Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 2
07:22
Slagalica, kviz
07:44
Datum
07:50
Verski kalendar
08:00
Lajmet
08:08
Svetski dan lekara opšte medicine koji je ustanovila Svetska organizacija lekara opšte - porodične medicine (WONSA) 2010. godine. Ovaj Dan pruža izvanrednu priliku da se potvrdi centralna uloga lekara opšte medicine u pružanju sveobuhvatne zdravstvene zaštite i unapređenju zdravlja svih ljudi na planeti. Poetika medicine, Svet Miloša Jevtića, šesta emisija - Gost Trezora i Miloša Jevtića je pukovnik prof. dr Aleksandar Đurović, profesor na Medicinskom fakultetu Vojnomedicinske akademije Univerziteta odbrane u Beogradu, na predmetima Fizikalna medicina i rehabilitacija i Filozofija i istorija medicine. Aleksandar Đurović rođen je 1958. u Sarajevu. Diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Profesor dr Đurović je dugogodišnji specijalista fiziatrije i načelnik Klinike za Fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Vojnomedicinske akademije. Pored toga on je pesnik i besednik. Pored stručnih publikacija, objavio je i pet pesničkih zbirki. Miloš Jevtić i profesor Aleksandar Đurović nisu imali priliku da razgovaraju za emisiju Gost drugog programa na Radio Beogradu, ali dok je sniman ovaj televizijski razgovor knjiga Poetika medicine, bila je u pripremi za štampu i iste godine pojavila se u knjižarama kao 216. knjiga kolekcije Odgovori Miloša Jevtića. - Učesnici: pukovnik Prof dr Aleksandar Đurović, načelnik klinike za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju VMA i profesor na Medicinskom fakultetu VMA; sagovornik Miloš Jevtić, novinar - Snimatelj Bojan Marojević, asistent Saša Todorović, snimatelj zvuka Marko Buđen, rasvetljivač Mile Ilić, organizator Gordana Grdanović, urednik istraživač Marijana Čuturilo, grafička obrada Milena Marković, montažer Ljubomir Plavljanić, autor Bojana Andrić - Snimano 26. 1. 2017, premijerno emitovano 16.6. 2017, reprizirano u Trezoru 31.10. 2017, 14.7. 2020; Redakcija za istoriografiju.
08:59
Zora
09:14
Ružne reči
09:30
Istorija: Srpski narod u poznom srednjem veku
10:00
Od pejsmejkera do krioenergije i maping sistema - efekat primene modernih tehnologija u rešavanju kompleksnih poremećaja bioloških funkcija ljudskog tela najvidljiviji je u aritmologiji. Na ovu temu za RTS Lab govore eminentni srpski kardiolozi.Laboratorija zdravstvenih tehnologija podstiče razvoj i inovacije u oblasti zdravstva kroz startape koje razvijaju timovi istraživača, naučnika i studenata. Gosti RTS Laba su dr Ivana Kostić, suosnivač ove laboratorije, i Andrej Kravčuk, jedan od pokretača startapa Neuroblast, koji je kreirao postrehabilitacioni uređaj za osobe koje imaju neurodegenerativna oboljenja. Emisiju je pripremila i vodila Sara Đorđević, urednik emisije je Mirjana Nikolić.
10:29
Edu global
10:53
Ultrazvuk - od dijagnoze do terapije
11:23
TV lica: Ana Đurić - Konstrakta
12:11
Stefan Milenković i Rohan de Silva sviraju Bramsove sonate
13:02
Istorija: Srpski narod u poznom srednjem veku
13:35
Dobro je, dobro je znati: O pandemijama
14:03
Internat za plemićke kćeri, serija
14:52
Plava krv, serija
15:38
Ženski raj, serija
16:24
Koncert Slavka Banjca
17:00
Ljubav počinje da se razvija obostrano, pa poručnik Horvat ostavlja svoju devojku i počinje da živi s Matildom. Društvene okolnosti, ljudske slabosti i ljubomora vode Petra u pogibiju a obe žene koje je voleo i koje su njega volele ostaju same.Naslov filma izveden je iz scene u kojoj Petar donosi dve ruže, po jednu za Ljiljanu i Matildu. Uloge: Žarko Laušević, Ksenija Pajić, Dragana Mrkić... Režija: Dejan Šorak.
