Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 2
06:02
One su pomerale granice: Maga Magazinović
06:35
Koncert Sergeja Ćetkovića
06:46
Koncert za dobro jutro
08:07
Slagalica, kviz
08:34
Datum
08:39
Verski kalendar
08:49
Lajmet
08:57
Plava ptica
09:25
Može i drugačije
09:39
Vlogovanje
09:46
Od pluga do digitalne farme: Težak
10:13
TV Feljton: Život u Hristu
10:40
Pravo na sutra: Neću imati s kim ostati mlad
11:10
RTS ordinacija
12:09
Gala koncert muzičke produkcije: Budimpešta u Beogradu
13:05
Može i drugačije
13:19
Vlogovanje
13:26
Socijalne veštine: Holandova teorija ličnosti
13:49
Internat za plemićke kćeri, serija
14:38
Opasna igra, serija
15:33
Ženski raj, serija
16:17
RTS karavan - najlepše narodne pesme
17:17
Kros RTS - Sombor, reportaža
17:27
Datum
17:36
Trag: Srpski nobel Nikola Spasić
18:06
Žive alatke
18:20
One su pomerale granice: Maga Magazinović
18:53
Lajmet
19:00
Internat za plemićke kćeri, serija
21:24
Ženski raj, serija
22:13
Zašto su nam važni grobovi, ko u njima počiva i šta nam govore o srednjovekovnom Rudniku govori gost Kulturnog centra arheolog, doc. dr Dejan Radičević sa Filozofskog fakulteta u Beogradu. Tema emisije je 4 decenije postojanja Partibrejkersa, jednog od najznačajnijih rok bendova sa ovih prostora.Govorimo o Austrijskom filmskom festivalu, koji je održan od 22. do 27. septembra u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Sedam ostvarenja objedinio je slogan Krajnosti. Vodimo vas u Narodno pozorište na predstavu koja je otvorila 56. Bitef i to prologom, izvođenjem neobične nemačke predstave (Nije) kraj sveta proslavljene rediteljke iz Berlina Kejti Mičel. Govorimo i o autorskim pravima nad umetničkim delom i aspektima umnožavanja umetničkih dela o kojima piše Dragan Milić u knjizi Pravo u likovnoj umetnosti. Predstavljamo novi album Patient number 9, velikog muzičara i frontmena legendarnog hevi metal benda Black Sabbath, Ozija Ozborna. U emisiji predstavljamo tri nova ostvarenja devete umetnosti koja nude svojevrstan uvid u savremenu francusku strip scenu. Urednik: Svetlana Ilić Montažer: Nikola Manić Reditelj: Raško Milatović.
23:04
Prva stanica je bila jedan od omiljenih festivala emisije Bunt koji otvara sezonu letnjih muzičkih dešavanja i sa kojim započinje Bunt rok turneja, a to je Arsenal Fest u Kragujevcu. Ove godine, Arsenal Fest je bio po mnogo čemu specifičan.Drugi festival koji smo posetili je bio najznačajniji i najveći festival u regionu, ali i ovom delu Evrope, a to je novosadski Egzit. Egzitova krilatica 2022. godine je bila together always, te smo tako i mi imali priliku da čujemo veliki broj raznovrsnih izvođača, ali i saznamo od njih kako to oni vide ovaj festival. Gitarijade su prethodnih decenija iznedrile mnoge bendove i autore koje i danas volimo i slušamo. Kao i tada, i sada su ovakve manifestacije značajne jer pružaju prostor mladim autorima da prikažu svoj rad, kao i da im daju vetar u leđa. Ekipa emisije Bunt je bila na 6. izdanju Velikogradištanske gitarijade, na kojem su pored renomiranih bendova u revijalnom delu, nastupili i izuzetno mladi sastavi koji su imali šta da pokažu. Autor emisije: Branka Glavonjić Novinar i voditelj: Stefan Jovčić.
