Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 2
06:26
Koncert za dobro jutro
07:11
Slagalica, kviz
07:33
Datum
07:39
Verski kalendar
07:49
Lajmet
07:57
27. juna 1969. počelo emitovanje Programa Beograd 202. Ovaj program zamišljen je kao nova gradska stanica koja emituje muziku, kratke informacije i ekonomsko-propagandni program. Prepoznatljive emisije ove stanice su: Sav taj džez, Indeksovo radio pozorište, Krug 202, Ozon, Dragstor ozbiljne muzike Glas Raše Petrovića - Raša Petrović je novinar i voditelj Radio Beograda, muzički saradnik i prevodilac Televizije Beograd, kolumnista u Gongu, Džuboksu, Radio TV reviji, Vremenu i Politici. Raša je svedok i učesnik medijskog predstavljanja svetskih i domaćih muzičkih tokova od sredine šezdesetih godina prošlog veka do danas. Bio je jedan od prvih DJ- eva u Jugoslaviji, muzički saradnik televizijskih emisija Koncert za ludi mladi svet i Maksimetar, pratio je kao novinar Beogradski džez festival od osnivanja i napravio veliki broj intervjua sa domaćim i stranim muzičarima. Na programu Radio Beograda 202 bio je od početka 1969. godine, gde je, između ostalog, punih 25 godina vodio i uređivao kultnu četvoročasovnu emisiju Sav taj džez, koja se ugasila njegovim odlaskom u penziju 2005. godine. Njegov prepoznatljivi glas još pamte mnogobrojni radijski slušaoci. - Učesnici: novinar Raša Petrović, sagovornik Ana Milićević - Urednik Bojana Andrić, snimatelj Dušan Živković, asistent Milan Resavac, snimatelj zvuka Milan Đorđević, mikroman Branko Vukanac, rasvetljivač Marko Đuknić, organizator Vlada Vasić, montažer Stanko Pović, autor Ana Milićević - Snimano 29.06.2017, premijerno emitovano u Trezoru 31.01.2018; Redakicja za istoriografiju.
09:00
Lovrov dizajn
09:15
Kuvate li mrnjao
09:30
Ova škola primenjuju fleksibilne modele programiranja i planiranja nastavnih i vannastavnih aktivnosti uvažavajući specifičnosti učenika u najširem spektru.Unapređuju inkluzivnost, zatim razbijaju predrasude prema osobama sa smetnjama u razvoju i drugim marginalizovanim grupama. Povezuju školu i život i primenjuju naučeno kroz praksu. Đaci ove škole vole da maštaju, da se igraju, druže sa vršnjacima... Imaju iste potrebe kao i druga deca, žele da napreduju, da uče i da razvijaju svoje potencijale. Jedino što ih razlikuje od drugih je to što ove potrebe ostvaruju na drugačiji način i zato im je potrebno malo pomoći, malo nade i neko ko veruje u njih.Urednik serije: Tanja Čanić Mlađenović Reditelj serije: Nenad Krkelić Snimatelj: Dimitrije Hadži Nikolić.
09:56
Eko perspektive: Zelena Evropa - Beč
10:24
Holandija je dvostruko manja od Srbije, a četvrtina teritorije joj je ispod nivoa mora. I pored toga ona je peta na svetu po izvozu dobara, druga po izvozu poljoprivrednih proizvoda. Iako proizvodi više nego što joj treba, Holandiju su zabrinule prognoze Ujedinjenih nacija da 2050. godine neće biti dovoljno hrane za sve na planeti.Viševekovna borba sa morem i slanim zemljištem promenila je holandske pejzaže, ali i pristup poljoprivredi i proizvodnji hrane. Zbog toga Holanđani već traže rešenja u zemlji, vodi, vazduhu. Uvode inovacije u potrazi za proteinima i zdravim ručkom.Otišli smo, videli i probali - od insekata, morske trave, cveća, algi, preko sira sa ukusom viskija do zelene salate sa krovova Amsterdama. Te nove ukuse stvaraju u malim porodičnim manufakturama, ali i u masovnoj proizvodnji. Dok traže hranu budućnosti, vraćaju se i dobrim ukusima prošlosti.Ova zemlja Beneluksa, nije nam otkrila samo sastojke za recepte novih ukusa. Holandija nam je ispričala priču o inovativnosti, entuzijazmu, hrabrosti i viziji za održivu i zdravu budućnost.Autorka: Ivana Miljković.
