Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 2
06:24
Koncert za dobro jutro
07:05
Slagalica, kviz
07:28
Datum
07:35
Verski kalendar
07:45
Lajmet
07:51
Prelistavanje istorije - Uvođenje jedinstvenog jugoslavenskog TV programa odgođeno je, iz tehničkih razloga, za sredinu mjeseca decembra. Međutim, prvi zajednički program svih triju TV-studija (Beograd, Zagreb i Ljubljana) već je obavljen i to naveče uoči Dana Republike. U petak 28. novembra 1958. prenosila je Beogradska televizija iz Narodnog pozorišta u Beogradu svečanu akademiju održanu povodom 15-godišnjice Drugog zasjedanja AVNOJ-a. Akademiji je prisustvovao, uz ostale visoke rukovodioce, i predsjednik Republike Josip Broz Tito sa suprugom, a opsežan referat održao je predsjednik Savezne narodne skupštine Petar Stambolić. Svečanu akademiju prenosile su Zagrebačka i Ljubljanska televizija, pa tu emisiju možemo nazvati prvim zajedničkim programom Jugoslavenske televizije. Prijenos je tehnički potpuno uspio. - piše u 50. broju nedeljnikaRadio-televizija od 6. decembra 1958. Pet godina je ovaj nedeljni list za radiodifuziju izlazio u Zagrebu pod nazivom Jugoslovenski radio, a od 49. broja, pošto je obavljen prvi zajednički prenos, promenio je naziv u Radio-televizija. Novinar Studija B, Aleksandar Gajšek, pozvao je 24. februara ove godine autora Trezora na 'prelistavanje' u emisiju Jutro Studija B, sada je Gajšek bio gost Trezora i 'prelistavao' brojeve u kojima se najavljivao rad JRT-a. Novine su prelistavane u Muzejskom depou, u Aberdarevoj 1, gde se čuva Zbirka tehničkih uređaja, pa među tih 300 većih i manjih uređaju ima i nekoliko iz 1958. iz prve tehničke baze Televizije Beograd. Šta su akteri 'prelistavanja' čitali, a šta komentarisali - slušaćete i gledati u ovoj emisiji. - Učesnici: Aleksandar Gajšek, novinar RTV Studio B i autor serije Agape; Milena Jekić, urednik Zbirke tehničkih uređaja TVB-RTS; Bojana Andrić, autor Trezora - Snimatelj Milan Ilić, snimatelj zvuka Milan Đorđević, rasvetljivač Žikica Nikolić, saradnik-snimatelj Milena Jekić, organizator Gordana Grdanović, montažer Zorica Blagojev, autor Bojana Andrić - Snimano 14.11.2012, premijerno emitovano u Trezoru 28.11.2012; Redakcija za istoriografiju Dan Republike, iz serije Kocka, kocka kockica - Emisija je snimljena u vrtiću Bambi. Branko sa decom razgovara o tome šta je rođendan i ko sve može da ga ima. Razgovora se o grbu, himni, o zastavi. Branko ispred karte Jugoslavije, vodi decu na zamišljeno putovanje: kod graničara, u Postojnu, u Rijeku, Dubrovnik, Boku Kotorsku, na Lovćen, u železaru Zenicu, na žitna polja Vojvodine, na hidrocentralu Đerdap, na Ohrid. KUD Abraševuć izvodi igre svih naroda i narodnosti. Zbog ograničenog termina Trezora emisija je neznatno skraćena. - Učesnici: Voditelj Branko Milićević i deca iz vrtića Bambi - Urednik serije Biserka Pejović, scenarista Ljubiša Đokić, organizator Branka Minčić, filmski snimatelj Nikola Đurašković, reditelj Kamenko Kaluđerčić - Premijerno emitovano 26.11.1975, reprizirano u Trezoru 29.11.2002, 28.11.2012; Redakcija školskog programa, urednik Čedomir Mirković.
08:57
Garfild
09:23
Fintin
09:32
Saznajte kako zvuči koji instrument, kako je nastao, od čega se pravi i kojoj grupi instrumenata pripada. Kakve vrste orkestara postoje, zašto je harmonika duvački instrument. Kako je moguće da je saksofon drveni duvački instrument a pravi se od metala. Gledaoci će u serijalu imati prilike da čuju mini koncerte učenika srednje muzičke škole Kosta Manojlović, studenata FMU kao i izvođenja Big bend orkestra RTS, Vasil Hadžimanov benda, Benda Vladimira Konstatinovića i još mnogo zanimljivih izvođenja.U emisiji učestvuju deca, polaznici škole glume ART BEAT Nermina Ahmetovića i deca iz PPU Pegaz. Scenario i koncept emisije - Višnja Bradonjić, ilustrator je Dejan Mandić, glavni animator Ilija Zipevski, dizajn zvuka Goran Stifanić, direktor fotografije Slobodan Popović, montaža Dragan Uzelac, reditelj Nermin Ahmetović. Produkcija ART BEAT. Glasove dali: Noca - Mila Manojlović, Feliks - Nermin Ahmnetović. 7. epizoda: Udaraljke Šta su opnozvučne, metalozvučne, a šta drvozvučne udaraljke. Koji sve instrumenti pripadaju ovim podvrstama udaraljki. Od čega je koza razapeta na udaraljkama i kako se sviraju ovi instrumenti, saznaćete u ovoj epizodi. Zahvaljujući studentima FMU, čućemo kako zvuče instrumenti koje ne možemo često čuti - marimba, ksilofon, vibrafon, timpan.
