Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS Nauka
06:00
Kineski mega projekti: Podzemne železnice u Pekingu (R)
06:50
Sitnice svakodnevnice: Matura (R)
06:55
I bez muke ima nauke: ljubav (R)
07:15
Životinje u carstvu metafora: Ptice (R)
07:30
Rezervati prirode, parkovi za prirodu i ljude: Fruška Gora (R)
08:00
Štetni svet: Sedamnaesta emisija (R)
08:30
Novi srpski umovi: Crne rupe PMF Beograd (R)
08:45
Od pigmenta do koncepta: Koje je boje boja? (R)
09:00
Dekodiranje nauke: Neuroni i sinapse (R)
09:33
Teslin narod: Peta emisija, ciklus 03 (R)
10:00
Naučni portal: em.103 (R)
10:30
Savin vrt: Autokefalnost (R)
11:00
Srpski junaci srednjeg veka: Lazar Hrebeljanović, drugi deo (R)
11:30
Moravska Srbija: Smederevski grad (R)
12:00
Kineski mega projekti: Podzemne železnice u Pekingu (R)
12:50
Sitnice svakodnevnice: Matura (R)
12:55
I bez muke ima nauke: ljubav (R)
13:15
Životinje u carstvu metafora: Ptice (R)
13:30
Rezervati prirode, parkovi za prirodu i ljude: Fruška Gora (R)
14:00
Štetni svet: Sedamnaesta emisija (R)
14:30
Novi srpski umovi: Crne rupe PMF Beograd (R)
14:45
Od pigmenta do koncepta: Koje je boje boja? (R)
15:00
Dekodiranje nauke: Neuroni i sinapse (R)
15:33
Teslin narod: Peta emisija, ciklus 03 (R)
16:00
Naučni portal: em.103 (R)
16:30
Savin vrt: Autokefalnost (R)
17:00
Srpski junaci srednjeg veka: Lazar Hrebeljanović, drugi deo (R)
17:30
Moravska Srbija: Smederevski grad (R)
18:00
Od antičkog doba do danas čovek je bio zaokupljen tajnom, u svim njenim oblicima, kao i dilemom kako je otkriti ali i sačuvati. Gosti RTS Laba, prof. Zoran Banjac, kriptolog, i dr Aleksandar Kontić, psihoanalitičar, otkrivali su tajne značaja i vrednosti skrivenog, misterioznog, svega što pobuđuje našu radoznalost.... Zašto je važno sačuvati neke informacije? Kako se danas čuvaju? Kako se u međuljudskim odnosima, od poverljivosti stiže do poverenja.
18:31
DŽinovske pande više nisu ugrožena vrsta, ali su i dalje ranjive, kažu kineski zvaničnici.... NJihov broj u divljini dostigao je 1.800 jedinki, što je dovelo do promene u rangiranju. Stručnjaci kažu da je zemlja uspela da spase jedan od sopstvenih simbola dugoročnim naporima, a pre svega širenjem staništa. Kina pande smatra nacionalnim blagom, ali ih je, gajeći dobre diplomatske odnose, pozajmljivala i drugim zemljama.
19:05
Priroda je umetnicima oduvek bila inspiracija i model, a filozofima večna tema istraživanja. Kao što je kosmos domovina naše planete, tako je i priroda prvi dom svih živih bića na našoj planeti. Otud filozofska promišljanja o poreklu svemira i života na zemlji, o bogatstvu i lepoti prirode, ali i o prolaznosti svake pa i prirodne lepote.... Pogledi pesnika oduvek su stremili ka nebesima, Suncu i Mesecu, zvezdama i oblacima, lišću i drveću, baš kao što su veliki kompozitori osluškivali zvuke vetra, šum lišća i žubor reke, i tako inspirisani stvarali velika dela.
