Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 2
07:04
Koncert za dobro jutro
07:59
Slagalica, kviz
08:25
Datum
08:30
Verski kalendar
08:40
Lajmet
08:48
Kukuriku šou
09:11
Izazov
09:26
U seriji Ja, mi i drugi ulazimo u kožu čuvenih filmskih i pozorišnih junaka da bismo razumeli sebe i svet oko nas. Kako nam filmski junaci mogu pomoći da otkrijemo odgovore na pitanja: Kakav je naš identitet? Od kakvog je značaja prijateljstvo? Ko su drugi? Kako oni vide nas, a kako mi njih? Šta je diskriminacija? Zašto se ćuti o zlostavljanju dece? Kako se snalazimo u svetu konzumerizma? Kroz ova i druga pitanja vode nas junaci filmova Klinta Istvuda, Stenlija Kjubrika, Romana Polanskog, Majka Lija, Adrijana Lina, Alena Parkera, Freda Cinemana, Delmera Dejvisa i mnogih drugih.
09:57
Psihologija pruža odgovor u vidu logičke petlje - ljudi čine drugim ljudima zlo zato što za te druge ljude veruju da su toliko zli da su upravo to zaslužili... A život je često stalna borba da se ovoj petlji nađe početak i kraj...Na koji način se antropologija bavi fenomenom zla? XX vek jedan je od najsurovijih u ljudskoj istoriji po količini stradanja. Razgovarali smo sa antropologom, profesor doktorom Sašom Nedeljkovićem, i istoričarom, profesorom doktorom Milanom Ristovićem. Bili smo u kazamatima Vojnog muzeja u Beogradu, na mestu koje svedoči o tome da su ljudi bili u stanju da, boreći se protiv zla, pribegnu montruoznim metodama. Ako pogledamo dela savremene književnosti, vidimo da planetarnu popularnost stiču knjige u kojima su glavni likovi zapravo antijunaci - Čovek po imenu Uve, Normalni ljudi... Šta to govori o savremenom čoveku? Da li je to odraz borbe dobra i zla u nama? Razgovarali smo sa književnim kritičarem Slađanom Ilić, autorom knjige Zlo u književnosti i kulturi. Osvrnuli smo se na to kako sedma umetnost konceptualizuje zlo.Naučnici su odavno posvećeni pitanjima nastanka zla u ljudima. Da li se čovek rađa zao ili takav postaje sticajem nekih životnih okolnosti? Emisiju su vodili Vukašin Janjić i Jelena Đekić. Urednik emisije je Jovana Džambić.
10:00
Sednica Narodne Skupštine, prenos
10:28
Edu global
10:52
Trag: Manastir Tuman - život u krugu večnosti
11:25
TV lica: In memoriam Milovan Danojlić
12:09
47. Bemus: Nikolaj Luganski
13:04
Ja, mi i drugi
13:35
Nauka je u modi 2: Tijana Šuštrešić
13:59
Internat za plemićke kćeri, serija
14:50
Zagonetni slučajevi doktora Blejka, serija
15:53
Ženski raj, serija
16:41
Najlepše narodne pesme - kolaž
17:25
Po žanru je drama, a protagonisti su grupa dečaka koja se sreće sa mladićem, koji se upravo doselio u susedstvo. Radnja prikazuje kako se prvo sa njim sukobljuju, a potom sprijatelje, pa im on pomaže da pokušaju da se snađu sa iskušenjima koje donosi odrastanje i prva ljubav.Uloge: Zoran Radmilović, Srđan Jakovljević, Zaim Muzaferija Režija: Mirza Idrizović.