18:54
Lajmet
19:00
Internat za plemićke kćeri, serija
19:52
S muzičkom karijerom započetom u vreme kada ta vrsta muzike nije bila najbolje shvatana, Tusta i njegov bend ostali su dosledni izvornim idejama i postali jedan od retkih glasova razuma u vremenima kada nije bilo razumevanja ni za to.Režija: Andrej Korovljev.
21:54
Ženski raj, serija
22:44
Za njega kažu da je pripadao onoj generaciji zlatnog doba naše televizije kada su entuzijazam i želja za stvaranjem uz naravno originalne ideje bili dovoljan razlog da nesmetano stvarate i otkrivate bez obzira na to gde bi se to u svetu moglo da desi. Jedno od takvih mesta za snimatelja dokumentaristu Slavuja Hadžića bilo je i selo u kome je živeo i stvarao Henri Mur koji je te 1976. godine bio jedan od najpoznatjih vajara u SFRJ. Moglo bi se i reći da je ova ekipa Televizije Novi Sad uzvratila posetu ovom slavnom vajaru čije su se skulpture našle pred našom publikom 20 godina ranije - krajem 1955. godine kada je njegova izložba na neki način značila i naše otvaranje prema zapadu i zapadnoj kulturi.A sa koliko žara se tada radilo uz naravno podršku kuće najbolje govori to što je ovaj film, tačnije dokument - zapis koji vremenom samo dobija na važnosti i danas posle gotovo 50 godina zanimljiv za videti ne samo kao autentično svedočanstvo, već može da bude i polazna tačka za možda neko novo iščitavanje života i rada Henrija Mura. U svakom slučaju vredan televizijski zapis.Scenario i režiju potpisao je Stevan Stanić a sve to vizualizovao čovek sa filmskom kamerom kome na ovaj način odajemo i mi svojevrstan omaž - Slavuj Hadžić.
23:15
Nakon što mu se pogorša zdravlje, Brunu dijagnostikuju bolest za koju je potreban donor...Uloge: Kim Rosi Stjuart, Lorenca Indovina, Barbara Ronki Režija: Frančesko Bruni.
01:02
Nišvil 2021: The Horney Funk brothers feat Hubert tubbs
01:46
Lajmet
01:53
TV lica... kao sav normalan svet
02:34
TV prozor
03:25
Sve će biti u redu, film
05:02
Edu global
05:26
Koncert Slavka Banjca
06:28
Koncert za dobro jutro
07:20
Slagalica, kviz
07:40
Datum
07:45
Verski kalendar
07:55
Lajmet
08:00
Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva - Iz teksta Čede Janića U hronici ove već vremešne institucije može se pročitati da je na inicijativu grupe entuzijasta osnovana februara 1957. godine pri Komandi ratnog vazduhoplovstva u Zemunu, da je prvu izložbu otvorila maja 1960. na starom beogradskom aerodromu, a da su se u akciju njenog izrastanja ubrzo uključile i domaće civilne vazduhoplovne institucije i preduzeća, pa su krajem šezdesetih godina svi zajedno doneli odluku da izgrade novu modernu zgradu za Muzej i to na međunarodnom aerodromu Beograd kod Surčina. Izgradnja velikog i složenog objekta, površine od preko 10.700 metara kvadratnih, otpočela je polovinom sedamdesetih godina, ali usled brojnih tehničkih i materijalnih poteškoća, trajala je duže nego što je to bilo planirano. Arhitekta Ivan Štraus iz Sarajeva dobio je za projekat zgrade i kompleksa Muzeja prestižnu jugoslovensku nagradu za arhitekturu. Izgradnja Muzeja privedena je kraju tek 1988. kada je otpočelo i postavljanje prve stalne izložbe, koja je svečano otvorena za javnost 21. maja 1989. godine. U izložbenom prostoru od 6.000 kvadratnih metara nalazi se pedesetak tipova originalnih aviona, helikoptera i jedrilica, veći broj vazduhoplovnih motora, raketa, radara, simulatora letenja i oko 50 maketa balona, jedrilica i aviona. U emisiji se mogu videti