19:30
U deset polučasovnih emisija psiholog Ana Mirković razgovara sa roditeljima i decom o tome koje nam je promene u ponašanju donela digitalna era, koliki su problem nasilje na društvenim mrežama, onlajn izazovi, vrbovanje i prevare u digitalnom prostoru, kako sačuvati dokaze o maltretiranju, koje sve mogućnosti učenja nam obezbeđuju digitalne tehnologije i ima li privatnosti na internetu.... Serija Porodična mreža deo je projekta Bezbednost dece na internetu koji se realizuje uz finansijsku podršku i u saradnji sa Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija.
20:00
Rađanje srpske Moderne: 5-6
20:30
Uprkos teškim uslovima, oni su uspeli u životu i kroz obrazovanje i nauku pobedili predrasude.... Dvanaestoro mladih ljudi – dvanaest inspirativnih životnih priča o jednakosti. Garancija za uspeh ne postoji – sve zavisi od lične želje, upornosti i truda. Ako možeš ti – MOGU I JA.
21:00
Koliko puta dnevno izgovorimo da nemamo vremena ili da negde ne možemo da stignemo? Dani nam brzo prolaze, mislimo na naše najbliže, ali da li zaista poznajemo emocije naše dece, supružnika, roditelja...... U stalnoj trci za obavezama, ponekad – možda kada je već kasno, saznamo da u porodici neko ima anoreksiju, depresiju, suprug ozbiljnu krizu srednjih godina, kćerka sindrom izgaranja na poslu a sin tinejdžer suicidne namere..
21:30
Slikovito se kaže da crna rupa nastaje smrću velike zvezde, odnosno da je to poslednji stadijum evolucije zvezde. Jedna takva je Sagitarijus A koja se nalazi relativno blizu nas, u središtu naše galaksije Mlečni put, i baš nju su istraživači nedavno uspeli da - fotografišu. Kako crne rupe nastaju, kakvi zakoni u njima i oko njih vladaju i na koji način smo uspeli da ih fotografišemo, gledajte u epizodi animiranog serijala “Nauka kroz priče” u kojoj gledaoce kanala “RTS Nauka” upoznajemo sa fenomenom crnih rupa...
21:40
Beograd sa svojom okolinom krije mnogobrojne prirodne lepote na samo par kilometara udaljenosti od gradske vreve.... O beogradskim oazama govore naši poznati i nepoznati sugrađani, kao i oni koji sticajem okolnosti borave u Beogradu.
22:07
Posle elektrifikacije Beograda u Srbiji je od 1900. do početka Prvog svetskog rata, pored termoelektrane u Šapcu izgrađeno deset malih hidroelektrana.... U Valjevu dve, Užicu, Leskovcu, Nišu, Zaječaru, Ivanjici, Paraćinu, Pirotu, započeta je u Čačku i poslednja pred rat, u Velikom Gradištu na reci Pek. Svaka od ovih centrala bila je veliki tehnološki iskorak i metafora rešenosti ondašnje elite da povede društvo u novu epohu. Takođe, one su vredni spomenici industrijske arhitekture, a neke od njih i danas proizvode struju. Više od sto godina. Elektrifikacija Beograda i Srbije je u velikoj meri delo inženjera Đorđa Stanojevića. Sa prosvetiteljkom posvećenošću on je obilazio i najzabitije srpske varoši ubeđujući trgovce i idustrijalce da je električna energija budućnost i zalog napretka. NJegovom zaslugom izgrađena je na primer hidroelektrana Vučje kod Leskovca koja je uvrštena u svetsku baštinu teničkih poduhvata. NJena izgradnja i u današnjim uslovim bila bi inženjerski poduhvat najvišeg ranga. Uz sve to ona i dalje radi, bez dana zastoja, od 1903. do danas.