18:53
Lajmet
19:00
Internat za plemićke kćeri, serija
19:52
Mozak, dokumentarni film
21:39
Ženski raj, serija
22:35
Kroz ovaj serijal promovišemo amaterski fudbal, koji je, posebno u seoskim sredinama, najvažnija a često i jedina društvena aktivnost njihovih žitelja.Iako u vrlo skromnim uslovima, ovi klubovi opstaju i traju, sa tradicijom dugom, ne retko, skoro čitav vek.Škola, crkva i fudbalski teren - selo čine kompletmnim. Televizijska ekipa posetila je deset sela, sa namerom da čuveni šarm seoskog fudbala predstavi kroz pet polučasovnih epizoda.Sa našim ljubaznim domaćinima, odmah nakon tradicionalnog dočeka uz pogaču, so i rakiju, družili smo se u vedroj atmosferi. Slušali smo zanimljive priče, probali domaće specijalitete, upoznali sa običajima tog kraja.Pripremali se zajedno za veliki derbi, radovali se golovima - na utakmici ali i na tradicionalnom trećem poluvremenu, beležili predviđanja o plasmanu naše reprezentacije na Mundijalu, kao i stručne savete selektoru našeg nacionanog tima.U četvrtoj epizodi Derbi od dragocensti, od učesnika FK Juhoriz Glavinaca i FK Partizaniz Majura saznajemo - Na koji pehar je Buca posebno ponosan - Koliko je važna kosilica - Koliko je važna točilica - Zašto je Gaja okačio kopačke o klin - Koliki je značaj mosta preko reke Lugomir...Scenario i režija: Milutin Jovanović Snimatelji: Aleksandar Mijailović i Vladimir Nešović Montaža: Nenad Mladenović  Tonski snimatelji: Branko Janković i Bratislav Petrović Asistent režije: Marko Marjanović Organizatorka: Suzana Andrić  Asistent snimatelja: Bojan Koturović.
23:01
Na dvadesetogodišnjicu braka, Džek kupuje Megi dijamantsku ogrlicu i plaćenog ubicu. Ali kada se Toni pojavi, čekajući od Džeka signal za likvidaciju, Megi i on počnu da razgovaraju. Možda će Toni više ceniti Megi nego njen muž? Stvari se dodatno zakomplikuju kad se pojavi i Džek.Uloge: Šer, Čez Palminteri, Rajan O'Nil Režija: Pol Mazurski.
00:37
Humanitarni koncert u čast Dragoljuba Đuričića
02:07
Lajmet
02:14
TV lica: In memoriam Milovan Danojlić
02:58
Mozak, dokumentarni film
04:37
Verna, film
07:27
Koncert za dobro jutro
08:24
Slagalica, kviz
08:47
Datum
08:52
Verski kalendar
09:03
Lajmet
09:11
Kukuriku šou
09:30
Na tatinom mestu
09:45
Radoznalcima, Maji, Aci i Jani ovaj zadatak nije bio ni malo težak. Kada je Aca stupio u kontakt sa vanzemaljcima uz pomoć svog specijalnog kompjutera, stigla je Mio, zbunjena vanzemaljka koja ima moć da se pretvara u mačku.Kroz 12 epizoda radoznalci će pokušati da je nauče o našoj prirodi, najistaknutijim istorijskim ličnostima, profesijama, ali i nekim problemima i pitanjima koja su deci važna. Mio će dobiti društvo, antivirusa Reksa, koji ima zadatak da decu nauči o bezbednosti na internetu.U šestoj epizodi Mio će saznati: kako se boriti sa strahovima, ko je bio Sveti Sava, kakva vatra može biti i šta radi vatrogasac, kako komunicirati na internetu. Ako ste radoznali kao vanzemaljac, pridružite se novoj ekipi i učite zajedno sa Mio.Urednici serije: Nevena Mladenović Blagojević i Marija Tošić Direktor fotografije: Milan Rakić Reditelj: Marko Jeftić.
