koji ima zadatak da decu nauči o bezbednosti na internetu.U drugoj epizodi Mio će saznati: šta je to empatija, ko je bio Vuk Stefanović Karadžić, šta rade pčele, zašto su virusi na kompjuteru opasni, šta radi veterinar. Ako ste radoznali kao vanzemaljac, pridružite se novoj ekipi i učite zajedno sa Mio.Urednici serije: Nevena Mladenović Blagojević i Marija Tošić Direktor fotografije: Milan Rakić Reditelj: Marko Jeftić.
09:46
Svaka priča ima dva nastavka. Serijal je koncipiran kao dvodelna celina, a svaki od nastavaka se linkuje na prvi. Izmišljeno ime ženske osobe i način na koji će one pobediti.U svakoj epizodi dokumentarno se obrađuje autentičan primer koji je tipičan za jednu grupu problema. Istinite priče služe kao ohrabrenje za žene u sličnim okolnostima, ali i pomaže kao vodič za finansijsko osamostaljivanje tih žena. Složena i dinamična vizuelno-dramaturška struktura koja nije neosnovana i komplikovana - nejasna, već koristi montažna sredstva koja se obraćaju publici u duhu vremena medijske svakidašnjice, a koju najšira publika razume.Znalački i profesionalno su vizuelizovane emocije i psihološko stanje žrtava, tako što se u opisnim scenama rekonstrukcije konkretnih preživljenih događaja upečatljivo stilizuju, ali ne banalizuju simboli nasilja. Svaka pojedinačna priča je lična karta žrtava nasilja, ali i uopštio društveni problem kroz naraciju koju predstavljaju predstavnici struke i zvaničnih institucija. Žanr: Dokumentarno-obrazovni Produkcija - POPMEDIA.
09:51
Serija ima 18 epizoda jer obrađuje 8 ključnih kompentencija i 10 trendova, kako ih formuliše Evropska komisija.Serija ima dokumentarno-realistični pristup u predstavljanju mladih junaka priče, studenata u potrazi za obrazovanjem u EU. Ono što naglašava verističnost priče u komunikaciji junaka serije međusobno, kao i sa svojim prijateljima putem Skajpa na fakultetima u EU, jeste autentični ambijent u kome oni razmenjuju replike. Realnost pristupa u obradi teme naglašava činjenice da su sagovornici u emisiji predstavnici institucija koji su formalni nosioci procesa transformacije obrazovanja - Ministarstvo prosvete, Ministarstvo za evropske integracije, Privredne komore, ali i članovi obrazovnih sistema. Proizvodnja: KINESTEZIJA 2021.
09:57
Život ispočetka - Nataša će pobediti
10:05
Pozdrav iz EU
10:11
Art zona
10:40
Metamorfoze: Dušan Kovačević
11:17
SAT
12:01
Gala koncert: Zubin Mehta i beogradska filharmonija
12:46
Datum
12:53
Verski kalendar
13:03
Radoznalci
13:24
Eko minijature: Sa Đoletom u bašti
13:29
Ekologija materijala: Beton
13:55
Mali dnevnik
14:00
Tajne internata za plemićke kćeri, serija
14:49
Plava krv, serija
15:35
Ženski raj, serija
16:21
U svet košarke ušao je sa 14 godina, a izvanredan talenat ubrzo ga izbacuje u prvi plan. Simboličan je i naziv kluba u kom je započeo sportsku karijeru, jer njegova „budućnost“ i jeste bila košarka. Jugoslavija je bila ponosna na Žarka i njegovu generaciju, ali je i on ponosan na Jugoslaviju. Šta krasi generaciju koja je odrastala u SFRJ, koliko ih to čini drugačijim... Žarko nam je pričao kako mu se život promenio u danu, jer se sa bečićke plaže našao u San Antoniju... Kako je izgledala Amerika kad je otišao, kako funkcioniše NBA liga, u čemu je razlika između evropske i američke škole košarke... Šta smatra najvrednijim što mu je doneo boravak u Americi? Pričao nam je i kako je period u kom je živeo u Grčkoj obeležio izuzetan ekonomski napredak, da je tih 15 godina možda najbolje razdoblje u istoriji te zemlje. Po čemu su Grci specifični, kako je učio jezik... Paspalj je sa Partizanom osvojio Kup Radivoja Koraća. Bio je proglašen za najboljeg igrača Fajnal fora Evrolige. Sto trideset puta je igrao za nacionalni tim i sa „plavima” osvojio Svetsko prvenstvo, tri evropska zlata, jednu bronzu i dva olimpijska srebra. Voli da istakne Igre dobre volje u Sijetlu 1990. kada je reprezentacija Jugoslavije pobedila i Sovjetski Savez i Sjedinjene Američke Države, i tako osvojila još jednu zlatnu medalju! Život na dva kontinenta, komunikacija sa najrazličitijim ljudima sa svih meridijana, ali i duh koji je dobio rođenjem u Jugoslaviji, dali su mu širinu, termin koji i sam često koristi u razgovoru želeći da opiše nešto...  Urednik emisije Tamara Drezgić.
