Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS Trezor
06:00
Dvogled-Bar Beograd (R)
06:27
Dvogled-Italija (R)
07:02
Potonuli gradovi-Agruvium (R)
07:46
Beograde dobro jutro-Čovek koji sedi kod Pevca (R)
08:14
Beograde dobro jutro-Hotel Moskva (R)
08:46
Bela knjiga-Italija (R)
09:45
Horizont-Semiologija sistem znakova (R)
10:27
Porodične oaze građanske Srbije-Porodica Pavlović (R)
11:01
Preci i potomci-Branibor Debeljković (R)
11:27
Priča o fotografiji-Slika umesto reči (R)
12:00
Dvogled-Bar Beograd (R)
12:27
Dvogled-Italija (R)
13:02
Potonuli gradovi-Agruvium (R)
13:46
Beograde dobro jutro-Čovek koji sedi kod Pevca (R)
14:14
Beograde dobro jutro-Hotel Moskva (R)
14:46
Bela knjiga-Italija (R)
15:45
Horizont-Semiologija sistem znakova (R)
16:27
Porodične oaze građanske Srbije-Porodica Pavlović (R)
17:01
Preci i potomci-Branibor Debeljković (R)
17:27
Priča o fotografiji-Slika umesto reči (R)
18:00
Geologija-Proterozoik i Paleozoik
18:21
Geologija-Mezozoik
18:40
Iz knjige Milana Kovačevića Karavan:... Tražeći Jermu krenuli smo na istok. Rečica Grandžina odvela nas je do zanimljivog sela Klisure. Nasred glavne ulice odmara se krmača sa prasićima. Starinske prizemne kuće originalnog izgleda liče na kulise za neki neobičan film. Neposredno iza sela Grandžina se sastaje sa drugom rečicom nezgrapna imena, Grubinom. Tako nastaje Jerma. Pratimo je. Na naše oči buja, primajući pritoke s leva i s desna. Ulazi u selo Strezimirovce i neprimetno, bez pasoša i vize, u samom selu prelazi jugoslovensko-bugarsku granicu. Graničnog prelaza nema, ali postoji kapija koja se otvara svakog 18. septembra. Tada se na jednoj poljani, u našem delu, održava zajednički sabor. Jerma se vraća u našu zemlju oko dvadeset kilometara vazdušnom linijom na severoistok...  Autor Milan Kovačević, snimatelj Veljko Hari Petrović, rasvetljivač Bogdan Lujić, muzički saradnik Vlada Radulović, montažer Vuksan Lukovac. Premijerno emitovano 27.11.1966, Redakcija dokumentarno-feljtonističkog programa.
19:05
Život je život-Blokej koji život znači
19:34
Prvog maja 1960. godine nad SSSR-om je oboren američki špijunski avion U-2, što je bio najkrupniji incident u nizu događaja koji su posle Drugog svetskog rata razgorevali Hladni rat i blokovsku podeljenost između dojučerašnjih savezničkih sila.... Prva emisija iz serijala „Odiseja mira, čiji je autor i urednik Olivera Gajić, prati genezu ovog sukoba prateći atmosferu i posleratna dešavanja u Berlinu, od njegovog osvajanja od strane saveznika 1945. godine, stvaranja sektora razgraničenja, Mjaršalovog plana, špijunskog rata, monetarne reforme, do formalne podele grada na Istočni i Zapadni stvaranjem Berlinskog zida 13. avgusta 1961. godine. Berlin postaje ranjivo mesto Evrope u kojem „nada nije pouzdana i rizik nije definitivan. Film objašnjava istorijske okolnosti koje su dovele do stvaranja simbolične građevine, koja je nekoliko decenija kasnije, preko noći, spektakularno uništena 9. novembra 1989. godine. Autorka i urednica Olivera Gajić, proizvedeno 1970. godine.