10:04
Fakti i fikcije
10:30
Do detalja: Goran Petrović
11:01
Kuhinja moga kraja
11:56
Gitar art festival 2019: King of Strings
12:54
Naučni portal
13:27
Eko minijature - srećna planeta: Moruna
13:31
Ekologija materijala: Plastika
13:57
Internat za plemićke kćeri, serija
14:46
Zagonetni slučajevi doktora Blejka, serija
15:50
Ženski raj, serija
16:38
Nikola Lončar Na inicijativu Nikole Lončara i Tesline naučne fondacije, 11. septembra postavljena je bista Novaka Đokovića u Srpskoj kulturnoj bašti u Klivlendu. Bašta je deo znamenitog kompleksa Park nacija u kome se nalazi oko 120 kulturnih bašti. One su simbol mira i kulturne različitosti u tom multietničkom gradu koji je poznat po Rokenrol kući slavnih. Nikola nam je pričao zašto su odlučili da postave bistu... Bista Novaka Đokovića u Srpskoj kulturnoj bašti u Klivlendu   Simbolično, na dan rođenja Nikole Tesle, 10. jula dodeljene su nagrade našim sunarodnicima zaslužnim za promociju lika i dela čuvenog naučnika. Delegacija fondacije posetila je srpskog patrijarha Porfirija u sedištu Patrijaršije i dodelila mu orden Nikole Tesle. Patrijarh Porfirije i Nikola Lončar   Ostali dobitnici ovog vrednog priznanja su Aleks Mačeski, počasni konzul Republike Srbije u Klivlendu, Mim Bižić koja pripada trećoj generaciji naših ljudi u Americi, veliki humanitarac, žena koju zovu hodajućom enciklopedijom i čuvarom srpske dijaspore na tom kontinentu. Teslin orden dobili su i Matija Bećković, Novak Đoković, Ivana Španović Vuleta i Dragan Stanić, predsednik Matice srpske.  Nikolas Lončar   Nikola koji je više puta nagrađivani pronalazač, ovih dana radi na novom patentu... Pričao nam je kako danas vidi Ameriku i svet, a saznali smo i da mu je sin jedan od najboljih mladih advokata u Sjedinjenim državama... Lončar je sigurno jedan od najvećih promotera Teslinog lika i dela u svetu, čovek koji je život posvetio tome da učenja i dostignuća našeg genija budu zastupljena na svim meridijanima.  Nikola Lončar i Tamara Drezgić na snimanju emisije   Ovih dana u fondaciji vredno rade na organizaciji velikog događaja koji je planiran sredinom januara u Njujorku... Urednik emisije Tamara Drezgić.
17:00
Dnevnik RT Vojvodina
17:26
Da nam nije...
17:42
Novi srpski umovi: Probiotici
17:54
Nauka u pokretu: Inovacije na radaru
18:25
Šta radite, bre
18:53
Lajmet
19:00
Internat za plemićke kćeri, serija
19:52
2014. godine grupa aktivista odlučuje da preuzme bioskop Zvezda i ponovo ga aktivira. Ova neobična akcija privlači brojne grupe i izaziva različite reakcije i komentare.Nošeni prvobitnim entuzijazmom, aktivisti uspevaju da pokrenu bioskop, ali se i suočavaju sa brojnim, često nepredviđenim problemima. Isto tako, različita viđenja budućnosti i različiti temperamenti čine da jedinstvo počne da se kruni... Režija: Senka Domanović.
21:28
Ženski raj, serija
22:22
U oba slučaja, reč je o analizi društvenih procesa i uticaju koji kontekst ima na pojedinca i kolektiv kome pojedinac pripada. Pod uslovom da postoji čvrst klasni, nacionalni ili kulturni okvir kao oslonac. Kada se on destabilizuje, nastaje promena koja pojedinca oslobađa istovremeno ga podređujući društvu kontrole i nadzora.Savremeni kontekst masovnih medija, digitalizacije te neprekidne fragmentacije stvarnosti i mišljenja o njoj, utiče na prevrednovanje ne samo ideje i prakse kolektiva već i ideje pojedinca i slobode koja mu pripada kao i odnosa pojedinca i kolektiva. Novo izdanje Časa anatomije analizira promenu karaktera čoveka današnjice i okolnosti koje su uticale na to. Da li još uvek možemo govoriti o trojstvu visoke, popularne i masovne kulture, delovanju u kulturi i društvu kao izrazu svesnog opredeljenja za neki čin a protiv drugog, postoji li simbioza individualnog i opšteg ili smo dostigli najviši stepen fragmentacije i individualizacije da možemo govoriti samo o gomili bez jasnog pravca kretanja i kulturi gomile koja u takvoj realnosti nastaje. Gosti Časa anatomije: sociolog Dušan Ristić i teoretičar umetnosti Miloš Ćipranić Autorka i urednica emisije: Marija Nenezić Režija: Maja Mandić.