mnogobrojni eksponati od kojih je najstariji avion Sarić-1 iz 1910. godine koji je od ostataka originalnog aviona rekonstruisao pilot Ivan Sarić, izložba avioopreme i proizvoda avio industrije kao i Aeromiting u kome je prikazan MIG 29 u letu iznad muzeja i zanimljivi padobranski skokovi. - Učesnik: Čedomir Janić, upravnik muzeja - Scenarista i reditelj Srđan Zamolo, producent Aleksandar Janković, muzički saradnik Viktor Simić, snimatelj zvuka Dragan Selaković, Dragan Sever; obrada zvuka Rihard Merc; snimatelji Todor Jović, Tibor Zvezdanić; asistenti snimatelja Vladan Pantelić, Dragan Stanković; montažer Svetlana Nedeljkov Maksimović, urednik Nedeljko Ješić - Proizvedeno 1989, Redakcija opšteobrazovnog programa, urednik Radmila Mijatović; reprizirano u Trezoru 20. 5. 2004, 10. 7. 2006, 9. 9. 2009, 22. 1. 2013. Datumi iz istorije vazduhoplovstva - Kako bismo podsetili na datum prvog noćnog leta u istoriji svetskog vazduhoplovstva koji se desio 9. septembra 1923. i to na liniji Beograd - Bukurešt, pozvali smo kustosa Muzeja vazduhoplovstva Mirjanu Novaković sa kojom se često susrećemo na projektima Zajednice naučno-tehničkih muzeja Srbije, da saznamo detalje ovog svetskog, a beogradskog događaja. Posle je Mirjana govorila o jednom isto tako važnom, a možda i važnijem datumu koji nije tako svetski kao ovaj spomenuti, nego je sasvim domaći, a radi se o 16. oktobru 1910. kada je poleteo prvi avion kojim je upravljao njegov konstruktor Ivan Sarić, pa se taj datum uzima kao početak vazduhoplovstva u Srbiji. Tako smo došli i do treće teme našeg razgovora sa Mirjanom o predstojećoj proslavi i novoj postavci povodom jubileja Vek avijacije u Srbiji 1910 - 2010. - Učesnici: Mirjana Novaković, kustos Muzeja vazduhoplovstva; sagovornik Bojana Andrić - Ekipa: tehn.vođstvo Zoran Vasić, scenograf Petar Đinović, snimatelji zvuka Slaviša Lepojević, Ivan Troskot; rasveta Vjekoslav Čular, dizajn svetla Dobrivoje Marković, kamerman Olivera Friščić, organizator Gordana Grdanović, reditelj snimanja Ružica Lukić, uredik-istraživač Vesna Ignjatović, montažer Ljubomir Plavljanić, autor Bojana Andrić - Snimano 27. 8. 2010. u Studiju 11, premijerno emitovano 10. 9. 2010; Redakcija za istoriografiju Petak, 20.05.2022. na RTS SVET u 01.05 posle ponoći O emisijama narodne i zabavne muzike u programu TV Beograd od 1987. zaključno sa 1991. godinom u seriji Vreme televizije Muzički program, trći deo, narodna i zabavna muzika, prvi deo - 95. epizoda serije Vreme televizije u kraćem uvodu svedoči o tretmanu ovih vidova muzike, a potom iscrpno prikazuje prezentaciju sadržaja narodne muzike u programu TV Beograd od 1987. zaključno sa 1991. godinom. Za narodnu i zabavnu muziku u većem delu ovog perioda, sve do 1990. godine, bila je nadležna Zabavno-muzička redakcija, a u 1990. i 1991. godini jedinstvena Muzička redakcija, koja se starala i o umetničkoj muzici. I u jednom i u drugom slučaju, oba žanra, i narodna i zabavna muzika, imala su povoljne uslove za plasman, a kada su objedinjena sva tri žanra u jednoj redakaciji, bilo je lakše odupreti se pritiscima da se plasiraju oni muzički sadržaji koji nisu zadovoljavali utvrđene kriterijume. Uređivačka politika zahtevala je skladno razvijanje sadržaja narodne i zabavne muzike, zaoštravanje uređivačkih kriterijuma, i ujedno, na tim osnovama, stvaranje atraktivnog programa koji će pratiti najšire gledalište. Selektivan izbor sadržaja i izvođača delovao je kao primer