Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 2
06:24
Koncert za dobro jutro
07:20
Slagalica, kviz
07:42
Datum
07:48
Verski kalendar
07:58
Lajmet
08:04
Borba za opstanak - Redakcija za istoriografiju svake godine obeležava 27. oktobar, Svetski dan audio-vizuelne baštine na drugačiji način, a snimke sa tih događaja, široki auditorijum gleda kasnije u Trezoru. Budući da se još 1880. prvi put u Srbiji spominje pojam televizija, u tekstu Gledanje po žici majora Jovana Vlahovića, prva naša izložba 2009, sadržavala je mnogobrojne koaksijalne i drugi žice i kablova povezane konektorima koji su tokom proteklog veka služili Televiziji Beograd za prenos audio-vizuelnog elektromagnetnog zapisa. Instalacija po nazivom žica kucavica pokazivala je komplikovan put rada naše televizije šezdesetih prošlog veka: od snimanja filmskom kamerom, preko filmske laboratorije, filmske montaže do telekina i prenosa filmskog zapisa u televizijski koji zatim od magnetoskopa preko predajnika dolazi do prijemnika. Poseta je bila neočekivano velika, a naši su snimatelji, inženjeri i tehničari sa mnogo emocija ceo dan odgovarali na pitanja posetilaca. Naredne godine Redakcija je organizovala stučno vođenje kroz Laboratoriju za reparaciju filmske trake, procesa koji prethodi digitalizaciji. Gosti su bili predstavnici Ministarstva kulture, Narodne biblioteke, Muzeja istorije Jugoslavije, Beograda, Zastava filma, a iz štampanih medija novinari Vremena i Novosti. Domaćini su pokazali razne vrste filmskih traka, one zaražene sirćetnim sindromom, primere izlečenih i neizlečivih filmova, a na štampanim grafikonima predstavijeni su dotadašnji rezultati revitalizacije filmskih storija i emisija. Predstavnike Arhiva Jugoslavije, Srbije, Beograda, Narodne biblioteke, Instituta za savremenu istoriju, novinare Nina i Politike, vodili smo 2011. kroz lagume Radio Beograda i upoznali ih sa artefaktima od postanka 1924. godine. Posetioci su bili u Katalogu, Fonoteci, Tonskom arhivu i Studio 19 u kojem se vrši obrada arhivskih snimaka i digitalizacija - a sve se završilo pitanjima, komentarima i utiscima posetilaca. 27. oktobra 2012. pozvali smo zainteresovanu javnost, poslenike televizije, veterane i zaposlene u RTS, studente i profesore, pisce, snimatelje, glumce i reditelje u tek ustanovljen Trezorov bioskop, gde smo prikazali TV program jedne dnevne sheme sa kraja šezdesetih. Sve su emisije ili snimljene filmskom tehnikom ili kineskopirane, a reparirane i revitalizovane u Centru za revitalizaciju arhiva RTS-a. Stotinak ljudi dugo se zadržalo i posle projekcije u razgovoru. Naredne, 2013. godine u sali Dečijeg kulturnog centra prikazan je kultni televizijski film Leptirica Đorđa Kadijevića. Film iz 1975. je revitalizovan, i sa delimičnom kolor i zvučnom korekcijom, digitalizovan i tako obnovljen prikazan publici uz prisustvo reditelja i glumaca. Godine 2014, 27. oktobar obeležen je u Ateljeu 212, a stručna mišljenja o pokretnim slikama kao nacionalnom kulturnom dobru izneli su teoretičari medija i kulturolozi. Prikazane su dve arhivske čestice, odnosno trominutni zapis iz Dnevnika od 20. januara 1970. o premijerama: Rano jutro u Ateljeu 212 i Molim Partiju da me primi u svoje redove u Domu omladine Beograda. Ono što se nedostaje kratkim dnevničkim zapisima, nadoknadila su svedočenja prisutnih učesnika: glumaca, grafičara i reditelja. Na kraju ovog dvočasovnog