Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 2
06:00
Koncert za dobro jutro
06:52
Slagalica, kviz
07:14
Datum
07:20
Verski kalendar
07:29
Lajmet
07:37
26. januar - Svetski dan obrazovanja o zaštiti životne sredine. Na današnji dan 1972, na Konferenciji OUN usvojena je Deklaracija kojom se naglašava potreba obrazovanja o zaštiti životne sredine radi održavanja skladnog odnosa između čoveka i prirode. Istorijat filmske produkcije iz Donje Brezovice - o svom suprugu Dobrivoju Panteliću, počecima bavljenja dokumentaristikom i sada već dugogodišnjoj porodičnoj tradiciji čuvanja običaja Zapadne Srbije, koja se nastavlja i nakon smrti začetnika i glave porodice, govori njegova supruga Dobrila Pantelić. Moj suprug Dobrivoje Pantelić i ja ceo svoj život snimali smo i čuvali od zaborava običaje Rađevine, Podgorine, Azbukovice, Jadra, Podrinja i Posavo-Tamnave. Ponosni smo na našeg Dobrivoja i srećni što je baš on bio naš i što je posle tri decenije Etnografski muzej ustanovio nagradu koja nosi njegovo ime... Dobrila predstavlja sadašnju produkcionu ekipu, podmlađenu novim članovima porodice - Učesnik: Dobrila Pantelić - Producent Milan Pantelić, snimatelj Sandra Pantelić, montažer Nada Dodig Zildžić, urednik Bojana Andrić - Snimano 14.01.2022, premijerno emitovanje, Koprodukcija Tri-D i Redakcija za istoriografiju Najnovije iz porodične produkcije Tri-D - Pantelići nas upoznaju sa domaćinom imanja Sokolske kolibe na najvišoj i možda najlepšoj tački koja se nalazi na 973 metara nadmorske visine na planini Rožanj, tromeđi triju opština Krupanj, Osečina i Ljubovija. Na imanju sa fantastičnim pogledom i ružama vetrova nalaze se farma koza, magaraca, konja, naših starih autohtonih rasa domaćih životinja... Planina je stanište i divljih životinja i ptica kao što su suri orao, beloglavi sup, vukovi, srne, medvedi... Pored predela čiste i netaknute prirode, upoznajemo stanovnike sela i zaseoka. Za ovo gostovanje u Trezoru izabrani se sledeći filmovi iz serije Razgovori pokraj puta Netaknuta priroda, Sok od zove, Rađevsko crveno zlato, Kruška koja rađa dva puta godišnje, Zimska idila u Rađevini. - Autori filmova tri generacije porodice Pantelić iz Donje Brezovica - Proizvedeno maj, jul, oktobar 2020, januar 2022; premijerno emitovanje; Produkcija Tri-D26. januara 1972 - U padu aviona JAT-a iznad Čehoslovačke, poginulo 26 putnika i članova posade, jedina preživela je stjuardesa Vesna Vulović Na današnji dan pre pedeset godina - Jedan od najbeskrupoloznijih terorističkih napada zadesio je avion Jugoslovenskog aero-transporta nad Čehoslovečkom na letu redovne linije koja povezuje Skandinaviju sa Beogradom. Tog 26. janura 1972. godine jedina preživela na letu Kopenhagen-Beograd bila je stjuardesa Vesna Vulović koja sedam godina govori o onome čega se seća... Odlomak iz emisije Dosije našeg vremena, 1972, urednik Dušan Đurić, reditelj - Učesnici: stjuardesa Vesna Vulović, novinar Mira Adanja Polak - Proizvedeno 1972/1979, Redakcija dokumentarnog programa, Borivoje Mirković.