16:47
Lov i ribolov
17:20
Zahvaljujući Pavelu Babki, dela samoukih seoskih slikara iz ovog najpoznatijeg mesta na karti domaće naivne umetnosti izlagana su i izlažu se po celom svetu.
17:37
Maja Gulan i braća Kustudić, stariji Mijat i mlađi Nikola iz Novog Sada, zajedno sa dvojicom kolega iz Pakistana i Kine, osvojili su srebrnu medalju u Kini na svetskom studentskom takmičenju pod nazivom Internet plus - za inovacije i preduzetništvo u konkurenciji od 6.31 milion učesnika iz 117 zemalja.Nagradu su dobili za rešenje problema nedovoljno propusnog opsega servera i direktnog prenosa događaja u video industriji.Ko su ovi mladi ljudi? Na koji način su povezani sa Kinom? Kako su definisali problem koji je tako visko ocenjen na ovom prestižnom takmičenju? Kakvo rešenje su ponudili? - o ovome, kao i o njihovim životnim stavovima i planovima za budućnost saznaćete u emisiji Novi srpski umovi.
17:49
Daljina: Zoran Jovičić
18:27
Naučni portal
18:54
Lajmet
19:00
Tajne internata za plemićke kćeri, serija
19:52
Gaspar Borčard, proizvođač violina, na ovoj je misiji otkako je u svojim dvadesetim godinama prošao biciklom kroz Bosnu i našao najsavršenije drvo koje je ikada video.Tada drvo nije mogao da donese, ali je sada u misiji da ga ponovo nađe i stvori ovaj instrument za svetski poznatu violinistkinju Dženin Džensen. Režija: Hans Lukas Hansen.
21:16
Ženski raj, serija
22:04
Uloge: Gabrijel Bern, Sibila Din, Mark Edi... Režija: Mitu Misra.
00:04
Iznenađenje nije da se sa erom umreženog sveta pomera i odnos privatnog i javnog ali vekovi izgradnje prava na privatnost, individualnost i slobodu individualnog delovanja, svakako su garant tih sloboda. Kada i zašto nastaje rez i kakva je priroda procesa koji vodi do njega? Novo izdanje emisije Čas anatomije posvećujemo aktuelnom vremenu koje se sve češće naziva posthumanim. Od trenutka kada je čovek zamenio teocentrični svet i postao novi gospodar života, ranog humanizma 14. veka, preko prosvetiteljskog, novovekovnog do turbulentnog 20. smenjuju se humane i antihumane tendencije razvoja društava. Međutim, pojam posthumanog sadrži mnogo više od dihotomije humano-nehumano i analogno/digitalno. Nova, virtuelna realnost i izvesnost veštačke inteligencije samo su jedan aspekt posthumanizma. Kakvi su ostali aspekti i kakva je renesansa potrebna. O posthumanizmu i renesansi 21. veka u emisiji će razgovarati filozofi Jovan Čekić i Miša Đurković a pridružiće im se i umetnik, teolog i filozof Davor Džalto. Urednica emisje: Marija Nenezić Režija: Maja Mandić.