skupa, u razgovor se uključila ne manje stručna publika, univerzitetski profesori i novinari. Najviše su profitirali prisutni studenti, jer prava je retkost prisustvovati razmeni mišljenja ovolikog broj teoretičara i praktičara u trenutku kada iskoračujemo iz analogne u digitalnu eru. A i naš Programskih arhiv se obogatio podacima o arhivskim a/v zapisima, koji su do tada bili nepoznati. Godine 2015, predstavili smo uređaje kojima se televizijski program snima i emituje, zato je i skup poslenika televizije zakazan u Muzejskom depou, koji je te godine obeležavao deset godina postojanja. Pozvani su članovi Kolegijuma generalnog direktora RTS-a, rukovodioci službi, Programski savet i Upravi odbor RTS-a, predstavnici srodnih institucija. Kroz stalnu postavku Zbirke televizijskih uređaja stručno vođenje je povereno, kao i do sada, našim kustosima, odnosno inženjerima i tehničarima. veteranima RTS-a. Oni su televizijske i radijske uređaje ranijih godina sačuvali, a i sada su aktivni kao kustosi, pomažu oko bolje zaštite uređaja, daju korisne lekcije i savete svakome ko zatraži. Uoči Svetskog dana audio-vizuelne baštine, 2016. godine, čiji je slogan To je tvoja priča - pazi da se ne izgubi posetili smo Arhiv Srpske akademije nauka i umetnosti i njen Muzikološki institut i to ćete danas gledati u Trezoru, a na sam praznični dan pozvali smo učenike Škole Stefan Dečanski da posete RTS, našu jedinstvenu Zbirku televizijskih uređaja, depoe gde se čuvaju na hiljade različitih nosača zvuka i slike, na kraju i naša tri studija u Proizvodno emisionom centru u Aberdarevoj. Otisci nestalih svetova - Predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti, prof. dr Vladimir Kostić dočekao je ekipu Trezora sa novostima o osnivanju Audiovizuelnog arhiva sa centrom za digitalizaciju umetničke, istorijske i naučne baštine, koji se neće brinuti samo o svom arhivskom blagu, jer trka za vremenom koje preti celokupnom nacionalnom nasleđu mora se stručno i sistemski voditi na mnogo širem planu. Ovaj odgovoran posao vodiće akademik Aleksandar Kostić i dugogodišnji direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović. U godini kada SANU obeležava 175 godina rada, civilizacijski poduhvat o spasavanju naše kulture, čini nam se, izbija na prvo mesto. Trezor je zatim posetio depo Arhiva SANU, ali već posle jednočasovnog snimanja, bilo je jasno da smo tek na početku saznavanja koliko vekovnih života ima u zatvorenim kutijama, bilo da je se ubrzo sa ljubaznim domaćinima, istoričarima i arhivarima, kako bi oni mogli da se vrate obimnoj pripremi velike izložbe povodom jubileja SANU. Sledi dvominutna najava emisije snimane u Muzeološkom institutu SANU, koja će premijerno biti prikazana 30. novembra o. g. u ciklusu urednice Ane Milićević Osma vrata. - Učesnici: Prof. dr Vladimir Kostić, predsednik SANU; istoričar Mile Stanić, zamenik upravnika Arhiva SANU; istoričari dr Ivana Spasović i ma Miroslav Jovanović; sagovornik Bojana Andrić - Snimatelj Bojan Marojević, snimatelj zvuka Vojislav Luković, mikroman Miljan Grubanović, rasvetljivač Zoran Pantić, saradnik-snimatelj Milena Jekić Šotra, organizator Gordana Grdanović, urednik istraživač Marijana Čuturilo, grafička obrada Milena Marković, montažer Ljubomir Plavljanić, autor Bojana Andrić - Snimano 18.10.2016, premijerno emitovano u Trezoru 27.10.2016, reprizirano 24.09.2018; Redakcija za istoriografiju.