22:37
Nauka 2022: Inovacije inovativne ideje 2022
23:03
RTS ordinacija donosi nove teme - poznata pevačica narodne muzike otkriće kako je prevazišla ozbiljan problem sa rukama, alergolog će razjasniti sve nedoumice o lečenju i tretiranju prolećnih polenskih alergija, a nutricionista će na kraju objasniti koji su mlečni proizvodi bolji izbor kada je dobrobit za zdravlje u pitanju.... U prvom delu emisije Moja borba“ gošća će biti pevačica Izvorinka Milošević. Ona će otkriti kako i zašto je operisala obe šake u kojima nije imala osećaj zbog zdravstvenog problema. Bio je to sindrom karpalnog tunela, a o čemu se tačno radi objasniće neurohirurg dr Milenko Stanić. Na 5 pitanja“ o prolećnim respiratornim alergijama odgovaraće doc. dr Rajica Stošović, alergolog iz Univerzitetskog kliničkog centra Srbije. On će razjasniti kako razlikovati alergiju od prehlade, koje navike mogu da pogoršaju stanje alergije, kako se ponašati dok traje sezona polena, kako postupati sa pumpicama i antihistaminicima(lekovima za zaustavljanje alergijske reakcije) i da li postoji trajno rešenje ovog problema. U rubrici Ili ili“ biće reči o izboru mlečnih proizvoda. Nutricionista Đorđe Pejić će razrešiti dileme - da li je bolje odabrati kiselo mleko ili jogurt, kajmak ili puter, mladi sir ili pavlaku i kroz još zanimljivih duela ćete saznati kako da birate mlečni proizvod koji je korisniji za zdravlje.
00:00
RTS LAB: Kaži mi da ti kažem tajnu (R)
00:31
Kina u fokusu 2009-prizori iz Kine: Životni kod džinovskih panda (R)
01:05
Art zapisi o prirodi: Prva emisija (R)
01:30
Porodična mreža: Slika o telu (R)
02:00
Rađanje srpske Moderne: 5-6 (R)
02:30
Mogu i ja: Radovan Krečulj (R)
03:00
Trag u prostoru: Kratka istorija ljudskog smrada (R)
03:30
Nauka kroz priče: Crne rupe (R)
03:40
Beogradske oaze: Kapetan Zoran Simić (R)
04:07
Privredna istorija Srbije: Sinu viđelo iz rijeke (R)
04:37
Nauka 2022: Inovacije inovativne ideje 2022 (R)
06:00
RTS LAB: Kaži mi da ti kažem tajnu (R)
06:31
Kina u fokusu 2009-prizori iz Kine: Životni kod džinovskih panda (R)
07:05
Art zapisi o prirodi: Prva emisija (R)
07:30
Porodična mreža: Slika o telu (R)
08:00
Rađanje srpske Moderne: 5-6 (R)
08:30
Mogu i ja: Radovan Krečulj (R)
09:00
U mojoj glavi: Osma emisija (R)
09:30
Nauka kroz priče: Crne rupe (R)
09:40
Beogradske oaze: Kapetan Zoran Simić (R)
10:07
Privredna istorija Srbije: Sinu viđelo iz rijeke (R)
10:37
Nauka 2022: Inovacije inovativne ideje 2022 (R)
11:03
RTS ordinacija: 7c, em. 20 (R)
12:00
RTS LAB: Kaži mi da ti kažem tajnu (R)
12:31
Kina u fokusu 2009-prizori iz Kine: Životni kod džinovskih panda (R)
13:05
Art zapisi o prirodi: Prva emisija (R)
13:30
Porodična mreža: Slika o telu (R)
14:00
Rađanje srpske Moderne: 5-6 (R)
14:30
Mogu i ja: Radovan Krečulj (R)
15:00
U mojoj glavi: Osma emisija (R)
15:30
Nauka kroz priče: Crne rupe (R)
15:40
Beogradske oaze: Kapetan Zoran Simić (R)
16:07
Privredna istorija Srbije: Sinu viđelo iz rijeke (R)
16:37
Nauka 2022: Inovacije inovativne ideje 2022 (R)
17:03
RTS ordinacija: 7c, em. 20 (R)
18:00
Naša potreba da komuniciramo sa svetom ljudi, misli i ideja svoj ideal dostiže u prevođenju. I verovatno ne postoji oblast koja tako delikatno združuje nauku i umetnost. Šta je to izgubljeno, a šta pronađeno u prevodu?... Naš gost je bio profesor doktor Zoran Paunović, prevodilac i esejista. Šta su prepevi? Kako do nas stižu mange i animei, i koja je razlika između titlovanja i sinhronizacije.