01:06
Lajmet
01:11
32. beogradski džez festival: Vlada Maričić i Brajan Linč
02:25
SAT
03:08
Trezor
04:04
Laži koje izgovaramo, film
06:09
Koncert za dobro jutro
06:51
Slagalica, kviz
07:17
Datum
07:22
Verski kalendar
07:33
Moja lepa Srbija
08:00
Građanin
08:30
Zoki poki
08:49
Ružne reči
09:02
Igrom do vrha
09:22
Nebojša Čelik šou
09:47
Nauka je u modi
10:19
Datum
10:27
Znanje imanje
11:24
Magazin Srbija na vezi
12:00
Dozvolite...
12:34
Radeći punih šezdeset godina sa osetljivim grupama dece i omladine, značajno su doprineli njihovoj većoj vidljivosti, kao i uključivanju i prihvatanju od strane šire društvene zajednice. Poseban doprinos i iskorak napravljen je kroz organizovan rad i pomoć roditeljima. Podrškom stručnih lica kroz edukativne radionice, članovi porodice adekvatno su usmeravani i podržani kroz sve korake u prihvatanju i vaspitavanju njihove dece u svim fazama odrastanja.Ovakvi primeri svakako ohrabruju porodice sa sličnim problemima. Daju im nadu i mogućnost za kvalitetniji i sadržajniji život dece, pružaju roditeljima podršku i sigurnost u svakodnevnoj borbi sa situacijom koja im je trajno promenila život. Urednik: Hana Loos.
13:00
Dok se traga za čudesnim lekom protiv raka, virusima koji izazivaju epidemije ili bakterijama koje mutiraju, kardiovaskularne probleme smo sveli na meru hroničnih, a regulišemo ih upravo lekovima. Koje velike inovacije možemo očekivati u farmaceutskoj industriji i da li futuristi tu predviđaju velike turbulencije? Ovo su samo neka od pitanja kojima ćemo se baviti u ovonedeljnom Studiju znanja, naša tema su lekovi budućnosti i razvoj tehnologija i medicinskih sredstava koje to prate. Zato smo u studiju okupili stručnjake za lekove i u to šta nam budućnost u vezi sa njima donosi. Naši gosti su: profesor dr Radivoje Prodanović sa Hemijskog fakulteta u Beogradu, profesor dr Predrag Petrović iz Inovacionog centra Tehnološko-metalurškog fakulteta, profesorka dr Lidija Matija sa Mašinskog fakulteta, a sa Katedre za farmakologiju Farmaceutskog fakulteta dolazi nam profesor dr Miroslav Savić. O ovoj temi tokom emisije razgovaraćemo i sa biologom Majom Stojiljković iz Instituta za biološka istraživanja Siniša Stanković, kao i sa lekarom dr Ljiljanom Sofronić-Milosavljević sa Instituta za primenu nuklearne energije INEP.Takođe, da bi lekovi dospeli u naše ruke, moraju da prođu rigoroznu kontrolu državnih institucija. Zato u gostima imamo i Pavla Zelića iz Agencije za lekove i medicinska sredstva. Prikazaćemo i inovativni uređaj za dijagnostifikovanje kancera, koji usavršavaju stručnjaci na Mašinskom fakultetu, ali i pokazati čime se sve bave đaci Medicinske škole u Beogradu. Naši muzički gosti tokom ove emisije uveseliće nas tematskim pesmama. To su pevačica Julijana Vincan u klavirskoj pratnji Alena Markovića. Gledajte Studio znanja! Autor i urednik serijala Studio znanja: Zoran Živković Urednik i voditelj emisije: Vinka Marinović Kovoditelj: Ivana Milenković Reditelj: Darko Kamarit.
