Edin Karamazov je počeo da svira gitaru rano i bio je samouk. To mu nije smetalo da već sa 17 godina osvoji četiri prva mesta na gitarističkim takmičenjima.... Bio je proglašavan najboljim nešpanskim sviračem flamenka. Vođen duhom lutalice, menjao je muzičke stilove i prebivališta. Svirao je u Berlinskoj filharmoniji, na Bečkom konzervatorijumu, u pariskoj Olimpiji, ali i na Stradunu, u holovima podzemnih železnica, na gradskim trgovima širom sveta. Pre desetak godina, akcenat u svom muzičkom stvaralaštvu stavio je na lautu, a ovaj koncert odsvirao je sa kvartetom Krakovske filharmonije.   Repriza u 13:30.

Kulturni centar je mesto gde se možete ulogovati na sve ono što se u pretraživaču odaziva na ime - kultura. U Kulturnom centru mogu se dobiti ili razmeniti informacije, mogu se produbiti razmišljanja o savremenoj kulturi, ali i civilizaciji kao celini, moguće je ući u diskusiju i polemiku, zamisliti se, ili jednostavno, saznati i otkriti.... Kulturni centar je mesto okupljanja svih onih koji žele da hodaju i istražuju po prostranom polju kulture. On je mesto na kome se susreću prošlost, sadašnjost i budućnost, kao i alternativna, mejnstrim, institucionalna i vaninstitucionalna, popularna i elitna kultura. Saborno mesto različitih generacija - rođenih pre pojave TV ekrana, onih koji su svet ugledali pre izuma mobilnih telefona i dominacije ekstaze komunikacije, pa do onih koji su uvereni da je virtuelni svet stvarniji od stvarnog. Kulturni centar sazidan je kao strateški važna medijska građevina, koja će oplemeniti kulturni prostor Srbije. Kreativni direktor: Boris Miljković Urednik emisije: Danijela Purešević Reditelj: Vladimir Tagić   Repriza , 30. septembar u 00:11 i 08:06.

Večeras pratite peti u nizu koncerata koje petkom uveče emitujemo na RTS 3, a na kojem su nastupili Koh Mr Saxman & Saskia Laroo.... Prošlogodišnji Nišvil džez festival trajao je čak 10 dana, a glavni festivalski program izveden je na platou Niške tvrđave u periodu od 11. do 14. avgusta. Posetioci su imali priliku da biraju između 250 programa u kojima je nastupilo 850 izvođača na brojnim scenama. Pored bogatog muzičkog programa, publika je i prošle godine uživala u pratećim programima - Nišville jazz teatru i Nišville Movie Summitu, gde su prikazani dokumentarni i igrani filmovi sa muzičkom tematikom. Za mnoge najpopularniji i najposećeniji džez festival jugoistočne Evrope, osnovan je 1995. godine, a zanimljivo je i da je Nišvil uvršten u 10 najboljih džez festivala u Evropi. Među prošlogodišnjim izvođačima su bili i Al McKays Earth, Wind & Fire Experience, Yellowjackets, Julian Marley, George Cables, Magnifico, La Malbec Orchestra, Corn Maiz, Mattan Klein Quartet, a od domaćih muzičara, nastupili su Milan Petrović Quartet sa Sašom Popovskim i Nišville ROJAZE project band, Beti Đorđević i drugi.   Repriza , 30. septembar u 03:10 i 11:05.

Iako je Milici bolje i ova kriza je delimično prevaziđena, nakon Veljinog srčanog udara, situacija u kući Kovač je ponovo dramatična - Mirin plan da na neko vreme napusti Velju poljuljan je zbog njegovog kritičnog stanja.... Ipak, iz velike krize dolazi i neka vrsta katarze, pa ova situacija nudi priliku za razvoj otvorenijeg odnosa između Mire i Milice, a Aljoši se, kao kontraporodičnoj drami, otvaraju neka druga vrata. I kod Vanje i Filipa, nakon krize odnosa, na pomolu je početak jedne nove saradnje između brata i sestre. U ulozi Aljoše prvi put na ekranu pojavljuje se mlada muzička zvezda Mihajlo Veruović - Vojaž. U seriji igraju i Nikola Kojo, Branka Katić, Đorđe Mišina, Anita Ognjanović, Ivana Zečević, Matija Ilić, Marina Pavlović, Miloš Petrović, Svetlana Ceca Bojković, Teodora Dragićević, Nebojša Dugalić, dok se kao specijalni gosti pojavljuju Anastasija Mandić i Vladan Gajović. Po ideji Miloša Avramovića i Aljoše Ćeranića, scenario potpisuju Ivan Stančić, Filip Vujošević, Dušan Bulić i Slaviša Pavlović, a reditelji su Danilo Bećković i Nebojša Radosavljević.   Repriza , 30. septembar u 01:05 i 09:00.