08:42
Pustoliv
09:12
Milka Canić, Ivan Bosiljčić i Nikola Sarić Sajko proceniće ko ima najbolju tačku. Groznica te subotnje večeri neće mimoići nikoga. Biće to veče upečatljivih nastupa, neočekivanih partnerstava, veče buđenja ljubavnih nada, ali i izdaje, ljubomore i drugih neprijatnih iznenađenja. Da li pored profesionalaca kao što su Aleksa, Miljana, Jelena i Nađa, imaju šanse amateri u ljubavi Zeka i Beba, pa i Lara i Deki? Saznajte u osmoj epizodi serije ''Pridji bliže''.Igraju: Ivana Mihić, Dragoljub Ljubičić Mićko, Ksenija Zelenović, Dejan Jelača, Jovana Andrić, Miloš Jović, Milan Čiča, Jelena Lazić i dr. Izvršni koordinator serije je Nevena Mladenović-Blagojević, urednik Tamara Vešković, scenarista Danica Pajović, kompozitor Vladimir Graić, muzički urednik Ana Pavlović, producent Milorad Konrad, scenografi Miroslava Andrejević i Marija Poznanović, kostimograf Suzana Gligorijević, montažer Nenad Džodić, direktor fotografije Zoran Sinđelić i reditelj Petar Stanojlović.
10:01
Nauka 50: Internet
10:27
Pravo na sutra
10:51
RTS ordinacija
11:48
Art link 2016: SO RTS, 2. deo
12:23
SO Akademije umetnosti Novi Sad i Kemal Gekić
12:46
Priđi bliže: Groznica subotnje večeri
13:36
Naučite kako da pređete put od ideje do preduzeća, kako se osniva firma. Saznajte koje su zakonitosti poslovanja. Ovladajte veštinama komunikacije i prezentacije. Kako unaprediti sebe i postati uspešan.O tome vam u Tranzioniku govore profesionalni treneri i instruktori top menadžmenta vodećih srpskih kompanija. Samo na RTS-u put do uspeha! Urednik Zoran Živković.
14:00
Tajne internata za plemićke kćeri, serija
14:48
Plava krv, serija
15:33
Ženski raj, serija
16:18
Koncert Mire Škorić: 30 godina karijere, 2. deo
17:18
Lajkovačka pruga je nestala izgradnjom savremenije, barske, život na njoj se izmenio ali je time pruga lajkovačka otišla u legndu, što joj je pogodovalo.Kako u nastanku legandi i mitova biva, i ovde je nestalo trivijalno, čega je u svačemu, a sačuvano ono što legendu čini.U svojevrsnom testamentalnom kazivanju sa lajkovačke pruge pisac nas vodi i pod Vrače brdo čije je ime nastalo po monasima isceliteljima, na zajedničku spomen kosturnicu srpskim i austrijskim vojnicima, na most koji je spajao dve oblasti Srbije. Danas ne spaja ništa, sem ako ne bude volje da postane spoj prošlosti i današnjeg misijom kulturnih sadržaja.Autor: Radovan Lazarević.
17:48
Porodica čoveka: Postanak i razvoj Novog Beograda
18:23
Đovinko iz Makca Via Italija
18:54
Lajmet
19:00
Tajne internata za plemićke kćeri, serija
20:05
Da li znate ko je bio prvi vakcinisani Srbin? Gde su se u Srbiji proizvodile prve vakcine i protiv kojih bolesti. Koja je zarazna bolest najsmrtonosnija? Gde se u Srbiji nalazi spomenik kugi i zašto je podignut? Kako je jedan naš naučnik doprineo iskorenjivanju variole? Sve to i još mnogo drugih zanimljivosti i malo poznatih podataka iz istorije medicine i istorije domaćih epidemija, otkrivaju nam sagovornici u emisiji, naši istaknuti naučnici, lekari i istoričari.Emisiju je proizvela Produkcijska Grupa Mreža, autori su novinari Biljana Đogić i Boban Trajković.
21:00
Ženski raj, serija
21:50
Polazeći od ove premijere, ali i prošlogodišnjeg velikog jubileja, dve stotine godina od rođenja Fjodora Dostojevskog, u Kulturnom centru istražujemo osobenosti predstava nastalih prema delu ovog velikog pisca, na našim scenama. Glumica Tanja Bošković je dobitnica nagrade Žanka Stokić, i tim povodom je ona gošća Kulturnog centra. U emisiji će još biti reči o više od četiri decenije rada grupe Električni orgazam, a povodom dokumentarnog filma Evo sada vidiš da može, nedavno premijerno prikzanog na našoj televiziji, zatim o novom filmu u našim bioskopima, King's Men, o knjizi Tranzitna viza Ane Zegers, Festivalu koreografskih minijatura, izložbi Zenitistima celog sveta. Iz zaostavštine Ljubomira Micića u Narodnom muzeju u Beogradu autorke Gordane Stanišić. Rubrika Jubilej je posvećena sedamdesetpetogodišnjici od rođenja Dejvida Bouvija. Urednik emisije Ana Tasić  Autori rubrika Danijela Purešević, Marija Nenezić, Ana Tasić, Jovana Janković, Zorica Kojić, Miroljub Stojanović, Ana Marija Grbić  Reditelj Ivan Bukvić  Montažer Nikola Manić.
