Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 2
06:09
Koncert za dobro jutro
07:07
Slagalica, kviz
07:32
Datum
07:38
Verski kalendar
07:48
Lajmet
07:54
Posledlja zajednička JRT Redakcija - Prenoseći 14. kongres SKJ (od 20. do 22. januara 1990) televizija je preuzela tehnički veoma složen zadatak - da zbivanja iz Kongresnog centra Sava što vernije prenese u milione domova širom Jugoslavije. Tehnički centar za pokrivanje 14. kongresa SKJ angažovao je više reportažnih kola, desetine kamera i prateću tehničku opremu smeštenu u tehničku sobu gde se nalazila kontrola svih signala direktnog prenosa plenarnih sednica. Signali iz reportažnih kola obezbedili su direktan prenos i interno snimanje rada svih komisija, novinarima je omogućeno da gledaju direktno rad komisija. Hronike kongresa, koje su prevodili republički centri za njihovo područje, emitovane su iz Televizije Beograd za ostale republičke centre. Zajednička redakcija je brojala preko 300 članova iz svih televizijskih centara i sačinjavali su je podjednako novinari i realizatori iz programa i produkcije, kao i inženjari i tehničari iz prenosne i emisione tehnike... Sećanje na organizaciju rada poslednje zajedničke redakcije Dnevnika, za Trezor iznose: tadašnji pomoćnik glavnog i odgovornog urednika Informativnog programa za organizaciju proizvodnje Zlatan Šaran (u TVB 1967-2001), reditelj u Informativnom programu Jarmila Ćelović (u TVB 1958-1992), šef službe za programsku saradnju JRT Zlatija - Zaza Nikolić (u RTB 1962-1964; u JRT 1964-2001). - Učesnici: producent TVB Zlatan Šaran, reditelj TVB Jarmila Ćelović, JRT koordinator Zlatija-Zaza Nikolić, sagovornik Bojana Andrić - Urednik istraživač Vesna Ignjatović, snimatelji Veljko Jeftović, Done Zipevski; snimatelj zvuka Vukašin Smiljković, mikroman Nenad Mišić, rasvetljivač Miroslav Karanović, asisten realizatora Đorđe Jovičić, organizator Biljana Raković, realizator Nataša Janjuz; grafička obrada Goran Ergarac, montažer Zorica Blagojev, urednik Bojana Andrić - Snimano 23.02.2006, premijerno emitovano u Trezoru 24. marta 2006, reprizirano 27.11.2017; Redakcija za istoriografiju Dnevnik 2 - snimak celovitog drugog Dnevnika od 22. januara 1990. godine, to je ujedno i poslednji Dnevnik zajedničke redakcije JRT koji su prenosile sve republike bivše Jugoslavije. - Učesnici: urednik i voditelj Ankica Barbir-Mladinović, Predrag Stojadinović, Radivoje Rabrenović, Mihajlo Šaranović (dopisnika TANjUGA iz Moskve), Goran Opačić, Gordana Grbić, Milojko Pantić - Urednici: Ankica Barbir-Mladinović, Dušan Vojvodić; realizator Olivera Kostić - Premijerno emitovano 22.01.1990, reprizirano u Trezoru 24.03.2006. Jarmila - Jarmila Ćelović je studirala medicinu, apsolvirala čistu filozofiju, zatim pobegla na film, a od 1958. je u Televiziji Beograd. Realizovala je prvi TV Dnevnik, prvog dana rada Televizije Beograd, 23. avgusta 1958, kao i prvi Sportski pregled, prve Kluturne panorame... Jarmila je sa ekipom Trezora posetila, posle više od deset godina, prostorije u Takovskoj i Aberdarevoj u kojima su nekada bile redakcije, desk, montaže i studio Informativnog programa. U Televiziju nije ušla od januara 1993. godine kada je poslata na prinudni odmor, a u međuvremenu su neke prostorije ili sasvim nestale ili pretrpele temeljnu rekonstrukciju posle bombardovanja 1999. i požara 2000. godine. Jarmila Ćelović, reditelj u Informativnom programu; radila je na realizaciji Dnevnika; u Televiziji od njenog osnivanja; bila realizator prvog Dnevnika TVB. Godine 1992. suspendovana zbog toga što je odbila da potpiše drugi Dnevnik u kome je pročitana Šešeljeva lista za odsrel nepodobnih novinara. Od tada više nije dobijala radne zadatke. Član Nezavisnog sindikata RTB (iz publikacije Čistke u RTB). U vreme kada je snimana ova emisije Jarmila i dalje radi, kao savetnik i učitelj novim generacijama televizijanaca na BK, B92 i Pinku, u formiranju novih audio-vizuelnih arhiva dokumentarnih materijala za buduća vremena. - Učesnici: reditelj Jarmila Ćelović, pionir TVB; urednik Bojana Andrić veteran TVB - Snimatelj Veljko Jevtović, snimatelj zvuka Vukašin Smiljković, montažer Zorica Blagojev, autor Bojana Andrić - Snimano 23.02. 