09:43
Za svakog đaka škola je noćna mora, a za Lava pravi horor! Lavu je hitno potrebna Vukina pomoć oko pisanja domaćeg rada iz istorije, ali sad kad mu treba - Vuka se ne odaziva. Vuka ima pametnija posla, pozira poznatom holandskom slikaru Vermeru... Ali Lav je uporan u nameri da ga Vuka primi i upada njenu sobu. Iznervirana što je omeo u poziranju, Vuka pokazuje Lavu kako je njegovo poimanje horor škole mala maca u odnosu na ono što se dešavalo u školi u prošlosti. Pozivajući se na priče Vuka Karadžića, Vuka će Lavu ispričati tri priče o disciplinovanju učenika. A kako bi cela priča bila upečatljivija, Vuka se potrudila da uz pomoć gostiju iz prošlosti deo šarma stare škole Vuk oseti i na svojoj koži.Glumci: Lenka Petrović i Dragan Sekulić Urednik: Blaženka Bijelić Scenaristi: Marko Pištalo i Kristina Đuković Kompozitori: Ljubičice - Vuk i Petar Stevanović Direktor fotografije: Marko Mikić Reditelj: Milica Soldatović Mikić.
09:56
Na skriveno te vodim mesto: Branko Janković
10:23
Teslin narod 2
10:48
Melanom
11:14
Znanje imanje
12:15
22. Gitar art festival: Amalia Miler i Gudački orkestar Makris
12:50
Verski kalendar
12:52
Datum
13:00
Sednica Skupštine Srbije, prenos
13:12
Do, re, mi
13:23
Muke jednog Lava
13:36
Eko perspektive
14:00
Tajne internata za plemićke kćeri, serija
14:48
Plava krv, serija
15:32
Rani kadrovi: 013 Maša Miljković, TV film
16:01
Datum
16:08
Verski kalendar
16:22
9. Festival narodne muzike Dragiša Nedović
17:25
On se tereti za ubistvo 13 albanskih civila u selu Slovinju 15. i 16. aprila 1999. godine. Porodica Stanišić tvrdi da je Goran potpuno nevin završio u zatvoru u Podujevu. Porodica Stanišić iz Slovinja kod Lipljana izbegla je u junu 1999. godine u Mladenovac, gde su sami napravili kuću. Imovinu na Kosovu i Metohiji nisu prodali, ali njihovu i sve druge srpske kuće u tom selu Albanci su srušili. Najveća nevolja zadesila ih je 2019. godine, kada je Goran na administrativnom prelazu priveden. Stanišići su u Slovinju važili za uglednu i bogatu porodicu, koja se bavila transportom. Osuđeni Goran je po zanimanju vozač.Bio je tokom ratnih dešavanja rezervista u policijskom voznom parku u Lipljanu, ali zločin za koji ga kosovski sud tereti nije počinio, tvrdi njegova porodica i da je to istina znaju i susedi Albanci, koji u strahu za svoju bezbednost, ćute, kaže supruga Sonja koja sa troje dece čeka da se ispravi velika nepravda. U istoj situaciji našlo se više srpskih porodica čiji su bližnji pred kosovskim sudom osuđeni za dela koja nisu počinili. Navode, da je bilo žrtava i sa jedne i sa druge starane, ali za to moraju da terete i kažnjavaju prave počinioce, a ne nevine ljude. Zlatan Krstić, koji je uhapšen 2019. godine u Uroševcu zbog sumnje da je počinio navodni ratni zločin na Kosmetu pred sudom privremenih institucija u Prištini prvostepeno je osuđen na četrnaest i po godina zatvora. Njega taj sud tereti za ubistvo četvoro Albanaca, iako je u vreme zločina Zlatan Krstić živeo u Kragujevcu.Porodica Krstić pokušava da se izbori za pravdu i istinu, ali sud njihove dokaze ne uzima u obzir. Porodica Krstić više od dve decenije živi u Korićanima kod Kragujevca. U rodno Nerodimlje kod Uroševca ostala je sva njihova imovina, koju je mnogo puta obilazio Zlatan Krstić. Problem je nastao iznenada 2019. godine kada je otišao po lična dokumenta u Uroševac kada su ga po izlasku iz opštinske zgrade priveli, zbog navodnih ratnih zločina 1999.godine. Uz podršku rodbine i prijatelja Krstići se bore da prebrode pretešku situaciju u koju su se nepravedno našli.Neshvatljivo je da kosovski sud nije uvažio činjenicu koja nesporno dokazuje da je Zlatan Krstić žitelj Kragujevca i da fizički nije bio u vreme sukoba na tlu Kosova i Metohije. Advokati koji zastupaju okrivljene Srbe kažu da je rešenje da međunarodna zajednica koja je i dalje prisutna na KiM vrati princip rada koji je uveo Unmik 