kako se treba odupreti prodoru muzičkog šunda, što se, inače, dešavalo u nekim segmentima komercijalnih, a i drugih programa Televizije Beograd. Najznačajniju ulogu u koncipiranju programa Muzičko-zabavne redakcije imao je njen urednik Vartkes Baronijan, kompozitor i profesor Fakulteta dramskih umetnosti. Njegova prerana smrt 1997. godine bila je nedoknadiv gubitak i za muzički program i za Televiziju Beograd u celini. Narodna muzika plasirana je u više različitih emisija. Reprezentativna je bila emisija Folk-majstori urednika Radoslava Graića. Rubrikama posvećenim najistaknutijim autorima i izvođačima garantovala je vrhunski kvalitet. Temeljila se na tradicionalnoj narodnoj muzici, ali i savremenoj, u tradicionalnom duhu. Starogradska muzika, ali i starogradska kultura, bila je sadržaj emisije Kod zlatnog konja. Na žalost, ova emisija nije izbegla apsurdne udare cenzure koje su dolazile van redakcije. Urednik ove emisije bio je Božidar Pantić koji je koncipirao i uređivao i niz drugih emisija narodne muzike. Redakcija je pomagala i pratila sabore narodne muzike. Tako su gledaoci mogli da se upoznaju sa godišnjim smotrama narodne muzike u Srbiji. Emisija se posebno osvrće na Sabor u Guči. Tada je bio drukčije koncipiran nego danas. Urednica emisija o saborima u Guči bila je Vanja Lesić. U narednoj epizodi završava se svedočenje o narodnoj i zabavnoj muzici. - Učesnici: urednici Radoslav Graić, Božidar Pantić, Vanja Lesić - Scenarista dr Miroslav Savićević; urednici dr Miroslav Savićević i Vesna Došen; voditelj Mića Orlović; reditelj Nikola Lorencin - Premijerno emitovano 18. 12. 2011, Redakcija za istoriografiju, urednik Bojana Andrić; reprizirano 7. 5. 2015. na RTS SAT.
09:00
Žurka
09:15
Ružne reči
09:30
Fizika: Masa i gustina
10:05
Filozofija i... Albert Kami
10:30
Do detalja
11:00
Kuhinja moga kraja
11:55
52. BEMUS: SO RTS i Jasminka Stančul - Betoven
12:40
Datum
12:45
Verski kalendar
12:55
Fizika: Masa i gustina
13:30
Eko minijature - srećna planeta
13:35
Blago iz dubina: Aranđelovac
14:00
Internat za plemićke kćeri, serija
14:50
Plava krv, serija
15:35
Ženski raj, serija
16:25
Groz
17:00
Lov i ribolov
17:30
Da nam nije ...
17:45
Hemija razbija mitove: Mleko
18:00
Nauka u pokretu
18:30
Naučni portal
18:55
Lajmet
19:00
Internat za plemićke kćeri, serija
19:50
Goli je istraživanje ruševina prošlosti, mozaik nastao od tragova - porodičnih fotografija i intimnih svedočanstava grupe bliskih ljudi koje je ujedinilo isto mesto - politički logor Goli Otok poznat i kao ostrvo slomljenih duša.Režija: Tiha Gudac.
21:10
Ženski raj, serija
22:00
Čas antomije
22:45
Studio znanja
23:45
Njujork, 1974. godina. Pedesetogodišnji Kris (Klajv Oven) upravo je, pre vremena, pušten iz zatvora, zbog dobrog vladanja. Ispred kapije zatvora nevoljno ga čeka mlađi brat Frenk (Bili Krudap), policajac sa blistavom budućnošću.Uprkos svemu, njihov otac Leon je oduvek više simpatisao Krisa. Nadajući se da se njegov stariji brat promenio u zatvoru, Frenk je voljan da mu pruži još jednu šansu. Dovodi ga u svoju kuću, daje mu posao i pomaže da se pomiri sa decom i bivšom ženom. Ipak, Krisova prošlost ne da mu mira i on se vraća kriminalu. Za Frenka, to je potpuna izdaja. Pokušava da nestane iz bratovljevog života, ali, već je prekasno... U glumačkoj ekipi ostvarenja o kriminalcu i policajcu koji žive pod istim krovom nalaze se: Klajv Oven, Bili Krudap, Marion Kotijar, Mila Kunis, Zoi Saldana, Džejms Kan.