09:01
Pustolov
09:29
Fintin
09:38
Mali dnevnik
09:45
Teslina genijalnost se ne ogleda samo u dubini prodiranja u tajne prirode, već i u širini interesovanja. Tesla je ostvario mnogo originalnih patenata, međutim broj patenata je jedno merilo kreativnosti i plodnosti izumitelja, ono što je mnogo važnije, jeste njihov kvalitet i značaj za budućnost civilizacije. Serijal od 10 emisija koje traju do 15 minuta predstavio bi najznačajnije pronalaske Nikole Tesle (otkriće obrtnog magnetskog polja, polifazni sistem sinhroni i asinhroni motori, rat struja, generatori visokofrekventnih struja, radio, iks zraci, radioupravljanje, turbine, pumpe bez lopatica...) kao i njihov uticaj na promenu dotadašnjeg čovekovog života i rada i značaj za razvoj i unapređenje sadašnjice. Osim ovog dokumentarnog dela u svakoj emisiji imali bismo igrane sekvence koje se odnose na neke zanimljivosti iz Teslinog života a vezani su za dati pronalazak. Prva epizoda serije Pre i posle Tesle nosi naziv: Obrtno magnetno polje. Napredak i razvoj čoveka bitno zavise od izuma, on je najvažniji proizvod čovekovog stvaralačkog uma. Njegov krajnji cilj je potpuna prevlast uma nad materijalnim svetom i ovladavanje prirodnim silama, za potrebe ljudi. Pre sto pedeset godina, naša planeta izgledala je bitno drugačije nego danas. Veliki broj naučnika i pronalazača doprineo je da naš način života iz osnova bude promenjen. Jedan od najznačajnijih među njima je Nikola Tesla, smatrali su ga za ekscentrika, čudaka, otkačenog genija, maga, mađioničara i mnogo toga. U ovoj emisiji pokušaćemo da odgovorimo ko je bio Tesla, koji su njegovi najznačajniji patenti, šta je to obrtno magnetno polje i kolika je njegova primena u današnjoj civilizaciji. Urednik: Tanja Čanić-Mlađenović Stručni tekst: akademik Aleksandar Marinčić Scenarista: Branko Dimitrijević Reditelj: Slobodan Ž. Jovanović Glumci: lik Nikole Tesle - Saša Joksimović, Vlada Kerkez, Jadranka Nanić.
09:58
Vlogovanje
10:05
Nauka 50: Broj
10:30
Pravo na sutra: Deca su ukras sveta
11:00
RTS ordinacija
12:00
SO Hangdžou
12:48
Datum
12:54
Verski kalendar
13:05
Pre i posle Tesle
13:22
Vlogovanje
13:29
Naučite kako da pređete put od ideje do preduzeća, kako se osniva firma. Saznajte koje su zakonitosti poslovanja. Ovladajte veštinama komunikacije i prezentacije. Kako unaprediti sebe i postati uspešan.O tome vam u Tranzioniku govore profesionalni treneri i instruktori top menadžmenta vodećih srpskih kompanija. Samo na RTS-u put do uspeha! Urednik Zoran Živković.
13:55
Mali dnevnik
14:00
Tajne internata za plemićke kćeri, serija
14:48
Datum
15:00
Dani slobode, prenos
16:00
Plava krv, serija
16:47
Ženski raj, serija
17:35
Trag: Beograd tajni
18:09
Srpske svetinje na Kosovu i Metohiji: Novo Brdo
18:36
Arhitektura danas: Grdaski trgovi
18:57
Lajmet
19:03
Tajne internata za plemićke kćeri, serija
19:55
Imao je takvu karijeru koja ga je dovela do neverovatnih uspona kao što su rad sa glumcima oskarovcima i snimanje filmova sa budžetom od 60 miliona dolara, ali opet dostigao je i najniže udarce kada su glumci javno omalovažavali filmove na kojima su radili sa Bolom ili kada su se na internetu pojavljivale peticije od nekoliko stotina hiljada potpisa sa apelom da prestane da pravi filmove.Ništa od ovoga nije sprečilo Uvea da nastavi da snima film za filmom, stvori ukupno 32 igrana filma, pre nego što se povuče i otvorio uspešan restoran. Već kultna legenda, Uve Bol ostaće zauvek upamćen u filmskom svetu. Neki će ga pamtiti kao modernog Eda Vuda, koji je filmove snimao tako loše, da su ispadali dobri. Drugi će ga pamtiti kao plodnog filmaša koji je došao iz malog grada u Nemačkoj i nikada nije ugrozio svoj integritet dok je kreirao svoj put u Holivudu. Režija: Šon Patrik Šaul.