2006, premijerno emitovano u Trezoru 24.03.2006, reprizirano 02.02.2007, 02.08.2017; Redakcija za istoriografiju Petak, 03.12.2021. na RTS SVET u 23.55 U 72. epizodi serije Vreme televizije govori se istorijskim sadržajima u programima Školske redakcije Školski program, treći deo, O Istoriji, drugi nastavak - Ova, 72. epizoda Vreme televizije odnosi se na serije Velika seoba i Strani putopisci u našim krajevima. O seriji Velika seoba u izveštaju o programu Televizije Beograd zapisano je: U okviru Školske redakcije realizovana je studiozna i atraktivna dokumentarno-igrana serija Velika seoba u pet epizoda, rađena u autentičnim ambijentima i na osnovu izvornih dokumenata iz arhiva i muzeja Beča, Venecije, Carigrada, Moskve, Budimpešte, kao i iz naše zemlje. Ova serija predstavlja jedan od najozbiljnijih poduhvata Televizije Beograd u obeležavanju značajnih događaja i značajan je doprinos obeležavanju tristote godišnjice Velike seobe Srba. Scenarista je dr Miroslav Savićević, reditelj Nikola Lorencin. U programu iz istorije Školska redakcija i u ovom periodu, nastavila je realizaciju serije Strani putopisci u našim krajevima. Njihovi putopisi značajni su kao istorijski izvori. Ova epizoda naše serije odnosi se na emisije Ami Bue u Kragujevcu 1839. godine i Aleksandar Giljferding: Sa Lima na Taru. Scenarista i reditelj je Nikola Lorencin.- Učesnici: urednik Spomenka Nedić, književnik Miroslav Savićević, reditelj Nikola Lorencin, montažer Milan Radičević, glumac Zoran Miljković - Scenarista dr Miroslav Savićević; urednici dr Miroslav Savićević i Vesna Došen; voditelj Mića Orlović; reditelj Nikola Lorencin - Premijerno emitovano U Trezoru 03.07.2011, reprizirano 18.02.2015 (RTS SAT); Redakcija za istoriografiju, urednik Bojana Andrić.
08:54
Garfild
09:19
Fintin
09:30
Kada je Aca stupio u kontakt sa drugom planetom uz pomoć svog specijalnog kompjutera, stigla je Mio, zbunjena vanzemaljka koja ima moć da se pretvara u mačku. Kroz 12 epizoda radoznalci će pokušati da je nauče o našoj prirodi, najistaknutijim istorijskim ličnostima, profesijama, ali i nekim problemima i pitanjima koja su deci važna. Mio će dobiti i društvo, antivirusa Reksa, koji ima zadatak da decu nauči o bezbednosti na internetu.U osmoj epizodi Mio će saznati: šta je trema i kako je rešiti, ko je bila Milunka Savić, šta su zaštićena staništa, da li je virtuelni život idealan, šta radi kaskader. Ako ste radoznali kao vanzemaljac, pridružite se novoj ekipi i učite zajedno sa Mio.Urednici serije: Nevena Mladenović Blagojević i Marija Tošić Direktor fotografije: Milan Rakić Reditelj: Marko Jeftić.
09:50
Lični kosmos
10:18
Art zona: Mira Brtka
10:46
Metamorfoze: Nikita Milivojević
11:18
SAT
12:04
Kolibri i Stefan Milenković
13:06
Datum
13:12
Akcija: Dete je da se sluša (inkluzija)
13:21
Eko minijature
13:26
Ekoligija materijala: Cirkularna ekonomija
13:52
Tajne internata za plemićke kćeri, serija
14:43
Plava krv, serija
15:22
Ženski raj, serija
16:13
Srbija na vezi - portreti: Nikola Lončar
16:39
Lov i ribolov
17:09
U emisiji govore učesnice Olimpijskih igara u Londonu, kajakašice Antonia Panda i Marta Tibor, a saznaćete i istorijske priče o velikim ljubavima između Srba i Mađara.