22:45
U periodu od jula do decembra 2021. šest pesama se izdvojilo iz velike konkurencije spotova Top liste Bunt, koja već mesecima obuhvata po tridesetak video ostvarenja autora i bendova iz cele Srbije.Televizijske premijere će imati spotovi bendova Santos Brothers iz Bačke Palanke, beogradskih bendova Carnival of Fleshi Neverne bebe, spot Darka Micića i benda Two-Stroke Engine, novosadske pank rok grupe Opstanak i kantautora Đol8.Autor emisije: Branka Glavonjić Novinar i voditelj: Stefan Jovčić.
23:08
Sofija, serija
00:06
Una Saga Serbica - Igra Bogova
01:16
Lajmet
01:23
RTS ordinacija
02:18
Trezor
03:21
Trag
03:51
Porodica čoveka: Postanak i razvoj Novog Beograda
04:22
Đovinko iz Makca Via Italija
04:52
Una Saga Serbica - Igra Bogova
06:43
Slagalica, kviz
07:06
Datum
07:13
Verski kalendar
07:25
Lajmet
07:31
Na današnji dan pre 90 godina rođen je Milan Vukos, kulturni pregalac, osnivač mnogih kultunih manifestacija, generalni direktor RTB, diplomata Uspo(n)mene- Zamolili smo mladog novinara Radio Beograda 2, da pročita za ovu emisiju odlomak iz autobiografije Milana Vukosa pod naslovom Uspo(n)mene, koju je napisao pred kraj života. Gledaoci Trezora dobro poznaju radnu biografiju sekretara za kulturu grada i reprublike, generalnog direktora Radi-televizije Beograd, pokretača mnogih manifestacija i festivala koji su i posle 6-70 godina i dalje aktivni. Zato smo izabrali odlomak iz autobiografije za koji se mnogo manje zna, iz godina detinjstva... Rođen sam na Svetog Savu, 27. januara 1932. godine u Kragujevcu. Rođen sam u sedmom mesecu, bio sam, dakle, 'nedonošče'. Koliko mi je poznato, isti slučaj je bio i sa Napoleonom i Čerčilom. Svakako, bilo je i mnogo drugih slučajeva, ali ja za njima nisam tragao - pomenuto društvo mi je sasvim odgovaralo. Kako u to vreme nije bilo inkubatora, da bi me održala u životu, majka me je držala između dve flaše tople vode. Ali u životu sam se prema toploj vodi pokazao krajnje nezahvalan - uvek sam radije pio tečnost sa nekoliko kockica leda.... - Učesnici: novinar Radio Beograda Milan Stokanović, sagovornik Bojana Andrić - Autori priloga Nada Zildžić Dodig, Bojana Andrić - Snimano 16.01.2022, premijerno emitovanje; Redakcija za istoriografiju Na radnoj, prosvetnoj i kulturnojakciji - Poznanstvo, prijateljstvo, zatim zajedničke akcije i poslovi u istim institucijama, između Miloša Jevtića i Milana Vukosa trajalo je bez prekida od 1952. do 2016. godine. Upoznali su se na Omladinskoj radnoj akciji u selu Bresje kod Svetozareva, a poslednji dogovor oko rada na knjizi iz Jevtićeve kolekcije Odgovori, naglo je prekinut iznanadnim odlaskom Milana Vukosa. Izuzetna vrednost današnje izjave Miloša J,evtića je u tome što on pedantno, uz primere govori o osobinama Milana Vukosa, o istrajnosti, o objektivnosti, o veštini rukovođenja i pokretanja, o razumevanju i poštovanju drugog i drugačijeg... Intervju sa Jevtićem snimljen je zahvaljujući Dopisništvu RTS u Valjevu. - Učesnik: novinar i publicista Miloš Jevtić - Novinar Slađana Vasiljević, snimatelj Darko Despotović, montažer Nada Dodig Zildžić; urednici Radovan Lazarević, Bojana Andrić - Snimano 21.01.2022, premijerno emitovanje; Redakcija za istoriografiju U