10:50
Verski kalendar
11:01
Znanje imanje
12:00
Tenis - Vimbldon 2022: Golubić - Petković, prenos; Dimitrov - Džonson, prenos
14:30
Tenis - Vimbldon 2022: Švjontek - Fet, prenos; Krajinović - Lehečka, prenos; Beretini - Garin, prenosNadal - Serundolo, uključenje u prenos; Vilijams - Tan, prenos
21:35
Ženski raj, serija
22:28
Miodrag Raičević je napisao novu knjigu poezije, O stvarima koje je Homer propustio. Istovremeno, izašla je i nova knjiga Boža Koprivice, Bluz dva prijatelja, knjiga u kojoj se svaka pripovest završava jednom pesmom Mije Raičevića. To je bio dovoljan razlog da u Vavilonu Koprivica nadahnuto govori o Raičevićevoj knjizi i pročita iz nje jednu pesmu. Proučavalac horor žanra u književnosti i pisac, Dejan Ognjanović je ovih dana bio u najužem izboru za prestižnu nagradu Brem Stoker, sa esejom Tri paradigme horora, objavljenom u američkom časopisu Vastarien. Iako nagradu svetskog glasa nije osvojio, uži izbor predstavlja priznanje samo po sebi poput onoga kada je sa doktorskom disertacijom Poetika horora, bio u najužem izboru za nagradu Nikola Milošević.Nina Živančević je na domaćoj književnoj sceni, naporedo sa američkom i francuskom, prisutna već skoro četrdeset godina. Kao anglista i pesnikinja, ona na početku karijere odlazi u Ameriku kao asistentiknja, saradnica i učenica Alena Ginzberga, potom u Njujorku sarađuje sa Living teatrom i trupom La Mama, da bi nakon prelaska u Pariz predavala na Sorboni i elezovom i Fukoovom Univerzitetu Pariz Osam, opštu književnost, engleski jezik, avangardni film i teatar. Knjiga Veštačka inteligencija i prirodna glupost kroz 19 eseja sažima sva tri aspekta njenog života i rada. U Vavilonu će biti reči još i o časopisu Gradac (urednik Branko Kukić) posvećenom Gvozdenoj gardi, tj. periodu pre Drugog svetskog rata, kada je u Rumuniji ovaj fašistički pokret stvorila i u velikoj meri podržavala intelektualna elita, među kojom i najveći rumunski intelektualci toga vremena, Emil Sioran I Mirča Elijade. Ežen Jonesko je u to vreme, bežeći od fašizma, emigrirao u Pariz, da bi zgoržen svojim ideologijom koju su podržavali njegovi prijatelji iz studentskih dana, napisao čuvenu dramu Nosorog. U ovom izdanju Vavilona Enes Halilović govori o svojoj novoj zbirki pesama, Sekvoja i iz nje čita jednu pesmu. Osmišljava i uređuje: Jasmina Vrbavac Režija: Marko Šotra.
22:57
Naučni portal - retrospektiva
23:27
Lovac na znanje 4: Pandemije koje dolaze
23:57
Vlasik, serija
00:53
Samo na RTS 2, uživajte od 14. juna u koncertima i nastupima izvođača i bendova: Shek Wes, Darko Rundek, Satori na tvrđavi Golubc - Zvuci prošlosti, Massimo, Laibach, Asaf Avidan, E play, Roni Sajz, Dejvid Geta, Ateist rep.Exit 2021 - najatraktivniji koncerti i nastupi prethodnog izdanja festivala, samo na RTS-u.
01:31
Lajmet
01:40
Znanje imanje
02:35
TV prozor
03:36
Tenis - Vimbldon 2022, r.