21:45
Ženski raj, serija
22:33
Gost emisije je arheolog dr Miomir Korać, direktor Arheološkog instituta i Arheološkog parka Viminacijum. Povod za razgovor je nedavna akcija arheologa i policije u hapšenju kradljivaca antikviteta na Viminacijumu, ali i najnovija istraživanja srpskih arheologa u periodu epidemije korona virusa, priprema za otvaranje Arheološkog muzeja na Viminacijumu i nominacija Dunavskog limesa za upis na Uneskovu listu svetske baštine. Povodom jubileja 1600 godina postojanja Venecije, u prilogu Jovane Janković, govorimo o fenomenu jednog grada koji je oduvek bio omiljena tema srpskih pisaca. U rubrici Knjiga i film kritičarka Sanja Milić govori o televizijskoj seriji Obitelj urađenoj po motivima romana Zahara Prilepina, a Ana Tasić o dve predstave Novosadskog pozorišta Ana Karenjina i Hasanaginica koje su premijerno, a u okviru festivala Naši dani izvedene u Beogradskom dramskom pozorištu. Zašto je južnokorejska serija Squid game ili Igra lignje je za dve nedelje prikazivanja dostigla planetarnu gledanost i postala fenomen, saznaćemo od autorke priloga Nikoline Srećković. U susret 41. Borinim pozorišnim danima selektor ovogodišnjeg festivala, pozorišni kritičar Slobodan Savić, predstaviće novi koncept festivala i predstave koje će vranjska publika gledati. U emisiji predstavljamo i monografiju posvećenu reditelju Jovanu Živanoviću o kojoj govori kritičar Miroljub Stojanović. U rubrici Baština koju potpisuje Svetlana Ilić predstavljamo Caričin grad i najnovija istraživanja koja su započeta s ciljem pronalaženja svetih moštiju u velikoj gradskoj crkvi na lokalitetu. Urednik emisije: Svetlana Ilić Montažer: Nikola Manić Reditelj: Ivan Bukvić.
23:30
Baš u januaru je po prvi put u istoriji Top liste Bunt ista pesma proglašena za najbolju i po izboru publike, i po izboru urednika RTS-a, a to je Reka ljubavi, sastava Neverne Bebe. Pored ove pesme, televizijske premijere će imati i spotovi benda Legat iz Pirota, kragujevačkog sastava Fraktal, bendova Monah i Ego iz Niša, kao i autorke Svetlane Mitrović iz Beograda. Autor emisije: Branka Glavonjić Novinar i voditelj: Stefan Jovčić.
23:58
Pogranični grad, serija
00:57
Lajmet
01:04
Studi 6: Velveti i prijatelji
02:23
RTS ordinacija
03:18
Trezor
04:12
Priča o Uve Bolu, dokumentarni film
06:03
Koncert za dobro jutro
06:59
Slagalica, kviz
07:22
Datum
07:27
Verski kalendar
07:35
Lajmet
07:37
Lajmet
07:43
Gradilište, Audiovizuelni arhiv i Centar za digitalizaciju, prva emisija - Gledaoci Trezora pamte da smo oktobra 2016. posetili Arhiv Srpske akademije nauka i umetnosti, tada razgovarali i sa presednikom SANU prof. dr Vladimirom Kostićem koji nam je govorio o inicijativi i početku priprema za osnivanje Audiovizuelnog arhiva i Centra za digitalizaciju SANU. Godina dana posle toga, evo ekipe Trezora na gradilištu nove institucije. U Knez Mihailovoj ulici, na broju 36, mada se spolja ništa ne primećuje, unutra je veliko gradilište, za sada samo građevinskih radova, ali svakog dana se promene vidljive, pa će se željeni plan sigurno i ostvariti i polovinom 2018. godine Centar će proraditi. U emisiji ćete saznati o organizaciji rada Centra, šta je izabrano da bude prvo digitalizovano od svih vekovno starih arhivalija, o tome kako će sve biti od početka izloženo javnosti, kakva će saradnja biti sa ostalim institucijama u Srbiji i svetu i ono što nam se čini za sada najvažnijim da će tim stručnjaka brižljivo ispisati Knjigu standarda, o rukovanju, arhiviranju, digitalizaciji i upotrebi sveukupnog nacionalnog nasleđa. Naši domaćini, pioniri novog projekta, govorili su o svemu, odgovarali