povodu Milana Vukosa - Kako koju civilizacijsku tekovinu potpuno osvojimo i razbacamo po svakodnevnom životu, sve nam je teže da se prisetimo zbog čega smo je izmislili. Zbog koga, još manje. Gomilaju se zavodljive naprave koje smanjuju napor, a povećavaju haos. Ako je to bio večiti san o oslobođenom čoveku, koji žuri da pobedi okrutne elemente prirode, mi već odavno živimo u nečuvenom blagostanju iz koga nema povratka. Pre 50 godina došla je u naše krajeve televizija, kao osmi putnik, među nevine nezaštićene samoupravljače. Njegovo nekontrolisano razmnožavanje u kapitalizmu i preuzimanje vlasti nad prostim dušama, od podruma do tavana, pretvorilo je plemenitu dokolicu radnog čoveka u kompulsivnu zavisnost potrošača ispraznog, besciljnog vremena. Na kraju, teško je reći da li i televiziju kao i sve druge blistave civilizacijske tekovine vodimo mi, ili one vode nas. To je autorski prosede Dragana Babića koji je proizišao iz trodnevnog intervjua sa Milanom Vukosom snimanim polovinom novembra 2008. godine. Od početka do kraja, potpomognuta arhivskim materijalom i rediteljskim postupkom neupadljivog akcentovanja onog što se mora zapamtiti, teče, takoreći u jednom dahu, životna priča, životna misao i pouka Milana Vukosa. Milan Vukos, rođen u Kragujevcu, završio je Filozofski fakultet u Beogradu. Bio je urednik lista Student, studentski partijski funkcioner Beogradskog univerziteta, najmlađi Ministar za kulturu Srbije (u vladi Slobodana Penezića), potpredsednik grada (u vreme gradonačelnika Branka Pešića); jedan od osnivača evropskih i svetskih kulturnih događaja Bitefa, Bemusa, Festa, Radosti Evrope...; generalni direktor RTB od 1972. do 1985; radnu biografiju završio kao ambasador. U emisiji su korišćeni delovi iz dokumentarnih filmova Dušana Makavejeva Parada i Dragoslava Lazića Zadušnice u proizvodnji Dunav filma i Programskog arhiva RTS. - Scenarista i reditelj Dragan Babić, snimatelj Vojislav Popović, snimatelj zvuka Slaviša Petrović, montažer Obrad Popović, producent Dobrivoje Ilić, urednik Bojana Andrić - Premijerno emitovano u Trezoru 20.12.2008, reprizirano 22:10.2015 (van Trezorskog termina); povodom smrti M. Vukosa 15.02.2016 (van Trezorskog termina), 11.02.2020; Redakcija za istoriografiju.
08:39
Pustolov
09:08
Kada se u slučaj umeša i Arsić pada opklada - ako Isidora do sutra nauči za peticu Kijača će dati otkaz. Politička aktivistkinja ima puno poverenje u svoje sposobnosti, međutim profesorka geografije nema nameru da igra pošteno već šalje Čukija i Mireta da naprave diverziju. Za to vreme Beba sklapa prijateljstvo sa Aleksom, a raskida ga sa Zekom. A Anja ne može da veruje svojoj sreći kada u kafiću ugleda poznatog vaterpolistu.Igraju: Gorica Popović, Nebojša Dugalić, Jovana Andrić, Miloš Jović, Milan Čiča, Božidarka Prole, Dejan Ćorković, Olivera Bacić i dr. Izvršni koordinator serije je Nevena Mladenović-Blagojević, urednik Tamara Vešković, scenarista Danica Pajović, kompozitor Vladimir Graić, muzički urednik Ana Pavlović, producent Milorad Konrad, scenografi Miroslava Andrejević i Marija Poznanović, kostimograf Suzana Gligorijević, montažer Nenad Džodić, direktor fotografije Zoran Sinđelić i reditelj Petar Stanojlović.