06:25
Koncert za dobro jutro
07:12
Slagalica, kviz
07:31
Datum
07:36
Verski kalendar
07:46
Lajmet
07:54
Na današnji dan pre 145 godina rođen je književnik i političar Petar Kočić (Banjaluka, 29. jun 1877 - Beograd, 27. avgust 1916) Jazavac pred sudom - snimak pozorišne predstave Beogradskog dramskog pozorišta. Pozorišni tekst nastao je na osnovu istoimene pripovetke koju je Petar Kočić napisao 1903. godine za vreme studija u Beču. Ovo svoje delo Petar Kočić je, prema svedočenju svog prijatelja Sime Erakovića, napisao za jednu noć. Bio je vedar. Uhvatio je Erakovića za ruku, smešeći se. 'Za noć sam napisao, za jednu noć!' A posle dužeg uzdaha, rekao je: 'To je priča o Davidu Štrpcu što tuži prokletog jazavca u onom našem nesretnom kraju', piše Meša Selimović o nastanku ovog Kočićevog dela. Agrarne i druge nevolje bosanskog seljaka, lukava, pritunjena, ali nesalomljiva i buntovna, sve je to našlo silna izraza u ovoj izvrsnoj satiri. Tip seljaka izveden je sa veoma mnogo tačnosti i snage, dijalog je vanredno prirodan, sporedne ličnosti su obeležene sa vrlo mnogo reljefa, situacije su vrlo pravilno izvedene, a i u svemu ima toliko satire, gorke i osvetničke satire, da Jazavac pred sudom ide u najbolje satire političke i socijalne književnosti, bio je utisak poznatog književnog kritičara Jovana Skerlića. - Uloge: Nikola Milić (David Štrbac), Bogdan Dević (sudija), Zoran Đorđević (pisarčić), Rade Kojčinović (doktor) - Pisac Petar Kočić, scenograf Velizar Srbljanović, kostimograf Zorana Jovanović, lektor dr Branivoj Đorđević, pozorišni reditelj Oliver Viktorović; pozorišna premijera 15. maj 1987, Beogradsko dramsko pozorište. - Producent Časlav Popović, organizator Katarina Milušić, tehničko vođstvo inž. Ljubomir Jelić, ton majstor Dragan Aleksić, asistenti tona Nebojša Mijović, Nikola Čoko; magnetoskop Ljubomir Matešić, rasveta Milinko Lazić, Branislav Dimitrov; vođa ekipe rasvete Vojislav Ilić, realizator svetla Konstantin Jovanović, video mikser Bogdan Mrkobrada; kamermani Danilo Marković, Aleksandar Zlatanović; glavni kamerman Dragoljub Đorđević, sekretar režije Milica Hakman, pomoćnik režije Bora Vukić, reditelj prenosa Arsa Milošević - Proizvodnja TVB 1987, premijerno emitovano 13.01.1988; Redakcija dramskog programa, Vasilije Popović.
09:14
Zbogom krempito
09:29
Kuvate li mrnjao
09:41
Može i drugačije
09:53
U jednoj pomalo netipičnoj porodici, koju čine baka, unuci Nađa i Vuk i Nađin stalno prisutni drug Miloš, pokazaće se da književni pojmovi nisu vezani samo za školu i časove. Na duhovit, zanimljiv način, kroz razne situacije i odnose članova porodice, biće objašnjeni termini poput epiteta, fantastike, ironije, groteske... Nesvesna koliko su ti pojmovi prisutni u njenom svakodnevnom životu, porodica ima jednu prednost - najmlađeg člana, Vuka, koji sa lakoćom uočava da su svakodnevna komunikacija i razne situacije preplavljeni metaforama, anegdotama, metonimijom, tokom svesti i raznim drugim pojmovima iz književne terminologije. Serija Književno blokče ima deset epizoda od po deset minuta, a svaka epizoda bavi se jednim pojmom. Namenjena je pre svega starijim osnovcima i srednjoškolcima, ali i najširem gledalištu. Druga epizoda: Anegdota Želeći da zadivi Nađu, Miloš moli Vuka za pomoć: traži od njega da mu izdvoji i zapiše najzanimljivije anegdote o čuvenim ličnostima. Kroz pripreme za ovaj podvig, on saznaje i da anegdote ne moraju biti vezane samo za Aristotela, Sokrata, Betovena, Edisona, već da razne svakodnevne dogodovštine mogu postati porodične anegdote koje će se dugo prepričavati.Uloge tumače: Nada Blam (baka), Aleksa Kovačević (Vuk), Teodora Drljača (Nađa) i Igor Demirović (Miloš). Urednik serije: Tatjana Cvejić Reditelj: Igor Basorović Stručni tekst: Natalija Jovanović Scenario: Kristina Đuković Izvršni producent: Ana Todorov Direktor fotografije: Dragoslav Bojković Scenograf: Aleksandar Cvijanović Kostimograf: Aleksandra Aleksandrić Tonski snimatelj: Srđan Bajski Majstor svetla: Zoran Milošević Glavni organizator: Jelka Guk Vlatković Pomoćnik reditelja: Marko Rajić.
