Koncert održan 10. februara 2018, Simfonijski orkestar RTS-a posvetio je ostvarenjima austrijskog kompozitora Franca Šuberta.... U prvom delu koncertne večeri, na programu je bila Simfonija br. 5 u Be-duru, dok je u nastavku večeri izvedena Šubertova Misa u As-duru, D678.    Repriza , 03. oktobar u 02:45 i 10:35.

Svaka fotografija je enigma, hvatanje trenutka koji ostaje zamrznut u vremenu. Ali šta se desilo ranije? I posle? Ili samo izvan kadra? Serija prati avanturu ove umetničke forme, od njenih početaka do danas, otkrivajući skrivene priče i tajne zanata u svetu fotografija.... Ova epizoda govori o evoluciji takozvane nove stvarnosti u fotografskoj praksi, čiji je simbol Diseldorfska škola. Rođen u Nemačkoj 1930-ih, Bernd Beher i njegova supruga Hila krenuli su u čudan poduhvat: da naprave fotografski inventar industrijskih zgrada koje su bile predodređene da nestanu, kao što su vodotornjevi, silosi i visoke peći. Za Beherove, fotografija je u svojoj biti bila dokumentarna. U periodu od 30 godina, Diseldorfska škola, Beherovi i njihovi učenici - Kandida Hefer, Petra Vunderlih, Tomas Šrut, Tomas Ruf i Andreas Gurski - trebalo je da radikalno transformišu fotografsku praksu. Oni su zadržali nekoliko ključnih karakteristika iz Beherovih učenja: pažnja prema distanci, jasna objektivnost i sklonost ka pravim linijama. Ali svaki od ovih fotografa je reinterpretirao ovaj model i razvio sopstveni fotografski univerzum. Za neke je boja postala oruđe za reinterpretaciju stvarnog, dok su drugi ostali verni crno-beloj fotografiji. Svi su ostavili veoma veliki pečat u istoriji fotografije. Fotografija više nije bila puki dokument, bila je sama po sebi delo, sposobna da parira slikama koje su visile na zidovima muzeja.   Repriza , 03. oktobar u 03:20 i 11:10.

U drugoj epizodi dokumentarne serije Život u okupiranom Beogradu 1941-44, Godina prva, sagovornici, istoričari i svedoci govore o komunalnim problemima sa kojima su se stanovnici Beograda suočili: neispravnom kanalizacijom, nedostatkom vode za piće,odvozom đubreta, raščišćavanjem ruševina, snabdevanjem stanovništva osnovnim prehrambenim proizvodima.... U drugoj epizodi takođe će biti reči o tranziciji vlasti od Komesarske uprave Milana Aćimovića do obrazovanja vlade Milana Nedića kao i kriterijumima izbora vlasti u Beogradu i Srbiji od strane okupacione nemačke vlasti. O svojim sećanjima na život pod okupacijom u Beogradu govore: Breda Kalef, Josef Žamboki i Branislava Ristović, dok istoričari: dr Nataša Milićević, dr Aleksandar Stojanović, Dušan Nikodijević, dr Rade Ristanović, dr Radosav Tucović, dr Radmila Radić, dr ljubinka Škodrić, dr Bojan Đorđević i dr Maja Vasiljević govore o svojim istraživanjima vezanim za period okupacije Beograda u Drugom svetskom ratu. Repriza , 03. oktobar u 00:26 i 08:16.

Dvadeset druga epizoda: Nakon što se Velja probudio iz kome, Mira preuzima kormilo u kući Kovač, a ove promene neće se dopasti ni Velji ni Milici.... Kontrolu u svoje ruke preuzima i Vanja koja je odlučila da ne dozvoli da je brat Filip ponovo ostavi na cedilu - da li će njihov novi posao sa keteringom i vraćanje dugova za kafanu Trst uspeti? I Anka i Simke smoćiće snage za otvoreniji razgovor o njegovoj vezi sa Aleksandrom i Ankinom novom poslu sa Filipom. Ostavši gotovo sam u klubu Velter, Tadija ima pune ruke posla. U ulozi Aljoše prvi put na ekranu pojavljuje se mlada muzička zvezda Mihajlo Veruović - Vojaž. U seriji igraju i Nikola Kojo, Branka Katić, Đorđe Mišina, Anita Ognjanović, Ivana Zečević, Matija Ilić, Marina Pavlović, Miloš Petrović, Svetlana Ceca Bojković, Teodora Dragićević, Nebojša Dugalić, dok se kao specijalni gosti pojavljuju Anastasija Mandić i Vladan Gajović. Po ideji Miloša Avramovića i Aljoše Ćeranića, scenario potpisuju Ivan Stančić, Filip Vujošević, Dušan Bulić i Slaviša Pavlović, a reditelji su Danilo Bećković i Nebojša Radosavljević.     Repriza 03. oktobar u 01:20 i 09:10.