09:51
Edu global
10:19
Trag: Lajkovačka pruga Belog Markovića
10:49
TV lica: Srđan Gojković Gile
11:38
180 godina SANU, SO RTS
12:48
Priđi bliže: Ubi me prejaka reč
13:33
Dobro je, dobro je znati: O centrima stresa i straha
14:00
Tajne internata za plemićke kćeri, serija
14:49
Plava krv, serija
15:32
Ženski raj, serija
16:17
Slobodan Trkulja i Balkanopolis, 1. deo
17:14
Verski kalendar
17:29
Skupljači perja, film
18:57
Lajmet
19:03
Tajne internata za plemićke kćeri, serija
19:53
Datum
20:00
Tokom svečane akademije biće održan prigodan umetnički program u kome učestvuju brojni izvođači i dečiji horovi, među kojima je i Dečiji i mešoviti hor RTS-a.
21:00
Ženski raj, serija
21:48
Priča o višnji, dokumentarni film
22:30
Te godine Srpska kraljevska akademija nagradila ga je za priče, a dobio je nagradu i za roman Trajan, iz ruku Miloša Crnjanskog i Branislava Nušića. Međutim, skromni učitelj iz Drimkola, koji se prostire pored Ohridskog jezera, nije došao da primi nagrade. Prvoklasni pisac, nakon Drugog svetskog rata, predat je zaboravu. Kako je tekao njegov mučenički život, kako je uspeo da napiše kolosalan roman, pređe Albaniju kao srpski vojnik - i izbori se za srpske škole u Turskoj carevini?Dokumentarni film Učitelj iz Drimkola vodi nas kroz život, borbe i umetnost Anđelka Krstića - autora romana Trajan - koji je nazvan Dečanskim manastirom naše književnosti..
23:30
Odluči li se vlada na saradnju s Nemcima, kralj je spreman da se odrekne prestola i podstakne vojni i civilni otpor. Tako i sebe i porodicu dovodi u veliku opasnost, ali sebi osigurava počasno mesto u analima norveške istorije...Uloge: Jesper Kristensen, Andres Basmo Kristijansen, Karl Markovic, Tuva Novotni Režija: Erik Pop.
01:45
Studio šest: Ingebrigt haker flaten Čikago
02:58
Lajmet
03:05
TV lica: Srđan Gojković Gile
03:46
Trezor
04:52
Dobro je, dobro je znati: O centrima stresa i straha
05:19
Slobodan Trkulja i Balkanopolis, 1. deo
06:13
Koncert za dobro jutro
07:10
Slagalica, kviz
07:35
Datum
07:40
Verski kalendar
07:50
Lajmet
07:55
Prvi telefonski razgovor u Srbiji (1883) - Povod za ovu emisiju bila je 130. godišnjica od prvog telefonskog razgovora u Srbiji. Značajan jubilej obeležen je izložbom u PTT muzeju. Ekipa Trezora posetila je PTT muzej 9. marta 2013. godine i zatekla Ljiljanu Đorđević, kustosa i autora predstojeće izložbe, u finalnim pripremama za otvaranje izložbe. Istorija pronalaska telefona ilustruje ljudsku težnju ka povezivanju sa drugim ljudima, ovladavanju prostorom i vremenom i poboljšanju života. Zasluga za uspostavljanje prve telefonske linije u Srbiji pripada Pantelejmonu-Panti Mihajloviću koji je prvi instalator i propagator novog izuma. Mihajlović je 14. marta 1883. povezao Geografsko odeljenje Ministarstva vojnog (zgrada u kojoj je do kraja prošlog veka bila kafana Tri lista duvana) i inženjersku kasarnu (preko puta Botaničke bašte). Prvi razgovor vodili su vojni ministar Tihomilj-Teša Nikolić i kapetan Kosta Radosavljević. Javni telefonski saobraćaj u Srbiji započeo je 1899. godine puštanjem u rad induktorske centrale tipa Berliner, montirane na prvom spratu Kolarčeve kuće a 1902. godine, u zgradi u Kosovskoj ulici, montirana je centrala Simens i Halske sa hiljadu novih brojeva. U renoviranom prostoru Muzeja PTT autor izložbe Ljiljana Đorđević objašnjava zamisao po kojoj postavka ilustruje kratak pregled istorijskog razvoja telefonskog saobraćaja i načine prihvatanja nove tehnologije, sa najznačajnijim datumima i osvrtom na uticaje koje je telefon izvršio na svakodnevni život i rad ljudi u našoj zemlji, ali i svetu. U prvoj celini biće izloženi prvi, indukcioni modeli telefona, u drugoj automatski i poluautomatski telefonski aparati, a u trećoj satelitski, bežični i mobilni