Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS Nauka
06:02
Svet i nauka
06:07
Trag u prostoru:Zelene kapije Kopaonika
06:32
Velikani:Miloš Crnjanski
07:00
Kroz crvotočinu sa Morganom Frimenom: Može li neko da provali u naš um
07:47
Očima prirode:Održiva arhitektura
08:00
Radoznali:Trinaesta emisija
08:24
Svet i nauka
08:29
Nauka u pokretu:Industrija 4.0
08:56
Visoki renome Instituta u zemlji i okruženju potvrđuju brojne i vrlo značajne reference. Institut je radio na izgradnji brojnih hidrotehničkih objekata u Republici Srbiji, na prostoru bivše Jugoslavije i širom sveta, a zahvaljujući znanju svojih inžinjera mnogobrojne studije, planovi, projekti, kao i strateški i planski dokumenti u oblasti upravljanja vodama su doneseni i uspešno sprovedeni.
09:25
Rečnik ekologije:Ekološki otisak
09:29
Ne propustite priliku da se opustite, ali i zamislite uz njihovu visprenost, staloženost, njihova vesela lica, ali i dozu sete, jer izolacija za onog ko živi na selu ne prestaje..
09:55
Svet i nauka
10:00
Kineski mega projekti:Podzemna železnica u Pekingu
10:55
Velikani srpske Vojvodine:Somborci Jovan Joca Lalošević
11:00
Igre koje su srušile carstva:Egipat-raskoš i izdaja
11:53
CPN: Priče iz Mejkersa- model hidroturbine
12:01
Naučnici su uzorak atoma uspeli da ohlade skoro do apsloutne nule. To znači da su bili na manje od milijarditog dela Kelvina od apsolutne nule. Sada znamo da je reč o novom stanju materije koje na višim temperaturama ne postoji. Ovi rezultati došli su nakon nebrojenih eksperimenata koji su već pionirska otkrića.
12:30
Kolika je svest društva i odgovornost naučnika, inžinjera i lekara, za sve ono što im društvo nameće i kakav je odnos javnosti i medija prema nauci i tehnologiji.
13:00
Kroz crvotočinu sa Morganom Frimenom: Može li neko da provali u naš um
13:43
Svet i nauka
13:48
Eko art :Tkanine
14:00
Radoznali:Trinaesta emisija
14:26
Zanimljivo je da je lak za nokte kakav danas poznajemo u vezi sa automobilskom industrijom. Nortam Voren, 1917. godine, inspirisan farbom za automobile pravi prvi tečni lak za nokte, koristeći nitrocelulozu. Svet je te godine istina bio zabavljen prečim stvarima, pa se njegov proizvod probio na tržište tek 1927, kada je napravio lak na bazi acetona.
14:30
Edu global
14:55
Životinje u carstvu metafora: Slon
15:10
U ovoj emisiji serijala „Dobro je... dobro je znati govorimo o gubitku mineralizacije kostiju koji kada postane hronična bolest u velikoj meri remeti kvalitet života. Kako živeti sa osteoporozom i kako sebi olakšati kretanje - to su pitanja koja svakodnevno sebi postavljaju oni koji imaju ovaj problem.
15:34
O ovom materijalu koji spada u najuži krug nezamennjivih kada je u pitanju život ljudi, govoriće nam sakupljači i recikleri metala, umetnici, zanatlije i zaljubljenici u ovaj materijal. Među njima je i zlatar, majstor filigrana, zanata i umetnosti, koji uporno odbija da se preda zaboravu..
16:00
Kineski mega projekti:Podzemna železnica u Pekingu
16:50
Svet i nauka
16:55
Rečnik ekologije:Ekološki otisak
17:00
Igre koje su srušile carstva: Egipat-raskoš i izdaja
17:53
Očima prirode:Održiva arhitektura
18:06
Sasvim prirodno:Seoska izolacija
18:32
Priče o običnom:Lak za nokte
18:36
Beogradsko blago:Carski darovi Josipu Brozu
18:52
Velikani srpske Vojvodine:Somborci Jovan Joca Lalošević
19:00
Pomoć imaju od lokalnog veterinara, ali, pripremajući se za ovu misiju, o ovim životinjama naučili su mnogo više nego što su očekivali..