2000. godine da za ovu vrstu krivičnih dela sude neutralne sudije-stranci ili da takva suđenja izmestimo u specijalizovana veća u Hagu koja vidimo počinju da rade. Dok se to ne dogodi, ostaje otvoreno pitanje koliko će se još nevinih ljudi naći u bezizlaznoj situaciji. Upućeni kažu da postoje tajni spiskovi sa osobama srpske nacionalnosti i to je jedan od glavnih razloga zbog čega je procenat povratka prognanih Srba na Kosovu i Metohiji simboličan. Autor emisije: Svetlana Vukmirović Snimatelj Goran: Koprivica Tonski snimatelj: Miroslav Radišić Rasveta i vozač: Dalibor Milutinović Montaža: Goran Tomić.
17:50
I doslovno, ta priča otpočela je sa filmom. Akademiju za pozorišnu i filmsku umetnost, odsek filmske režije, Brtka je završila u Beogradu 1959. godine. Zatim odlazi u Rim, gde upisuje slikarstvo na Akademiji lepih umetnosti i radi različite poslove na području filma - kao pomoćnik i sekretarica režije, animator, scenograf, kostimograf. Takođe, delovala je u okviru dve međunarodne umetničke grupe: Iluminasion, čiji je osnivač Japanac Nobuja Abe, i u sklopu međunarodnog pokreta umetničko-aktivistčćkog karaktera Biro za preventivnu imaginaciju. Tokom više decenija, aktivni je učesnik rimske i jugoslovenske/srpske umetničke scene. Njeno stvaralaštvo u domenu vizuelnih umetnosti odvijalo se u znaku stalnih konsekventnih promena - od postenformela, do novih postmodernističkih tendencija, u mediju slikarstva, vezenih slika, skulptura, animacije, filma. Bavila se i modnim dizajnom. Šest stvaralačkih decenija Mire Brtke odvijalo se u znaku multikulturalnosti, dok je njen stvaralački tok imao odlike reke ponornice.Retrospektivna izložba Mire Brtke, koja je pod naslovom Refleksije održana ovog proleća u Muzeju grada Beograda, i prateća reprezentativna, dvojezična monografija, repozicioniraju njeno stvaralaštvo u srpskim i međunarodnim okvirima. O ličnosti i stvaralaštvu Mire Brtke u emisiji govore istoričari umetnosti: dr Ješa Denegri, Olivera Janković, Sava Stepanov, Selena Andrić, Miroslav Rodić, istoričar mode Stefan Žarić i galerista Ivan Mitić. Urednik i srenarista: Danijela Purešević Snimatelj: Dragan Lapčević Montažer: Marko Tisovec Režija: Marko Šotra.
18:25
Metamorfoze: Nikita Milivojević
18:57
Lajmet
19:03
Tajne internata za plemićke kćeri, serija
19:55
Očaravajući Peking živa je priča o Pekingu i Kini dvadesetog veka, kao i o hiljadama godina dugoj istoriji kineske civilizacije. Gledaoci RTS-a dobiće priliku da upoznaju novi šarm stare prestonice, koja ne zaboravlja elemente bogate istorije dok se priprema za Zimske olimpijske igre 2022, zahvaljujući kojima će postati prvi grad organizator i zimskih i letnjih Igara.Očekuje nas uzbudljivo putovanje kroz moderni Peking, čiji žitelji žive kineski san o pomlađivanju nacije, čemu je doprineo ubrzan razvoj i otvaranje zemlje prema svetu. Upoznajući predivni Peking i pekinški životni stil, gledaoci će dobiti jasniju sliku o modernoj Kini, koja se bori za sve dominantniju poziciju na globalnoj političkoj, ekonomskoj, ali i kulturnoj sceni.Očaravajući Peking jedan je od najgledanijih dokumentarnih serijala posvećenih kulturi, načinu života, tradiciji i urbanom ritmu jedne od najživopisnijih svetskih metropola, u kojoj živi više od 20 miliona stanovnika. Dokumentarni filmovi u produkciji Televizije Peking, koji su oduševili gledaoce širom Evrope, otkriće nam tajnu uspeha savremene Kine, ali i novi šarm ove dugovečne civilizacije sa kojom nas je još krajem 13. veka povezao Marko Polo, utirući put savremenim kulturnim vezama na novom Putu svile.Serijal, koji gledamo od 16. novembra utorkom u 20h na RTS 2, u dvadesetak nastavaka donosi nam zanimljive priče o stanovnicima Pekinga, o šarolikosti njihove kulture, o prirodnim lepotama glavnog grada Kine, o promenama koje su se događale proteklih decenija, a u kojima je Kina postala svetska ekonomska sila.