18:32
Čovek od vajkada pokušava da razume i objasni šta je to ljubav. U prilog toj činjenici govori podatak da na svetu postoji preko tristotine definicija ljubavi. Objasniti i dešifrovati ljubav izazov je i za najveće stručnjake iz raznih naučnih disciplina od psihologije, psihijatrije do neurologije i hemije.... Zašto je toliko teško objasniti ljubav? Zašto smo toliko zakomplikovali međuljudske odnose i u pojam ljuvabi nagomilali sve i svašta? Koncentracija mističnih, vrednosnih i simboličnih konotacija učinila je da pojam ljubavi bude mistifikovan i gotovo neprepoznatljiv. Po opšteprihvaćenoj definiciji, osećanje ljubavi je prijatno osećanje koje subjekt oseća prema onom objektu koji doživljava izuzetno vrednim i koji smatra sastavnim delom svog intimnog života. Emocionalno vezivanje je osnovni psihički mehanizam koji je u osnovi svake ljubavi. Svrha ljubavi, u najširem značenju pojma ljubav, je vezivanje bića za neke spoljašnje objekte a krajnji cilj vezivanja je kreiranje intimnog dela sveta. Suočen sa svetom u kojem vladaju različitosti čovek bira ono što zadovoljava njegove kriterijume. Postoje razne vrste ljubavi a budući da ljubav obuhvata mnogo različitih odnosa od sviđanja, naklonosti, poštovalja, prijateljstva do erotske ljubavi, jasnio je da tu vlada veliko šarenilo i nerazumevanje. Sa druge strane sve je u ljubavi i koliko god naši životi bili ispunjeni nekim drugim vrednostima, niko ne želi život bez ljubavi. I kada sve zvuči kao da je ljubav najprirodnije osećanje kojem teži svaki čovek, na šta se to sapletemo“ i šta nas to najčešće povede na stranputicu te su priče o ljubavi protkane bolom i tugom i negativnim osećanjima? Zašto je teško voleti, biti voljen i ostvariti kvalitetan partnerski odnos? U ritmu duše pokušavamo da dokučimo sve misterije ljubavi a u tome nam pomažu vrsni stručnjaci, naši saradnici i sagovornici; Prof. Žarko Trebješanin psiholog, dr Zoran Milivojević psihijatar i psihoterapeut, dr Gordana Nikić psiholog i psihoterapeut.
19:00
Obradovala nas je vest da je Srbija dobila prvi geopark - Đerdap, koji obuhvata proširenu teritoriju današnjeg nacionalnog parka Đerdap.... Kao deo UNESKO nasleđa, u okviru geoparka od sada su pod zaštitom međunarodno značajni objekti geonasleđa, ali i sve druge prirodne i kulturno-istorijske znamenitosti, što će doprineti ukupnom razvoju tog kraja naše zemlje. UNESKO globalna mreža geoparkova 10. jula 2020. godine objavila je da je svet bogatiji za još 15 geoparkova, a Đerdap je prvi u našoj zemlji. U svetu ih sada ima 161 u 44 zemlje. Površina geoparka je duplirana površina Nacionalnog parka, oko 1330 kilometara kvadratnih.