17:24
Ključna pitanja na koja Ana u svojim istraživanjima traži odgovor glase: kako optimizovati upotrebu antibiotika i kako identifikovati supstance prirodnog porekla koja će povećati osetljivost bakterija na već dostupne antibiotike.Na koji način Ana realizuje ova značajna istraživanja i ko joj u tome pomaže, šta će dobijeni rezultati značiti za buduće lečenje pacijenata, saznaćete u 12. epizodi drugog ciklusa emisija u seriji Novi srpski umovi.
17:37
UNESCO već 75 godina čuva kulturno nasleđe čovečanstva. Osnovni cilj emisije je da se gledaoci na kratak i dinamičan način upoznaju sa svim blagom Srbije koje se nalazi na UNESCO -voj listi svetske baštine. Tako će, za kratko vreme, gledaoci saznati koji su to sve naši zaštićeni spomenici kulture, rezervati biosfere, nematerijalno kulturno nasleđe, dokumentarna baština i globalni geoparkovi na UNESCO-vim listama. Autor i urednik Milica Popović.
18:02
Naučni portal
18:29
Lajmet
18:41
Tajne internata za plemićke kćeri, serija
19:25
Ženski raj, serija
20:20
Selektor Uroš Bregar podmladio je selekciju tako da će u Španiji od iskusnijih rukometašica biti samo Stiljković, Radojević i Risović. Biće to prilika za neke mlade rukometašice da pokažu svoj kvalitet i obezbede mesto u reprezentaciji u budućnosti. Prvu utakmicu u grupi Srbija igra u petak od 20.30. Protivnik je selekcija Poljske koja u Španiju dolazi sa takođe podmlađenom selekcijom. Poljakinje ne pripadaju svetskom i evropskom vrhu ali sigurno je da Srbija u novom sastavu nije apsolutni favorit. Biće to najbitnija utakmica u prvoj fazi takmičenja jer se pobedom praktično obezbeđuje plasman u drugi krug. Teško je prognozirati ishod duela u Leiriji jer će obe selekcije nastupiti u sastavima u kojima do sada nisu igrali. Utakmica počinje u 20.30. Direktan prenos je na Drugom programu a komentator je Predrag Strajnić.
22:05
Kada je sovjetski oficir Aleksandar Pečerski bio ratni zarobljenik u Sobiboru, uspeo je da učini nemoguće - da organizuje pobunu i masovno bekstvo zatvorenika.Mnogi od izbeglica su kasnije uhvaćeni ili umrli - ostatak predvođen Pečerskim uspeo je da se pridruži partizanima. Uloge: Konstantin Kabenski, Kristofer Lamber, Marija Koževnikova... Režija: Konstantin Kabenski.
00:13
Ova rečenica nobelovca Ive Andrića iz zbirke Znakovi pored puta, svakako je znakovita predstave figure Pisca, ne samo Andrića, ne samo nobelovca, već Pisca i Umetnika, koji u svom iskustvu sabira iskustvo celine. Ono je, dakako, uslovljeno vremenom i događajima u vremenu i ima stvaralački ili njemu suprotan potencijal. Dovoljna je samo jedna ovakva rečenica da pokrene pitanje kreativnog i destruktivnog nagona u čoveku ali pre svega, kako ta dvostrukost opstaje kroz vreme i nije li ono najpre istorija nihilizma ili istorija krecije.Savremena New age filozofija tvrdi da voli život, voli kreaciju ali nadasve, progres, zdravlje, mladost i lepotu. Da li je zaista tako i nije li ta moderna volja za životom samo drugo lice paničnog straha od smrti na uzburkanoj Planeti. Da li je savremeni čovek bliži egzistencijalizmu ili nihilizmu i da li nihilizam koji se u jednoj svojoj formi ispoljavanja javlja kao negacija postojećeg, nužno znači i negaciju života samog? Kakvi su moderni nihilisti? Gosti Časa anatomije na temu modernih nihilista su filozof Damir Smiljanić, teolog Blagoje Pantelić, pisac Enes Halilović i umetnik Božidar Mandić Urednica: Marija Nenezić Režija: Maja Mandić.
01:04
Lajmet
01:10
Koncert za Arsena
02:11
SAT
02:53
Trezor
03:52
Rukomet (ž) - SP: Srbija - Poljska, r.