21:00
Ženski raj, serija
21:47
Kroz crvotočinu sa Morganom Frimenom
22:36
Naučni portal
23:10
Muzička redakcija Radio televizije Srbije, za ovo izdanje izabrala je da autor pesme bude Aleksandra Kovač koja je uradila i tekst i muziku pod nazivom Ponovo zajedno a izvode je mladi pevači Irina Arsenijević i Ilija Mihailović.Za pesmu kao deo audio-vizuelne zbirke, spot je režirao Petar Stanojlović, direktor fotografije je Bojan Rakić, a plesne uloge dodeljene su članovima ansambla Una Saga Serbica.Urednik projekta za Srbiju je Silvana Grujić, urednik spota Tijana Lukić, a dokumentarni film o Novoj evropskoj pesmarici 2021 rađen je u produkciji Francuske televizije. Pored Srbije u projektu su učestvovale Austrija, Rumunija, Norveška, Portugalija, Kazahstan, Francuska i Slovenija. Link za spot: https://youtu.be/ZTZAwAD1C3g.
00:09
Fauda, serija
00:47
Lajmet
00:52
Ana Ćurčin
01:47
Znanje imanje
02:42
Trezor
03:45
Kroz crvotočinu sa Morganom Frimenom
04:28
Pravo na sutra: Krivi bez krivice
04:53
Eko perspektive
05:17
Naučni portal
05:44
Nova evropska pesmarica 2021.
06:31
Koncert za dobro jutro
07:17
Slagalica, kviz
07:42
Datum
07:48
Verski kalendar
07:58
Lajmet
08:04
Press Tito - Na Petom međunarodnom konkursu televizijskih reportaža o aktuelnim vestima, u Kanu, 1969. goodine , u zvaničnoj konkurenciji za nagradu sa ovom reportažom snimljenoj u Jajcu novembra 1968. godine našao se naš reditelj Dimitrije Stančulović. U Borbi, 06.04.1969, Dimitrije Stančulović je izjavio: ''Reportažu sam snimio gotovo pod nemogućim uslovima. Deset minuta pred sam početak konferencije za štampu otkazao nam je mikspult. Morali smo, dakle, da radimo bez onih pretapanja, koja su neophodna u takvim prilikama ili da se brzo odlučimo da idemo samo na rezove. Velika je sreća što ranije nismo planirali neke usputne reminiscencije, inače bi sve ispalo grubo i kao sekirom tesano. Draž i kvalitet reportaže je u tome što predsednik Tito nije znao pita ¬ nja unapred, i što je na licu mesta morao da reaguje munjevito kao i naše kamere na sva ta zapitkivanja 160 naših i stranih novinara. Dakle , kvalitet je u toj neposrednosti, svežini i autentičnosti. Jer , samo posle 30 minuta emitovali smo reportažu za 15 stranih televizijskih centara, članica Evrovizije...'' - Realizovali: Vesna Ignjatović, Milka Danilović, Zorica Blagojev, Bojana Andrić - Premijerno emitovano u Trezoru 29.11.2004, Redakcija za istoriografiju, odgovorni urednik Bojana Andrić Komentar istoričara - Istoričaru prof. Ljubodragu Dimiću poslali smo snimak konferencije za štampu koja je održana u Jajcu, na petnaestogodišnjicu Drugog zasedanja AVNOJ-a, na kojoj je učestvovavao veliki broj novinara iz zemlje i sveta. Dimićev komentar snimili smo, u Galeriji SANU na izložbi Slika slici - evropski pop-art i figurativno slikarstvo Šezdesetih i Sedamdeseti, zaklonjeni od pandemijske opasnosti, ispred slike Miće Popovića Otkrivanje Brojgela. Profesor Dimić voli da komentariše stare dokumentarne TV snimke jer i sam otkriva na njima detalje i skrivena značenja koja se ne mogu saznati samo na osnovu pisanih dokumenata, pa koristi od toga imamo svi: istoriografija, Trezor, gledaoci. A akademik Dimić počinje ovako: Na konferenciji za štampu, odgovarajući na 17 ili 18 pitanja, Broz odgovara na pet ključnih evropskih tema te 1968. godine: Čehoslovačka, podela velikih sila SSSR - SAD i pozicija Nesvrstanih, Nemačko pitanje, Bilans bliskoistočne krize, jugoslovensko okruženje a tu je težište na pitanje Grčke... No, Broz nije propušta da odgovori na pitanja koja se tiču unutrašnjih odnosa, nerazdvojno povezanih poput spojeni sudovi sa