Šta pojam nano označava? Kojim se to postupkom slažu atomi? Može li postojati računar od jednog atoma? Čemu su pretežno namenjeni nano proizvodi? Da li je nanoinženjerstvo konačna granica čovekovih dostignuća? Nanotehnologija je interdisciplinarna nauka koja uključuje fiziku, hemiju, biologiju, nauke o materijalima, kao i širok skup inženjerskih disciplina.... Reč nanotehnologija, koristi se kao sinonim i za nauku i za tehnologiju. Kao nauka, nanotehnologija proučava fizičke, hemijske i biološke osobine molekula i atomskih čestica. Nanotehnologija će biti osnovna nauka budućeg razvijanja događaja u elektrotehnici, medicini, građevinarstvu, poljoprivredi i svim drugim oblastima.

Dekodiranje je emisija magazinskog tipa u trajanju od 30 minuta, kojom se kroz priloge iz različitih oblasti društvenih, prirodnih i tehničkih nauka gledaocima objašnjavaju značaj, specifičnosti, primena i problematika pojedinih aspekata ovih nauka.... Eksperti iz različitih naučnih disciplina objašnjavaju zašto su šumski požari opasni, kao i značaj zubnih implantata, Teslinih kalemova, vitamina, minerala, razmnožavanja riba, proizvodnje probiotskih proizvoda, ali i selekcije golmana, rada sa mladim košarkašima i istorije klavira. U drugoj epizodi biće reči o probiotskim mlečnim proizvodima. O njihovom uticaju na ljudsko zdravlje razgovaramo sa dr Ognjenom Maćajem, penzionisanim profesorom Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Diplomirani inženjer tehnologije, direktor Javnog akvarijuma i tropikarijuma u Beogradu, Branislav Jakovljević, govoriće o počecima akvaristike u svetu i selekciji prvih akvarijumskih riba. O gajenju i preradi matičnjaka govori nam mr Nevena Blagojević Gladikosić, doktorand na Tehnološkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Još mnogo zanimljivih tema za gledaoce svih uzrasta imaćete prilike da vidite u serijalu Dekodiranje na RTS nauka.

Milutin Milanković (1879-1958) naučnik koji je rešio tajnu ledenog doba i utemeljio savremenu klimatologiju. On je omogućio matematičku rekonstrukciju klimatske prošlosti i dokazao presudni uticaj Sunca na zemaljska dešavanja. Profesor nebeske mehanike i teorijske fizike, predložio je reformu kalendara i bio neumorni putnik kroz vasionu i vekove.... U bečkoj Tehničkoj školi završio je studije, a 1904. godine postao prvi doktor tehničkih nauka srpskog porekla. U tamošnjoj uglednoj kompaniji bavio se izgradnjom brana i mostova od armiranog betona, i u toj oblasti je postigao zadivljujuće rezultate. Posle nekoliko godina napustio je Beč i prihvatio profesuru na Beogradskom univerzitetu, nasledivši profesora Kostu Stojanovića na Katedri za primenjenu matematiku, racionalnu mehaniku, nebesku mehaniku i teorijsku fiziku.

Pregovaračka grupa 27 dobila je Skrining izveštaj za poglavlje 27 i poziv da podnese pregovaračku poziciju bez početnih merila.... U narednih 25 godina potrebno izgraditi oko 350 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Srbiji. Trenutno se u Srbiji nalazi 55 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, od kojih je svega nekoliko u skladu sa standardima EU.

Dekodiranje je emisija magazinskog tipa u trajanju od 30 minuta, kojom se kroz priloge iz različitih oblasti društvenih, prirodnih i tehničkih nauka gledaocima objašnjavaju značaj, specifičnosti, primena i problematika pojedinih aspekata ovih nauka.... Eksperti iz različitih naučnih disciplina objašnjavaju zašto su šumski požari opasni, kao i značaj zubnih implantata, Teslinih kalemova, vitamina, minerala, razmnožavanja riba, proizvodnje probiotskih proizvoda, ali i selekcije golmana, rada sa mladim košarkašima i istorije klavira. U drugoj epizodi biće reči o probiotskim mlečnim proizvodima. O njihovom uticaju na ljudsko zdravlje razgovaramo sa dr Ognjenom Maćajem, penzionisanim profesorom Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Diplomirani inženjer tehnologije, direktor Javnog akvarijuma i tropikarijuma u Beogradu, Branislav Jakovljević, govoriće o počecima akvaristike u svetu i selekciji prvih akvarijumskih riba. O gajenju i preradi matičnjaka govori nam mr Nevena Blagojević Gladikosić, doktorand na Tehnološkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Još mnogo zanimljivih tema za gledaoce svih uzrasta imaćete prilike da vidite u serijalu Dekodiranje na RTS nauka.

Gost emisije Profesionalci je dr Bojana Panić molekularni biolog. Diplomirala je 2000. godine na Biološkom fakultetu u Beogradu kao student generacije.... Doktorske studije završila je na Univerzitetu Kembridž, gde je dobila nagradu za najbolji doktorat iz oblasti molekularne biologije. Završila je i jednogodišnju obuku iz oblasti forenzičke analize DNK. Bila je rukovodilac DNK laboratorije MUP-a Srbije. U emisiji ona govori o značaju forenzičke analize u otkrivanju krivičnih dela, o tragovima koje ostavljaju počinioci, o najtežim slučajevima na kojima je radila. Kao molekularni biolog, bavi se i utvrđivanjem genetskog porekla, i govori o tome gde je naše praporeklo, kako se utvrđuje, kojim genetskim grupama pripadaju Srbi. Gledaoci će čuti i kakva su njena iskustva prilikom rada na utvrđivanja očinstva i kako muškarci reaguju na rezultate testa. Autor emisije je Dragan Stanojević.