20:02
Srbija je krajem 2015. godine, otvaranjem prvog pregovaračkog poglavlja, počela proces pristupanja EU. Utoliko je emisija „Horizont – evropska bezbednost i saradnja“, snimljena 1977. godine, i danas aktuelna, jer pokazuje da je tadašnja SFRJ, imala svoje mesto u Evropi i da je bila zainteresovana za sva važna politička i ekonomska pitanja starog kontinenta.... U Dubrovniku je 1972. godine osnovan Međunarodni interuniverzitetski centar za postdiplomske studije. Predavači su bili međunarodno priznati profesori i naučnici, a studenti su dolazili sa sve četiri strane sveta. Kurs „Evropska bezbednost i saradnja, održan je nakon istoimene konferencije u Helsinkiju (1973-1975) na kojoj je učesnica bila i SFRJ. Cilj kursa je bio da se utvrdi koliko je helsinški skup doprineo procesu demokratizacije i oslobađanju blokovskih okvira i podele Evrope na istočni i zapadni deo.
20:49
Živimo u vremenu klimatskih promena što prozrokuje brojne probleme a jedan od najozbiljnijih je u oblasti proizvodnje hrane. Ekipa Televizije Beograd 1983. godine je boravila u Danskoj. Iako snimljena pre skoro četiri decenije, ovo je jedna od onih emisija koje su poučne i u realnom vremenu u kojem se gledaju.... Tadašnja Jugoslavija bila je 6 puta veća od Danske, čiji su farmeri tada proizvodili hranu za 15 miliona ljudi - 5 miliona svojih žitelja i 10 miliona građana drugih zemalja koje su uvozile njihove proizvode. Kakvu pomoć su danski farmeri tih 80-tih godina dobijali od države, od kada u Danskoj postoje poljoprivredne škole, da li stanovi mogu da se greju na otpad...samo su neke od stvari koje mogu da se vide u ovoj emisiji. Scenarista i reditelj Zaharije Trnavčević.
21:29
U eri digitalizacije i dostupnosti svih filmskih sadržaja na raznim formatima, podsetićemo se kako je to nekad bilo.... Šestog juna daleke 1896, preduzeće čuvene braće Limijer održalo je prvu kinematografsku predstavu u Beogradu. Taj događaj se odigrao samo pola godine posle prve svetske bioskopske projekcije uopšte. Nakon toga, prestonicu će redovno posećivati putujući evropski kinematografi i njihove predstave će se odigravati na Terazijama, Kod Haduk-Veljka. U narednim godinama počeće i otvaranja stalnih beogradskih biskopskih sala, isprva samo u prostorijima hotela Pariz , a zatim i kao samostalna bioskopska zdanja: Balkan, Moderni bioskop na Trgu Republike, Koloseum koji će kasnije nositi ime Zvezda, Takovo, Kosovo, Uranija, svedočiće buran beogradski kinematografski život. Većina tih zgrada je do danas odolela zubu vremena, a hitovi ondašnjih repertoara nisu izgubili na svojoj vrednosti i šarmu. Urednik emisije: Branko Milovanović Reditelj: Dejan Kosanović Proizvodnja: TVB 1991.
21:59
Rokovnik, Šumadijski bluz
22:28
Ni mesec dana pošto je, 24. decembra 2009, proslavio stoti rođendan, u Beogradu je preminuo dr Marko Anaf, profesor Medicinskog fakulteta u penziji.... Beogradska Prosveta je 1985. objavila knjigu dr Anafa Tajna mansarde na Neimaru, dragoceno svedočanstvo o dramatičnim zbivanjima u jednoj kući na Neimaru. Po tragu stranica te knjige Feliks Pašić je, u svojoj seriji Međutim, snimio emisiju koja je prikazana u februaru 1986. U porodičnoj kući u Ulici Kraljevića Tomislava broj 73 (posle rata ulici Internacionalnih brigada), poglavito na njenoj mansardi, dr Marko Anaf je, sa majkom i suprugom, proveo sve vreme okupacije. Tu su, pre i tokom rata, držane sednice Pokrajinskog komiteta Komunističke partije za Srbiju, kuća je služila kao pribežište mnogim istaknutim komunistima. Između ostalog, u njoj je bila smeštena priručna partijska štamparija, u njoj su se sastajali Milovan Đilas, Aleksandar Ranković, Spasenija Babović, Mitra Mitrović, Blagoje Nešković. Dr Marko Anaf svedoči o jednoj ljudskoj drami ili, kako sam veli, drami nekolicine ljudi povezanih delom rodbinskom vezom, a i sudbinskom igrom, koja se, iako tragična po mnoge njene podstanare, a krajnje dramatična po njene stanare, završila bez žrtava. Pre svega, dr Anaf objašnjava kako su uspeli da ostanu neotkriveni on i njegova (jevrejska) porodica i svi ilegalci koji su prolazili kroz kuću ili se skrivali u skloništu na mansardi. U emisiji svedoče: dr Marko Anaf, dr Slavka Morić-Petrović, dr ljubinka Milosavljević. Specijalno za snimanje ove emisije maketu kuće, sa duplim zidovima i tajnim skloništem izradio je Milan Tasić. - Učesnici: dr Marko Anaf, dr Slavka Morić-Petrović, dr ljubinka Milosavljević - Scenarista i urednik Feliks Pašić, reditelj Žarko Dragojević - Premijerno emitovano 01.02.1986, Redakcija programa iz kulture, urednica Zora Korać.
