Slano kopovo je Tisin fosilni meandar, odnosno geomorfološki oblik nastao radom rečne vode. To znači da pripada grupi rečnih ili fluvijanih jezera. Oblikom, Slano kopovo podseća na potkovicu. Sa njegove istočne strane prostire se uža depresija Malo, odnosno Poštaš kopovo. Ono je obraslo barskom vegetacijom i, za razliku od Slanog kopova, pripada slatkovodnom tipu bara koji uz to nema stalnu vodu...

U Kini svako godišnje doba ima svoj čaj.... On čoveka približava prirodi i pomaže mu da lakše meditira i oslobodi se stresa. Čaj se nikada ne pije vreo. Iako ga danas gaje u pedesetak zemalja i gotovo dve trećine stanovnika naše planete pije čaj, Kina je njegova postojbina. U botanici se biljka čaja deli na tri vrste: vrlo visoko čajno drvo, srednje čajno drvo i žbun čaja. Prema kineskoj kategorizaciji, postoji šest vrsta čaja: beli, žuti, zeleni, olong, crni i cvetni, ne računajući posebnu grupu tamnog čaja.

“Sve stvari su otrovne i ništa nije bez otrova – samo je doza ono što čini da neka stvar nije opasna”, ovo Paracelzusovo pravilo važi i dan-danas. Premala doza leka u lečenju psihijatrijskih poremećaja znači da pacijent neće reagovati na lek, dok prevelike količine mogu da izazovu negativan efekat ili čak da budu smrtonosne. Zato je pitanje određivanja adekvatne doze leka izuzetno važno, a ujedno i vrlo kompleksno.... Kako naši naučnici određuju pravu dozu lekova za psihijatrijske poremećaje saznajte u novoj epizodi serijala “PROMIS”. Autori serijala su Aleksandra Todorović i Rijalda Mujezinović. Urednik serijala je Milena Vujović.

Kroz jedan kanal u selu Bečmen, u opštini Surčin, ogledaju se naš odnos prema vodi i naše naravi. Dok se jedni žale na neprijatne mirise kanala u koji se ispuštaju septičke jame, zbog čega bi kanal trebalo zatrpati, drugi tvrde da im je on potreban zbog odvodnjavanja.... Niko ne poriče da zagađenja postoje, ali se ništa ne čini da se ona spreče. U drugom delu emisije biće reči o istraživanju u Novom Sadu koje je otkrilo prisustvo droga u Dunavu u blizini ispusta otpadnih voda, ali i DDT-a i njegovih metabolita. Upotreba DDT-a je zabranjena još 70-ih godina 20. veka, jer je ovaj perzistentni polutant izuzetno štetan po ljudsko zdravlje. Kako preraditi i iznova upotrebiti vodu iz klasične industrije, videćemo na primeru klanice u Pećincima.

Geograf, geomorfolog, profesor i rektor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske kraljevske, ali i osam inostranih akademija nauka, Jovan Cvijić je bio i počasni doktor mnogobrojnih prestižnih evropskih univerziteta.... Suvereni poznavalac nekoliko naučnih disciplina istraživao je i etnografska, privredno-geografska i društveno-poltička pitanja, koja su bila aktuelna u balkanskim relacijama toga vremena. Emisija je snimana u Muzeju Jovana Cvijića, Rektoratu i Arhivu SANU. Lik velikana oživeo je Rade Herceg. Stručni konsultant serije je prof. dr Aleksandar Petrović, spiker Žarko Obračević, kostimograf Biljana Mihailović. Urednik i scenarista je Borislava Nikolić, a reditelj Ivan Milanović.

Hegel u svom delu Istorija filozofije kaže: “Aristotel je bio... jedan uman čovek sa kojim se niko, ma iz kog vremena, ne može porediti. Rođen je 384 godine pre nove ere. U Atini je osnovao svoju čuvenu školu Licej, a njegov učenik bio je i Aleksandar Makedonski.... Gotovo da nema oblasti kojom se Aristotel nije bavio, od logike, politike, etike, poetike, fizike. Evropska drama, pozorište, pa u krajnjoj liniji i film kao moderna forma, bili bi nezamislivi bez principa koje je Aristotel postavio u svojoj Poetici. O državi je govorio da je ona zajednica koja bi trebalo da omogući srećan život, život u vrlini i ekonomski nezavisan. Posebnu pažnju pridavao je prijateljstvu, rekavši da bez prijateljstva niko ne bi voleo da živi, ni onda kada bi sva dobra imao. Čini se da vladari, bogataši i moćnici najviše potrebuju prijateljstvo... Bez poznavanja Aristotela nema poznavanja ni filozofije ali ni brojnih drugih modernih nauka. NJegova brojna dela od Metafizike, preko Politike, Nikomahove etike, Organona i brojnih drugih i danas nam daju odgovore u uputstva koja bi trebalo da znamo i da pratimo ukoliko želimo da prevladamo probleme savremenog čoveka. O Aristotelovom životu i delu, oblastima kojima se bavio, značaju koje i u našem vremenu ima, govore nam grčki filozofi i profesori, prof. dr Teodosios Tasisos i prof. dr Kostas Atanasopulos. Urednik i autor emisije: Jasmina Vujnovoć Milošević Direktor fotografije: Vasko Vasović Montaža: Branislava Teodosić.

Vekovima su muškarci u kineskoj operi igrali sve, pa i ženske uloge. Pevanje je za žene nekada bilo nedolična profesija. Muškarci su stavljali šminku i ukrase, oblačili se kao žene, podvezivali stopala... Obuka je trajala godinama, a svaka greška kažnjavala se otkazom.... Pojava žena u kineskoj operi smatra se revolucionarnim činom u emancipaciji lepšeg pola.