telefoni - kao komparacija tehnoloških karakteristika telefonije, ali ljudskog života i društvenog razvoja nekad i sad. Sa nama je ovom prilikom bio i veteran telefonije i saradnik Muzeja PTT inž. Milorad Milovanović, koji je svojim prisustvom Trezor obogatio zanimljivim istorijskim pričama, a Muzeju poklonio nekoliko vrednih uređaja. - Učesnici: Ljiljana Đorđević, Milorad Milovanović, sagovornik Bojana Andrić - Snimatelj Milan Ilić, snimatelj zvuka Ljuba Jovanović, rasvetljivač Miroslav Davidović, snimatelj-saradnik Milena Jekić, organizator Gordana Grdanović, montažer Zorica Blagojev, autor Bojana Andrić - Snimano 09. marta 2013, premijerno emitovano u Trezoru 08.04.2013; Redakcija za istoriografiju28. januara 1895 (po starom kalendaru) - realizovan je koncert putem telefonskih veza između Niša i Beograda Telefonski koncert Tesli u čast (1895) - O pravom čudu toga doba pouzdani spoljni saradnik Politike, i izvanredan poznavalac istorije Beograda, inženjer Dimitrije C. Đorđević (1861-1941), objavio je 28. maja 1936. tekst pod naslovom Pre 41 godinu, naši poštari priredili su u Beogradu i Nišu velike svečanosti u čast Nikole Tesle. Đorđević je opisao poduhvat koji je omogućio da se 28. januara 1895. telefonskom linijom prenose koncerti na relaciji Beograd-Niš, u čast tada 39-togodišnjeg Tesle, njegovih velikih otkrića i pronalazaka. Ovu 'lepu manifestaciju' priredila je Poštansko-telegrafska zadruga u Beogradu, 'u vreme kada u Srbiji još nije bio uveden međugradski telefonski javni saobraćaj', u 'doba početka velikih uspeha i slave Tesline'. Još iste te noći prispeo je telegram za Poštansko-telegrafsku zadrugu, sa potpisom Mihaila Pupina iz Njujorka, u kome je rečeno, da Nikola Tesla žali što nije mogao lično doći na zabavu priređenu u njegovu čast, zbog svojih velikih poslova, i, blagodareći zadruzi na tako lepoj pažnji, želi joj napredak u njenim poslovima. - Učesnici: inž. Omer Salihović, upravnik PTT muzeja od 1983. do 1992. - Audio-zapis iz tonskog arhiva Radio Beograda, 1995 - Snimano 1995 i 20.01.2022, premijerno emitovanje; Redakcija za istoriografiju Svet telekomunikacije: Tesla danas - Veliki naučnik, fizičar, pronalazač Nikola Tesla za sobom je ostavio genijalni pronalazak polifaznog sistema, originalna istraživanja čudesnih pojava visokofrekventnih električnih oscilacija, koja su poslužila kao temelj razvoja potpuno novih rešenja u industriji i telekomunikacjama, kao i druge brojne pronalaske koji su duboko uticali na čitavu našu civilizaciju. U emisiji se poseban akcenat daje na Tesline pronalaske iz oblasti radiotehnike, prenosa slike, govori se o Teslinim zaštićenim patentima vezanim za radio veze, o prvoj radiostanici u Kolorado Springsu koja je Teslin projekat, o bežičnom prenosu električne energije, o velikom doprinosu koji je Tesla dao u razvoju radiotehnike. Emisija je realizovana u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu gde su i snimljeni mnogi Teslini pronalasci, makete eksperimenata mnogobrojni Teslini crteži i dokumenti. Nikola Tesla je umro 1943. godine u njujorškom hotelu Njujorker, a urna sa pepelom se čuva u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu. - Scenario i režija Milan Knežević, stručni saradnik inž. Aleksandar Marinčić; snimatelj Milenko Jovanović, snimatelj zvuka Đorđe Đurović, montažer Svetlana Nedeljkov, urednik Ilja Slani - Premijerno emitovano 26.04.1984, Redakcija naučnog programa; reprizirano u Trezoru 08.07.2005, 07.07.2006, 05.12.2012, 25.07.2016. Iz starog kraja, TV pismo - Kamera prikazuje rodni kraj Nikole Tesle i njegovu kuću u selu Smiljane, a voditelj razgovara sa meštanima o čestim odlascima u pečalbu iz ovih krajeva. Zatim, kamera gledaoca vodi u Ameriku, do laboratorije u kojoj je Tesla