23:35
Zlatna horda, serija
00:29
Koncert Sergeja Ćetkovića
01:13
Lajmet
01:22
RTS ordinacija
02:17
Trag: Srpski nobel Nikola Spasić
02:44
Od pluga do digitalne farme: Težak
03:09
Socijalne veštine
03:31
Kulturni centar
04:19
Loran Garnije: Poverljivo, dokumentarni film
05:48
Žive alatke
06:08
Irena Blagojević - album Pero
07:22
Koncert za dobro jutro
08:14
Slagalica, kviz
08:38
Datum
08:44
Verski kalendar
08:54
Lajmet
09:01
Plava ptica
09:29
Dr Dragoljub Sretenović je kao dečak prešao Albaniju i poslat sa našim đacima u Francusku na školovanje tokom Prvog svetskog rata. Tamo završava medicinu u Bordou sa radom o tuberkolozi u Srbiji. Nakon Prvog svetskog rata vraća se u Srbiju. Posebno se bavi socijalnom medicinom, radi kao lekar i u jednom periodu je upravnik Studentskog doma. Bio je urednik časopisa Lekar i Narodna čitanka i generalni sekretar Saveza lekarskih komora. Formirao je lekarsku komisiju koja je obilazila zatvorenike u Sremskoj Mitrovici. Bio je deklarisani antifašista. Uhapšen je 1941. pod optužbom da je idejni komunista i propagator komunizma. Uprkos molbama građana i porodice nije oslobođen. Streljan je 1942. u Jajincima.Novinari istraživači: Nataša Drakulić, Tatjana Cvejić, Kristina Đuković, Marija Tošić. Snimatelj: Petar Vujanić Montaža: Ksenija Savićević Scenario i režija: Valentina Delić.
09:55
Smeh je svojstven čoveku i postojao je mnogo pre nego što smo naučili da govorimo. Humor je sposobnost da nasmejemo druge ljude, da povežemo nepovezivo i pronađemo smisao u besmislu.O tipičnim i atipičnim karakterima i situacijama na filmu razgovarali smo sa dramaturgom Danilom Bećkovićem. Da humor seče oštrije od mača dokazano je više puta zahvaljujući književnosti, o tome nam je govorila dr Aleksandra Kuzmić. Kada je humor spojio jednog Nikolu Trišića i Nikolu Milenkovića nastao je Kruševac geto, dvojac koji na mrežama trenutno zasmejava milion ljudi. A da li je humor dobra marketinška strategija i koliko mreže tome doprinose odgovara nam Vera Stevanović, stručnjak za digitalne medije.Uglavnom se javljaju u formi fraze, kratkog snimka ili fotografije sa tekstom - govorili smo o mimovima. Jedno istraživanje pokazalo je da je ekvivalent smejanju konzumiranje 2000 tabli čokolade ili dobijanje novca na lutriji. Mozak reaguje na pozitivan i smešan događaj tako što luči hormone endorfin, dopamin i serotonin. Oni našem telu javljaju da smo srećni oslobađajući nas od stresa. Emisiju su vodili Vukašin Janjić i Lazar Janović. Urednici emisije su Marija Cvijić i Jovana Džambić.
10:27
Edu global
10:50
Da li je mineral jadarit koji je otkriven nadomak Loznice, postao vest godine zbog činjenice da njegova hemijska formula odgovara sastavu izmišljenog minerala kriptonita iz čuvenog filma Supermen ili ne, tek činjenica je da se oko njega podigla velika prašina. I ako je kriptonit fikcija, jadarit je stvarnost oko koje je podeljena naučna i stručna javnost. Da li je reč o investiciji veka i velikoj šansi za Srbiju ili o projektu koji će nas targetirati kao crnu ekološku tačku Evrope, pa i sveta? I dok stručnjaci lome koplja oko Projekta Jadar, za lokalno stanovništvo nema dileme. Meštani su zabrinuti za svoje zdravlje, ali i zbog toga kako će otvaranje rudnika uticati na životnu sredinu. Urednik emisije: Nataša Todorović.
11:18
TV lica: In memoriam Radko Polič
12:01
Beogradska filharmonija: Mokranjac
12:44
Datum
12:54
Đaci u Velikom ratu
13:20
Nauka je u modi 2: Endre Pap
13:47
Internat za plemićke kćeri, serija
14:35
Opasna igra, serija
15:28
Ženski raj, serija
16:12
RTS karavan - najlepše narodne pesme
17:10
Njegova žena je pravnica. Imaju malog sina koji zbog bolesti mora da živi na moru kod ženinih roditelja. Žena jednom nedeljno putuje da bi videla sina a on zbog obaveza putuje retko i sve više se udaljava od porodice.Sve više se vezuje za svoju dugogodišnju ljubavnicu koja mu pruža mir i nežnost. Uloge: Irfan Mensur, Ena Begović, Vladica Milosavljević, Ivo Gregurević... Režija: Živorad Tomić.