19:30
Pojam zračenja predstavlja odašiljanje energija različitih oblika: toplotne, elektromagnetne ili akustičke. Za početak treba razlikovati dva osnovna tipa zračenja – jonizujuće i nejonizujuće.... Jonizujuće zračenje podrazumeva emitovanje čestica, odnosno elektromagnetnih talasa velike energije, koji, pod određenim uslovima, mogu da izazovu jonizaciju atoma. U taj tip zračenja spada i ozloglašeno radioaktivno zračenje. Prevelika doza jonizujućeg zračenja može prouzrokovati raskidanje hemijskih veza molekula DNK i tako dovesti do ozbiljnih oštećenja na ćelijskom nivou. Umereno jonizujuće zračenje može biti korisno i primenjuje se u medicini, poljoprivredi i industriji. Pored veštačkih izvora jonizujućeg zračenja koji mogu imati i zlonamernu primenu, na primer, u naoružanju, postoje i prirodni izvori, kao što su Sunce ili radioaktivni elementi u tlu, vodi ili biljkama.
20:00
Živeti na ostrvu sasvim samostalno i bez zagađenja planete, hrabar je izazov koji sve više ljudi odlučava da prihvati. Međutim, izolacija ostrva, zbog udaljenosti od kontinenta, često se smatra ograničenjem i može izazvati zagađenje. Ipak, neki su odlučili da to pretvore u prednost i vide u teškoćama divnu priliku da pokažu primer i podignu svest o poštovanju životne sredine. Ekipa emisije otišla je na zapad Škotske, na ostrvo Ajg, usred Hebrida, da otkrije ostrvo gde autentičnost pejzaža kontrastrira s naprednim ekološkim sistemom koji je uspostavljen...
20:30
Nauka u pokretu: Inovacije na radaru
21:00
Čovečanstvo se danas hvata u koštac sa mnogim izazovima. Predstoji rešavanje klimatskih promena, problem rešavanja visokog procenta nepismenosti, zbrinjavanje beskućnika…. Tražimo odgovor i na pitanje da li okeani mogu zadovoljiti naše energetske potrebe? A najvažnije pitanje je - da li ujedinjeni možemo da odgovorimo na sve izazove...
21:30
Poljorivrednici i zanatlije u evropskim zemljama odavno su shvatili da se samo međusobno povezani mogu izboriti za svoj bolji položaj, a u Italiji je udruživanje spaslo stotine malih porodičnih gazdinstava.... Zašto udruživanje poljoprivrednika u Srbiji izgleda kao nemoguća misija? Zajedno sa Zadružnim savezom Srbije i savetodavcima iz Poljoprivredno stručne službe obišli smo nekoliko zadruga da bi prikazali dobre primere udruživanja ali i probleme koji prate male poljoprivredne proizvođače. Iako mnogi od njih znaju da je udruživanje u zadruge najbolji način da budu u ravnopravnom pregovaračkom položaju sa velikim, oni ne mogu da ostvare dobit kakvu imaju njihove kolege u okruženju.
22:00
Zanima Vas da zavirite u budućnost i vidite gde smo na mapi tehnološkog napretka? Želite uvid u trendove koji će nam uskoro određivati svakodnevicu?... Novi RTS serijal ALGORITAM Vam predstavlja inovativne projekte, kompanije i laboratorije, izveštava o naučnim skupovima i uspešnim pojedincima i timovima u svetu i kod nas, i vodi Vas u zanimljive prostore u kojima oni stvaraju. U svakoj od epizoda ALGORITMA predstavljeno je nekoliko naučnih laboratorija, istraživačkih centara, instituta, i inovativnih kompanija, kao i međunarodni projekat u kome učestvuju partneri iz Srbije. Kroz prikaz njihovih ideja, i timova koji stoje iza takvih rezultata, promovišemo odgovorno istraživanje i inovacije, akademski i naučni integritet, profesionalnost i posvećenost, i pokazujemo kako se i iz ekonomski i tehnološki manje privilegovanih sredina može postići uspeh na svetskom nivou. Peti smo u svetu po broju talenata za softver i blokčejn, naši ljudi vode najbolje svetske projekte i katedre za kompjuterske nauke, nano tehnologiju, bioinformatiku i kvantno računanje širom sveta, a softveri proizvedeni u Srbiji upravljaju saobraćajem u Čikagu i rasvetom u Las Vegasu. Širom planete, u Londonu, Berlinu, Veneciju i NJujorku, sedi se na pametnim klupama koje je patentirala grupa mladih iz Beograda, a naše arhitekte i dizajneri osvajaju prestižne međunarodne nagrade za na bijenalima, trijenalima i kvadrienalima. Upoznajte ih i saznajte šta, gde i kako stvaraju.