radio, hotela u kome je živeo i umro, pratimo otkrivanje spomenika Nikoli Tesli na Nijagarinim vodopadima... O Tesli govore i dopisnik Politike Jurij Gustinčić i jedan kapetan broda iz Rijeke. Gustinčić kaže: Stojimo na istorijskom mestu. U svakom slučaju istorijskom za sve Jugoslovene, a trebalo bi i za sve Amerikance. U ovoj zgradi iza mene, bivšem hotelu Njujorker, umro je Nikola Tesla. Umro je sam u hotelskoj sobi. Jedan od poslednjih ljudi koji ga je video pred smrt bio je naš jugoslovensko-američki slikar Sava Radulović. Genije, pionir, usamljenik, potpuno posvećen nauci i tehnici, živeo je u hotelskoj sobi. Hotel Njujorker, iza koga je bila nekadašnja zgrada Metropolitenske opere, uskoro rušiti. Velika proslava Nikole Tesle, simpozijum posvećen njemu koji su organizovali američki elektro-inžinjeri, održava se u sličnom hotelu koji je nadživeo sve - Statler Hilton. Leon Rozenberg, istaknuti američki inžinjer, prvi primalac dvojne Tesline nagrade, američke i jugoslovenske, odgovara povodom nagrade... Muzički lajtmotiv ove sentimentalne i neobične emisije je interpertacija pesme o starom kraju Arsena Dedića. - Proizvodeno 1985, Biro za razmenu programa; reprizirano u Trezoru 08.07.2005, 20.09.2010, 01.06.2011. i 14.07.2015 (RTS 3), 06.07.2020, 06.07.2021. Petak, 28.01.2022. na RTS SVET u ponoć Drugi deo emisije o obrazovnim programima Televizije Beograd, u 79. epizodi serije Vreme televizije Opšteobrazovni program drugi deo - 79. epizoda serije Vreme televizije nastavlja da svedoči o serijama Opšteobrazovne redakcije. Priroda i čovek serija višegodišnje tradicije, između 1987. i 1991. godine uvodi u program niz tema prvi put obrađenih u Televiziji Beograd. Posebno kad je reč o ekologiji ova serija i u Televiziji Beograd a i u okviru Jugoslovenske radio-televizije od svog nastanka predstavlja pionirski poduhvat. Uređuje je Vida Tomić. U toj seriji ističe se emisija Kako voleti reku u režiji Dragana Ćirjanića koja je na festivalu Pri Italija u Peruđi dobila specijalno priznanje. Odlikuje je poetski pristup. Seriji Priroda i čovek pripada i zapažena emisija Vide Tomić Između neba i zemlje. Ostvarena je kao razgovor sa Desankom Maksimović. Započeta u prethodnom periodu, nastavljena je serija Nekad i sad urednika Branka Milovanovića. U ovim godinama naročito se zalagala za revitalizaciju vrednih objekata i dragocenih ambijenata. Za takvu orijentaciju karakteristična je trodelna emisija Skadarlija u režiji Dušana Mihailovića. Nisu zaobiđeni ni ambijenti u unutrašnjosti. Izuzetna je emisija Staro Valjevo - Tešnjar, u režiji Radoslava Moskovlića, posvećena zaštiti i obnovi Tešnjara, stare čaršije, jedne od malobrojnih gradskih četvrti iz 19. veka. Takođe, posvećena je pažnja značajnim srpskim arhitektima i njihovom delu, zaključno sa međuratnim dobom. Posebano se govori o emisiji Pobornici srpsko-vizantijskog stila o arhitektima Miomiru Korunoviću i Branku Tanazeviću. Značajan doprinos programu Obrazovne redakcije dala je Branka Bogdanov. U ovom periodu naročito su zapažene njene serije Humanizam svakodnevice, zatim Portreti velikana (o Jovanu Žujoviću, Josifu Pančiću, Milutinu Milankoviću i Aleksandru Beriću), kao i emisije o naivnoj umetnosti... Nastavila je i svoju seriju Znamenite žene srpske prošlosti. Vela Nigrinova, emisija iz te serije nagrađena je na festivalu u Los Anđelesu. - Učesnici: urednici Vida Tomić, Branko Milovanović, reditelji Dragan Ćirjanić, Radoslav Moskovlić; urednik i reditelj Branka Bogdanov - Scenarista dr Miroslav Savićević; urednici dr Miroslav Savićević i Vesna Došen; voditelj Mića Orlović; reditelj Nikola Lorencin - Premijerno emitovano u Trezoru 07.08.2011, reprizirano 12.03.2015 (RTS SAT); Redakcija za istoriografiju, urednik Bojana Andrić.