19:50
Svet i nauka
19:55
Kliker za biznis
20:10
Moja draga prijateljica nauka: Nobelova nagrada
20:37
Dobro je ...Dobro je znati:Osteoporoza
21:00
Kada zaronimo, vid nam se pod vodom magli usled nedostatka svetlosti, čulo sluha slabi, a čulo mirisa postaje potpuno beskorisno. Ljudi su pod vodom kao ribe na suvom. Zvuk i ono što je poznato kao „vibracioni stimulans svodi se na isto i u podvodnim uslovima. Riblje telo ima otprilike istu gustinu kao voda, što znači da kroz njega prolazi zvuk. Međutim, ribe u unutrašnjem uhu imaju otolite, sitne kosti koje su gušće i od vode i od ribljeg tela, što znači da se kreću sporije od ostatka tela, a tako sporije i od zvučnih talasa.
21:30
Ekologija materijala:Metal
21:55
Beogradsko blago: Carski darovi Josipu Brozu
22:12
CPN:Priče iz Mejkersa- model hidroturbine
22:20
Rečnik ekologije:Ekološki otisak
22:30
Saznaćete i koje su najveće tajne Jupitera, kako se mere svetlosne daljine i šta moraju da jedu astronauti.
23:00
Očima prirode:Održiva arhitektura
23:13
Nauka u pokretu:Industrija 4.0
23:40
Životinje u carstvu metafora: Slon
23:53
Priče o običnom: Lak za nokte
00:00
Naime, položaj ostrva uz glavni plovni put za snabdevanje istočne Azije i sporenja oko teritorijalnih voda koje su bogate ribom, ali i naftom i gasom, često su izvor različitog tumačenja kada je državna svojina u pitanju. Glavna luka na zapadnoj obali je Hongkong, a na istočnoj Manila. U ovom serijalu upoznaće predele i bogatstva ovog područja koje se prostire na čak 3.447.000 kvadratnih kilometara.
00:53
Svet i nauka
00:58
Kuća nauke: Inst. Za vodoprivredu, Jaroslav Černi
01:25
Rečnik ekologije: Ekološki otisak
01:30
Sasvim prirodno: Seoska izolacija
02:00
Velikani srpske Vojvodine:Somborci Jovan Joca Lalošević
02:05
CPN: Priče iz Mejkersa- model hidroturbine
02:13
Moja draga prijateljica nauka: Nobelova nagrada
02:40
Nauka 2019: Duh vremena,Preko trnja do zvezda
03:10
Dobro je ...Dobro je znati:Osteoporoza
03:35
Ekologija materijala:Metal
04:00
Beogradsko blago: Carski darovi Josipu Brozu
04:16
Kliker za biznis
04:30
Svet i nauka
04:35
Sasvim prirodno: Seoska izolacija
05:00
Kina: Južno kinesko more, 2.epizoda
05:55
Svet i nauka
06:00
Edu global: 81 em.
06:26
Moja draga prijateljica nauka: Nobelova nagrada
07:00
Spasavanje indijskih magaraca
07:50
Pogled u budućnost
07:55
Svet i nauka
08:00
Kina: Južno kinesko more, 2.epizoda
09:00
Pad Niša bio je veliki udarac za kneza Lazara Hrebeljanovića, ali i jasan znak da će osmanlijska vojna akcija poprimiti široke razmere i da je cilj Turaka da dođu do granice sa Ugarskom..
09:40
Beogradsko blago:Legat Crnjanski
09:55
Svet i nauka
10:00
Superčula: Podvodni svet
10:26
Neobično o biljkama:Drvenaste biljke
10:41
Životinje u carstvu metafora: Zmija
10:55
Svet i nauka
11:00
Misterije svemira: Četvrta
11:26
Ove infekcije su stare koliko i bolničko lečenje, a procenjuje se da će problem u budućnosti biti veći i složeniji... Antibiotici su započeli borbu s mikroorganizmima, ali tu nije kraj rata. Da li suzbijanje bolničkih infekcija zahteva obračun i sa rezistencijom na antibiotike.
11:51
Istorija nauke:Vladimir Jakšić
12:00
RTS ordinacija
12:55
Svet i nauka
13:00
Šta su sve tehnologije učinile za nas:Moć mašinskog učenja 2.deo
13:25
Pogled u budućnost
13:30
Na poziv vladara, oni su prepisivali knjige i po srpskoj zemlji širili pismenost. Emisija „Rukopisna baština Moravske Srbije posvećena je vrhunskim delima srednjovekovne književnosti 14. i 15. veka i njihovim tvorcima - piscima, prepisivačima i vladarima. U prvom poglavlju govorimo o Inoku Isaiji, patrijarhu srpskom Danilu Banjskom, monahinji Jefimiji, kneginji Milici, Grigoriju Camblaku i Jeleni Balšić.