ni naša radoznala pitanja i u svemu tome, videćete i sami, otkriva se njihova pojedinačna i zajedničku rešenost, upornost, istrajnost, velika energija, strast i još veća odgovornost za ono što su pokrenuli a što će tek neke buduće generacije okončati. U emisije je korišćena poema Gradilište koju kazuje pesnik Branislav Petrović. - Učesnici: prof. dr Vladimir Kostić, Predsednik SANU; prof . dr Aleksandar Kostić, dopisni član SANU; dr Bojan Bugarčić, Upravnik poslova SANU; Radoslav Zelenović, Upravnik Audio vizuelnog arhiva i Centra za digitalizaciju SANU; sagovornik Bojana Andrić - Urednice Milena Jekić Šotra, Marijana Čuturilo; snimatelj Dušan Živković, asistent Milorad Ševo, snimatelji zvuka Dragan Sever, Milan Đorđević; rasvetljivač Mladen Perić, organizator Gordana Grdanović; grafička obrada Milena Marković, montažer Jovan Banović, autor Bojana Andrić - Snimano 16.11.2017, premijerno emitovano u Trezoru 10.01.2018, reprizirano 25.09.2018; Redakcija za istoriografiju Crven pevac Kragujevac - Balada o malim čistačima cipela (tekst Aleksandar Popović, muzika Vojislav Kostić) izvedena je prvi put 20. oktobra 1968. godine prilikom otvaranja spomenika Kristalni cvet, koji je podignut u znak sećanja na pobunjene male čistače cipela, od 8 do 12 godina, koje su Nemci streljali. Svake godine u oktobru Kragujevac sa tugom i ponosom obeležava godišnjice herojske smrti 7.000 rodoljuba kao i oslobođenje grada, dva događaja koja su se stekla u istom danu, 21. oktobra 1941. i 1944. godine. Trezor će na svojevrstan način obeležiti ovaj datum uz pomoć arhivskih snimaka iz Dokumentacije TVB, Jugoslovenske kinoteke i aktuelnim snimcima koje je za ovu priliku specijalno snimilo Dopisništvo RTS iz Kragujevca. Posle skoro 40 godine čuće se opet stihovi Crven pevac Krgujevac / peva zori o slobodi / smrt fašizmu, crnom biku / kukuriku, kukuriku... Aleksandra Popovića, na muziku Vojislava Kostića i u izvođenju trija Idu dani (Ljiljana Danilović - harmonika, Bosa Tasić - daire, Vlada Jovanović - kontrabas) kao i sećanja Vojislava Kostića i Ljiljane Danilović kada je 20. oktobra 1968. u prisustvu 30.000 građana, otkriven četvrti po redu spomenik u memorijalnom parku oktobarskim žrtvama, delo beogradskog arhitekte Nebojše Delje. Dan kasnije održan je, kao i svake godine, Veliki školski čas u Šumaricama. - Učestvuju Vojislav Kostić, Ljiljana Danilović - Urednik Vesna Ignjatović, grafička obrada Nebojša Rašić, montažer Zorica Džabić, autor Bojana Andrić - Proizvedeno, oktobra 2004, premijerno emitovano 21.10.2021; Redakcija za istoriografiju.
08:51
Pustolov
09:21
Fintin
09:31
Mali dnevnik
09:38
U tome im pomaže grupa srednjoškolaca i studenata koji govore o tome koliko se i koja vrsta literature najviše čita, koji su žanrovi njima najzanimljiviji, koliko je književnost vezana za druge umetnosti i medije, šta se promenilo u odnosu na prethodne generacije, a šta je ostalo isto. Svaka emisija ima određenu temu. Sastoji od nekoliko segmenata, svakoj emisiji poseban pečat daje i zanimljiv gost, a prilozi približavaju temu na osoben način. U drugoj emisiji govori se o antijunacima: zbog čega su privlačni čitaocima, koji su to najpoznatiji antijunaci u književnosti, televizijskim serijama i u filmovima, po čemu se razlikuju od negativnih likova, ko su ukleti pesnici... Odgovore ćete naći u novoj emisiji serije Čitalište - čitate li išta?
10:05
Edu global
10:32
Trag
11:00
Veliki školski čas, prenos iz spomen parka Šumarice
12:00
51. BEMUS: Kamerni orkestar slovenačke filharmoije
12:35
Mađarski nacionalni ciganski orkeatar
13:13
Čitalište - čitate li šta?