23:12
„Ne mislim da montaža može biti odlučujuća za neki film kao što smo nekada mislili. Ritam filma mora da bude u samim glumcima, u načinu pripovedanja, u postavci kamere“, rekao je za TV Beograd čuveni poljski reditelj Andžej Vajda (1926–2016).... Urednica Lika Lukić prisustvovala je, 1985. godine u Varšavi, snimanju završnih scena Vajdinom filma Zli dusi, po romanu Fjodora Dostojevskog. U razgovoru sa njom Vajda je govorio i o predstavama koje je radio po delima Dostojevskog (Zli dusi i Zločin i kazna), o tome da li je filmska adaptacija književnog dela izdaja književnosti, o razlikama između zapadnih i slovenskih glumaca. Prisetio se i svoj prvog boravka u Beogradu 1961. godine: „Jugoslavija i Beograd ostavili su fantastičan utisak na mene. Sreo sam toliko divnih ljudi koji su razgalili moje srce - Boru Draškovića, Mucija Draškića, Oliveru Marković, ljubu Tadića. Govorio je i o svom susretu sa Ivom Andrićem, putovanjem kroz Bosnu i Hercegovinu, o događajima o kojima nije snimio filmove a želeo je, o svojoj knjizi Film zvani želja... Svi oni koji su uživali u Vajdinim filmovima uživaće i u ovoj emisiji. Andžej Vajda je snimio više od pedeset filmova, uključujući remek-dela Pepeo i dijamanti, Sve je na prodaju, Pan Tadeuš, Čovek od mermera, Čovek od gvožđa... Na Kanskom festivalu dva puta je dobio Zlatnu palmu, u Veneciji nagradu FIPRESCI, četiri puta su njegova ostvarenja nominovana za Oskara, a uz reditelje Federika Felinija i Ingmara Bergmana dobitnik je i nagrade za životno delo Evropske filmske akademije.
00:00
Geologija-Proterozoik i Paleozoik (R)
00:21
Geologija-Mezozoik (R)
00:40
Karavan-Jerma (R)
01:05
Život je život-Blokej koji život znači (R)
01:34
Odiseja mira-Mir je došao nema mira (R)
02:02
Horizont-Evropska bezbednost i saradnja (R)
02:49
TV feljton-Danski kroki (R)
03:29
Nekad i sad-Stari beogradski bioskopi (R)
03:59
Rokovnik, Šumadijski bluz (R)
04:28
Međutim-Mansarda na Neimaru (R)
06:00
Geologija-Proterozoik i Paleozoik (R)
06:21
Geologija-Mezozoik (R)
06:40
Karavan-Jerma (R)
07:05
Život je život-Blokej koji život znači (R)
07:34
Odiseja mira-Mir je došao nema mira (R)
08:02
Horizont-Evropska bezbednost i saradnja (R)
08:49
TV feljton-Danski kroki (R)
09:29
Nekad i sad-Stari beogradski bioskopi (R)
09:59
Rekvijem za špriceraše (R)
10:28
Međutim-Mansarda na Neimaru (R)
11:12
Učesnik i svedok-Andžej Vajda (R)
12:00
Geologija-Proterozoik i Paleozoik (R)
12:21
Geologija-Mezozoik (R)
12:40
Karavan-Jerma (R)
13:05
Život je život-Blokej koji život znači (R)
13:34
Odiseja mira-Mir je došao nema mira (R)
14:02
Horizont-Evropska bezbednost i saradnja (R)
14:49
TV feljton-Danski kroki (R)
15:29
Nekad i sad-Stari beogradski bioskopi (R)
15:59
Rekvijem za špriceraše (R)
16:28
Međutim-Mansarda na Neimaru (R)
17:12
Učesnik i svedok-Andžej Vajda (R)
18:00
Dvogled-Neobična zanimanja žena
18:29
Dvogled-Mato Jakšić
19:01
Karavan-Osvajanje kanjona Nevidio
19:27
Dosije našeg vremena 1957.