10:02
Balada o selu: Maradik
10:30
Pravo na sutra: Deca su ukras sveta
11:01
RTS ordinacija
11:56
Datum
12:03
Nemanja Radulović i Double sens
13:10
Može i drugačije
13:22
Književno blokče
13:30
Naučite kako da pređete put od ideje do preduzeća, kako se osniva firma. Saznajte koje su zakonitosti poslovanja. Ovladajte veštinama komunikacije i prezentacije. Kako unaprediti sebe i postati uspešan.O tome vam u Tranzioniku govore profesionalni treneri i instruktori top menadžmenta vodećih srpskih kompanija. Samo na RTS-u put do uspeha! Urednik Zoran Živković.
14:00
Internat za plemićke kćeri, serija
14:47
Plava krv, serija
15:33
Ženski raj, serija
16:17
Sabor narodne muzike Srbije 2022, kolaž
17:17
Verski kalendar
17:30
Ali, nikada nije previše govoriti i podsećati na Krf iz vremena najvećeg srpskog stradanja u Prvom svetskom ratu, zbog žrtve koju je srpski narod podneo za slobodu i zbog svih onih Krfljana, koji su tada pomogli da se izmučena vojska i izbegli narod oporave i vrate u domovinu. Već na dočeku, novinar Kostas Pasjanis je u listu „Nova Grčka, pozdravio vojvodu Radomira Putnika rečima: „Dobro došao na ostrvo homerske princeze, umorna starino, vojskovođo junačkog naroda koji nije poklekao pred varvarskim naletom...Po svemu jedinstven - okolnostima, iskrenosti, bliskosti, taj susret dva naroda početkom dvadesetog veka ima bezbroj lepih lica - Srbi su se trudili da budu dostojansteni predstavnici svoje države, ali i prijatelji svojim domaćinima, a Krfljani, toliko puta u prošlosti suočeni sa osvajačima, imali razumevanja za tugu naroda koji je sve svoje morao da napusti da bi se pripremio za konačni obračun sa okupatorom. Umiralo se i pevalo na Vidu, sanjali srpski šljivici u maslinjacima i temeljila prijateljstva koja su nadrasla sve potonje decenije, nevolje i stradanja. Danas, na Krfu, Srbi nisu samo turisti. Grci nisu samo domaćini. Na Krfu, junačka srpska priča još traje...Autor: Jelena Božović Snimatelji: Milovan Obućina i Duško Perić Montažer: Goran Damljanović.
17:58
Budućnost je iza nas
18:54
Lajmet
19:00
Internat za plemićke kćeri, serija
19:50
Dokumentarni film Kapoteove trake donosi nove detalje o životu i pomaže u dubljem razumevanju ovog značajnog pisca. Reč je o nedavno otkrivenim snimcima razgovora koje je suosnivač Paris rivjua Džordž Plimpton vodio sa Kapoteovim prijateljima nakon njegove smrti. Film se u velikoj meri bavi poslednjim i nezavršenim romanom Uslišene molitve, koji je imao za cilj da razotkrije društvenu aristokratiju Menhetna.Režija: Ebs Burnou.
21:31
Ženski raj, serija
22:23
U sklopu programa Fondacije Novi Sad - Evropska prestonica kulture, osmišljen je kompleksan programski luk naslovljen Heroine, koji obuhvata niz atraktivnih izložbi, predstava, debata, književnih, muzičkih i festivalskih programa. Izdvojili smo nekoliko izložbenih poduhvata koji trasiraju trag emancipacije žena, pre svega, u našoj sredini.Novi roman Jelene Lengold Lakonogi dani predmet je kritičke analize dr Igora Perišića. Muzička kritičarka Zorica Kojić bavi se drugim album beogradskog benda Šajzerbiterlemon. Biće reči o prvoj premijeri u sklopu pozorišnog programa Belea, predstavi Drama o kraju sveta prema tekstu i u režiji Olge Dimitrijević, kao i o izložbi međunarodno priznatog strip autora, ilustratora i karikaturiste Gradimira Smuđe, koja je pod naslovom Nit umetnosti predstavljena u beogradskom Muzeju primenjene umetnosti. Rubrika Jubilej posvećena je stogodišnjici od rođenja izuzetno markantne ličnosti naše kulture, akademika Dejana Medakovića. Gost emisije je vizuelni umetnik, prof. emeritus Čedomir Vasić.Urednik emisije: Danijela Purešević Autori rubrika: Jovana Janković, Jasmina Mijić, Ana Tasić, Danijela Purešević, Zorica Kojić, Igor Perišić, Ana Marija Grbić Montažer: Miloš Ačanski Reditelj: Raško Milatović.