23:07
Dešifrovanje ljudskog genoma početkom 21. veka dovelo je revolucionarnih promena i do razvoja nove naučne discipline genomike. Kakva nova saznanja nam je ona omogućila, govori nam molekularni biolog Goran Brajušković. Na važnost jonosfere ukazuje nam fizičarka Aleksandra Nina, dok nam Andrea Nikolić sa Hemijskog fakulteta objašnjava važnost zelene hemije za očuvanje naše planete.Šta se smatra počecima hemioterapije, kako je došlo do otkrića rendgena i penicilina, kao i koji deo našeg tela možda otkriva vezu sa dinosaurusima, saznajemo u novinarskim prilozima. O raznim tajnama mozga razgovaramo sa neurološkinjom Elkom Stefanovom, koja će nam dati savet kako da naš mozak zdravo stari, i psihološkinjom Anom Perović, sa kojom će biti više reči o narcisima. Bili mi narcisi ili ne, nema ko ne peva uz pesmu Psihomodo Popa - Ja volim samo sebe. U studiju će nam je izvesti Julijana Vincan i Alen Marković, koji će nam pevati i o uspavanom satelitu. A o tome šta ima novo u arheologiji, nauci koja se bavi starinama, govori nam Maja Miljević Đajić. Ove nedelje, u petak od 17č na našem Instagram profilu Studio znanja, postavljamo jedno malo glasanje. Tražimo odgovor na pitanje: Da li biste mogli bez interneta mesec dana? Rezultate glasanja objavićemo u sledećoj emisiji. Glavni i odgovorni urednik redakcije Opšteobrazovnog programa: Zoran Živković Voditelj: Maja Bojić Reditelj: Darko Kamarit.
00:03
Sačekuje ih iskusni lovac i vlasnik kolibe koji im budi strah legendom o medvedu ljudožderu čije su kandže i čeljusti oštrije od čelika.Uloge: Džejms Remar, Šerilin Fen, Grejem Grin, Rej Vajz Režija: Henk Brakstan.
01:28
35. Beogradski džez festival: Nikolov - Ivanović undected feat magic malik
02:45
Lajmet
02:54
Kuhinja moga kraja
03:49
Ekologija materijala: Plastika
04:14
Novi srpski umovi: Probiotici
04:26
Okupirani bioskop, dokumentarni film
05:52
35. Beogradski džez festival: Nikolov - Ivanović undected feat magic malik
06:12
Koncert za dobro jutro
07:00
Slagalica, kviz
07:25
Datum
07:30
Verski kalendar
07:40
Ujedinjene nacije su 10. decembra 1948. godine usvojile Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima, u kojoj je istaknuto da su to osnovna prava koja se stiču rođenjem a štite građanske, nacionalne, političke, ekonomke, ideološke i kulturne slobode, bez obzira na pol uzrast boju kože, nacionalnu i religijsku pripadnost. Na isti datum 1961. godine našem književniku Ivi Andriću uručena je Nobelova nagrada za književnost za roman Na Drini ćuprija. Slogan ovogodišnjeg međunarodnog dana ljudskih prava je: Dostojanstvo, sloboda i pravda za sve.Zlostavljanje - Adaptacija istoimene pripovetke. Andrić postepeno otkriva u kakvom bračnom paklu živi Anica Zereković. Njen suprug Andrija pripada uglednim građanima, a do statusa uvaženog privrednika došao je velikim trudom i radom. Njihov brak, u očima javnosti, sasvim je uspeo. Ali, ono što se dešava svake večeri, kada Andrija postepeno pokazuje svoje pravo lice, kada s njega skine masku pritvornosti i licemerja i kada se pokaže njegova