18:53
Lajmet
19:00
Internat za plemićke kćeri, serija
19:50
Režija: Piter Veber.
21:30
Ženski raj, serija
22:21
Ono što je najznačajnije u ovoj epizodi je, svakako, ulazak u Kremlj, u srce pravoslavlja, u Crkvu Sv. Arhangela Mihaila. Dozvolu za snimanje za to ne dobijaju čak ni ruske televizije, a kamoli strane, a mi smo u tome uspeli i zabeležili šta čuva najskrovitiji hram na Sabornom trgu, gde nogom nije kročio nijedan turista, tek retki istoričari i stručnjaci.Arhangelski sabor gradili su veliki kneževi Ivan III i Vasilije III, a crkva je završena i oslikana za vreme Ivana Groznog. U tom freskopisu između velikih kneževa-vladara Rusije nalaze se i freske koje govore o tome koliko je Ivan Grozni imao svest o svom poreklu.Njegova baba je negujući tradiciju slavne srpske prošlosti, unela u ruski dvor, a preko njega i u čitavo carstvo, kult srpskog svetitelja Save Nemanjića. Zato se na severoistočnom stubu, najbližem oltaru, nalaze freske sa likovima Svetog Simeona, Svetog Save i Knez Lazara - kaže autorka Ranka Jakšić.Prof. Aleksej Timofejev, u ulozi naratora u ovoj seriji, govori kako je Crkva Sv. Arhangela Mihaila najveća svetinja Rusije koja čuva likove ruskih svetaca, ali i srpskih. U toku smutnje i rušenja Moskve freske su dosta stradele. Sredinom 17. veka dolazi do obnavljanja fresaka, kada više nije bilo ni Ane Jakšić, ni njene porodice Glinskih, ni porodice Rjurikoviča, ali svest o postojanju srpsko-ruskih veza ostaje, jer na istim mestima ostaju i freskopisi koji svedoče o krvnoj vezi, koju je unela u Rusiju Ana Jakšić.Istoričari, profesori na Odeljenju za svetsku i rusku istoriju Univerziteta u Moskvi MGIMO, prof. Tatjana Černjikova i prof. Jaroslav Višnjakov pričaju o tome kako je baba Ivana Groznog, Ana Jakšić, imala udela u jačanju rusko-srpskih odnosa i koliko je njenim prisustvom na dvoru zabeležen značajan porast srpsko-ruskih kulturnih veza u 16. veku. Ivan Grozni je pod njenim uticajem nastavio tradiciju oca i dede da na dvor prima izaslanike iz srpskih i svetogorskih manastira, koji su dolazili po pomoć. U ulozi Ane Jakšić - glumica Miomira DragićevićAutor, urednik, scenarista: Ranka Jakšić Snimatelj: Rade Bubalo Montažer: Marko Tisovec Dizajn špice i grafike: Dragan Bulović Kompozitor: Vladimir Marković Snimatelj zvuka: Slaviša Petrović Dizajn svetla: Siniša Kosić Dizajn zvuka: Nebojša Dragićević Kostimograf: Suzana Gligorijević Scenograf: Aleksandar Cvijanović Producent: Biljana Dautović Organizatorke: Dušica Hovjecki i Marija Budai.
23:05
Šta biste uradili da morate organizovati venčanje iz snova muškarcu u koga ste zaljubljeni, a da niste vi njegova nevesta?Uloge: Belen Kuesta, Aleks Garsija, Silvija Alonso Režija: Dani de la Orden.
