Zašto su nam sećanja važna, ima li identiteta bez njih, ko ih kontroliše, a kako ih i mi sami nesvesno prekrajamo u okviru teme Kultura sećanja.... Psihološkinja Iris Žeželj će nam objasniti kako funkcionišu mehanizmi pamćenja i zaboravljanja, a istoričarka Olga Manojlović Pintar će nam rasvetliti neke tačke istorije kulture sećanja, i otkriti koji su to najznačajniji akteri koji utiču na način formiranja našeg sećanja. Sa nama je i Zvezdan Mančić, umetnik koji aktivno radi na obrazovanju i fotografa i publike, koji će nam dati odgovor zašto je fotografija važna za naše individualno, ali i kolektivno sećanje. A o tome kako samo fotografisanje utiče na naše sećanje, videćemo u prilogu naše novinarke. U septembarski vreo dan, kao i u oktobar 1864, vraćaju nas Ana Mašulović i Daniel Bogdanović. U studiju ćemo zaigrati i uz jedan veliki hit iz 1982. godine. Nikole Tesle bismo mogli da se setimo svaki dan kada uključujemo struju. Puno puta ste verovatno prošli pored spomenika našeg velikog naučnika. U prilogu naše novinarke, videćemo šta joj je Nikola Tesla poverio, dok ćemo u jednom od priloga videti i kakva je veza između dinastije Obrenović, cipela Van Goga i autora slike Lutalica iznad mora magle. U drugom delu emisije, sagledaćemo na koji način se prožimaju kultura sećanja, umetnost i mediji sa filmskim kritičarem Đorđem Bajićem i teoretičarkom kulture i medija Verom Mevorah. Biće sjajnih filmskih preporuka, kao i saveta kako ne nasesti na medijske hiperbole. U studio nam dolazi i Iva Pavlović Pušica, NLP trener i razgovoraće sa kovoditeljkom Jelisavetom Bosanac. Iva će nam govoriti o tome kako se veza između dobrog pamćenja i profesionalnog uspeha objašnjava kroz NLP. Odgovorni urednik redakcije Opšteobrazovnog programa: Zoran Živković Voditelj: Maja Bojić Reditelj: Darko Kamarit.

Arhitektura je spoj nauke i umetnosti, specifična veza između čoveka i prirode, prostora i tradicije, porodice i društva.... Srpska arhitektura ima vrednosti koje su postale vektori određivanja odnosa među ljudima. Ti vektori su nepromenjljivi i večni. Od svih oblika arhitektonskog obraćanja, zgrada, odnosno kuća, ima poseban značaj.

Milutin Milanković (1879-1958) naučnik koji je rešio tajnu ledenog doba i utemeljio savremenu klimatologiju. On je omogućio matematičku rekonstrukciju klimatske prošlosti i dokazao presudni uticaj Sunca na zemaljska dešavanja. Profesor nebeske mehanike i teorijske fizike, predložio je reformu kalendara i bio neumorni putnik kroz vasionu i vekove.... U bečkoj Tehničkoj školi završio je studije, a 1904. godine postao prvi doktor tehničkih nauka srpskog porekla. U tamošnjoj uglednoj kompaniji bavio se izgradnjom brana i mostova od armiranog betona, i u toj oblasti je postigao zadivljujuće rezultate. Posle nekoliko godina napustio je Beč i prihvatio profesuru na Beogradskom univerzitetu, nasledivši profesora Kostu Stojanovića na Katedri za primenjenu matematiku, racionalnu mehaniku, nebesku mehaniku i teorijsku fiziku.

Boje, baš kao i crte lica, prate emocionalne promene, govorio je Pablo Pikaso.... Uneti malo boje u život ? svi znamo šta to znači... razbiti dosadu, promeniti stvari, dati nov život nečemu, udahnuti svežu energiju. Nije teško pretpostaviti da sve ovo potiče iz vremena kada boja nije bila tako lako dostupna u svim tonovima i nijansama koje se danas mogu zamisliti. I dok opažanje boja može biti pod uticajem subjektivnih faktora, postoje neki efekti boja za koje se smatra da imaju univerzalno značenje. Boje u crvenom spektru poznate su kao tople boje, to su crvena, narandžasta i žuta. Ove tople boje pobuđuju širok spektar emocija ? od topline i udobnosti, do besa i agresije. Boje su pune značenja. Simbolika boja gradila se kroz čitavu istoriju, religiju, verovanja i tradiciju. Svaka rasa i kultura ima svoj skup značenja uz određene boje, verovatno jer se čovek prvo s bojom susreće.

Kako nastaju geniji? Ajnštajn je do svojih ključnih otkrića došao u Patentnom zavodu, NJutn se skrivao od kuge na seoskom imanju, a Darvin je putovao oko sveta. Naizgled, nije moguće otkriti bilo kakav recept. Neki njegovi sastojci se ipak kriju u renesansnoj Firenci, gradu bankara, trgovaca i umetnika. Moguće je da je upravo tu ovaj recept otkrio Andrea del Verokio, renesansni majstor koji je ostao zapamćen kao učitelj iz čije je radionice izašao najveći broj genija.... U ovoj epizodi animiranog serijala “Nauka kroz priče” na kanalu “RTS nauka” otkrivamo kako je istorija obrazovanja zabeležila čitav niz izuzetnih učitelja, ali i kako su retki oni kojima je, poput Verokija, uspelo da obrazuju čitav niz genija.