prava priroda, guši Anicin život i pretvara ga u beskrajnu moru. Posle dve godine takvog života ona napušta Andriju; iako ostaje bez materijalne sigurnosti, osuđena od malograđanske sredine, uspeva da pred sobom razjasni period života koji je prošao. Iz kritike: U skici pod nazivom Brakovi, Ivo Andrić je zapisao da su dvolični, više prikriveni nego očigledni, odnosi u građanskom braku misterije u koje niti vredi niti je zahvalno previše zavirivati. Možda se, paradoksalno, upravo u tome krije razlog zbog kojeg je ovaj majstor psihološke nijanse, u pripoveci, Zlostavljanje, jednu od ovih sobnih misterija pokušao da rasvetli produbljivanjem tipiziranih karaktera i isto takve situacije u bračnoj vezi kao kruni vrlog i nepomučenog građanskog života. Ispostavlja se da odnosi postavljeni na ovaj način savršeno odgovaraju mediju na koji, pišući, najtalentovaniji melanholik na Balkanu nije ni pomišljao. Druga televizijska ekranizacija Zlostavljanja u režiji i dramatizaciji Petra Zeca, opet, nije previše čvrsto vezana zakonima televizijske dramaturgije. Prednost kompozicije TV drame Petra Zeca, zasnovane na monolozima i dijaloškim scenama - reminiscencijama, ogleda se u otvaranju prostora za glumačku igru. Postupak paralelnog vođenja radnje (ispovesti razvedenih supružnika) i flešbekova iskorišćen je za građenje napetosti. Monomanija sitnog industrijalca u tumačenju Aleksandra Berčeka, tako dobija obrise Dr Džekila i mister Hajda. S druge strane, malim sredstvima koja stoje na raspolaganju invertriranoj ličnosti, Vesna Trivalić je ostvarila ulogu supruge koja živi u senci tamne strane čoveka, koji je previše dugo obuzdavao svoje strasti. (V. Jakovljević, Borba, 11. novembar 1992) - Uloge: Aleksandar Berček, Vesna Trivalić - Pisac Ivo Andrić, adaptacija i režija Petar Zec, snimatelj Miloš Spasojević, scenograf Dagmar Stojanović, kostimograf Mira Čohadžić, snimatelji zvuka Dragoslav Simić, Velibor Hajduković; montaža Ivanka Pravica, urednik Radomir Putnik - Premijerno emitovano 09.11.1992, Redakcija igranog programa, urednik Milovan Vitezović; reprizirano u Trezoru 13.03.2012, 01.04.2014 (RTS Digital).
08:40
Pustolov
09:10
Plava ptica
09:35
Ako ste često tužni jer u vašem dvorištu u vrtiću i školi ima mnogo prljavštine, zelene površine su zapuštene, nema dovoljno drveća, saznaćete na koji način i vi sami uz roditelje , vaspitače, nastavnike možete da sve to promenite. Primer će Vam dati ekipa iz Osnovne škole Marija Bursać u Beogrdu koja je u okviru druge po redu ekološke akcije organizovala sađenje novih sadnica čime je svoje školsko dvorište učinila lepši i zdravijim prostorom. A kada smo kod prirode i činjenice da oni koji je vole moraju da budu vredni, odmah nam na pamet padaju pčelice, vrednice. Mladi voditelji Zujalice posetili su radionicu Pčele više od meda, u okviru dana Slovenačke hrane u Dečijem kulturnom centru Beograd i saznali štošta o pčelama i medu. Pošto su gledaoci ove emisije ljubitelji raznih životinja ne samo pčela, reči će biti i o macama. Tačnije o jednoj posebnoj mačkici, bolje