00:55
Irena Blagojević - album Pero
01:56
Lajmet
02:05
TV lica... kao sav normalan svet
02:46
Eko perspektive: Slučaj litijum
03:12
Nauka je u modi 2: Endre Pap
03:38
Srpska princeza Ana Jakšić: Ana Jakšić i Ivan Grozni
04:22
Dok nas venčanje ne rastavi, film
07:17
Koncert za dobro jutro
08:10
Slagalica, kviz
08:35
Datum
08:40
Verski kalendar
08:50
Lajmet
09:00
Plava ptica
09:25
Kroz kasnije sazrevanje i obrazovanje, u zavisnosti od afiniteta, dopunjuju taj Mokranjčev kroki novim činjenicama - opredeljuju se za teme koje im se više sviđaju, odu na poneki horski koncert, svakog septembra su obavešteni da se održala još jedna manifestacija Mokranjčevih dana u rodnom Negotinu, ili otkriju svu lepotu Opela i Liturgije. Kojom, mahom, i budu ispraćeni na večni počinak. Retoričko je pitanje: Da li je to dovoljno?Autorska ekipa četvorodelne posvete ovom, za veka od njegove smrti najznačajnijeg srpskog kompozitora, pristupila je Mokranjčevom liku i delu krajnje emotivno, selektivno, pa i neobjektivno. Ovo priznanje, uz olakšavajuću okolnost želje da se kompozitorov život i rad što uspešnije približe današnjem naraštaju, opravdava formu i sadržaj epizoda. Naime, kao lajtmotiv je korišćena (iz nekoliko izvora potvrđena) njegova omiljena narodna pesma Po drum 'odim, za drum pitam (ne ulazeći u istraživanja zašto je nije iskoristio u svojim delima). Lik dečaka Steve nas hronološki vodi kroz bitne momente ličnog i profesionalnog razvoja, a paralelno sa tom pričom nas narator smešta u vreme (šta se dešavalo, i kako je izgledala Srbija i svet tih godina). Subjektivni pristup se ogleda u činjenici da se pesme iz Rukoveti nisu plasirale ni po redu, ni (isključivo) u horskom izvođenju, ni celovito, već po sopstvenom osećaju za potrebe građenja scenarija. U tom smislu, manje je bio važan podatak iz koje je rukoveti koja, premda smo bili potpuno svesni značaja Mokranjčevog spletanja svake. Nikako nismo mogli da zaobiđemo ni bisere srpskog duhovnog pojanja, za koje eminentni muzikolozi tvrde da je možda čak i značajnija kao ostavština - Heruvimsku pesmu i Tebe pojem. Svaki aranžman (a zastupljeni su u širokoj lepezi - od autentičnog, arhaičnog i sirovog arhivskog snimka, preko u narodu zadržane vokalne verzije, klasičnog a capella hora, do Kolibrića i Big benda) nosi svoju lepotu. A konstatacije gledelaca i slušalaca da se od neke od tema još satima nisu mogli otresti - sama po sebi potvrđuje koliko je velik kompozitor Stevan Stojanović Mokranjac. Naš Steva.Autori scenarija su urednik Ana Pavlović i reditelj Ružica Lukić, producent Svetlana Bandić, direktor fotografije Milan Stanić, montažer Vladimir Radovanović, a dizajner zvuka Aleksandar Zoričić.
09:55
Prevaspitani: Goran Gocić
10:20
Do detalja: Vojislav Karanović
10:50
Metamorfoze: Nebojša Dugalić
11:20
Kuhinja moga kraja
12:15
Art link: Simfonijski orkestar RTS
13:00
Po drum odim, za drum pitam - naš Steva Mokranjac
13:30
Eko minijature - momenat nepažnje: Iznenadno nevreme
13:35
U savremenom svetu, ekonomija ne bi trebalo da bude u konfliktu sa ekologijom, već da idu ruku pod ruku, naročito kada su u pitanju veliki projekti, poput izgradnje rudnika litijuma kraj Loznice. Zagovornici i protivnici rudarenja u Srbiji sve su glasniji u odbrani svojih stavova, pa se logično postavlja pitanje - šta nam zapravo donosi Projekat Jadar, ko dobija, a ko gubi izgradnjom rudnika i hoće li Srbija imati više štete ili koristi? Urednik emisije: Nataša Todorović.
14:00
Internat za plemićke kćeri, serija
14:50
Opasna igra, serija
15:35
Ženski raj, serija
16:20
Već deceniju iz Atine u Narodno pozorište u Beogradu stiže Terpsihora, grčka boginja plesa. Tamara je slikarka iz Beograda koja je svake godine ručno izrađuje, unoseći u svaki medaljon novi momenat zbog čega je svaka nagrada originalna, posebna. Dok slušate i posmatrate Tamaru kao da se na trenutak nađete van prostora i vremena, a takav je i način na koji živi i razmišlja. U Atini je prihvaćena kao umetnik i član je njihovog udruženja. Kaže da su joj kao Srpkinji sva vrata otvorena i da nas Grci izuzetno cene. Jednu njenu sliku kupila je Vlada Grčke. Zanimljivo je da je baš ovu sliku stvarala u jednom poznatom beogradskom restoranu... Kako joj Srbija nedostaje pronašla je izuzetan način da održava vezu sa domovinom a u isto vreme da promoviše srpsku tradiciju i kulturu u zemlji u kojoj živi. Oslikava svilu motivima iz srpske istorije i umetnosti i smatra da svaki čovek može da bude dobar predstavnik zemlje iz koje dolazi. O Tamarinoj razbarušenoj prirodi i nesvakidašnjem pogledu na svet govori i to što je instruktor Indonežanskog plesa. Boravak u tom egzotičnom delu sveta otvorio je u njenoj umetničkoj duši novi horizont. U Atini su je dočekali raširenih ruku ne samo Grci već i Indonežani koji tamo žive! Udata je za grčkog muzičara, umetnika Dimitrisa Brendasa koji je za našu emisiju svirao... Zašto je deci rođenoj u dijaspori važan maternji jezik, šta je identitet, šta je naučila od Grka i kako ih opisuje... Šta je dijaspora...Autor emisije Tamara Drezgić.