13:56
Svet i nauka
14:00
Kina: Južno kinesko more, 2.epizoda
14:53
To je vreme kada nastaje Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca i kada počinje razvoj jugoslovenske kulture i umetnosti. Boemija, koja nestaje, naslednicu dobija u avangardi. Šta je to dadaizam i zašto je važan manifest zenitizma? Ko je propagirao takozvanu balkanizaciju Evrope i širio ideju barbarogenija.
15:21
Novi srpski umovi:Matematički institu SANU
15:34
Dobro je ... Dobro je znati:Bolničke infekcije, 1 deo
16:00
Superčula:Podvodni svet
16:26
Svet i nauka
16:31
„Hleb prati čoveka od rođenja do smrti. Od pogače kojom se novorođenče dočekuje na ovom svetu, do pogače koja se mesi za preseljenje u onaj drugi život, kaže Slobodan Jeremić, i nastavlja: „Izgled hleba nije se menjao još od paganskih vremena. Hrišćanstvo je samo utisnulo simbole na već postojeće oblike - pečat ili slovo. Više od tri milijarde ljudi na našoj planeti svakodnevno jede neku od više stotina vrsta hleba. Otuda i ovaj muzej podignut u slavu nasušne hrane. Jeremija je sakupio 96 obrednih hlebova - božićnih, vaskršnjih, slavskih, svadbenih, zadušnih... Pretpostavlja se da je prvi hleb bio sirov, tvrd, gorak, tamne boje i težak za jelo, ali njegov značaj za čovekovo preživljavanje je neizmeran.
17:00
Misterije svemira: Četvrta
17:26
Trag u prostoru:Danas selo, nekad grad
17:52
Istorija nauke:Vladimir Jakšić
18:01
Beogradsko blago:Legat Crnjanski
18:15
Istorija Niša:Otomansko carstvo
18:55
Svet i nauka
19:00
Međutim, realnost nije definisana samo načinom na koji vi ili ja vidimo svet. To je nešto što razmenjujemo. Svoja zapažanja proveravamo u odnosu na zapažanja drugih ljudi jer, na kraju, da se nismo složili u vezi s tim šta je realno, a šta nije društvo ne bi moglo da funkcioniše.
19:45
Pogled u budućnost
19:50
Svet i nauka
19:55
Rečnik ekologije:Genofond
20:00
Život u gradu menjaće se u skladu s novim potrebama. Treba kontrolisati saobraćajne gužve, potrošnju energije, proizvodnju hrane i prilagoditi rad svih potrebnih službi. U obzir se uzimaju tri osnovna elementa: gustina naseljenosti, raznolikost uslova i blizina svega potrebnog za život.
20:53
Svet i nauka
20:58
Šta su sve tehnologije učinile za nas:Moć mašinskog učenja 2.deo
21:20
Posle skromnih početaka, Poljoprivredni fakultet danas ima 500 zaposlenih, a naučnoistraživački rad obavlja se u okviru osam instituta, na trideset i jednoj katedri i u velikom broju specijalizovanih laboratorija. Na ovom fakultetu - od osnivanja do danas - diplomiralo je oko 19.000 studenata i odbranjeno je 955 doktorskih disertacija. U emisiji „Kuća nauke videćete i Poljoprivredno dobro „Radmilovac, koje je 1941. godine Poljoprivrednom fakultetu zaveštao Milan Vukićević, tadašnji ministar finansija.
21:55
Pogled u budućnost
22:00
Spomenici, parkovi, restorani, bogat noćni život, mostovi, Bakingemska palata, Nacionalna galerija - sve to krasi London. Prestonica Ujedinjenog kraljevstva se neprekidno menja i razvija, a šetnja je odlična prilika da se te promene sagledaju.