reći Mačku u čizmama. Novi film čiji je on junak već privlači decu u bioskope, a Zujalica otkriva da će u ovoj filmskoj avanturi mačak zaista biti u nevolji jer mu je od devet života ostao samo jedan. Ali ne brinite, mačak nastavlja da nas zabavlja i zasmejava.I kada smo kod smeha i zabave jedan deo Zujalice biće posvećen igrama - i to onim koje se igraju uz najbolje prijatelje, roditelje, komšije - društvenim igrama. Ako mislite da je ovo zastarela tema, pogrešili ste jer su na Gejmskonu stručnjaci za ovu oblast predstavili nove trendove u svetu društvenih igara, a Zujalicini vešti voditelji ispitali su detaljno - saznaćete puno toga!Priznajte sada da nema dileme, subota je rezervisana za Zujalicu, a ostatak nedelje iskoristite za prirodu, druženje sa životinjama i društvene igre... I da podsetimo mame i tate, ovo je emisija za celu porodicu, očekujemo i vas! Zujalica je na programu u subotu, u 9.35, RTS 2. Ako ne možete da dočekate sve ranije spizode očekuju vas na www.rtsplaneta.rs i na jutjub kanalu Zujalice. Naravno tu su i zanimljivosti sa snimanja Zujalice na Instagramu.Moramo da spomenemo i da emisiju priprema stara dobra, vama već poznata ekipa: urednica Maja Popović, novinarka Jovana R. Nikolić, mladi voditelji Tijana Zildžić, Irena Zoričić, Rastko Đinđić, Viktor Mustajbašić i Đorđe Zoričić, zatim snimatelj Branko Srećković, dizajner zvuka Aleksandar Zoričić, montažerka Ana Franolić i mnogi drugi.
10:00
Dobro je, dobro je znati...
10:30
Projekat povezivanja opština u Srbiji i Sloveniji traje nekoliko godina. Nosioci projekta su Božidar Drinić, glavni i odgovorni urednik lista Agrar i Rade Bakračević, glavni urednik Štajerskih novica. Koje su nove inicijative i projekti čućemo od Božidara Drinića.Finalno takmičenje za Najbolju tehnološku inovaciju održava se 23. decembra u studiju na Košutnjaku uz direktan prenos na RTS-u. Gost emisije Vladimir Nikić, član organizacionog Odbora takmičenja za Najbolju tehnološku inovaciju. U Vladi Srbije uručene su nagrade i priznanja najzaslužnijim pojedincima i institucijama za podršku u organizaciji Krosa RTS-a. Gost emisije Stevan Kovačević, direktor Krosa RTS-a.Na tribini povodom izlaženja zbornika Francuska i Srbija: izazovi večitog prijateljstva, multidisciplinarno je obuhvaćena najšira lepeza odnosa dve države, od istorije, preko kulturne diplomatije i ekonomije do Evropskih integracija. Iz Pariza se javlja Vladan Jočić.U Beču je u Akcent teatru 4. decembra održan koncert Ansambla KOLO. Tamošnjoj publici, na poziv srpske dijaspore, predstavili su se igračkom predstavom Sokolova pesma. Prilog Vere Marjanović i Miroslava Vojinovića.Videćemo i da li je sve spremno za 20. Dečju pesmu Evrovizije u Jermeniji. Srbiju predstavlja Katarina Savić sa kompozicijom Svet bez granica. Iz Jerevana se javlja Tijana Lukić. Muzički gosti Duo Moderato i Zemunski tamburaši.Urednici emisije Boban Kovačević i Mirjana Raičević Tasić. Reditelj Dragica Gačić.
11:00
Ustoličenje monsinjora Ladislava Nemeta, beogradskog nadbiskupa, prenos
12:00
Dozvolite...