13:40
Nauka je u modi
14:04
Mali dnevnik
14:09
Tajne internata za plemićke kćeri, serija
14:59
Plava krv, serija
15:47
Ženski raj, serija
16:35
Narodni ansambl RTS: Pesma kao sudbina
17:35
Berlin kaput, film
19:02
Lajmet
19:08
Tajne internata za plemićke kćeri, serija
20:00
Srbija veća od straha: Predavanje o tišini profesora Pavlovića, dokumentarno-igrani film
20:35
Sinovi smo tvog stijenja, dokumentarni film
21:09
Ženski raj, serija
22:00
Ispod maske muzičara Vilera, zapravo se nalazi glumac Stiven Dorf koji se uspešno infiltrira u Nešvil, grad muzike. Uz pomoć saradnika, Viler razgovara sa stvarnim ljudima na stvarnim lokacijama, a sve muzičke numere izvedene su uživo. Granica između stvarnosti i filma nestaje dok Viler ostvaruje svoj san u ovoj dirljivoj posveti legendama kantri muzike.Uloge: Stiven Dorf, Kris Kristofersen, Odri Spilman Režija: Rajan Ros.
23:49
Music week: Toni Cetinski
00:46
Lajmet
00:53
In memoriam Marko Živić - TV lica
01:33
Trezor
02:38
Viler, film
04:14
Srbija veća od straha: Predavanje o tišini profesora Pavlovića, dokumentarno-igrani film
04:43
Sinovi smo tvog stijenja, dokumentarni film
05:17
Narodni ansambl RTS: Pesma kao sudbina
06:00
Koncert za dobro jutro
06:57
Slagalica, kviz
07:20
Datum
07:25
Verski kalendar
07:35
Lajmet
07:40
Pionirski koraci, Audiovizuelni arhiv i centar za digitalizaciju, druga emisija - Upravnik Audiovizuelnog arhiva i Centra za digitalizaciju SANU Radoslav Zelenović, vodi nas istim prostorima kao i pre 217 dana, samo što ekipa Trezora ne prepoznaje baš ništa od onog ranijeg izgleda, jer su svi su građevinski radovi završeni, sve blista od poda do plafona, od zida do zida, vrata, stepeništa, liftova koji će dovoziti dragocenosti prošlih vekova na digitalizaciju, sistema hlađenja osetljivih uređaja čiji se dolazak uskoro očekuje, a već su stigli serveri, ormari za arhiviranje... Soba za prijem materijala, server sala, tonsko odeljenje, soba za skeniranje i kopiranje, soba za posetioce, soba za direktora, kroz sve prozore pogled i levo i desno na Knez Mihailovu ulicu i tako dalje sve do multimedijalne sale sa pedesetak mesta, projekcionim platnom, tablom za predavanja... a tek ono što se ne vidi a ugrađeno je u zidove, podove, desetine kilometara kablova, cevi, senzora... Predsednik SANU V. Kostić ne krije zadovoljstvo i kaže: Jedan san koji smo imali polako dobija obrise, time polako počinje da gubi na svojoj draži, počinjemo sada da sanjamo novi san.. ... upravnik Bugarčić govori o organizaciji rada budućeg Centra, nabavci uređaja, rokovima... predsednik Stručnog saveta A. Kostić govori o istrajnom radu na izradi Knjige sandarda i protokola, o organizaciji probnog rada Centra koji predstoji, sa ugradnjom svih uređaja... arhitekta Vasev (autor projekata rekonstrukcije zgrade muzeja Nikole Tesle i zgradeJugoslovenska kinoteke), o novim iskustvima prilikom sadašnje rekonstrukcije, o istorijatu zgrade u Knez Mihailovoj 36... Zelenović , naizmenično sa suzama radosnicama i suzama tuge što se jedna tako uzbudljiva faza već završila, no iznad svih emocija je ozbiljnost, briga i svest o ogromnoj odgovornosti koju preuzima kao rukovodilac digitalizacije sveukupne nacionalne baštine... domaćin Đorđe ostaje posle svih još dugo sa našim snimateljem koji želi da snimi sada detaljno svaki prostor kroz koji smo prolazili tokom tročasovne posete u mikro klimi sa makro poslovima Centra za digitalizaciju. - Učesnici: prof. dr Vladimir Kostić, predsednik SANU; prof . dr. Aleksandar Kostić, dopisni član SANU; pravnik dr Bojan Bugarčić, Upravnik poslova SANU; Radoslav Zelenović, Upravnik Audio vizuelnog arhiva i Centra za digitalizaciju SANU; arh. mae Pavle Vasev, autor projekta rekonstrukcije Centra za digitalizaciju; Đorđe Svilanović, domaćin