20:28
Novinarstvo je uvek mlado, samo novinari stare. Tom rečenicom počinje emisija serijala „Neobavezno“ o „mladom beogradskom novinarstvu“.... O uslovima rada i svom viđenju profesije „sedme sile govorili su Predrag Milojević, novinar veteran „Politike, glavni i odgovorni urednici listova „ITD, „Intervju i „Student, Milenko Pajović, Aleksandar Tijanić i Stevo Batić, zamenik glavnog i odgovornog urednika NON-a Zdravko Huber, urednica „Intejvua Mirjana Bobić, novinari Miroslav Kos, Dragan Kremer i Dubravka Rajh, reditelj Goran Marković, docent Univerziteta umetnosti Nebojša Pajkić i muzičar Dejan Cukić. Urednik Srđan Karanović, reditelj Vladimir Đurić. Proizvedeno 1984. godine.
20:53
Judita Šalgo (1941-1996) bila je jugoslovenska i vojvođanska pesnikinja i književnica. Pisala je i eseje i prevodila sa engleskog i mađarskog jezika.... Studije Svetske književnosti završila je u Beogradu 1966. godine. Po povratku u Novi Sad bila je urednica Tribine mladih (jednog od centara tadašnje eksperimentalne umetničke scene) a kasnije urednica Matice srpske. Početak umetničkog stvaralaštva Judite Šalgo vezan je za talas vojvođanske neoavangarde, koja se javila u drugoj polovini 20. veka, kao alternativa dominantnom diskursu umerenog modernizma u Jugoslaviji. Judita Šalgo objavila je tri zbirke pesama i tri romana. U njenoj prozi je dominantan upliv postmodernističke poetike, za koju je najbolji primer roman „Put u Birobidžan, po mnogima, njeno najbolje delo. Judita Šalgo dobila je nagrade ljubiša Jocić i Miloš Crnjanski. U razgovoru sa Brankom Mihajlović, u emisiji serijala Stvaraoci, Judita Šalgo je govorila o svom životu i radu. Emisija je snimljena 1989. godine.
21:21
Istaknuta slikarka i angažovani intelektualac Olja Ivanjicki (1931-2009) u emisiji Ostavština za budućnost, snimljenoj 1987. godine...
22:06
Emisija-omaž jednom od najznačajnijih filmskih reditelja jugoslovenskog crnog talasa, književniku i slikaru Živojinu Žiki Pavloviću (1933-1998).... Pametnik, u starom jeziku označava više od prisećanja. Međutim, za Živojina Pavlovića veoma je rano za pametnike. Danas, Pavlović je prisutan u svim generacijama, i to možda kao i nekad. Po svedočanstvu sagovornika - estetika i filozofija Pavlovićevog filma i u naše vreme oduševljava prevashodno gledaoce mlađih generacija. Oni stariji već ga se neposredno sećaju. Ipak, prirodno je da ga najbolje pamte njegovi najbliži, odnosno supruga Snežana i naslednici. Upravo oni, uz pomoć Pavlovićevih kolega Milutina Čolića, Ružice Sokić, Radoša Bajića, koji će pridodati pokoju reč i sa profesionalnog gledišta, učiniće da ovom emisijom sećanje na Pavlovića dobije svoj puni televizijski pamjatnik. Urednik emisije: Josip Babel, proizvedeno 2008. godine.