22:31
Trag u prostoru:Danas selo, nekad grad
22:56
Eko karavan: Muzej hleba
23:26
Rečnik ekologije:Genofond
23:31
Naša istorijska avangarda:Novi čovek peva posle Velikog rata
00:00
Kina – ponovni susret sa Arktikom, 3. epizoda
00:50
Svet i nauka
00:55
Šta su sve tehnologije učinile za nas:Moć mašinskog učenja 2.deo
01:16
Novi srpski umovi:Matematički institu SANU
01:30
Dobro je ...Dobro je znati:Bolničke infekcije, 1 deo
01:56
Svet i nauka
02:01
Istorija Niša:Otomansko carstvo
02:41
Beogradsko blago:Legat Crnjanski
03:00
Neobično o biljkama:Drvenaste biljke
03:05
Kuća nauke:Poljoprivredni fakultet
03:15
Životinje u carstvu metafora: Zmija
03:28
Trag u prostoru:Danas selo, nekad grad
03:55
Istorija nauke:Vladimir Jakšić
04:35
Eko karavan: Muzej hleba
05:05
Kina ponovni suret sa Arktikom:3 epizoda
05:55
Svet i nauka
06:00
RTS ordinacija
07:00
Kroz crvotočinu sa Morganom Frimenom:Da li je realnost realna
07:43
Odyssey:Budućnost čovečanstva zavisi od pčela
07:55
Svet i nauka
08:00
Kina ponovni suret sa Arktikom:3 epizoda
08:50
Istorija nauke:Vojislav Subotić
09:00
Koncert-majstor je neko ko pažljivo u delo prenosi želje dirigenta, prati notni materijal, zna partituru napamet i sve to prenosi na orkestar u kojem je 90 ljudi - gradeći savršenstvo.
09:30
Svet i nauka
09:35
Niko ni pre ni posle njega nije dao tako veliki doprinos rešavanju polinomskih jednačina. Galoa je dokazao da se opšta polinomska jednačina, viša od četvrtog stepena, ne može rešiti pomoću radikala. Njegova rešenja predstavljaju ključ moderne algebre i geometrije.
09:55
Matematika:Simpletička geometrija, 2 ep
10:00
Sanjajmo budućnost:Gradovi u budućnosti
10:52
Svet i nauka
10:57
Izumitelji su neumorni, pa tako danas imate veš-mašine koje same utvrđuju i obaveštavaju vas o problemu koji imaju. Možda zvuči šašavo - ali veš-mašina, jedna od najboljih ženskih prijateljica, sada može i da razgovara s vama. Ekologija je prioritet, pa je tako utvrđena i ekološka efikasnost mašina za pranje veša koje se pune sa prednje strane. Ovakve mašine su skuplje, ali bolje peru, troše čak 40 odsto manje vode i efikasnije koriste energiju u odnosu na one koje se pune odozgo.
11:00
Šetnja Londonom:Druga emisija
11:28
Zgrada današnje Kinoteke podignuta je 1846. godine. Najpre je bila konak kneza Aleksandra Karađorđevića. Od 1854. u njoj se nalazio hotel Srpska kruna, a 1868. beogradska opština ga otkupljuje od kneza Aleksandra. Nakon brojnih prenamena tokom 20. veka, zgrada je kao potpuno ruinirani objekat 1995. godine dodeljena Jugoslovenskoj kinoteci i te godine počinje teška borba za njenu rekonstrukciju..
11:52
Emisija „Kulturna baština Srbije upoznaje nas i sa kulturno-istorijskim blagom NP Tara, gde valja istaći manastir Raču, centar nekadašnje čuvene Račanske prepisivačke škole, kao i nekropolu stećaka u Perućcu. Čudesne lepote i tajne kanjona Drine nisu promakle našoj kameri. Takođe, gledaoce ćemo upoznati i sa sadržajem dva vizitorska centra Nacionalnog parka Tara i mnogim drugim vrednostima, retkostima i lepotama.
12:22
Svet i nauka
12:27
Obišao je gotovo celu Evropu i iz nje u Srbiju doneo ono najvrednije - iskustvo modernog evropskog života i školstva. Govorio je 11 jezika i na narodnom jeziku napisao 12 knjiga. Dositej Obradović je jedna od onih istorijskih ličnosti koja je kulturu naroda kojem pripada zadužila idući korak ispred drugih i korak ispred vremena.
12:55
Matematika:Simpletička geometrija, 2 ep
13:00
Kroz crvotočinu sa Morganom Frimenom:Da li je realnost realna
13:43
Svet i nauka
13:48
Velikani:Jovan Cvijić
14:00
Kina ponovni suret sa Arktikom:3 epizoda
14:53
Svet i nauka
15:00
Nauka u selu: Znanjem do prinosa
15:24
Kvalitet istraživačkog rada, kao i značaj i moguća primena u naučnom, obrazovnom, kulturnom i društveno-ekonomskom razvoju naše zemlje, doprineli su da Institut za fiziku prvi u Srbiji ponese zvanje „Institut od nacionalnog značaja.