12:30
Nas je 10%
13:00
Studio znanja
13:55
Oskudica: Ograničeni resursi
14:45
IPARD III program za period 2021 - 2027. godine donosi Meru 4 koja se odnosi na agro-ekološko-klimatske mere i mere organske proizvodnje. U pitanju je mera koja je osmišljena da podstakne poljoprivrednike na upravljanje poljoprivrednim zemljištem na način kojim se smanjuje negativan uticaj poljoprivrede na životnu sredinu i unapređuju javna dobra. Cilj ove mere je da doprinese održivom upravljanju prirodnim resursima, uključujući vodu, zemljište, vazduh i biodiverzitet i da se na taj način poljoprivredna gazdinstava osnaže za lakše prilagođavanje klimatskim promenama, kao i da se svest poljoprivrednika o značaju zaštite životne sredine podigne na viši nivo. O prvoj ekološkoj IPARD meri za našu emisiju govore stručnjaci Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Biološkog fakulteta i Instituta za zemljište. Urednica emisije Dragana Živojnović Rediteljka Sunčica Jergović.
15:05
Koncert Snežane Đurišić
16:00
Od remek-dela klasične filmske umetnosti do revolucionarnih iskoraka u treću dimenziju, u ovoj epizodi Velike iluzije suočavamo kontraste koji obogaćuju svet pokretnih slika.Govorimo o najiščekivanijem bioskopskom hitu decenije Avatar-put vode Džejmsa Kamerona i o nezavisnom američkom filmu Kit Darena Aronofskog. O 14. Merlinka festivalu, o filmovima koji približavaju tabuizirane teme o položaju i životu pripadnika LGBT zajednice - iz ugla Predraga Azdejkovića, direktora festivala.U Premotavanju se podsećamo kultne trilogije jednog od najuticajnijih poljskih reditelja Kšištofa Kješlovskog Tri boje: plavo, belo, crveno U Kontraplanu sa rediteljkom Teonom Strugar Mitevski čiji je film Najsrećniji čovek na svetu, nakon Venecijanskog prikazan na Festivalu autorskog filma.Autor i urednik: Sandra Perović Realizacija: Tijana Todorović, Svetlana Perović, Marko Jeftić.
16:30
Vej Lin Su, to jest Stenli Kroford je mađioničar koji je život posvetio raskrinkavanju spiritualista prevaranata. Planira da brzo otkrije istinu o poznatoj spiritualistkinji Sofi Bejker i njenoj prepredenoj majci. Međutim, što više vremena provode zajedno, to je on sve ubeđeniji da ona zaista ima kontakt sa svetom duhova. Istovremeno počinje da se javlja i ljubav.Uloge: Kolin Firt, Ema Stoun, Marša Gej Harden Režija: Vudi Alen.
18:05
Svetsko prvenstvo u šahu, održano u Rejkaviku 1972. godine, u kome su učestvovali Amerikanac Bobi Fišer i Rus, branilac titule, Boris Spaski, preraslo je u bojno polje Hladnog rata.Žrtvovanje piona pokazuje šta se dešavalo iza scene i pruža uvid u psihu takmičara. Sovjetska škola šaha je dugo bila na vrhu i smatralo se da je Spaski nepobediv. No najmlađi šahovski prvak, Fišer osvojio je sa dvadeset godina američko prvenstvo i postigao najbolji rezultat u istoriji. Živeo je za šah, ali njegovu genijalnost zasenila je ekscentrična ličnost i kontroverzni ispadi. Film prikazuje pogoršanje Fišerovog mentalnog stanja tokom leta 1972. godine, dok njegova paranoja i manija da održi koncentraciju prelaze granicu normalnosti toliko da zahteva da se sve kamere uklone jer mu buka odvraća pažnju. Uloge: Tobi Megvajer, Lijev Šrajber, Lili Rejb, Piter Sarsgard Režija: Edvard Cvik.
20:05
Njujork, 2000. godine. Maskirana utvara nedavno preminulog direktora korporacije Danska prikazuje se Hamletu i ispriča mu o gnusnom ubistvu, zahtevajući osvetu. Ubicu imenuje kao Klaudija, novog direktora korporacije, Hamletovog strica, a sada i očuha.Hamlet mora da utvrdi da se zaista radi o njegovom ocu i da je Klaudije zaista ubica. Ne bi li isprovocirao Klaudijevu savest, Hamlet mu pušta film o ubistvu. Klaudije shvata da mu je Hamlet pretnja i koristi Ofeliju, Hamletovu ljubav, protiv mladića... Uloge: Itan Houk, Kajl Maklahlan, Dajen Venora, Sem Šepard, Bil Mari, Lijev Šajber... Režija: Majkl Almerejda.