Centra za digitalizaciju; sagovornik Bojana Andrić - Istraživač Milena Jekić Šotra, snimatelj Milan Ilić, snimatelj zvuka Dragan Sever, mikroman Ivan Roganović, rasvetljivač Mladen Perić, organizator Marko Stanić, sekr. režije Jelena Vacić, grafička obrada Milena Marković, montažeri Aleksandar Andrijevski, Nada Dodig Zildžić; autor Bojana Andrić - Snimano 12.06.2018, premijerno emitovano u Trezoru 26.09.2018; Redakcija za istoriografiju Petak, 22.10.2021. na RTS SVET u 23.59 O programima iz kulture od 1987. do 1991. godine u 66. epizodi serije Vreme televizije Dan u Evropi i naši dani - 66. epizoda serije Vreme televizije nastavlja da svedoči o radu Redakcije programa iz kulture TV Beograd u periodu od 1987. do 1991. godine. U to vreme vidna su zalaganja za preobražaj programa inoviranjem televizijskog izraza i podrška prodoru nove osećajnosti, što je iziskivalo izrazito autorski pristup i otvaranja šireg prostora novim i mladim autorima. Reprezentativne su emisije Kult i Alisa koje su produbljenije sagledavale i na seriozan i analitičan način beležile zbivanja u kulturi. Emisija Kult se predstavila kao savremen i moderan kulturni magazin i kao emisija autentične vizuelne kulture, a mlada ekipa saradnika okupljena oko nje unela je svežinu i nove ideje. Alisa, evropski kulturni magazin, rađena je u koprodukciji sa televizijskim kućama nekoliko evropskih zemalja. Uspešna realizacija ove emisije potvrđivala je ugled Redakcije programa iz kulture i u inostranstvu. - Učesnici: urednik Kulturne redakcije Predrag Perišić, reditelj Vladimir Aleksić - Scenarista dr Miroslav Savićević; urednici dr Miroslav Savićević i Vesna Došen; voditelj Mića Orlović; reditelj Nikola Lorencin - Premijerno emitovano u Trezoru 14.05.2011, reprizirano 28.01.2015 (RTS SAT), Redakcija za istoriografiju, urednik Bojana Andrić.
08:40
Pustolov
09:10
Fintin
09:20
Mali dnevnik
09:30
Kada je Aca stupio u kontakt sa drugom planetom uz pomoć svog specijalnog kompjutera, stigla je Mio, zbunjena vanzemaljka koja ima moć da se pretvara u mačku. Kroz 12 epizoda radoznalci će pokušati da je nauče o našoj prirodi, najistaknutijim istorijskim ličnostima, profesijama, ali i nekim problemima i pitanjima koja su deci važna. Mio će dobiti i društvo, antivirusa Reksa, koji ima zadatak da decu nauči o bezbednosti na internetu.U drugoj epizodi Mio će saznati: šta je to empatija, ko je bio Vuk Stefanović Karadžić, šta rade pčele, zašto su virusi na kompjuteru opasni, šta radi veterinar. Ako ste radoznali kao vanzemaljac, pridružite se novoj ekipi i učite zajedno sa Mio.Urednici serije: Nevena Mladenović Blagojević i Marija Tošić Direktor fotografije: Milan Rakić Reditelj: Marko Jeftić.
09:50
Svaka priča ima dva nastavka. Serijal je koncipiran kao dvodelna celina, a svaki od nastavaka se linkuje na prvi. Izmišljeno ime ženske osobe i način na koji će one pobediti.U svakoj epizodi dokumentarno se obrađuje autentičan primer koji je tipičan za jednu grupu problema. Istinite priče služe kao ohrabrenje za žene u sličnim okolnostima, ali i pomaže kao vodič za finansijsko osamostaljivanje tih žena. Složena i dinamična vizuelno-dramaturška struktura koja nije neosnovana i komplikovana - nejasna, već koristi montažna sredstva koja se obraćaju publici u duhu vremena medijske svakidašnjice, a koju najšira publika razume.Znalački i profesionalno su vizuelizovane emocije i psihološko stanje žrtava, tako što se u opisnim scenama rekonstrukcije konkretnih preživljenih događaja upečatljivo stilizuju, ali ne banalizuju simboli nasilja. Svaka pojedinačna priča je lična karta žrtava nasilja, ali i uopštio društveni problem kroz naraciju koju predstavljaju predstavnici struke i zvaničnih institucija. Žanr: Dokumentarno-obrazovni Produkcija - POPMEDIA.