23:15
Reč je o kompilaciji Kontakt konferencije pod nazivom Dani koji izmiču, koja sadrži 14 odličnih pesama, od kojih su čak 8 napisali bendovi i autori koje ste imali priliku da upoznate na Bunt rok festivalu. Gosti Bunta su Stefan Niketić iz benda Lagana Sreda, Maksim Kostadinov iz sastava Kratki s Vremenom, Nikola Sabovljević Sabron, Aleksandar Zarić iz grupe 16 osam 23 i Vuk Popadić, dizajner omota i urednik izdanja. Počinje festivalska sezona, a jedan od najznačajnijih festivala, i to ne samo u regionu i Evropi, već i u celom svetu je svakako Exit. Ove godine, Exit će se održati od 7. do 10. jula na Petrovaradinskoj tvrđavi u Novom Sadu, A šta nas sve to očekuje na novom Exit-u ispričaće Milica Dragomirović, PR ovog festivala. Takođe, saznaćete više i o predstojećem Takt festu, Hercegnovskom Strip Festivalu, Lovefestu i Rock Village-u. Biće ovo zanimljiv i vruć avgust, jer nas očekuju između ostalog i dva odlična takmičarska festivala. U pitanju su 6. Velikogradištanska gitarijada i 6. Rokerijada u Petrovcu na Mlavi. Velikogradištanska gitarijada će se održati od 4. do 8. avgusta, a rok za prijavu bendova je 17. jul, dok nas Rokerijada u Petrovcu na Mlavi očekuje 26. i 27. avgusta, a prijave su otvorene do 1. jula.Nedavno se na muzičkoj sceni pojavio jedan interesantan projekat. U pitanju je sastav Škofja Loka, koji se izdvaja i po tome što oni sve što možete da vidite i čujete rade i prave sami. Ekipa emisije Bunt je bila na promociji njihovog prvog singla Okinava San za koji su snimili spot, i bolje upoznala članove Škofja Loke, Milicu Kaličanin, Natašu Gvozdić i Sašu Ivanovića. Gost Bunta je i Bvana koji je nedavno snimio spot za numeru Minimalac/Kriminalac koja se na njemu svojstven način bavi tematikom savremenog društva. Ovo je ujedno i 7. singl sa albuma Zelena glava i magični kamičak. Milko Kiš, poznatiji kao Deda Hladno Pivo je objavio zbirku poezije Svirao sam po najgorim birtijama ovog grada sa muzičkim diskom. On voli da kaže da je to zapravo album sa velikim bukletom. U Buntu, saznaćete nešto više o ovoj zbirci, kao i o autoru. Uvek je uzbudljivo kada u Srbiji imate priliku da uživate u koncertima svetskih muzičkih imena, a jedna od organizacija koja se bavi time jeste i Charm Music. Nakon rasprodatog koncerta legendarne grupe Iron Maiden u Beogradu, očekuju nas još 2 sjajna koncerta na stadionu Tašmajdan. Gošća Bunta je Ivana Deljanin ispred Charm Music-a, a koncerti koje vam preporučujemo da ne propustite su Five Finger Death Punch u subotu, 2. jula, i Wardruna, u ponedeljak, 11. jula. Autor emisije: Branka Glavonjić Novinar i voditelj: Stefan Jovčić.
23:45
Vlasik, serija
00:40
Vladimir i Kosara, opera u dva čina
02:00
Lajmet
02:08
RTS ordinacija
03:03
TV prozor
04:21
Tenis - Vimbldon 2022, r.