14:00
Ali čini se da nas to brine samo onda kad to pogubno utiče na nas. Tada je možda prekasno. Ovde je reč o održivosti i o tome kako mi kao ljudi možemo pronaći način da se istinski povežemo sa ostalim živim svetom, posebno sa životinjama. Većina nas je nekada imala ljubimca, ali bez obzira na to da li gledamo u oči pripitomljenu ili divlju životinju, kako možemo da ne vidimo njenu dušu i inteligenciju, da izgubimo iz vida da i ona ima misli i osećanja? Ana je radila kao analitičar u jednoj korporaciji pre nego što je dala otkaz da bi se posvetila komuniciranju sa životinjama. Sada je redovno zovu iz zooloških vrtova i azila da pomogne veterinarima tako što će komunicirati sa životinjama koje im prave probleme.
14:58
Više od četiri decenije neuređena deponija u Vinči bila je mesto za svakodnevno odlaganje otpada iz Beograda i okoline. Prvi radovi na sanaciji započeti su krajem 2019. Međutim, višedecenijski problem ne može ni brzo, a ni lako da se reši. Dok se jedan deo takozvane nove deponije pretvara u tehnološki napredno postrojenje za reciklažu i buduću ekološki prihvatljivu, savremenu obradu otpada, drugi deo, neuređena deponija nastavila je svoj život sve do kraja avgusta 2021. Nagomilani otpad i dalje predstavlja ekološku pretnju. Šta nas truje iz Vinče? Koje su pretnje i opasnosti i kako reagovati u vanrednim situacijama saznaćete u emisiji Vinča - ekološka bomba. U ovoj epizodi serije Eko perspektive o problematici Vinče govoriće Prof. dr Dragana Đorđević iz Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju, Prof. dr Aleksandar Jovović sa Mašinskog fakulteta u Beogradu, Aleksandar Ćirić rukovodilac sektora za upravljanje otpadom u Sekretarijatu zaštite životne sredine grada Beograda, Milenko Jovanović stručnjak u oblasti zagađenja vazduha iz Nacionalne ekološke asocijacije i mr Dejan Lekić međunarodni ekspert za ekologiju iz Nacionalne ekološke asocijacije. Urednik emisije Nataša Nešković.
15:25
Rođeni šampioni
15:59
Datum
16:04
Verski kalendar
16:21
Ova bioskopska jesen počela je ambiociozno o čemu svedoče ne samo domaći hitovi koji ostvaruju izuzetnu gledanost već i bombastični dugo očekivani svetski naslovi. U ovoj epizodi pričamo o najnovijem filmu iz serijala Noć veštica sa Džejmi Li Kertis i o epskom spektaklu Ridlija Skota Poslednji dvoboj. O dokumentarno-igranoj seriji Branilac iz rakursa kritičara Dragana Jovićevića. U Premotavanju o novom ruhu klasika Predraga Golubovića Sezona mira u Parizu koji je digitalno restauriran u okviru projekta A1 Kinoteka. U rubrici Kontraplan je oskarovac Tom Makarti, povodom njegovog novog angažovanog filma Stilvoter.Autor i urednik: Sandra Perović Realizacija: Tijana Todorović, Svetlana Perović, Marko Jeftić.
16:51
Uloge: Erol Flin, Rejmond Mesi, Olivija de Havilend, Gajn Vilijams... Režija: Majkl Kertis.
18:55
Vaterpolo - Super liga: Radnički - Šabac, prenos
20:05
Njih dvojica, jedan uspešni biznismen, a drugi u potpunosti posvećen samurajskoj tradiciji, ljuti su rivali u pokušaju da dođu u posed čuvenih porodičnih mačeva.Kada jedan od njih angažuje Rika da mu pomogne u poduhvatu, ovaj bivši bokser ni ne sanja da će morati da se obračunava sa jakuzama... Uloge: Skot Glen, Toširo Mifune, Dona Kej Benc, Acuo Nakamura... Režija: Džon Frankenhajmer.