16:55
Lov i ribolov
17:25
Da nam nije...
17:40
Odgonetanje tela: Bliski rođak
17:55
UNESCO u Srbiji: Gračanica
18:10
UNESCO u Srbiji: Bogorodica Ljevška
18:20
Naučni portal
18:50
Lajmet
19:00
Internat za plemićke kćeri, serija
20:00
Bitka za Britni, dokumentarni film
21:00
Ženski raj, serija
21:45
Čas anatomije
22:30
Globalizacija, učestalost ratova, egzistencijalnih kriza durštva i nas kao pojedinaca, pandemija, dominacija finansijkog kapitala.. Sve su to slike stvarnosti. Kakvi treba da budemo da bismo se snašli u tom konglomeratu pritisaka i da li je ideal savršenstva ostvariv u ovako nesavršenom svetu, pokušali smo da saznamo uz pomoć naših dragih gostiju.Sa filozofom Igorom Cvejićem tragamo za univerzalnim vrednostima čoveka, dok sa sociološkinjom Brankom Matijević sagledavamo koje nam to vrednosti nameće 21. vek. A na koji način nam savremene tehnologije i IT sektor pomažu za lični rast, kao i kako nam olakšavaju život, oktriva nam softverski inženjer Đorđe Ribać. Ekipa Studija znanja je rešila i da predstavi deo ekipe koja radi na realizaciji same emisije i koji, osim što su sjajni u poslu koji obavljaju, imaju dosta drugih interesovanja u kojima su uspešni. O kojim kolegama je reč i koje su nam to veštine pokazali, saznajte u petak oko 22 i 30h, i u subotu u 13h na našem drugom kanalu. Otkrićemo vam da je novi član našeg tima, Jelisaveta Bosanac, sa voditeljkom Majom Bojić, recitovala divnu pesmu Mike Antića, ali o kojoj pesmi je reč, saznajte kraj malih ekrana ili na YouTube kanalu Opšteobrazovne redakcije.Koje su se to ključne promene dešavale u poimanju savršenog čoveka u Zapadnoj civilizaciji, kao i koliko se poimanje savršenog razlikuje od kulture do kulture, otkriće nam kulturolog Marina Simić, dok će nam psiholog i psihoterapeut Kristina Brajović Car dati savate kako da se nosimo sa sve češćim neuspesima. Novinari Studija znanja su u svojim prilozima sagledali različite fenomene - od slike savršenog koju kroje umetnici do lažnog predstavljanja zarad boljeg utiska u neformalnoj konverzaciji. Vidimo se! GlavniiodgovorniurednikOpšteobrazovneredakcije: Zoran Živković Voditelj: Maja Bojić Reditelj: Darko Kamarit.
23:30
No, pre toga njegova supruga Nadia Kominski (Silvija Koloka) mora da nabavi ukradeni novac. Zbog nedostatka novca koji mu treba da bi kupio Britvu, oružje na crnom tržištu koje namerava da detonira na američkom tlu, Jastreb otkrije gde se Nadia krije i naredi njeno ubistvo. Međutim, on ne zna da je Nadia pod nadzorom Sonija Grifita (Vesli Snajps), agenta Nacionalne bezbednosti.Režija: Po-Čih Leong.
01:10
Lajmet
01:20
Kuhinja moga kraja
02:20
Parkovi prirode: Đerdap
02:45
UNESCO u Srbiji: Gračanica
03:00
UNESCO u Srbiji: Bogorodica Ljevška
03:10
Naučni portal
03:40
Detonator, film
05:15
Art link: Simfonijski orkestar RTS