22:00
Otpušten zbog neposlušnosti, Antoan Verlai, dobar policajac koji teško funkcioniše u timu, vezan je za OCBC (Centralno odeljenje za borbu protiv trgovine kulturnim dobrima) zahvaljujući intervenciji komandanta Pardoa, njegovog prijatelja koji postaje, dakle i njegov novi pretpostavljeni.Pametan kao istražitelj, ali stranac u svemu što je vezano za kulturu, Antoan će morati da sarađuje sa Florens Šasanj, poznatom istoričarkom umetnosti, koja živi, govori i diše kulturu, do te mere da joj se dogodi u usred sanjarenja, da kao plod njene mašte vidi i razgovara sa velikim umetnicima koji su nestali kao da su joj poznanici.Slučajni partneri predstavljaju sjajan tandem i rešavaju zločine koji su povezani sa umetničkim delima. Uprkos brojnim nesuglasicama koje ovaj neobični par ima, mnogo toga ukazuje da će ovo partnerstvo možda prerasti u nešto više...Uloge: Eleonor Bernhajm, Nikolas Gob, Bendžamin Egner, Filip Diklo... Kreator serije: Pjer Iv Mora.
22:55
Povod za razgovor je knjiga Nikita Milivojević: Ja ovde silazim autorke Olivere Milošević. Biće reči i o novim Milivojevićevim predstavama - Šekspirovom Magbetu i Čaplinovim Svetlostima pozornice.Reditelj Nikita Milivojević je redovni profesor Akademije umetnosti u Novom Sadu. Bio je direktor BITEF-a i Bitef teatra. Osnovao Šekspir festival u Čortanovcima. Milivojević je uradio sedamdeset predstava u pozorištima u Srbiji, Grčkoj, Crnoj Gori, Sloveniji, Makedoniji, Turskoj, Italiji, Nemačkoj, Švedskoj, Americi...Režirao je dela Eshila, Šekspira, Molijera, Čehova, Strindberga, Ibzena, Bulgakova, Joneska, Brehta, Sartra... Priznanja za režiju: Bojan Stupica, dve Sterijine nagrade, nagrada BITEF-a, godišnje nagrade nekoliko pozorišta, nagrade na pozorišnim festivalima u zemlji i inostranstvu...U razgovoru o stvaralaštvu Nikite Milivojevića učestvuje i reditelj Boris Liješević. Montaža: Anika Tesla Režija: Ivan Milanović Autorka i urednica emisije: Sanja Milić.
23:25
Očevi i oci prate istoriju građanske porodice Medaković u vreme velikih društveno-političkih previranja, sve do posleratnog doba i perioda komunizma.Predstavu je režirao Zoran Ratković, prema dramatizaciji Nenada Prokića, a snimak koji je zabeležila naša televizija nastao je 1996. godine. Uloge: Tihomir Stanić, Vlastimir Stojiljković, Predrag Tasovac, Tanja Bošković, Nebojša Ilić, Bojan Žirović, Milutin Butković, Mladen Andrejević, Svetozar Cvetković, Petar Kralj, Aljoša Vučković, Milan Mihailović, Rastko Janković, Dragana Đukić, Biljana Mašić, Teodora Stanković, Petrica Radulović, Milica Stabković, Ljubica Ković, Uroš Todorović, Bora Stojanović, Vladislav Mihailović, Ivan Zarić, Boris Jakuš, Katarina Jovanović, Dejan Đurović, Dejan Čavić, Marina Koljubajev, Duško Premović, Saša Gruden, Zita Žutić, Mihajlo Paskaljević.
01:10
Masimo na Tašmajdanu
02:10
Magija na mesečini, film
03:45
Žrtvovanje piona, film