Knjiga Vreme netrpeljivih je politička istorija velikih država Evrope od 1919. do 1939. godine, dok je televizijski serijal posvećen umetničkim kretanjima u istoriji umetnosti između dva svetska rata.... Velika bitka razdoblja, bitka između slobode čoveka i vladanja čovekom, vođena je preko umetnosti i povodom umetnosti, bez obzira na to da li su slikari, vajari i književnici hteli da politički budu na nečijoj strani. U ovoj revoluciji prednjačile su likovne umetnosti. Prekretnica je u prvim decenijama 20. veka, u godinama između 1905 i 1910, između Jesenjeg salona fovista i prvog apstraktnog platna Vasilija Kandinskog. Likovne umetnosti su već išle novim stazama kada je izbio Prvi svetski rat, a novi pristup već su usvojili mnogi umetnici i stvorili značajna slikarska i skulptorska dela. Tu su bili: Vasilij Kandinski, Pablo Pikaso, Paul Kle, Mark Šagal, Anri Matis, Edgar Dega, Žorž Brak, Franc Mari, Avgust Make i mnogi drugi. Repriza , 30. septembar u 02:00 i 09:55.

Postoji i druga, neistražena strana jednog od najčuvenijih svetskih reditelja – Federika Felinija.... Rivalitet i odnos sa njegovim bratom Rikardom, koji je celog života pokušavao da postane reditelj, izazvao je decenijski raskol između njih. Zahvaljujući sačuvanim dnevnicima i crtežima samog Felinija i svedočenjima članova porodice Felini, saznajemo o tajnom svetu i drugom životu jednog od najčuvenijih reditelja dvadesetog veka.   Repriza , 30. septembar u 03:45 i 11:40.

Heroini serije „Senke nad Balkanom”, koju maestralno tumači Tamara Krcunović, u drugoj epizodi odsecaju glavu, koja se kotrlja na zaprepašćenje zvanica jednog maskenbala organizovanog za džet-set društvo. Mala ali zapažena uloga.... Prisećam se našeg prvog susreta još u Parizu, gde njen talenat biva zapažen… Već za nekoliko meseci zaigrala je ravnopravno sa ostalim glumcima u pariskom pozorištu i bez ijednog akcenta govorila tečno francuski. Vraća se u Beograd i plaća danak svom odsustvovanju. Naša publika Tamaru Krcunović poznaje iz serija: „Vojna akademija”, „Urgentni centar”, „Ubice mog oca”, „Jagodići”, „Sumnjiva lica”, „Nepobedivo srce”, „ljubav i mržnja”, zatim filmova „Vlažnost”,Južni vetar „Čitulja za Eskobara”. Igrala je i u ostvarenju Rajfa Fajnsa. Nije medijski eksponirana, ali za predstavu ,,Laž“ u Beogradskom dramskom pozorištu sve karte su rasprodate pre prvog igranja. Predstava ,,Hotelu 88“ izvedena je 500 puta, a ,,Smrt i devojka“ u Bitefu izabrana je među najboljih pet predstava u sezoni. Te predstave su u njenoj produkciji ili su nastale po njenoj ideji. Tamara Krcunović igra glavnu ulogu u filmu Mladena Đorđevića   u selekciji Midnight madness na Toronto film festivalu. Posle premijere  14. septembra, ide na turneju po Kanadi sa predstavom ,,Hotel 88“. Zatim u novembru ide u Francusku, gde će predavati glumu  na fakultetu i snimati serije na Radiju France 2. Premijera filma ,,Što se bore misli moje“ je 21. septembra. Sve su ovo razlozi za ponovno prikazivanje našeg susreta. Repriza , 30. septembar u 05:05 i 12:45.

Snimak koncerta održanog 12. marta 2015. godine u Kolarčevoj zadužbini, kada je Simfonijskim orkestrom RTS dirigovao Aleksandar Černušenko.... U prvom delu koncertne večeri izvedena je Četvrta simfonija Petra I. Čajkovskog, a potom je na programu bio i Koncert za violinu i orkestar u De duru opus 35 istog kompozitora. Solističku deonicu u jednom od najpoznatijih i najpopularnijih koncerata violinske literature, izveo je Sergej Dagadin.   Repriza u 10:20.