spoljnom politikom... Te su teme: demokratski okvir i putokaz kuda će krenuti Jugoslavija posle te 1968, Studentski nemiri, samopuravljanje i njegova budućnost, pitanje radničkih saveta, zatim Kosovo i Metohija - odraz onog što se dešava kao posledica demonstracija u Prištini, pa stalne teme unutar Saveza komunista... - Učesnici: Prof. dr Ljubodrag Dimić, akademik; sagovornik Bojana Andrić - Snimatelj Aleksandra Delibašić, montažer Nada Dodig Zildžić, autor Bojana Andrić - Snimano 24.11.2021, premijerno emitovanje; Redakcija za istoriografiju Konferencija za štampu, Jajce 1968 - snimak konferencije za štampu Predsednika FNRJ Josipa Broza sa inostranim i domaćim novinarima, snimala je ekipa Televizije Sarajevo koja je snimala i sva druga dešavanja na Dan republike, te prosleđivala u JRT mrežu JRT. Televizija Beograd čuva u svom programskom arhivu jedan deo tog materijala. - Učesnici: novinari i dopisnici iz Jugoslavije i sveta, konferenciju vodi Sekretar za informacije Savezne skupštine Jugoslavije Jovan Marinović, prevodilac Nikola Čajkanović - Realizacija: kamere M. Margetić, V. Divjak, Lj. Nikolić, M. Knežević; slika J. Dodik; magnetoskop ing. M . Štambuk, Z. Koro; ton T. Šikić; mikroman B. Macanović, režija Dimitrije Stančulović; Televizija Sarajevo - Snimak direktnog prenosa iz novembra 1968, Televizija Sarajevo; reprizirano u Trezoru 29.11.2004. Addenda iz Trezora - odlomak iz emisije Šta je pesnik rekao. U godini kada se obelažava dvadesetogodišnjica Drugog zasedanja AVNOJ-a, pozvani su u Jajce pesnici iz iz svih republika i pokrajina da govore svoje stihove. U ovom odlomku gledaćete: pesnik Božidar Šujica u Muzeju Drugog zasedanja AVNOJ-a, stojeći pored slike omiljenog pesnika Vladimira Nazora govori o kako se posle 20 godina, pesnici iz svih republika nalaza na istom istorijskom mestu. Pesnik Duško Trifunović pored velikog vodopada u Jajcu govori svoje stihove Sekretar opasnog kometeta. - Scenarista i reditelj Vladimir Andrić - Emitovano 29.11.1973, Redakcija dramskog programa, urednik Vasilije Popović.
09:06
Garfild
09:32
Fintin
09:43
Teslina genijalnost se ne ogleda samo u dubini prodiranja u tajne prirode, već i u širini interesovanja. Tesla je ostvario mnogo originalnih patenata, međutim broj patenata je jedno merilo kreativnosti i plodnosti izumitelja, ono što je mnogo važnije, jeste njihov kvalitet i značaj za budućnost civilizacije. Serijal od 10 emisija koje traju do 15 minuta predstavio bi najznačajnije pronalaske Nikole Tesle (otkriće obrtnog magnetskog polja, polifazni sistem sinhroni i asinhroni motori, rat struja, generatori visokofrekventnih struja, radio, iks zraci, radioupravljanje, turbine, pumpe bez lopatica...) kao i njihov uticaj na promenu dotadašnjeg čovekovog života i rada i značaj za razvoj i unapređenje sadašnjice. Osim ovog dokumentarnog dela u svakoj emisiji imali bismo igrane sekvence koje se odnose na neke zanimljivosti iz Teslinog života a vezani su za dati pronalazak. Sedma epizoda serije Pre i posle Tesle nosi naziv: Daljinsko upravljanje. Kao i svi veliki naučnici, Tesla je bio uzbuđen kada bi otkrio nešto novo ali i svestan da većina pronalazaka, pored toga što mogu da budu korisni i olakšaju svakodnevni život, nažalost mogu da budu primenjeni i u vojne svrhe. Tako je bilo i sa Teslinim pronalaskom daljinskog upravljanja pomoću radio talasa... O svim ovim zanimljivostima saznaćete u ovoj epizodi. Urednik: Tanja Čanić-Mlađenović Stručni tekst: akademik Aleksandar Marinčić Scenarista: Branko Dimitrijević Reditelj: Slobodan Ž. Jovanović Glumci: lik Nikole Tesle - Saša Joksimović, Vlada Kerkez, Jadranka Nanić.