22:40
Dušan DŽamonja (1928-2009) Portret istaknutog jugoslovenskog i srpskog vajara, člana SANU.... Otac mu je bio filozof, književni prevodilac, školovan u Parizu. On je taj koji je odredio Dušanovu sudbinu, uveren da je njegova budućnost u umetnosti. Kada je Dušan imao sedam godina otac ga je zatekao kako popravlja udarenu bistu Dostojevskog koju je otkinuo iz kućne biblioteke. Tog dana otac je rekao „Dušan će postati vajar. Za vreme Drugog svetskog rata, kada je imao 15 godina, Dušan DŽamonja je krenuo u privatnu umetničku školu u Beogradu. Iz tog ratnog perioda jedini rad Dušana DŽamonje koji je sačuvan je glava Homera, koju je uradio po slici iz udžbenika. U jednom intervjuu kazao je da je na njega veliki utisak ostavio Ivan Meštrović i da je gledajući njegove skulpture, koje su mu izledale nestvarno, rešio da mora postati vajar. Nakon rata, u Zagrebu (1945) upisuje studije vajarstva. Po završetku studija kreće na prva putovanja u inostranstvo - Italija i Francuska, gde je u muzejima, crkvama i na javnim mestima, video dela velikih majstora, što je imalo veliki uticaj na njegov umetnički rad i izraz. Stvaralaštvo Dušana DŽamonje ostavilo je neizbrisiv trag u spomeničkoj arhitekturi Jugoslavije (Spomenik streljanima u Jajincima, Spomenik prosinačkim žrtvama u Zagrebu, Spomenik revolucije naroda Moslavine, Spomenik revolucije na Kozari, Spomenik žrtvama fašizma u Podhumu kod Rijeke i drugi). Dušan DŽamonja je imao i više samostalnih izložbi u SFRJ i širom Evrope, a bio je i učesnik brojnih reprezentativnih likovnih manifestacija u SFRJ i inostranstvu-bieanala u Veneciji, Antverpenu, Spoletu, San Marinu, Sao Paolu, Mediteranskom bienalu u Aleksandriji, Jadranskom bienalu u Riminiju, Trienalu u Beogradu.... Scenario Momo Kapor, reditelj Tibor Moldvaj, proizvedeno 1974. godine.
23:10
Serijal „Rokovnik“, je posvećen rok sceni SFRJ i najznačajnijim autorima i izvođačima najpopularnije muzike XX veka.... Naziv Rokovnik je igra reči. Rokovnik je mesto gde su zabeleženi najvažniji događaji u periodu od 1958. do 2000. godine. Serija je snimana nekoliko godina, na bitnim lokacijama na kojima je stvarana rok scena: u Beogradu, Zagrebu, Sarajevu, Kragujevcu, Puli, Rijeci, ljubljani, Novom Sadu i Skoplju. Tom prilikom, snimljeni su razgovori sa više od 300 učesnika i svedoka, i prikupljena je kompletna video-arhiva tog vremena, koja je prvi put prezentovana u serijalu.
23:37
Dušan Gojković-Na svoj način
00:00
Dvogled-Neobična zanimanja žena (R)
00:29
Dvogled-Mato Jakšić (R)
01:01
Karavan-Osvajanje kanjona Nevidio (R)
01:27
Dosije našeg vremena 1957. (R)
02:28
Neobavezno-Mlado beogradsko novinarstvo (R)
02:53
Stvaraoci-Judita Šalgo (R)
03:21
Ostavština za budućnost-Olja Ivanjicki (R)
04:06
TV feljton-Pametnik o Živojinu Pavloviću (R)
04:40
Portreti-Dušan DŽamonja (R)
05:10
Rokovnik-Rokenrol u Zagrebu (R)
06:00
Dvogled-Neobična zanimanja žena (R)
06:29
Dvogled-Mato Jakšić (R)
07:01
Karavan-Osvajanje kanjona Nevidio (R)
07:27
Dosije našeg vremena 1957. (R)
08:28
Neobavezno-Mlado beogradsko novinarstvo (R)
08:53
Stvaraoci-Judita Šalgo (R)
09:21
Ostavština za budućnost-Olja Ivanjicki (R)
10:06
TV feljton-Pametnik o Živojinu Pavloviću (R)
10:40
Portreti-Dušan DŽamonja (R)
11:10
Rokovnik-Rokenrol u Zagrebu (R)
11:37
Dušan Gojković-Na svoj način (R)
12:00
Dvogled-Neobična zanimanja žena (R)
12:29
Dvogled-Mato Jakšić (R)
13:01
Karavan-Osvajanje kanjona Nevidio (R)
13:27
Dosije našeg vremena 1957. (R)
14:28
Neobavezno-Mlado beogradsko novinarstvo (R)
14:53
Stvaraoci-Judita Šalgo (R)
15:21
Ostavština za budućnost-Olja Ivanjicki (R)
16:06
TV feljton-Pametnik o Živojinu Pavloviću (R)
16:40
Portreti-Dušan DŽamonja (R)
17:10
Rokovnik-Rokenrol u Zagrebu (R)
17:37
Dušan Gojković-Na svoj način (R)
18:00
Uz dobar vetar nastavljamo tragom starine i posebnosti jadranskog plavetnila. Nakon ostrvlja napravićemo predah na Istri. Tamo ćemo se, uz Dragana Babića, zadržati u dve epizode.... Bogata istorija baštine ilirskog plemena Histri, preko rimskog perioda, germanskih najezdi, Mletaka, Habzburgovaca i italijanske okupacije, u ovoj epizodi, dopreće i do vremena Jugoslavije.