22:05
Pogranični grad, serija
23:17
Diplomska predstava Ljubiše Ristića, po komadu Žorža Fejdoa, postala je svojevrsni teatarski fenomen. Glumci su se smenjivali, ali su od premijere pa sve do poslednjeg izvođenja, deo Bube bili Nikola Simić, Branka Petrić, Rada Đuričin i Vlasta Velisavljević. Sala je uvek bila ispunjena do poslednjeg mesta, publika je rado i više puta gledala ovaj urnebesni vodljiv, a kamere Televizije Beograd zabeležile su jedno od izvođenja 1972. godine. Milan Gutović, čijem je glumačkom opusu posvećen oktobarski TV Teatar, u ovoj kultnoj predstavi tumačio je lik Šandebiza, čija je govorna mana izvor mnogobrojnih zabuna i peripretija. Uloge: Nikola Simić, Milan Gutović, Vojislav Brajović, Moris Levi, Marko Todorović, Branka Petrić, Rada Đuričin, Vlasta Velisavljević, Boro Stjepanović, Slobodan Đurić, Branko Milenković, Zorica Šumadinac, Vesna Latinger.
01:10
Nišvil: Al Foster quintet
01:56
Vaterpolo - Super liga: Radnički - Šabac, r.
03:00
Rođeni šampioni
03:33
Eko perspektive
03:57
Izazov, film
06:08
Muzika za dobro jutro
07:49
Slagalica, kviz
08:12
Datum
08:17
Verski kalendar
08:30
Zoki, Poki
08:49
Fintin
09:08
Ana Beatriz - jedna posebna šetnja
09:25
I bez muke ima nauke
09:51
Verski kalendar
10:04
E-TV
10:30
Od zlata jabuka
10:57
Zato je veoma važno da roditelj dobro pripremi dete za polazak u vrtić i da prvih nekoliko dana sa detetom provede zajedno u vrtiću nekoliko sati. Svojim ponašanjem roditelj bi trebalo da pokaže da je vrtić bezbedno mesto, da se poigra zajedno sa decom, da bude nasmejan i dobro raspoložen, da zagrli dete i ohrabri ga.Stres može biti izazvan i rođenjem drugog deteta u porodici. Tih dana dete ne bi trebalo da ide u vrtić da se ne bi osećalo odbačenim. Često se tumači da kada dete neće da jede ili spava da je uzrok tome razmaženost, ali je to najčešće reakcija na neku okolnost koju dete teško podnosi. Postoje tehnike kako da se dete oslobodi stresa, a najbolja je igra. Kroz igru sa roditeljem dete će otkriti šta ga muči. Trebalo bi imati na umu da deca sve uče od nas, te ako se roditelj u nekim situacijama ponaša nervozno ili ljutito, to će sigurno činiti i deca. Najbolji lek za stres kod dece je osmeh i dodir. Pomaziti dete po kosi ili leđima u stresnim situacijama može imati lekovito dejstvo. Jedan od važnih saveta roditeljima je i izbacivanje iz rečnika reči kao što su: katastrofa, užas, strašno... Neke od tehnika oslobađanja od stresa videćete u emisiji od Marijane Branković iz vrtića Dečiji krug, psihologa Milene Oparnice i Katarine Đurić i vaspitačice Bojane Paulić. Autor emisije Jelena Radovanov Živanović.
11:22
Verski mozaik Srbije
12:02
Profil i profit
12:36
Kulturako aresipe
13:10
Sve boje života
13:39
Svaka priča ima dva nastavka. Serijal je koncipiran kao dvodelna celina, a svaki od nastavaka se linkuje na prvi. Izmišljeno ime ženske osobe i način na koji će one pobediti.U svakoj epizodi dokumentarno se obrađuje autentičan primer koji je tipičan za jednu grupu problema. Istinite priče služe kao ohrabrenje za žene u sličnim okolnostima, ali i pomaže kao vodič za finansijsko osamostaljivanje tih žena. Složena i dinamična vizuelno-dramaturška struktura koja nije neosnovana i komplikovana - nejasna, već koristi montažna sredstva koja se obraćaju publici u duhu vremena medijske svakidašnjice, a koju najšira publika razume. Znalački i profesionalno su vizuelizovane emocije i psihološko stanje žrtava, tako što se u opisnim scenama rekonstrukcije konkretnih preživljenih događaja upečatljivo stilizuju, ali ne banalizuju simboli nasilja.Svaka pojedinačna priča je lična karta žrtava nasilja, ali i uopštio društveni problem kroz naraciju koju predstavljaju predstavnici struke i zvaničnih institucija. Žanr: Dokumentarno-obrazovni Produkcija - POPMEDIA.