Chat GPT širom nam je otvorio vrata u svet komunikacija sa veštačkom inteligencijom. Nekoga to plaši, neko se raduje.... Poslednja tehnologija koja ne prestaje da intrigira su čet-botovi i trenutno najnapredniji među njima – Chat GPT, jedan od najnaprednijih jezičkih modela dostupnih na tržištu sposoban da istražuje i kreira sadržaj i daje odgovore zapanjujuće slične ljudskim. Mnogo eksperata i uticajnih ljudi iz ove oblasti oglašavalo se u poslednje vreme otvoreno iskazujući svoju veliku zabrinutost zbog pretnji koje sobom nosi ovakva ekspanzija veštačke inteligencije. Unesko je uputio poziv svim državama da počnu da primenjuju „Preporuku o etici veštačke inteligencije“, Italija je zabranila upotrebu Chat GPT-ja, Evropski parlament usvojio je novu verziju nacrta zakona o veštačkoj inteligenciji, u Kini je nemoguće prijaviti se na OpenAi – kakva je budućnost razvoja čet-botova? Ko bi to mogao da nas zameni? Chat GPT ko si ti? Emisiju pripremila i vodila Aleksandra Todorović. Urednik emisije je Milena Vujović.

Mars je planeta izazova. Čak 37 različitih misija, robotizovanih sondi, orbitera i rovera koje je čovek uputio na Mars nisu uspeli da ostvare svoje ciljeve. Tokom pola veka istraživanja Crvene planete, svaka druga automatizovana misija bila je neuspešna.... U ovoj epizodi animiranog serijala “Nauka kroz priče” na kanalu “RTS nauka” vodimo vas pravo na - Mars. Dok se šetamo po crvenoj planeti, unaokolo po brdima, ravnicama i kraterima, nailazimo na više slomljenih, oštečenih, u tlo zakopanih skalamerija, ali i nekoliko njih u dobrom stanju, kao i dva robota koja rade, kopaju tlo, živahno cunjaju okolo i u kontaktu su sa matičnom planetom.

U serijalu emisija Rečnik ekologije stručnjaci objašnjavaju značenje najfrekventnijih termina koji definišu fenomene iz oblasti ekologije i zaštite životne sredine.... Tema današnje emisije je biodiverzitet. Urednica emisije: Jelena Radović Jovanović.

Ko su naše dive? Šta znači biti diva i šta jedna operska pevačica treba da poseduje, da bi smo je smatrali divom?... U ovoj epizodi serijala Zlatni vek, Narator se susreće sa svojim koleginicama, operskim umetnicama koje su izgradile zavidne karijere i ostvarile veliki uspeh, kako na ovdašnjim, tako i međunarodnim scenama. Otkrivamo kakve se predrasude vezuju za dive, koliko ima glamura u njihovom životu, te postoji li zaista rivalstvo i ljubomora u operskim krugovima. Svaka od njih će, na ova, naizgled, opšta pitanja dati jedinstvene i intrigantne odgovore. Istovremeno, dve mlade operske umetnice otkriće kakva su njihova očekivanja i šta priželjkuju u budućnosti.

Priroda je oduvek bila umetnicima inspiracija i model, a filozofima večna tema istraživanja. Kao što je kosmos domovina naše planete, tako je i priroda prvi dom svih živih bića na našoj planeti. Otud filozofska promišljanja o poreklu svemira i života na zemlji, o bogatstvu i lepoti prirode, ali i o prolaznosti svake pa i prirodne lepote.... Pogledi pesnika oduvek su stremili ka nebesima, Suncu i Mesecu, zvezdama i oblacima, lišću i drveću, baš kao što su veliki kompozitori osluškivali zvuke vetra, šum lišća i žubor reke, i tako inspirisani stvarali velika dela.

Dekodiranje je emisija magazinskog tipa u trajanju od 30 minuta, kojom se kroz priloge iz različitih oblasti društvenih, prirodnih i tehničkih nauka gledaocima objašnjavaju značaj, specifičnosti, primena i problematika pojedinih aspekata ovih nauka.... Eksperti iz različitih naučnih disciplina objašnjavaju zašto su šumski požari opasni, kao i značaj zubnih implantata, Teslinih kalemova, vitamina, minerala, razmnožavanja riba, proizvodnje probiotskih proizvoda, ali i selekcije golmana, rada sa mladim košarkašima i istorije klavira. U drugoj epizodi biće reči o probiotskim mlečnim proizvodima. O njihovom uticaju na ljudsko zdravlje razgovaramo sa dr Ognjenom Maćajem, penzionisanim profesorom Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Diplomirani inženjer tehnologije, direktor Javnog akvarijuma i tropikarijuma u Beogradu, Branislav Jakovljević, govoriće o počecima akvaristike u svetu i selekciji prvih akvarijumskih riba. O gajenju i preradi matičnjaka govori nam mr Nevena Blagojević Gladikosić, doktorand na Tehnološkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Još mnogo zanimljivih tema za gledaoce svih uzrasta imaćete prilike da vidite u serijalu Dekodiranje na RTS nauka.

Planine Kučaj i Beljanica, uz Frušku goru, Đerdap, Taru, Kopaonik i Šar-planinu, biće šesto prirodno područje pod najvišim stepenom zaštite. Ovi predeli netaknute prirode su najveći rezervoari pitke vode u Srbiji, imaju velike površine pod šumama u okviru kojih je nekoliko prašumskih rezervata, tri stroga prirodna rezervata, oko 150 speleoloških objekata, 12 spomenika prirode...... NJegova severna granica je Beljanica, a južna Kučaj, pod čijim najvišim vrhom izvire Resava. Park će obuhvatati od 50.000 do 60.000 hektara, njegov najveći deo je u opštini Despotovac, kao i u atarima Žagubice, Bora i Boljevca.