18:30
Drugi deo priče o Istri...
18:56
Treći deo priče o Istri...
19:23
Ova emisija čuvenog serijala „Karavan“, autora i urednika Miladina Kovačevića, posvećena je Tari i istoimenom kanjonu.... Ekipa Karavana je kanjonom Tare plovila splutinom a ne splavom. Bilo je to čudesno putovanje na kojem su kamere TV Beograd snimile sve lepote tog kraja.
19:49
Još jedan dragulj dokumentarnog programa RTS-a. Emisija se bavi situacijom u svetu u vreme rađanja ideje nesvrstanosti i uloge tadašnje Jugoslavije u tom procesu...
20:15
Koje zemlje su bili prijatelji a koje neprijatelji Srbije u 19 i 20 veku? Na koga se oslanjao Karađorđe? Ko nam je pomogao da dobijemo nezavisnost? Koji je bio interes velikih sila da 1918 godine podrže formiranje Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca? Šta su tada hteli Srbi a šta ostali narodi? Zašto su velike sile tokom Drugog svetskog rata prestale da podržavaju Dražu Mihailovića i dali podršku komunistima? Da li je raspad Jugoslavije devedesetih godina isključivo unutrašnje pitanje? To su samo neka od pitanja čije odgovore donosi dokumentarni film autora Slađane Zarić i reditelja Filipa Čolovića urađen u produkciji Informativnog programa RTS-a.... Dokumentarno-igrani film Na raskršćima istorije bavi se spoljno političkim položajem Srbije tokom poslednja dva veka, od 1804 godine kada je počela borba za slobodu srpskog naroda do današnjih dana. Kroz istorijski prikaz najbitnijih spoljno političkih događaja film nam pokazuje gde i kako je Srbija bila pozicionirana između velikih sila i kolika je bila uloga i značaj diplomatije u tome. Priču o dvovekovnoj diplomatiji Srbije donose nam eminentni srpski istoričari, akademici i profesori. O spoljno političkom položaju Srbije govore i engleski, francuski, ruski, austrijski i turski profesori istorije. Kroz rekonstrukciju događaja i korišćenje umetničkih slika i fotografija, film nam donosi vizuelizaciju Srbije u 19 i 20 veku - vidi se kako se Srbija razvijala od vazalne turske kneževine gde se sedelo na podu na jastucima do moderne demokratske kraljevine Karađorđevića.
