12. epizoda serije Nebojša Čelik o adolescentskom strahu od nepravde... Kako kaže Nebojša (Ivan Đorđević) u 12. epizodi serije Nebojša Čelik šou: Danas nam je na redu adolescentski strah od mjuzikla, koji ćemo obraditi kao nepravdu. Tj. obrnuto. Na redu je nepravedni strah koji ćemo obraditi kao adolescenciju. Ma, strah mladog čoveka od nepravde! Kad čovek više nije dete i kad počne da shvata svet oko sebe i da misli o njemu, naravo da mu se sve smuči koliko je grozno, a koliko se takozvani pristojni odrasli foliraju da je sve u redu i da oni kao znaju šta rade. I onda čovek počne da se bori za lični prostor i sopstveni identitet jer nije fer da kad neko radi nešto nemoralno i na tvoju štetu ti moraš da ćutiš jer si inače kao nezahvalan, nevaspitan, arogantan..., dakle, kad počneš da se boriš, onda kažu da je to mladalački bunt. Eto, i to je nepravda i nije fer! Stalnu glumačku ekipu uz Nebojšu čine: Košava Jelena Đokić, urednik Dragan Petrović-Pele, urednikova sekretarica Jelena Velkovski, Koča Aleksandar Kecman, Mileta Stefan Bundalo, reditelj Ivan Zarić, uz muzičku podršku grupe Master Blaster, psiholog prof. dr Ivan Jerković kao i specijalni gost prof. dr Jasminka Hasanbegović. Urednica serije ljiljana Stojković Scenaristkinja Vladislava Vojnović Autor songa Nikola Čuturilo Kompozitor Dušan Bezuha Kostimografkinja Aleksandra Aleksandrić Scenografi Aleksandar Cvijanović i Tanja Ivanović Direktori fotografije Fedor Munižaba, Dragan Matijević i Nenad Cvetković Reditelj Milutin Petrović.

Jedan od junaka ovog filma, osamdesetogodišnji Vang DŽihung proveo je više od pola veka na peskovitim lokalnim putevima, u kamionu sa rekvizitom i na otvorenim pozornicama, kao glumac, reditelj i upravnik pozorišta. NJegovim komadom Zdravo, umereni prosperitetu“ ansambl obeležava završetak velikog državnog projekta, poslednju godinu borbe protiv siromaštva u zemlji (2020. godina).... Putujuće pozorište iz Ningsje, predstave većinom prikazuje izvan svoje zgrade u glavnom gradu te autonomne pokrajine manjinskog Hui naroda. U selima na severu NR Kine, umetnici su u najbližem kontaktu sa zahvalnom publikom. Za pozorište rade već dve generacije glumaca, reditelja, koreografa, dekoratera i scenskih radnika. Oni nastupaju pod sloganom Umetnost naroda, umetnost za narod“, njihovi su gledaoci ljudi kojima je država, izvodeći ih iz apsolutnog siromaštva, promenila način života. Proizvodnja: Kineska medijska grupa.

Zaboravljeni Paviljon“ je druga specijalna emisija Redakcije za kulturu i umetnost koja se bavi predstavljanjem Republike Srbije na Bijenalima umetnosti u Veneciji. Paviljon Srbija, odnosno sama zgrada u kojoj se odvijaju izložbe naših umetnika je u fokusu ove emisije.... Reč je o zgradi koja se nalazi na ostrvu Santa Helena u drugom delu Đardina u Veneciji i koju je Kraljevina Jugoslavija kupila od Italije 1938. godine. Podelom imovine bivših članica SFRJ, zgrada Paviljona pripala je Republici Srbiji, a za nju je nadležno Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije. U ovoj zgradi izlažu svi predstavnici naše zemlje u Veneciji, bez obzira da li je reč o Bijenalu umetnosti ili Bijenalu arhitekture. Ono što je manje poznato je činjenica da svaki učesnik mora da računa da će veliki deo svog budžeta koji dobija od Ministarstva kulture, koji je uvek nedovoljan da pokrije sve troškove produkcije i realizacije nastupa u Veneciji, morati da uloži u održavanje zgrade za koje je nadležno drugo ministartvo. Stiče se utisak da je ovaj momenat u nastupu svakog našeg predstavnika preskočen“ i zaboravljen“. Pored priče o istorijatu Paviljona, kao i o njegovom značaju za prezentaciju naše zemlje u inostranstvu, u emisiji ćemo čuti i na kakve su sve prepreke nailazili i nailaze učesnici Bijenala, ali i preporuke koje mogu omogućiti da buduća iskustva ne budu takva. Svoja svedočenja iznose Jasmina Čubrilo, redovna profesorka na Filozofskom fakultetu u Beogradu i članica Stručnog saveta za pripremu nastupa Republike Srbije na 59. Bijenalu umetnosti u Veneciji, Ana Ereš, naučna savetnica na Odeljenju za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i autorka knjige Jugoslavija na Venecijanskom bijenalu 1938 – 1990“, Sanja Kojić Mladenov nekadašnja direktorka Muzeja savremene umetnosti Vojvodine i kustoskinja izložbe Raše Todosijevića na 54. Bijenalu u Veneciji 2011. godine, Maja Ćirić, nezavisna kustoksinja koja je na različitim nastupima Republike Srbije imala uloge i kustoskinje i komesara izložbe i Predrag Krstić, arhitekta, koji je zahvaljujuću svom školovanju u Veneciji osoba koja ima licencu da projektuje i prati izvođenje građevinskih radova na zgradi paviljona Republike Srbije u Veneciji. Urednik i autor emisije: Snežana Stamenković Snimatelji: Dušan Živković, Milan Stanić i Aleksandar Stipić Dron: Dobrivoje Kaitović i Miroslav Kondić Muzički urednik: Svetlana Trtica Montažer: Dušan Založnik Režija: Marko Šotra.