09:55
Serija ima 18 epizoda jer obrađuje 8 ključnih kompentencija i 10 trendova, kako ih formuliše Evropska komisija.Serija ima dokumentarno-realistični pristup u predstavljanju mladih junaka priče, studenata u potrazi za obrazovanjem u EU. Ono što naglašava verističnost priče u komunikaciji junaka serije međusobno, kao i sa svojim prijateljima putem Skajpa na fakultetima u EU, jeste autentični ambijent u kome oni razmenjuju replike. Realnost pristupa u obradi teme naglašava činjenice da su sagovornici u emisiji predstavnici institucija koji su formalni nosioci procesa transformacije obrazovanja - Ministarstvo prosvete, Ministarstvo za evropske integracije, Privredne komore, ali i članovi obrazovnih sistema. Proizvodnja: KINESTEZIJA 2021.
10:00
Život ispočetka - Nataša će pobediti
10:05
Pozdrav iz EU
10:10
Art zona
10:40
Metamorfoze: Dušan Kovačević
11:15
SAT
12:00
Gala koncert: Zubin Mehta i beogradska filharmonija
12:50
Datum
13:00
Radoznalci
13:20
Eko minijature: Sa Đoletom u bašti
13:25
Ekologija materijala: Beton
13:50
Mali dnevnik
14:00
Tajne internata za plemićke kćeri, serija
14:50
Plava krv, serija
15:35
Ženski raj, serija
16:25
Program za dijasporu
17:00
Lov i ribolov
17:30
Da nam nije...
17:45
Novi srpski umovi
18:00
Daljina: Zoran Jovičić
18:30
Naučni portal
18:55
Lajmet
19:00
Tajne internata za plemićke kćeri, serija
19:55
Gaspar Borčard, proizvođač violina, na ovoj je misiji otkako je u svojim dvadesetim godinama prošao biciklom kroz Bosnu i našao najsavršenije drvo koje je ikada video.Tada drvo nije mogao da donese, ali je sada u misiji da ga ponovo nađe i stvori ovaj instrument za svetski poznatu violinistkinju Dženin Džensen. Režija: Hans Lukas Hansen.
21:15
Ženski raj, serija
22:00
Uloge: Gabrijel Bern, Sibila Din, Mark Edi... Režija: Mitu Misra.
23:50
Iznenađenje nije da se sa erom umreženog sveta pomera i odnos privatnog i javnog ali vekovi izgradnje prava na privatnost, individualnost i slobodu individualnog delovanja, svakako su garant tih sloboda. Kada i zašto nastaje rez i kakva je priroda procesa koji vodi do njega? Novo izdanje emisije Čas anatomije posvećujemo aktuelnom vremenu koje se sve češće naziva posthumanim. Od trenutka kada je čovek zamenio teocentrični svet i postao novi gospodar života, ranog humanizma 14. veka, preko prosvetiteljskog, novovekovnog do turbulentnog 20. smenjuju se humane i antihumane tendencije razvoja društava. Međutim, pojam posthumanog sadrži mnogo više od dihotomije humano-nehumano i analogno/digitalno. Nova, virtuelna realnost i izvesnost veštačke inteligencije samo su jedan aspekt posthumanizma. Kakvi su ostali aspekti i kakva je renesansa potrebna. O posthumanizmu i renesansi 21. veka u emisiji će razgovarati filozofi Jovan Čekić i Miša Đurković a pridružiće im se i umetnik, teolog i filozof Davor Džalto. Urednica emisje: Marija Nenezić Režija: Maja Mandić.
00:35
Lajmet
00:40
32. beogradski džez festival: Vlada Maričić i Brajan Linč
01:50
SAT
02:35
Trezor
03:30
Laži koje izgovaramo, film
05:15
32. beogradski džez festival: Vlada Maričić i Brajan Linč