22:30
Savremeni procvat Kine, kako tvrde dobri poznavaoci kulture i istorije te zemlje, umnogome podseća na period čuvenog puta svile, kada su svi hteli da osete i vide tu zemlju Istoka.... Kina se oslanja na svoju hiljadugodišnju istoriju i kulturu, kada je u pitanju njen najnoviji ekonomski procvat, ne zaboravljajući, pri tome, ni svoju religioznu i filozofsku misao. Budizam, konfučijanizam i taoizam tri su vodeće filozofske i religiozne misli u Kini, koje mnogi na zapadu ne razumeju.
23:00
Savremeni procvat Kine, kako tvrde dobri poznavaoci kulture i istorije te zemlje, umnogome podseća na period čuvenog puta svile, kada su svi hteli da osete i vide tu zemlju Istoka.... Kina se oslanja na svoju hiljadugodišnju istoriju i kulturu, kada je u pitanju njen najnoviji ekonomski procvat, ne zaboravljajući, pri tome, ni svoju religioznu i filozofsku misao. Budizam, konfučijanizam i taoizam tri su vodeće filozofske i religiozne misli u Kini, koje mnogi na zapadu ne razumeju.
23:30
U ovoj emisiji serijala Dobro je, dobro je znati… donosimo rezultate naučnih istraživanja o efektima muzike na srce i krvne sudove. Ovaj naučni rad je odavno nagrađen na Evropskom kongresu kardiolaga i danas na osnovu tih dokazanih naučnih činjenica, u praksi našeg gosta svakodnevno se beleže benefiti kvanititaivne muzikoterapije u kardiogiji. Gost emisije je profesor doktor Predrag Mitrović, specijalista interne medicine, kardiolog.... Zaposlen je na odeljenju Urgentne kardiologije u Urgentnom centru i Klinici za kardiologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije od 1994. godine, sada kao direktor Interne medicine i načelnik Post-koronarnog odeljenja i Urgentne kardiologije u Urgentnom centru i Klinici za kardiologiju UKCS. U nastavi je od 2000. godine na Katedri Interne medicine Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, a od 2021. godine je u zvanju redovnog profesora. Nakon završene srednje škole, opredelio se za Medicinski fakultet po uzoru na svog oca i stariju sestru. Danas kaže da medicinu posebno voli zbog toga što nekome direktno može pomoći i ističe da je taj osećaj impozantan! Zbog širokog opusa doktorovih interesovanja, javilo se pitanje – da li postoji određeni zvuk koji pomaže pacijentima u medicinskom pogledu… Prof. dr Predrag M. Mitrović je bio stipendista vlade Sjedinjenih Američkih Država za doktorske studije iz oblasti genetike. Magistrirao je iz oblasti kardiologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogrdu, na temu primene veštačke inteligencije u oblasti kardiologije, a 2006. godine je doktorirao takođe iz oblasti kardiologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogrdu, na temu akutnog infarkta miokarda kod operisanih bolesnika. Sertifikovan je kao evropski kardiolog od strane Evropskog udruženja kardiologa i profesionalni član je Američkog udruženja za srce. Član je Radne grupe za invazivnu dijagnostiku i Radne grupe za ehokardiografiju, kao i Radne grupe za srčanu insuficijenciju Evropskog udruženja kardiologa. Takođe je i član Mediteranskog udruženja kardiologa i kardiohirurga. Redovan je član naučnih i organizacionih odbora simpozijuma, kongresa i naučnih skupova kardiologa Srbije. Osnivač je i predsednik Beogradskog kardiološkog kluba, osnivač je i urednik međunarodnog kardiološkog časopisa i predsednik Udruženja