13:44
Serija ima 18 epizoda jer obrađuje 8 ključnih kompentencija i 10 trendova, kako ih formuliše Evropska komisija.Serija ima dokumentarno-realistični pristup u predstavljanju mladih junaka priče, studenata u potrazi za obrazovanjem u EU. Ono što naglašava verističnost priče u komunikaciji junaka serije međusobno, kao i sa svojim prijateljima putem Skajpa na fakultetima u EU, jeste autentični ambijent u kome oni razmenjuju replike. Realnost pristupa u obradi teme naglašava činjenice da su sagovornici u emisiji predstavnici institucija koji su formalni nosioci procesa transformacije obrazovanja - Ministarstvo prosvete, Ministarstvo za evropske integracije, Privredne komore, ali i članovi obrazovnih sistema. Proizvodnja: KINESTEZIJA 2021.
13:50
Život ispočetka: Sofija će pobediti
13:54
Pozdrav iz EU
14:00
Skrivena Italija
14:33
Serijal Beogradsko blago u novom izdanju podseća na jednu od tih ličnosti - Jelisavetu Načić. Samosvojna i autentična, novac za miraz potrošila je na obrazovanje u vreme kada je sedam procenata ženskog stanovništva u Srbiji bilo elementarno pismeno. Jedna je od prvih žena koje su na samom početku 20. veka studirale u Srbiji. Bila je i prva koja se zaposlila u beogradskoj opštini i time otvorila put zapošljavanju žena u javnom sektoru. Obeležila je graditeljstvo Beograda - mnogo je radila, stvarala i u mnogo čemu bila inovativna. Preživela je i logor u kome se udala za Albanca i tamo rodila ćerku. Trajno sećanje na Jelisavetu Načić, prvu ženu arhitektu u Srbiji, i najpoznatiji deo njenog graditeljskog nasleđa predstavljaju osnovna škola Kralj Petar Prvi, Male barokne stepenice na Kalemegdanu, prve namenski zidane stambene zgrade na Balkanu koje se nalaze na Dorćolu i urbanističko rešenje Terazija. O životu i stvaralaštvu ove izuzetne ličnosti za Beogradsko blago govore Dejan Ristić, istoričar, Bojana Ibrajter Gazibara, istoričarka umetnosti iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda i prof. dr Eva Vaništa Lazarević, profesorka na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu.Urednik i scenarista emisije - Nevena Milić. Reditelj - Maša Vujošević.
14:58
Eko minijature: Sa Đoletom u bašti
15:03
Tako i grupa klimatskih aktivista iz Mađarske gotovo čitavu deceniju pokušava da reši problem plastičnog otpada u Tisi, koji stiže iz Ukrajine. Ovoga puta, pokušavaju da probude ekološku svest kod najmlađih. A da li ste se ikada zapitali koliko avioindustrija utiče na zagađenje vazduha. Svaki put kada letite avionom dodajete značajnu količinu gasova koji utiču na atmosferu. Međutim, avion koji je prevozio putnike na letu Pariz - Montreal, umesto sagorevanja prljavog kerozina, koristio je neobično biogorivo. Pandemija korona virusa nam je u mnogome promenila život, u gotovo svim aspektima. Naše navike su se promenile, ali i način razmišljanja. Mnogi ljudi su rešili da se malo više okrenu i sebi i prirodi, naročito biljkama. Među njima su i Danci. Više o ovim i drugim ekološkim temama u Edu globalu.