09:56
Vlogovanje
10:00
Sednica Skupštine Srbije, prenos
10:10
Nauka 50: Srce
10:38
Pravo na sutra
11:03
RTS ordinacija
12:04
Šlomo Minc
12:49
Datum
12:55
Verski kalendar
13:06
Pre i posle Tesle
13:22
Vlogovanje
13:30
Naučite kako da pređete put od ideje do preduzeća, kako se osniva firma. Saznajte koje su zakonitosti poslovanja. Ovladajte veštinama komunikacije i prezentacije. Kako unaprediti sebe i postati uspešan.O tome vam u Tranzioniku govore profesionalni treneri i instruktori top menadžmenta vodećih srpskih kompanija. Samo na RTS-u put do uspeha! Urednik Zoran Živković.
14:00
Tajne internata za plemićke kćeri, serija
14:46
Plava krv, serija
15:29
Ženski raj, serija
16:13
9. festival narodne muzike Dragiša Nedović
17:25
Trag
17:55
Teslafy me
19:05
Lajmet
19:10
Tajne internata za plemićke kćeri, serija
20:00
Od filmova U zmajevom gnezdu do Kung-gu pande, preko mnogih između, Filmovi besa predstavljaju neke od najvećih ratnika sa ekrana, kao i legende i pravila žanra, kao i mnoge druge zanimljivosti.Režija: Endru Korvi i Endru Robinson.
21:26
Ženski raj, serija
22:20
Emisija sadrži kritičke osvrte na seriju Advokado, zatim, na međunarodni pozorišni festival Dezire održan u Subotici, na novi album američke kantautorke Ejmi Men, i na knjigu poljske spisateljice Salće Halas Potop. Biće reči o međunarodnoj izložbi Slika slici - evropsko figurativno slikarstvo šezdesetih i sedamdesetih godina u Galeriji SANU i Kući legata, zatim, stvaralaštvu pionira grafičkih komunikacija Milošu Ćirću, kao i izložbi posvećenoj jubileju dva veka od rođenja dubrovačkog književnika, istoriografa, prevodioca i diplomate Meda Pucića, koja je priređena u biblioteci Srpske akademije nauka i umetnosti.Gost emisije, sa kojim razgovara Ana Marija Grbić, je pesnik, prozaista, publicista i dramski pisac, Enes Halilović. Urednik emisije: Danijela Purešević Autori rubrika: Ana Tasić, Zorica Kojić, Ivan Velisavljević, Marija Nenezić, Jovana Janković, Jasmina Mijić, Danijela Purešević Reditelj: Ivan Bukvić.
23:17
Empathy Soul Project je zrenjaninski sastav koji ima upečatljiv stil i izraz, zato su 2016. osvojili 2. mesto na Bunt Rok Festivalu. Nakon spotova za bendove Kora i Lagana Sreda, koji su nastali zahvaljujući saradnji Organizacije muzičkih autora Srbije - Sokoj i našeg festivala, u Buntu ćete imati priliku da pogledate premijerno spot za pesmu Killing the Muse sastava Empathy Soul Project. Od Nenada Radakovića, frontmena, pevača i gitariste, i Radeta Radojčića, basiste i pratećeg vokala, saznaćete kako je bilo na snimanju spota u Vršcu, Centru Millennium i prostoru Studio.Fondaciju Plan B su osnovali muzičari za muzičare kako bi pomogli kolegama u teškim životnim situacijama kojima je potrebna materijalna pomoć. U Buntu ćete čuti pesmu Zrno čarolije Zvonimira Đukića Đuleta, koja je nastala u oviru inicijative Plan B, a naš gost je Dragi Jelić, osnivač, pevač i gitarista YU grupe, koji je takođe u okviru ove inicijative otpevao i odsvirao pesmu Zagledan. U najnovijoj emisiji, predstavićemo vam i drugi singl Lice ulice Nikole Čuturila, kao i priču iza ove pesme, sa albuma Priče iz depoa, koji možemo da očekujemo krajem ove godine. Svakodnevica često obmanjuje i zaboravljamo da život nije konstanta. Samo trenutak je dovoljan da se životne okolnosti promene iz korena. Gost Bunta je i Jugoslav Nikolić, reditelj filma Beskućnik dendi.U najnovijem Buntu, pozivamo vas i na mini festival Gastarbajter in Film & music koji predstavlja Gete-institut Beograd, a održaće se u subotu, 4. decembra na Dorćol Placu sa početkom u 17 časova. Posetioci će moći da pogledaju dokumentarni film Here We Move Here We Groove u režiji Sergeja Kresa, ali i da uživaju u koncertima bendova ShazaLaKazoo i BalkanBeats Soundsystem sa gostima. Autor emisije: Branka Glavonjić Novinar i voditelj: Stefan Jovčić.