01:50
Tri boje zvuka
02:45
Lajmet
02:55
Kuhinja moga kraja
03:50
TV prozor
04:50
Blago iz dubina: Aranđelovac
05:15
Tri boje zvuka
06:51
Slagalica, kviz
07:14
Datum
07:19
Verski kalendar
07:30
Moja lepa Srbija
08:00
Građanin
08:30
Pustolov
08:55
Bleja
09:06
Plava ptica u Australiji
09:08
Govorite li mrnjao
09:15
Plava ptica u SAD
09:18
Zujalica
09:43
Nauka je u modi: Ljubica Harhaji Trajković
10:05
Datum
10:10
Verski kalendar
10:30
Znanje imanje
11:30
Program za dijasporu
12:00
Dozvolite ...
12:30
Čućemo i videti šta je spinalna mičićna atrofija i kako se dijagnostikuje, kako protiče neonatalni skrining, kako je izgledao put do terapije i koje su terapije sve na raspolaganju. Takođe, razgovaramo o tome koliko je važan multidisciplinarni pristup u lečenju ove retke bolesti. Superherojima je porodica baza i bezbedno mesto odakle dobijaju energiju za nove pobede. Članovi porodice ispričali su nam kako je izgledalo suočavanje sa dijagnozom, koji su bili dalji koraci, kako izgleda biti sestra jednog superheroja i šta to sa sobom nosi. Matija, koji se nosi sa ovim problemom, podelio je sa nama kako izgleda odlazak na terapiju i šta je ono što bi voleo da bude u budućnosti. Urednica emisije: Iva Omrčen.
13:00
Studio znanja
14:00
Privreda zasnovana na ekološkoj svesti: Zelene mašine
14:25
U drugoj emisiji o glavnom gradu Slovenije predstavljamo ekološke baštice. U okviru Gradske opštine Ljubljana postoji više baštica koje su na raspolaganju porodicama koje žele da proizvode hranu na ekološki način. Baštice su veličine otprilike 50 kvadratnih metara, što je dovoljno da mogu da proizvedu povrće od proleća do jeseni.LIFE IP CARE4CLIMATE je osmogodišnji sveobuhvatni projekat koji podstiče sprovođenje mera pomoću kojih će Slovenija postići cilj smanjenja emisije gasova staklene bašte, odnosno prelazak u nisko ugljenično društvo. Projekat se sufinansira od strane evropskog programa LIFE i sredstvima Fonda za klimatske promene. Dok je bio na snazi operativni program smanjenja emisije gasova staklene bašte do 2030. godine, projekat je pratio ciljeve zapisane u tom strateškom dokumentu. Kada je stupio na snagu sveobuhvatni Nacionalni energetski i klimatski plan Republike Slovenije, taj dokument je postao strateški dokument i za ovaj projekat.Ljubljana je trenutno na prvom mestu u Evropi po separaciji, prikupljanju i ponovnoj upotrebi otpada. Sredstvima iz Kohezionog fonda Evropske Unije u Ljubljani je izgrađen Regionalni centar za preradu i ponovno iskorišćavanje otpada (RCERO), najbolji i najmoderniji objekat te vrste u Sloveniji i u Evropi.Mešoviti komunalni otpad koji stiže u RCERO prolazi kroz mehaničko-biološki proces, pa se iz njega izdvajaju upotrebljive sirovine kao što su recimo različite vrste plastike, metali, papir, i to se zatim prerađuje kako ne bi završilo među onom frakcijom koja ide na energetsko iskorišćavanje ili na deponiju.Danas je Ljubljanska deponija skoro neaktivna, na nju se odlaže samo nekalorični inertni otpad za koji ne postoji neko drugo rešenje. Urednik emisije Dragana Živojnović.
