Rečenica Umberta Eka često je citirana u svetu mode: „Ja govorim kroz svoju odeću“.... Koliko je moda zaista bitna? Za RTS Lab govori naša gošća Nataša Krstić, akademski slikar i teoretičar umetnosti i medija. Na koji način se pojedinci izražavaju kroz modu, kakav je njen uticaj na masu i da li je usko povezana sa samopouzdanjem, pitali smo psihologa mode Andrijanu Popović, koja nam se javila sa juga Italije, iz Barija. Osim za modu, reči „moć“ i „uticaj“ vezujemo za još jednu brzu, kreativnu i komercijalnu industriju – industriju reklama. Da li reklame prevazilaze komercijalne interese i nameću određene životne standarde potrošačima? Gost u studiju RTS Lab je marketinški stručnjak Srđan Erceg. Emisiju su pripremili i vodili Jana Vojnović i Vukašin Janjić. Urednik emisije je Mirjana Nikolić.

Da li je Srbija spremna da bude deo evropskog Zelenog plana? Koliko nas prepreka i zadataka čeka na putu usklađivanja sa standardima Evrope u jednom od najvećih izazova, oblasti voda u Poglavlju 27?... Svaka naučna teorija o nastanku života na Zemlji počinje od vode. Prateći tu tvrdnju, nestankom vode ugasiće se i život na planeti. Svi izvori vode su povezani i neminovno utiču jedni na druge, zato je zaštita ovog jedinstvenog resursa iznad svakog interesa. Po pravu i pravdi, voda mora biti dostupna svima bez obzira na poreklo, veru, socijani status. Upravljanje vodnim resursima neraskidivo je povezano sa upravljanjem kvalitetom životne sredine, s obzirom na to da se kvalitet i količina ne mogu razdvojiti. Usklađivanje Srbije sa standardima EU predstavlja težak, naporan i dugotrajan proces. Gde se nalazimo danas na tom putu, šta smo dobro uradili, koji projekti su započeti, šta je najbolje rešenje za nas i kakvi izazovi nam tek predstoje saznaćete u emisiji Beležnica 27: Vode. Urednik emisije Nataša Nešković.

Područje na kojem je danas nadaleko poznat Specijalni rezervat prirode Zasavica bilo je do pre samo četvrt veka jedan gotovo mitski prostor, potpuno nepoznat, ušuškan, tajanstven i zatvoren, ali neverovatno bogat i dragocen.... Taj prostor je odlukom Vlade Republike Srbije 1997. godine proglašen za specijalni rezervat i dat na upravu Pokretu gorana Sremske Mitrovice. Bio je to jedini zaštićeni prostor na svetu kojim je upravljala jedna ovakva organizacija. Zahvaljujući brižljivom upravljanju kroz sve protekle godine, Specijalni rezervat Zasavica i danas je bez ijedne fabrike i bez ijednog zagađivača. A, Zasavica se za svu dosadašnju brigu odužila neverovatnim diverzitetom. Svakodnevno privlači pažnju stručnjaka iz mnogih naučnih oblasti, kao i pažnju sve većeg broja posetilaca i poštovalaca prirode iz Srbije i sveta. Danas kad svaka zemlja vodi računa o očuvanju autohtonih rasa, uz pomoć države, Specijalni rezervat Zasavica postao je čuvar starih rasa, odnosno genetskog potencijala. Na pašnjaku Valjevac, koji je srce Rezervata, slobodno žive, kao i pre više stotina godina autohtone rase. Podolsko goveče je najveće radno goveče u Evropi, koje sada ponovo pase i razmnožava se na Valjevcu. Zna se da je magareće mleko među najboljim sredstvima za negu kože, kao i odličan lek za imunitet. To dragoceno mleko daju magarice stare balkanske rase u Rezervatu. Tu je i zanimljiva priča o bosanskom brdskom konju, kao i o, sad već čuvenoj, rasi mangulica. Posebno bogatstvo je i 213 vrsta ptica, a tu je posle mnogih decenija ponovo i sasvim neobičan stanovnik voda Zasavice i neumorni graditelj – dabar. Opstanak retkih i zaštićenih biljnih vrsta, vodozemaca i insekata, kao i ogromni resursi pijaće vode u dubinama zemljišta, čine Specijalni rezervat Zasavica, pored ostalog, mestom od vitalnog i strateškog značaja za sadašnju i sve buduće generacije kojima ostavljamo u nasleđe ovo bogatstvo. Autor Milica Bajić Đogo.