Prve dve decenije 20. veka u srpskoj sredini obeležene su značajnim istorijskim promenama. Dinastički prevrat 1903. godine, Prvi i Drugi balkanski rat 1912. i 1913. godine; Prvi svetski rat, kao i formiranje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1918. godine, bitno su odredili epohu kako u društvenom, socijalnom i geopolitičkom smislu, tako i u kontekstu kulture i umetnosti.... Postepenu modernizaciju srpske države prati i modernizacija društva, urbanizacija Beograda koji se profiliše kao jedan od vodećih regionalnih centara i koji još uvek umnogome određuje dihotomija Istok - Zapad, ali i sve izraženija težnja za potiskivanjem osmanlijskog nasleđa. Razvoj srpskog slikarstva u prvim decenijama 20. veka nije se odvijao paralelno sa modernim evropskim umetničkim pravcima, već je od njihovih ideja preuzimao ono što je odgovaralo njegovim mogućnostima, ali i težnjama. Najpre okrenuto Beču i Minhenu, a potom i Parizu, srpsko slikarstvo se postepeno oslobađalo provincijalnih manira i osobenosti balkanskog podneblja, prihvatajući uslovno rečeno nova shvatanja i koncepcije. Insistiranje na dvojnom identitetu: nacionalnom i evropskom, osnovne su koordinate kretanja srpske kulturne politike izgradnje i reprezentacije. Susret dveju generacija i dveju orijentacija u umetnosti, obeležiće početak srpske moderne. Zajedničko im je nastojanje da se srpska umetnost uvede u međunarodne, evropske tokove, a u formalnom smislu povezuje ih svetlost kao problem čije je rešavanje bio osnovni zadatak modernog srpskog slikarstva.

Slikovito se kaže da crna rupa nastaje smrću velike zvezde, odnosno da je to poslednji stadijum evolucije zvezde. Jedna takva je Sagitarijus A koja se nalazi relativno blizu nas, u središtu naše galaksije Mlečni put, i baš nju su istraživači nedavno uspeli da - fotografišu. Kako crne rupe nastaju, kakvi zakoni u njima i oko njih vladaju i na koji način smo uspeli da ih fotografišemo, gledajte u epizodi animiranog serijala “Nauka kroz priče” u kojoj gledaoce kanala “RTS Nauka” upoznajemo sa fenomenom crnih rupa...

Čovek od vajkada pokušava da razume i objasni šta je to ljubav. U prilog toj činjenici govori podatak da na svetu postoji preko tristotine definicija ljubavi. Objasniti i dešifrovati ljubav izazov je i za najveće stručnjake iz raznih naučnih disciplina od psihologije, psihijatrije do neurologije i hemije.... Zašto je toliko teško objasniti ljubav? Zašto smo toliko zakomplikovali međuljudske odnose i u pojam ljuvabi nagomilali sve i svašta? Koncentracija mističnih, vrednosnih i simboličnih konotacija učinila je da pojam ljubavi bude mistifikovan i gotovo neprepoznatljiv. Po opšteprihvaćenoj definiciji, osećanje ljubavi je prijatno osećanje koje subjekt oseća prema onom objektu koji doživljava izuzetno vrednim i koji smatra sastavnim delom svog intimnog života. Emocionalno vezivanje je osnovni psihički mehanizam koji je u osnovi svake ljubavi. Svrha ljubavi, u najširem značenju pojma ljubav, je vezivanje bića za neke spoljašnje objekte a krajnji cilj vezivanja je kreiranje intimnog dela sveta. Suočen sa svetom u kojem vladaju različitosti čovek bira ono što zadovoljava njegove kriterijume. Postoje razne vrste ljubavi a budući da ljubav obuhvata mnogo različitih odnosa od sviđanja, naklonosti, poštovalja, prijateljstva do erotske ljubavi, jasnio je da tu vlada veliko šarenilo i nerazumevanje. Sa druge strane sve je u ljubavi i koliko god naši životi bili ispunjeni nekim drugim vrednostima, niko ne želi život bez ljubavi. I kada sve zvuči kao da je ljubav najprirodnije osećanje kojem teži svaki čovek, na šta se to sapletemo“ i šta nas to najčešće povede na stranputicu te su priče o ljubavi protkane bolom i tugom i negativnim osećanjima? Zašto je teško voleti, biti voljen i ostvariti kvalitetan partnerski odnos? U ritmu duše pokušavamo da dokučimo sve misterije ljubavi a u tome nam pomažu vrsni stručnjaci, naši saradnici i sagovornici; Prof. Žarko Trebješanin psiholog, dr Zoran Milivojević psihijatar i psihoterapeut, dr Gordana Nikić psiholog i psihoterapeut.

U deset polučasovnih emisija psiholog Ana Mirković razgovara sa roditeljima i decom o tome koje nam je promene u ponašanju donela digitalna era, koliki su problem nasilje na društvenim mrežama, onlajn izazovi, vrbovanje i prevare u digitalnom prostoru, kako sačuvati dokaze o maltretiranju, koje sve mogućnosti učenja nam obezbeđuju digitalne tehnologije i ima li privatnosti na internetu.... Serija Porodična mreža deo je projekta Bezbednost dece na internetu koji se realizuje uz finansijsku podršku i u saradnji sa Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija.

U serijalu Životinje u carstvu metafora otkrivamo simboliku životinja i načine na koje se skrivena značenja njihovih dominantnih osobina ispoljavaju u različitom kulturnom i istorijskom okruženju.... Oduvek su ljudi životinjama pripisivali osobine slične ljudskim, koristeći sopstvenu maštu, iskustva i potrebu da bolje razumeju svet oko sebe. Ptice su u mnogim kulturama, zbog sposobnosti letenja, metafora slobode. Iako kao simboli najčešće imaju pozitivna i idealizovana značenja, ima i onih ptica za koje se veruje da nose negativne poruke i to najčešće zavisno od dominirajuće boje perja.

Priroda je umetnicima oduvek bila inspiracija i model, a filozofima večna tema istraživanja. Kao što je kosmos domovina naše planete, tako je i priroda prvi dom svih živih bića na našoj planeti. Otud filozofska promišljanja o poreklu svemira i života na zemlji, o bogatstvu i lepoti prirode, ali i o prolaznosti svake pa i prirodne lepote.... Pogledi pesnika oduvek su stremili ka nebesima, Suncu i Mesecu, zvezdama i oblacima, lišću i drveću, baš kao što su veliki kompozitori osluškivali zvuke vetra, šum lišća i žubor reke, i tako inspirisani stvarali velika dela.

Beograd sa svojom okolinom krije mnogobrojne prirodne lepote na samo par kilometara udaljenosti od gradske vreve.... O beogradskim oazama govore naši poznati i nepoznati sugrađani, kao i oni koji sticajem okolnosti borave u Beogradu.