Serijal Vreme netrpeljivih je snimljen prema istoimenoj knjizi istoričara Andreja Mitrovića (1937-2013). Knjiga Vreme netrpeljivih je politička istorija velikih država Evrope od 1919. do 1939. godine, dok je televizijski serijal posvećen umetničkim kretanjima u istoriji umetnosti između dva svetska rata.... Serijal je snimljen 1979/1980. godine. Autor teksta i voditelj Andrej Mitrović, a urednica Zora Korać.

Usred ruralnog pejzaža Burbona nalazi se jedno vrlo neobično mesto: Grad ulične umetnosti. Jedinstvena te vrste, to je umetnička rezidencija na svetu koja je isključivo posvecena uličnoj umetnosti.... Hotel 128 je svakako glavni fokus rezidencije: svake godine umetnici su pozvani da zauzmu 128 soba ogromne zgrade i pretvore svaku od njih u svoj lični univerzum. Navikli da rade na grafitima na otvorenom, umetnici su fascinirani umetničkim i tehničkim izazovom koji predstavlja svaka od ovih malih prostorija od 10m2. Repriza , 03. oktobar u 07:20 i 15:05.

Serijal United we stream – Balkan, nastao je kao nastavak ideje o menjanju sveta u vreme pandemije, tokom 2020. godine. Početna ideja o vraćanju u život zaspalih berlinskih klubova bez publike, proširila se na globalnu produkciju koncerata i nastupa izvođača i autora po svetu.... Edicija rađena u beogradskom klubu Drugstore, predstavlja muzičare koji nastupaju u ovom prostoru, sami i usredsređeni isključivo na zvuk koji stvaraju u drugačiim okolnostima. Učesnici: Kristijan Molnar, Tijana T, Stepniak, Sveta pseta, Matej Rusmir, Chorbika, Schwabe , Saud, Srđan Sretenović i Neda Hofman , Umbra, Stepniak. Režija: Izvanredni Bob i Aljoša Dakić.   Repriza , 03. oktobar u 05:15 i 13:00.

Fantastična planeta nastavlja da istražuje u kom je stanju naša civilizacija danas. Ovaj put na put oko planete odlazi na bliski i daleki istok - Ujedinjene Arapske Emirate i Tajland, kao i u Evropu - u Hrvatsku, da bi saznali kako planeta koja je udvostručila ljudsko stanovništvo u poslednjih pola veka to izdržava. Na Tajlandu, Vladimir Banić je živeo nekoliko dana u Bangkoku, gde saobraćajne gužve diktiraju ljudima gde da žive. Obišao je Klong Toi slum i saznao kako žive oni koji nisu ostvarili blistave snove da žive u najlepšem delu prestonice, a otputovao je i u Mae Klong na čuvenu pijacu koja je formirana oko železničke pruge i koja se nekoliko puta dnevno pomera i vraća.... Putovanje planetom Zemljom Fantastična planeta nastavlja u Dubrovniku, jednom od najlepših, ali i najopterećenijih turističkih gradova u Evropi. U ovom gradu Banić saznaje zašto sve i da imate novac za nekretninu u Dubrovniku, ne možete da imate komšiju u njemu, ko su krivci sa overturizam, ali i kako je grad koji je oduvek imao veliki protok ljudi naučio davno da se nosi sa pandemijama, kao i da li je prvo beskontaktno plaćanje nastalo baš u ovom gradu. Fantastična planeta putovanje završava u apsolutnom šampionu rasta populacije - Emiratima, koji su sa milion u 50 godina porasli na deset miliona. Vladimir Banić tamo upoznaje ko su ljudi koji su došli po parče svog arapskog sna i da li se lokalno stanovništvo, koje čini samo 10% plaši da će nedostatkom potražnje za naftom u budućnosti, svi ti novi sugrađani otići. Repriza , 03. oktobar u 06:30 i 14:15.

Ova priča se dešava na nekoliko mesta, na ulicama i po klubovima Londona, beogradskim trotoarima, fakultetskim dvorištima, Americi, svugde unaokolo, Veneciji, njenim kanalima i palatama, dakle, širom planete.... Razgovaraćemo sa akademicima i slavnim umetnicima, upoznaćemo se sa Ilijom Dimićem i njegovim tvorcima. Da bismo se razumeli, vratićemo se malo unazad, u 1960-te, i otići malo unapred, u 1980-te. Repriza , 03. oktobar u 02:10 i 10:00.