koronarnih jedinica Srbije. Dobitnik je mnogih nagrada i priznanja. Još 1991. dobio je nagradu Profesor Slobodan Krajinović“ Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, za najbolji naučno-istraživački rad iz epidemiologije. Zatim 1995. dobitnik je druge nagrade Međunarodnog udruženja epidemiologa za naučno-istraživački rad.1998. dobio je nekoliko priznanja od Međunarodnog bibliografskog centra iz Kembridža zbog velikog broja objavljenih publikacija iz oblasti medicinskih nauka. Dobitnik je i priznanja Srpskog lekarskog društva za izuzetan doprinos na polju kardiologije. Do sada je objavio više od 900 naučno-istraživačkih radova i održao više desetina predavanja po pozivu u zemlji i inostranstvu. Od 1992. godine bavi se lečenjem i praćenjem bolesnika sa hirurškom revaskularizacijom miokarda, a od 2002. godine intenzivno se bavi proučavanjem primene muzike u lečenju kod bolesnika sa bolestima srca. Dobitnik je Priznanja “Zlatna značka” Kulturno-prosvetne zajednice Srbije. Član je Udruženja književnika Srbije i nosilac mnogih aktivnosti udruženja. Godine 2006. objavio je svoj prvi roman San urgentne noći“ a 2009. drugi roman Ne sviđa mi se da ti bude prijatno“. U međuvremenu, 2007. izadao je knjigu Mali leksikon bola“ i pre šest godina 2018. objavio je svoj treći roman a 2020. godine objavljen mu je četvrti roman Pun pansion“ koji prati muzički kompakt-disk sa muzikom iz knjige koju je sam komponovao i odsvirao. Profeser dr Predrag M. Mitrović je član Udruženja muzičara džeza, roka i zabavne muzike, dobitnik je Povelje Udruženja muzičara džeza, roka i zabavne muzike za doprinos razvoju muzičkog stvaralaštva i interpretacije. Član je Svetskog udruženja za muzikoterapiju, kao i Internacionalnog udruženja za muziku i medicinu. Dobitnik je nagrada Evropskog udruženja kardiologa za primenu muzike u lečenju kardiovaskularnih bolesti 2009. godine. Objavio je izdanje autorske umetničke muzike pod nazivom “Klasika Dendija” kao i autorski džez album “48 minuta na Kosančićevom vencu”. Oba izdanja su komponovana i snimljena po standardu “Zdrava muzika” kvantitativne muzikoterapije. 2010. godine je bio suosnivač prve revije umetničke muzike u našoj zemlji i na Balkanu, pod nazivom Muzika Klasika“, koja je namenjena ljubiteljima umetničke muzike i muzičkim profesionalcima. Do sada je objavljeno 42 broja revije “Muzika Klasika”. Od 1978. godine aktivno se bavi alternativnom muzikom (najčešće oblast alternativnog popa). Autor je i koautor velikog broja pesama iz ove oblasti i sedam zvanična izdanja. Do sada je održao preko 400 koncerata u zemlji i inostranstvu i imao oko 350 nastupa u medijima. Od 1986. godine bavi se horskim pevanjem. Do sada je pevao u Pevačkom društvu Mokranjac“, Prvom beogradskom pevačkom društvu“, kao i u horu Braća Baruh“ i Branko Krsmanović-Obilić“. Učesnik je preko 140 međunarodnih turneja i koncerata, kao i velikog broja domaćih nastupa. Od 2000. godine je i član hora i studija za duhovnu muziku Melodi“. Profesoru doktoru Predragu Mitroviću dodeljena je nagrada za trajni doprinos kulturi i umetnosti grada Beograda, Zlatni beočug.“. Ističe veliku čast i zahvalnost prema komisiji i svim ljudima koji se bave umetnošću, kulturom i naukom, a koji su prepoznali njegov višedecenijski trud, koji je sad u maju 2024. godine i krunisan ovom nagradom.