06:25
Koncert za dobro jutro
07:15
Slagalica, kviz
07:40
Datum
07:45
Verski kalendar
07:55
Lajmet
08:00
Povodom 100 godina od rođenja pesnika, prevodioca i akademika Vaska Pope (Bela Crkva 29.06.1922 - Beograd, 05.01.1991)Vasko Popa, Posleratna srpska književnost - U igranoj formi predstavljeni su rad, pesnički izraz i neki stihovi pesnika, prevodioca, urednika, jednog od prvih predstavnika modernizma u Srbiji i akademika Vaska Pope. Njegova prva pesnička zbirka Kora, objavljena je 1953. godine i u ovoj i narednoj knjizi pesama Nepočin polje koja će se pojaviti tri godine kasnije, Popa je jasno definisao svoju poetiku, svoj odnos prema pesničkom nasleđu i naročito svoje shvatanje pesničkog jezika. Sažet, eliptičan, oslonjen na folklorne ili urbane motive, jezik koji koristi u slojevima u isti mah i krije i otkriva najdublja poetska značenja. Već u Opsedutoj vrlini, prvom ciklusu zbirke Kora, Popa se ukazuje kao pesnik kosmogonije, pesnik geneze sveta koji je za čoveka taman, neproziran i negostoljubiv prostor. Osam objavljenih knjiga stihova: Kora (1953), Nepočin polje (1956), Sporedno nebo (1968), Uspravna zemlja (1972), Vučija so (1975), Živo meso (1975), Rez (1981), Mala kutija (1985) čine pesničko sazvežđe Vaska Pope, unutar kojeg se pesme, ciklusi i simboli međusobno dozivaju, nadopunjuju i tumače. U Popinoj poeziji nema interpunkcije, a svaki novi stih počinje dosledno velikim slovom. To je još jedan podatak o sažetosti, gotovo sraslosti reči, čija gustina kao u jezgru atoma, čini pesmu (iz uvodnog teksta Mihajla Pantića). - Uloge: Petar Kralj, Nataša Babić, Radovan Miljanić; tekst govori Draga Jonaš  - Stručni tekst Mihajlo Pantić, scenarista Biljana Pajkić, Petar M. Teslić; lektor Radmila Vidak, spiker Draga Jonaš, producent Zoran Jovanović, organizatori Milorad Petrović, Miomir Bata Savić; ton majstor Ivan Štifanić, mikroman Aleksandar Munćan, rasveta Milisav Tabaković, far majstor Dragan Madžgaljević, asistent snimatelja Vojislav Popović, asistent montaže Vera Jocić, šminker Jasmina Poštić, garderober Svetlana Vukićević, rekviziter Milivoje Rešetar, scenograf Žak Kukić, kostimograf Angelina Atlagić, montažer Nevenka Hranjec, snimatelj Miroljub Popović, sekretar režije Radmila Ćalović, pomoćnik režije Olja Matić, reditelj Petar M. Teslić, urednik serije Mirjana Milojković-Đorđević - Proizvedeno 1990, premijerno emitovano 25.01.1991; Redakcija školskog programa, Ibrahim Hadžić Igre - Emisija je rađena prema istoimenom ciklusu poezije Vaska Pope, na muziku Dušana Radića, a korišćeni su likovni radovi Mihaila Đokovića-Tikala. Rediteljski i snimateljski koncept oslanja se na promene svetla i senke, akcentuje filterima, duplim ekspozicijama... za televiziju onog vremena - veoma avangardno. - Učesnici: Miša Volić, Sonja Jauković, Slobodan Đurić, Dragoljub Jovanović, Sofija Oka, Milan Duškov, Fedor Popov, Tihomila Lukić, Dragana Novaković - Stihovi Vasko Popa; zvuci Dušan Radić; živopis Mihailo Đoković-Tikalo; scenaristi Darko Tatić, Mihailo Đoković; ton majstor Marjan Radojčić; montažer Branka Čeperac; filmski snimatelj Tibor Zvezdanić; reditelj Darko Tatić - Premijerno emitovano 28.06.1974; Redakcija muzičkog programa, urednik Srđan Barić; reprizirano uTrezoru 09.05.2006, 04.01.2021.
09:00
Izazov
09:15
Kuvate li mrnjao
09:30
U drugoj epizodi serije Dositej putnik prosvećenosti pratimo kuda je krenuo odbegli đakon Dositej iz manastira Hopovo u želji da uči i da se razvija drugačije nego što je bilo moguće na tom mestu.Krenuvši na Zapad ka Zagrebu, Dositej zapravo mašta o Istoku. U ovoj epizodi pratimo kakav je značaj za Dositeja imao susret sa Mediteranom? Kako je prihvaćen u Dalmaciji i šta je tamo naučio? Kako pamti Dalmatince, a kako je reagovao susrevši se sa negativnim stereotipima koje jedni o drugima imaju pravoslavni i katolici? Kakav nam je amanet ostavio nakon boravka na primorju? Čime je bio podstaknut da tu počne da piše svoja prva dela poznata kao Dositejeve bukvice? Koje su teme njegovog prvog dela i kuda će ga želje i sudbina odvesti dalje?Scenario i režija: Valentina Delić Montažer: Ksenija Savićević Snimatelj: Petar Vujanić Narator: profesor dr Jasmina Ahmetagić.