14:50
Svet je igra: Kolo
15:05
Koncert grupe Hari Mata Hari
16:10
Velika iluzija, filmski program
16:45
Novinarka En Mičel dobije otkaz i dođe na ideju da falsifikuje pismo izvesnog nezaposlenog Džona Doa, koji preti da će izvršiti samoubistvo zbog društvenih nepravdi.Novinska kuća je prinuđena da ponovo zaposli En, ali i Džona Viloubija koji bi trebalo da se predstavlja kao Džon Do. En i njeni šefovi nemilosrdno iskorišćavaju priču, ali filozofija tzv. Džona Doa počinje da se pretvara u politički pokret i svi, pa čak i En, počinju da ga shvataju ozbiljno. Međutim, izdavač ima i tajni plan... Uloge: Gari Kuper, Barbara Senvik, Edvard Arnold Režija: Frenk Kapra.
18:55
Vaterpolo - Plej of: Radnički - 11. april, finale 2, prenos
20:00
Dok na Badnje veče pada sneg, očajni Džordž Bredli, pritisnut dugovima i uticajem alkohola, odlučuje da sebi okonča život skokom u reku. Želeći da ga spase, sveti Josif u pomoć Džordžu šalje drugorazrednog anđela Klarensa, kome bi ovaj zadatak pomogao da stekne krila.Uloge: Džejms Stjuart, Dona Rid, Lajonel Barimur, Henri Travers Režija: Frenk Kapra.
22:10
Serija obuhvata period od kasnih dvadesetih do pedesetih godina prošlog veka i verno prikazuje Vlasikovo nesebično i predano služenje Staljinu, tokom kog polako ali sigurno postaje njegova senka, pa čak i član njegove porodice.Kao i sam šef države, Vlasik je kontroverzna, ali ugledna osoba: više puta je spasio vođu od pokušaja atentata, rešavao njegove svakodnevne probleme kao šefa države ali i probleme njegove porodice...Upijajući njegove misli i deleći sve trenutke s njim, Vlasik je neminovno bio Staljinov svedok u mnogim i teškim i sasvim ličnim trenucima. Međutim, zbog uloge koje je imao, Vlašik je bio primoran da svoju ljubavnu vezu sa damom-agentom čuva u tajnosti.Uloge: Daria Andrejeva, Adam Bulgukev, Saša Kerbel, Vladimir Garajev, Egor Klinajev... Režija: Greg Blankenšip.
23:05
Ivan Živković govori o tome kolika je sloboda u ekranizaciji lepe književnosti i zašto je najvažnije sačuvati duh dela; da li se već na snimanju televizijskih komedija zna hoće li i gledaocima biti smešno i da li smenjivanje reditelja na istim kriminalističkim serijama može da olakša rad.Kritičarski osvrt na Živkovićevo stvaralaštvo daće scenarista i reditelj Saša Radojević. Montaža: Jakov Pejov Režija: Ivana Stivens Autorka i urednica emisije: Sanja Milić.
23:30
Mijač je svojim tumačenjem Sterije uspostavio novi rediteljski izraz i pristup u čitanju ovog čuvenog komediografa. Rodoljupce je 1986. godine režirao kao grotesku, uz primetnu stilizaciju likova, prevrtljivih junaka koji lako menjaju svoja politička uverenja, precizno prikazavši svet političkih manipulacija i lažnog patriotizma. Rodoljupci su 1987. godine na Sterijinom pozorju proglašeni najboljom predstavom, uz nagrade za glumačko ostvarenje (Branislav Lečić), kostim (Biljana Dragović) i nagradu Okruglog stola kritike, dok je Dejan Mijač nagrađen za sistematsko scensko istraživanje Sterijinog dramskog dela. Uloge: Vojislav Brajović, Dijana Šporčik, Vojka Čordić, Branislav Lečić, Mirjana Karanović, Miloš Žutić, Milan Gutović, Miša Janketić, Branko Cvejić, Borivoje Kandić, Đorđe Đurđević.
01:10
37. Beogradski džez festival: Piotr Damasiewicz
02:15
Vaterpolo - Plej of: Radnički - 11. april, finale 2, r.
03:15
Divan život, film
05:20
37. Beogradski džez festival: Piotr Damasiewicz