15:32
Našla sam se u stanu gde je živeo i radio Oto Bihalji Merin, pisac, istoričar, kritičar, slikar. Sa ženom Lizom, bili su bračni par koji je živeo i mislio ispred svog vremena. Prvi je ukazao na naivnu umetnost koja tek mnogo kasnije dobija na značaju u svetu.Oto Bihalji Merin bio je intelektualac širokih pogleda, ispred svog vremena. Studirao je slikarstvo, a istoriju umetnosti studirao je u Berlinu. Pisao je filosofske tekstove, a bio je i novinar koji je promovisao naivnu umetnost i video ono što drugi ne vide. Sa mnogo prijatelja, uvek ispred svog vremena i ne najbolje shvaćen u sredini u kojoj je živeo i radio. Zatekla sam se sa kamerama u njegovom domu, i na osnovu kazivanja Ivane Bašičević Antić, koja je na čelu Muzeja marginalne i naivne umetnosti, šetam kroz njegov stan i slušam o svemu sto je Oto Bihalji Merin umeo i radio.Njegov stan svedoči o intelektualnim krugovima Beograda, kada su se okupljali oni koji su raspravljali o svemu što se događa na umetničkoj sceni Beograda i sveta. Osnivač je izdavačke kuće Nolit, često osporavan, čekao je neko drugo vreme, o čemu svedočimo u njegovom domu, gledajuci internacionalna priznanja. Imao je oko za tada neobičnu umetnost, koja je predskazivala nove trendove danas priznate u svetu. Sačuvan je ambijent jednog beogradskog stana, u jednom vremenu koga više nema. Sve je kao što je nekada bilo i pomaže da sagledamo umetničku scenu i život jednog Beograda koji polako nestaje.
15:55
Slobodan Trkulja i Balkanopolis
16:28
Jedan od kradljivaca, zbog istrage koja je usledila, gubi nerve i biva gurnut pod voz. Posle njegovog ubistva, ceo slučaj dobija drugu dimenziju i istraga brže napreduje. Svi konci vode do ličnosti koja stoji iza grupe.Uloge: Irena Kolesar, Olivera Marković, Salko Repek, Vladimir Medar... Režija: Živorad Mitrović.
17:55
Odbojka - PS: Crvena zvezda - Partizan, prenos
19:00
Svetsko prvenstvo u boksu, prenos
21:00
Međutim uviđa da ne može da puca zbog zločina oca u nejaku decu i rafal ispaljuje u nebo.Uloge: Bert Solar, Dara Čalenić, Pavle Vuisić, Velimir Bata Živojinović... Režija: Vojislav Vanja Bjenjaš.
22:18
Pogranični grad, serija
23:23
Ovaj umetnik proslavljen je kao savremeni kralj valcera na svojim koncertima koje održava širom sveta, a njegov orkestar i vokalni i instrumentalni solisti oduševljavaju publiku interpretacijama hitova klasične, popularne, filmske i evergrin muzike.U serijalu Dobrodošli u moj svet 2 gledaoci ponovo imaju priliku da prate detalje iz života poznatog muzičara i osete atmosferu sa njegovih koncerata. U osmoj epizodi Andre Riju slavi veridbu jednog od svojih soprana i organizuje raskošno venčanje. Pored dešavanja iza scene, sa same ceremonije, u ovoj epizodi gledaoci će uživati u klasičnim nastupima mlade Mirusije. Neke od numera koje ova umetnica izvodi su Some Day my Prince Will Come, Ave Marija i Memory.
00:12
Dok Tadek počinje da prati Kozlova i njegovu devojku, tajanstvenu radnicu seks-kluba, njegova opsesija raste i on se polako upušta u podzemlje seksa, laži i korupcije kako bi pronašao šokantnu istinu.Uloge: Džim Keri, Marton Cokas, Šarlot Gejnsburg... Režija: Aleksandros Avranas.
01:43
Hari Mata Hari
02:46
Odbojka - PS: Crvena zvezda - Partizan, r.
03:16
Poslednji kolosek, film
04:36
SAT