10:00
Pojedinac u potrošačkom društvu zna za različite imperative, međutim, problem nastaje kada se određeni savremeni obrasci pretvore u teror. Jedan od njih je i imperativ večne mladosti. Da li su žene podložnije uticajima koji stižu iz medija, sa društvenih mreža? Kako se sa tom situacijom bore mladi? Na ova pitanja odgovor smo potražili od stručnjaka - u emisiji govore prof. dr Anđelka Kolarević, psihijatar, prof. dr Divna Vuksanović, filozof medija i sociolog Ilija Malović. Emisiju je pripremila Jovana Džambić, urednik emisije je Milena Vujović.
10:30
Edu global
11:25
TV lica: Sportisti ... kao sav normalan svet
12:10
SO RTS i Bogdan Dugalić
12:48
Datum
13:08
Dositej, putnik prosvećenosti
13:35
Dobro je, dobro je znati: O Urgentnom centru
14:00
Internat za plemićke kćeri, serija
14:50
Plava krv, serija
15:35
Ženski raj, serija
16:20
Verski kalendar
16:30
Izabrali ste 60 najlepših narodnih pesama, kolaž
17:00
Radnja je smeštena u Zenicu, 50-ih i prikazuje izgradnju tamošnjih čeličana, te kako je ona dovela do nagle transformacije provincijskog bosanskog gradića u veliki i moderni grad. Film je premijerno prikazan na Pulskom filmskom festivalu gde je podelio Zlatnu arenu za najbolji film sa slovenskim filmom Balada o trubi i oblaku.Seljaci i njihove porodice, inženjeri, tehničari, kriminalci i prostitutke stekli su se na izgradnji industrijskih postrojenja u Zenici. Osećajući dobro sve želje i preokupacije ovih ljudi, Šiba pokušava da im pomogne, radeći sa predanošću i ljubavlju koja prevazilazi njegovu dužnost. Teško je zadovoljiti sve i ostvariti što više u tom uzavrelom gradu i Šiba čini greške, nošen željom da postigne i nemoguće. Velikim naporom, graditelji uspevaju savladati stihiju posle pucanja brane, i dok prvo gvožđe teče iz novih peći, Šiba, smenjen zbog učinjenih grešaka, napušta uzavrelu Zenicu. Uloge: Velimir Bata Živojinović, Dragomir Felba, Ilija Džuvalekovski, Janez Vrhovec, Miloš Kandić, Milena Dravić... Režija: Veljko Bulajić.
19:00
Lajmet
19:05
Internat za plemićke kćeri, serija
21:45
Ženski raj, serija
22:35
Hajdučija u Srbiji i Jugoslaviji: Gorski carevi
23:05
Posle razvoda Izabela deli starateljstvo sa bivšim suprugom, ali se sudski proces u vezi sa time odužio. Karijera genetičarke bila joj je uvek veoma važna, ali ćerka postaje sve više. Jednoga jutra, shvata da se ćerka Zoe ne budi i da je preko noći imala izliv krvi na mozak. Ne želevši da prihvati smrt ćerke, Izabela uzima stvar u svoje ruke.Uloge: Džuli Delpi, Ričard Armitejdž, Danijel Brul Režija: Džuli Delpi.
00:50
Samo na RTS 2, uživajte od 14. juna u koncertima i nastupima izvođača i bendova: Shek Wes, Darko Rundek, Satori na tvrđavi Golubc - Zvuci prošlosti, Massimo, Laibach, Asaf Avidan, E play, Roni Sajz, Dejvid Geta, Ateist rep.Exit 2021 - najatraktivniji koncerti i nastupi prethodnog izdanja festivala, samo na RTS-u.
02:30
Lajmet
02:40
TV lica... kao sav normalan svet
03:20
TV prozor
04:13
Tenis - Vimbldon 2022, r.