23:48
Fauda, serija
00:35
Lajmet
00:40
Studio 6: Fish in oil
01:49
RTS ordinacija
02:44
Trezor
03:44
Azra, film
05:20
Studio 6: Fish in oil
06:17
Koncert za dobro jutro
07:05
Slagalica, kviz
07:30
Datum
07:35
Verski kalendar
07:45
Lajmet
07:50
JRT: Sećanja - Odbor za prosvetu Saveznog izvršnog veća obrazovao je Komisiju za pitanja uvođenja televizije u Jugoslaviju, te pored Radio Beograda, Zagreba, Ljubljane, Jugoslovenske radiodifuzije i elektroindustrije, za uvođenje televizije u Jugoslavlji zainteresovali su se i organi vlade, pa se u tom pogledu 1955/56 može označiti prelomnom godinom kod nas, a u Evropi su te godine bile u pogonu 92 televizijske stanice u 21 zemlji. Prvi, sasvim skroman odašiljač od 500 vati izgraden je na Sljemenu i 15. maja 1956, gledaoci iz Zagreba mogli su pratiti inostrani TV-program, na televizorima postavljenim po gradu na javnim mestima u ogranicenom trajanju primani su najpre austrijski programi, a zatim i italijanski. Na Dan Republike, 29. novembra 1956, Zagrebačka televizija prešla je na redovno emitovanje,eksperimentalnog programa. U Beogradu je zvanično otvaranje TV studija izvršeno je 23. avgusta 1958, a treći jugoslovenski TV studio otvoren je nepuna dva meseca kasnije, u Ljubljani, 11. oktobra. Iako su prve inicijative bile odvojene, počev od 1955, na izgradnji televizije u Jugoslaviji radilo se planski. 1957/58 , postavljena su četiri predajnika: dva u blizini Beograda (Crveni Čot na Fruskoj Gori i Avala) i po jedan kraj Zagreba (Sljeme) i Ljubljane (Krvavec). Oni su pokrivali teritoriju naseljenu sa oko četiri miliona stanovnika. Izgrađena su u tri glavna studija u Beograd, Zagreb, Ljubljana - koji su, uz ostalo, opremljeni i sa po jednim reportažnim kolima. Izgradnjom releja Sljeme-Krvavec, Sljeme-Papuk-Majevica, Crveni Čot-Avala omogućeno je uvođenje zajedničkog TV programa u koji su uključena sva tri studija. Prvi zajednički program jugoslovenske televizije izveden je, na današnji dan, 28. novembra 1958. godine, što je svakako najznačajniji dan u njenom razvitku. JRT je od prvog dana član Evropske Unije za radiodifuziju. Ekipa Trezora obilazi prostorije u ulici Borisa Kidriča (sada Beogradska), br. 70 gde je na I spratu najduže radila organizacija JRT i gde u dan danas radi slična organizacija (UJRT) na sličnim poslovima... spominju se imena generalnih sekretara, direktora, službenika, stalni projekti koje je organizavola JRT, anegdote... - Učesnici: Milan Vukos, Aleksandar Luj Todorović, Miloš Šoć, Snežana Ugričić, Eva Pavlović Vidović - Urednik israživač Vesna Ignjatović, snimatelji Veljko Jevtović, Branko Pelinović; asistenti snimatelja Dušan Nikolić, Vladimir Vesković; snimatelj zvuka Jovanović Ljuba, mikromani Boško Semiz, Nenad Mišić; rasvetljivači Miodrag Vrhovac, Zoran Đorđević; organizator Meli Filipović; realizator Nataša Janjuz; grafička obrada Goran Ergarac, montažer Zorica Džabić, urednik - Snimano 17. maja i 8. juna 2006, premijerno emitovano u Trezoru 28.11.2006, reprizirano 27.11.2017; Redakcija za istoriografiju Od Telegrafa do Televizije, Prenošenje poruka, četvrta epizoda - U prethodnim epizodama govorilo se o najprimitivnijim načinima prenošenja poruka pa do kurira na konjima i poštanskim kočijama. U ovoj, poslednjoj epizodi, govori o prenošenju poruka uz pomoć električne energoije, električnog impulsa, elektro-magnetskih talasa: telegraf, telefon, teleprinter, telefoto, kablovske, bežične, radio i satelitske veze. Samjuel Morze, američki fizičar je 1837. godine konstruisao prvi električni telegraf koji koristi specijalnu azbuku sastavljenu od crtica i tačkica, pomoću koje se moglo u jednom trenutku preneti 80-100 znakova. Prva telegrafska linija osnovana je 1844. u SAD a već 1855. jedna takva linija je povezivala Beograd sa Kragujevcem i Aleksincem, a preko Zemuna sa Evropom i svetom. Prvi telefoni u Srbiji pušteni su u rad 1882. godine , a naš naučnik Mihajlo Pupin je izumeo tkz. Pupinov kalem i time omogućio razvoj telefonije. Prve radio-stanice u Evropi nastaju početkom dvadesetih dodina 20.v. Prva radio-stanica u Jugoslaviji osnovana je u Zagrebu 1926, a zatim u Beogradu 1929. godine u današnjoj zgradi SANU. Nakon pronalaska tzv. mehaničkog sistema televizije 1926. godine jedan novinar je prokomentarisao: Televizija će naći mnogo različitih primena da ćemo se čuditi kako smo bez nje mogli biti. Najzad , naglo posleratno širenje televizije prati i razvoj satelititskih veza. Prenos prve TV emisije iz Amerike u Evropu omogućio je satelit Telestar 1962. godine. U emisiji je predstavljen ceo tehnološki lanac po kojem funkcioniše televiziji, najsavremenije sredstvo komunikacije. - Realizacija: Kamenko Katić, Spomenka Nedić, Nikola Stanković - Proizvedeno 1976, reprizirano u Trezoru 28.11.2006, 17.05.2012, 02.08.2012; Redakcija školskog programa.