00:00
RTS LAB: Pronađeno u prevodu (R)
00:32
U ritmu duše: O ljubavi (R)
01:00
Obrazovno ogledalo: Đerdap (R)
01:30
Životna sredina i zdravlje: Elektrozagađenje, prvi deo (R)
02:00
Eko-logika: Ostrvo Fogo (R)
02:30
Nauka u pokretu: Inovacije na radaru (R)
03:00
Trag u prostoru: Doza kreativnosti za lep dar (R)
03:30
Nauka u selu: Udruživanje, put ka uspehu, drugi deo (R)
04:00
Algoritam: Dvanaesta emisija (R)
04:30
Filozofija i... Kineska misao (R)
05:00
Kvadratura kruga: Šafran i lov na tartufe (R)
06:00
RTS LAB: Pronađeno u prevodu (R)
06:32
U ritmu duše: O ljubavi (R)
07:00
Obrazovno ogledalo: Đerdap (R)
07:30
Životna sredina i zdravlje: Elektrozagađenje, prvi deo (R)
08:00
Eko-logika: Ostrvo Fogo (R)
08:30
Nauka u pokretu: Inovacije na radaru (R)
09:00
Šta nas povezuje: Dvadeset sedma emisija (R)
09:30
Nauka u selu: Udruživanje, put ka uspehu, drugi deo (R)
10:00
Algoritam: Dvanaesta emisija (R)
10:30
Filozofija i... Kineska misao (R)
11:00
Kvadratura kruga: Šafran i lov na tartufe (R)
11:30
Dobro je, dobro je znati: O hiropraktici (R)
12:00
RTS LAB: Pronađeno u prevodu (R)
12:32
U ritmu duše: O ljubavi (R)
13:00
Obrazovno ogledalo: Đerdap (R)
13:30
Životna sredina i zdravlje: Elektrozagađenje, prvi deo (R)
14:00
Eko-logika: Ostrvo Fogo (R)
14:30
Nauka u pokretu: Inovacije na radaru (R)
15:00
Šta nas povezuje: Dvadeset sedma emisija (R)
15:30
Nauka u selu: Udruživanje, put ka uspehu, drugi deo (R)
16:00
Algoritam: Dvanaesta emisija (R)
16:30
Filozofija i... Kineska misao (R)
17:00
Kvadratura kruga: Šafran i lov na tartufe (R)
17:30
Dobro je, dobro je znati: O hiropraktici (R)
18:00
Kina, Južno Kinesko more: Treća emisija
19:00
Staro srpsko pisano nasleđe: Srpska kruna
19:30
Eko perspektive: Zelena Evropa: Pariz, prvi deo
20:00
Moja draga prijateljica nauka : Goran Radin
20:30
Nulta tačka: Integrativna medicina
21:00
Čas anatomije: Ima li umetnost moral?
21:50
Hemija za sve: Ukusi
22:00
Vodič DŽima Al-Kalilija u život, svemir i svet : Drugi deo
22:50
Studio znanja: Prosvetitelji
23:48
Eko Art: Metal
00:00
Kina, Južno Kinesko more: Treća emisija (R)
01:00
Staro srpsko pisano nasleđe: Srpska kruna (R)
01:30
Eko perspektive: Zelena Evropa: Pariz, prvi deo (R)
02:00
Moja draga prijateljica nauka : Goran Radin (R)
02:30
Nulta tačka: Integrativna medicina (R)
03:00
Čas anatomije: Ima li umetnost moral? (R)
03:50
Hemija za sve: Ukusi (R)
04:00
Vodič DŽima Al-Kalilija u život, svemir i svet: Drugi deo (R)
04:50
Studio znanja: Prosvetitelji (R)