15:50
Istorija nauke:Vojislav Subotić
16:00
Sanjajmo budućnost:Gradovi u budućnosti
16:53
Svet i nauka
16:58
Zahvaljujući informacionim tehnologijama, jakim optičkim sistemima, primeni znanja iz drugih fundamentalnih naučnih oblasti, danas se - sa velikim razumevanjem - govori o genima, mapi gena i mutacijama koje ugrožavaju zdravlje. Sve se više govori i o biološkoj sigurnosti, o proizvodnji ljudskih organa pomoću matičnih ćelija i proizvodnji veštačkih ćelija. Istovremeno, primena biotehnoloških mogućnosti oporavlja životnu sredinu - što je svakako jedan od najvećih izazova 21. veka.
17:28
Tragajući za odgovorima o kriptovaluti, njenom nastanku i upotrebi došli smo do saznanja da je tehnologija na kojoj se sve ovo bazira mnogo veće dostignuće od same kriptovalute. Blokčejn predstavlja tehnologiju budućnosti koja nam može doneti velike promene i u svakodnevnom životu. Zasniva se na zajedničkoj decentralizovanoj bazi podataka u kojoj je svaka promena trajno zabeležena i ne može se falsifikovati.
17:52
Priče o običnom:Mašina za pranje veša
17:55
Kulturna baština Srbije:Tara, nacionalni park 2 deo
18:23
Svet i nauka
18:28
Ako je ljubav neophodna za život, onda je ona prirodno u nama i oko nas... Ali kako je to naučno definisano? U emisiji nije reč samo o osnovnom nivou fizioloških potreba neophodnih za preživljavanje... Pojam ljubavi definiše se kao potreba za dovoljno ljubavi koja se izražava primanjem i davanjem. Za ljubav ili njen nedostatak neraskidivo su vezani pojmovi razumevanja i nerazumevanja, neuzvraćene ljubavi ili patološke veze, a za zdrave međuljudske odnose presudna je naša slika sveta stvorena još u detinjstvu... Nauka kaže da postoje kompatibilni i nekompatibilni ljudi - a za sve je odgovoran genom. Kompatibilnost genetskog nasleđa dokazuje da imamo prirodnu predispoziciju da sa nekim živimo srećno i da delujemo u cilju razvoja potencijala voljene osobe, a genom je odgovoran za usklađenost i privlačnost.
18:55
Matematika:Simpletička geometrija, 2 ep
19:00
Živa je neophodna u izradi termometara i baterija. Bakar zovu i ružino zlato a ulazi u sastav svih žica, kablova i kovanica. Magnezijum se koristi za pravljenje aviona i svemirskih brodova, ali je neophodan i za ljudsko zdravlje.
19:28
Svetski:Stanko Mandić
20:00
Kako možemo da utičemo na ono što sanjamo? Da li ćemo jednoga dana moći da prodremo u njihova najdublja skrivena značenja? Odgovore daje nauka o snovima, koja je tek u povoju.
20:50
Svet i nauka
20:55
Rečnik ekologije: Glečeri
21:00
Uskoro će, na osnovu DNK, biti moguće određivanje i oblika lica, a neverovatne baze podataka postaju glavni neprijatelji kriminala. Od 1985. godine, kada je pomoću DNK analize rešen prvi slučaj, mnogo se uznapredovalo u naučno-tehnološkom vođenju policijske istrage.
21:55
Matematika:Simpletička geometrija, 2 ep
22:00
Putevima putopisaca:London
22:55
Svet i nauka
23:00
Kina – ponovni suret sa Arktikom, 4. epizoda
23:50
Rečnik ekologije:Glečeri
23:55
Kvadratura kruga:Emisija o Dositeju Obradoviću
00:22
Odyssey:Budućnost čovečanstva zavisi od pčela
00:35
Nauka u selu:Znanjem do prinosa
01:00
Kina: Krov sveta
01:45
Svet i nauka
01:50
Kuća nauke:Institut za fiziku
02:16
Šta su sve tehnologije uradile za nas:Biotehnologije
02:46
Nauka 2018: BLOCKCHAIN TEHNOLOGIJE
03:10
Arhitektura danas:Kinoteka
03:34
Kulturna baština Srbije:Tara, nacionalni park 2 deo
04:04
Svet i nauka
04:09
Kvadratura kruga:Emisija o Dositeju Obradoviću
04:36
Matematika:Simpletička geometrija, 2 ep
04:41
Priče o velikim matematičarima:Evarist Galoa
05:00
Kina ponovni suret sa Arktikom:4 epizoda