08:50
Garfild
09:20
Fintin
09:30
U tome im pomaže grupa srednjoškolaca i studenata koji govore o tome koliko se i koja vrsta literature najviše čita, koji su žanrovi njima najzanimljiviji, koliko je književnost vezana za druge umetnosti i medije, šta se promenilo u odnosu na prethodne generacije, a šta je ostalo isto. Svaka emisija ima određenu temu. Sastoji od nekoliko segmenata, svakoj emisiji poseban pečat daje i zanimljiv gost, a prilozi približavaju temu na osoben način. Nova epizoda bavi se odnosom knjige i marketinga. Učesnici će govoriti o tome koliko im je važan vizuelni identitet knjige, da li mogu da ih privuku korice knjige, čime se sve izdavači služe da bi privukli čitaoce, kako mogu da zvuče reklame za knjige, a kako izgledaju promocije - na ova i druga pitanja odgovore će dati učesnici serije Čitalište - čitate li išta?.
10:00
Edu global
10:25
Eko perspektive
10:50
Trag
11:20
TV lica... kao sav normalan svet
12:10
SO RTS: Čajkoviski - Simfonija br.3
13:05
Čitalište
13:35
Tehologije i mi: Mobilno bankarstvo
14:00
Tajne internata za plemićke kćeri, serija
14:50
Plava krv, serija
15:40
Ženski raj, serija
16:30
Trubom kroz Srbiju: Dejan Petrović i prijatelji
17:15
Gluvi barut, film
19:10
Lajmet
19:15
Tajne internata za plemićke kćeri, serija
20:05
Datum
20:15
Film istražuje duboke traume koje pogađaju mašinovođe, nastale usled nesreća na železničkim šinama. Neki od njih su pregazili preko 20 ljudi tokom svoje karijere, od čega su većina bili slučajevi samoubistva.Režija: Igor Toholj.
20:45
U nesreći u kojoj je poginuo njegov kolega, prvog radnog dana na novom poslu pregazio ih je voz. Njegov pogled na život je obeležen ovom tragedijom, iako se u potpunosti rehabilitovao. Ipak, on često sebi postavlja pitanja koja opterećuju i počinioca i žrtvu do kraja života.Režija: Igor Toholj.
21:00
Ženski raj, serija
21:50
Njujork, 2000. godine. Maskirana utvara nedavno preminulog direktora korporacije Danska prikazuje se Hamletu i ispriča mu o gnusnom ubistvu, zahtevajući osvetu. Ubicu imenuje kao Klaudija, novog direktora korporacije, Hamletovog strica, a sada i očuha. Hamlet mora da utvrdi da se zaista radi o njegovom ocu i da je Klaudije zaista ubica. Ne bi li isprovocirao Klaudijevu savest, Hamlet mu pušta film o ubistvu. Klaudije shvata da mu je Hamlet pretnja i koristi Ofeliju, Hamletovu ljubav, protiv mladića... Uloge: Itan Houk, Kajl Maklahlan, Dajen Venora, Sem Šepard, Bil Mari, Lijev Šajber... Režija: Majkl Almerejda.
23:45
Iza horizonta: Koncert u čast Lazaru Ristovskom
00:40
Lajmet
00:45
TV lica... kao sav normalan svet
01:30
Trezor
02:30
Hamlet, film
04:20
Trubom kroz Srbiju: Dejan Petrović i prijatelji
05:05
Iza horizonta: Koncert u čast Lazaru Ristovskom