21:45
Kao i njihovi preci s kraja 18. i početka 19. veka, Nastasijevići će ostati zapamćeni po svom izuzetnom umetničkom daru i bogatom stvaralačkom opusu. Živorada, Momčila, Svetomira i Slavomira ljudi su doživljavali kao celinu, kao Nastasijeviće.... Oni su nemali broj puta zajedno stvarali, ali su se svi slagali da je pokretačka i duhovna snaga porodice ipak bila samo u jednom od njih, u Momčilu Nastasijeviću, o kome se i dalje govori kao o zagonetnom pesniku. Momčilo Nastasijević je umro 13. februara 1938. godine posle duže bolesti u četrdeset četvrtoj godini. Potpun uvid u opus bio je moguć tek posle njegove smrti, kada je trudom Momčilove porodice i prijatelja objavljeno prvo izdanje sabranih dela, 1939. godine: Pesme, Rane pesme i varijante, Hronika moje varoši, Iz tamnog vilajeta, Rane priče, Drame, Muzičke drame, Misli i Eseji. Momčilo Nastasijević nije pripadao nijednoj književnoj grupi, nije se nametao tadašnjem javnom književnom životu, koji možda i nije bio spreman da prihvati originalnost njegovih poetskih stremljenja, što je za duži period uslovilo da pesnik ostane na margini srpske istorije književnosti. U emisiji govore: profesor Vladimir Dimitrijević, dr Vladimir Vukomanović Rastegorac, prof. dr Predrag Petrović, dr Bojan Jović, Olivera Stošić Rakić.
22:15
Dokumentarni film o slikaru Kosti Hakmanu (1899 – 1961) realizovan je u saradnji sa kulturnom medijskom mrežom “Rastko”.... Kao gimnazijalac u Tuzli, Hakman je pripadao pokretu Mlada Bosna i bio zatvaran posle atentata u Sarajevu. Završava studije u Beču, Pragu i Krakovu, a višegodišnji boravak u Francuskoj kruniše njegovo traganje za sopstvenim izrazom u krilu postimpresionizma. U Beograd donosi iskustvo evropskih slikarskih škola, pretačući ga u beogradski stil. Drugi svetski rat provodi u logoru u Nemačkoj, kao zarobljeni oficir jugoslovenske kraljevske vojske, ni tada ne prestajući da slika. Kao pedagog na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu, prenosi znanje mladima, braneći predratne vrednosti i poglede od devastirajuće partijske politike posleratne Jugoslavije. Scenarista: Zoran Stefanović Reditelj: Miljan Glišić Urednik: Dragan Ćirjanić Proizvedeno 2005. godine.
23:10
U stvaralaštvu Save Šumanovića (1896-1942), jednog od najznačajnijih slikara srpske umetnosti 20. veka, izdvajaju se dve celine: jedna, koja pripada mladosti i Parizu gde se školovao, druga – njegovim zrelima godinama, zavičaju i svetlosti sremskih pejzaža. U toj borbi između Pariza i Šida, kubizma i realizma, teorija i istinskog osećanja, zgusnuta je drama Šumanovićevog života i poezija njegovog slikarstva.... Za vreme Drugog svetskog rata Šid ulazi u sastav NDH. Ustaše su na Veliku Gospojinu 28. avgusta 1942. godine iz Šida odveli sto pedeset Srba među, kojima i Savu Šumanovića, u Sremsku Mitrovicu gde su ih, nakon mučenja, streljali 30. avgusta. Sahranjeni su u masovnoj grobnici. U emisiji su prikazana dela ovog izuzetnog umetnika koji je na listi 100 najznamenitijih Srba. Najveći broj njegovih slika čuva se u Šidu, u galeriji koja nosi njegovo ime. Slika „Kupačica“, koja se od 1927. godine nalazi u Muzeju Ežena Budena u Onfleru, Francuska, našoj kulturnog javnosti bila je nepoznata 85 godina. U čast Savi Šumanoviću ustanovljena je slikarska nagrada koja nosi njegovo ime. Autor: Mika Milošević Godina 1983.
23:39
U okviru serije „Iza naslova” gledaoci se upoznaju sa svetom koji se krije iza svojevrsne „ozbiljnosti” klasične muzike...
23:46
U okviru serije „Iza naslova” gledaoci se upoznaju sa svetom koji se krije iza svojevrsne „ozbiljnosti” klasične muzike...
00:00
Dvogled-Istra 01 (R)
00:30
Dvogled-Istra 02 (R)
00:56
Dvogled-Istra 03 (R)
01:23
Karavan-S Plutinom niz Taru (R)
01:49
Odiseja mira-Brod dobre nade (R)
02:15
Na raskršćima istorije-Dva veka moderne srpske diplomatije (R)
03:45
Porodične oaze građanske Srbije-Braća Nastasijević (R)
04:15
Obrazovno ogledalo-Životi Koste Hakmana (R)
05:10
Slikari i vajari-Sava Šumanović (R)