08:55
Pustolov
09:20
Razredni želi da ih kazni zabranom korišćenja interneta, ali će on umesto podrške roditelja biti podvrgnut ispitivanju. Razlog je glasina koju je pokrenula Kijača pošto je Arsić ponovo odbio Miljanu. Miljana je pak, okrenula novi list i spremna je da započne vezu sa Dekijem, ali sad on okleva. U desetoj epizodi serije ''Priđi bliže'' junaci su suočeni sa dilemom da li je gej okej i šta je gore, biti gord ili imati predrasude? Igraju: Gorica Popović, Nebojša Dugalić, Jovana Andrić, Kristina Radenković, Radoslav Milenković, Vesna Stanković, Srđan Ivanović i dr. Izvršni koordinator serije je Nevena Mladenović-Blagojević, urednik Tamara Vešković, scenarista Danica Pajović, kompozitor Vladimir Graić, muzički urednik Ana Pavlović, producent Milorad Konrad, scenografi Miroslava Andrejević i Marija Poznanović, kostimograf Suzana Gligorijević, montažer Nenad Džodić, direktor fotografije Zoran Sinđelić i reditelj Petar Stanojlović.
10:03
Kulturna baština Srbije
10:30
Do detalja
11:00
Kuhinja moga kraja
12:00
80 godina Kolarčeve zadužbine: Klavirski duo Tamara Stefanović, Nenad Lečić
13:00
Savin vrt: Svetitelj
13:28
Eko minijature: Podzemne tajne
13:33
Parkovi prirode: Kučaj, Beljanica
14:00
Tajne internata za plemićke kćeri, serija
14:50
Plava krv, serija
15:35
Ženski raj, serija
16:20
Grozd
16:50
Da nam nije ...
17:05
Superheroji medijske pismenosti: Novine - nekad i sad
17:20
Naučni portal
17:50
Rukomet - EP, 1. polufinale, prenos
19:30
Tajne internata za plemićke kćeri, serija
20:20
Futsal - EP: Holandija - Srbija, prenos
22:20
Ženski raj, serija
23:05
Čas anatomije
23:55
Krijući se u divljini zapadne Norveške, Erik slučajno ubija jednog momka na neobjašnjiv način i zbog toga bude uhapšen. Pre saslušanja upoznaje Kristinu, psihološkinju koja pokušava da dokuči šta se zapravo dogodilo. Ona veruje Eriku i saoseća se s njim, dok iz američke ambasade stiže zahtev da im Erik bude izručen. On beži sa Kristinom i sa norveškim i američkim vlastima za petama, Erik otkriva ko je i šta je.Uloge: Net Volf, Prijanka Bose, Iben Akerli Režija: Andre Overdal.
01:45
Željko Joksimović na Tašmajdanu, 2. deo
02:40
Lajmet
02:45
Lov i ribolov
03:15
Kuhinja moga kraja
04:05
Trezor
05:05
Rukomet - EP, 2. polufinale, snimak