05:15
Koncert za Arsena
06:08
Koncert za dobro jutro
06:55
Slagalica, kviz
07:20
Datum
07:26
Verski kalendar
07:37
Moja lepa Srbija
08:00
Građanin
08:30
Zoki Poki
08:55
Bontonovići
09:10
Mitakova hvatalica
09:25
Zujalica
09:53
Nauka je u modi
10:24
Znanje imanje
11:21
Veliki broj srpskih profesora predaje na univerzitetima u inostranstvu. Neki su karijere počeli u Srbiji, a potom nastavili na prestižnim svetskim fakultetima. Jedan od njih je i prof. dr Slobodan Bojanić sa univerziteta Politehnika u Madridu. O životu i radu u rasejanju, srpskoj dijaspori u Španiji govori u emisiji Magazin Srbija na vezi.Velikan srpskog i francuskog slikarstva Miloš Šobajić prerano nas je napustio. Za njega kažu da je bio među najcenjenijim i najpriznatijim slikarima današnjice koji su ostaviti neizbrisiv trag u vremenu. U znak sećanja na Miloša Šobajića biće organizovana izložba o njegovom životu i stvaralaštvu. Gost emisije dr Maja Iskjerdo profesor arhitekture i supruga velikog slikara.Sakupiti na jednom mestu i objaviti izdanje pod nazivom Biseri srpske umetničke solo pesme predstavlja veliki autorski poduhvat. Kako i na koji način objediniti najlepše što su stvorili srpski kompozitori sa početka i tokom 20. veka sve do današnjih dana, govori autor mr Slavko Nikolić, operski pevač.Crkva Svetog arhangela Mihajla u Lensingu obeležava dvadeset godina postojanja. To je jedna od najstarijih pravoslavnih parohija koja datira još od 1880. godine. U to vreme prva bogosluženja bila su u srpskim kućama. O tradiciji crkve, Aleksandar Žigić razgovarao je sa ocem Milošem Vesinom, starešinom hrama.Jelena Gvozdenović je srpska slikarka, koja od 2014. godine živi i radi u Parizu. Izgleda da se nastavlja tradicija srpskih slikara koji našu zemlju predstavljaju u svetskom centru likovne umetnosti. Prilog Vladana Jočića. Muzički gosti Ansambl Ratislav Blagojević i Gledanice. Urednici emisije Boban Kovačević i Mirjana Raičević Tasić Reditelj Dragica Gačić.
12:00
nimali smo zajedničku obuku specijalnih jedinica Vojske Srbije i Oružanih snaga SAD. Srpski Sokolovi i Kobre i američke Zelene beretke izveli su zajedničku obuku. Razmena znanja iz domena gađanja i taktike, kao i prenošenje američkih iskustava iz borbe bili su glavne teme obuke koja je trajala 21 dan.Posetili smo Radio klub Novi Beograd koji okuplja entuzijaste - radio amatere. U normalnoj situaciji oni se bave uspostavljanjem kontakta sa kolegama iz celog sveta i izučavanjem radio tehnike. U vreme NATO agresije prenosili su informacije o položaju neprijateljskih aviona, a tokom poplava 2014. prenosili informacije do spasilačkih timova.Saznajte i novosti iz Ministarstva odbrane i Vojske Srbije. Možete pratiti i na društvenim mrežama, jutjubu i platformi RTS Planeta.Ekipa RTS-a: urednik emisije: Goran Janićević novinari: Marina Damnjanović Nackov i Igor Topalović montažeri: Vesna Grba i Mirko Krsteski producent: Stefan Radonjić realizacija: Vladimir Antić ekipa VFC Zastava film: direktor: pukovnik Goran Ikonić organizator: Aleksandra Živković snimatelji: zastavnik I klase Srđan Grčić, Mirko Lukanović, Žarko Pekez, Vujadin Mićunović i Bogdan Petrović asistenti snimatelja: Aleksandar Đorđević i Ljubiša Glišović.
12:30
U ovonedeljnoj emisiji o osobama sa invaliditetom ,,Mesto za nas čućemo šta je sve Nacionalna organizacija osoba sa invalidtetom uradila tokom ove godine kako bi poboljšala vidljivost osoba sa invaliditetom, a gledaoci će imati priliku da pogledaju film ,,Izbori. Tema projekta ,,Izbori koji je realizovao NOOIS uz finansijsku podršku Ministarsva kulture je podizanje svesti o pravu svakog građanina da učestvuje u vođenju javnih poslova, da bira i da bude biran u organe vlasti. Akteri u filmu su osobe sa invaliditetom, govore o preprekama sa kojima se suočavaju tokom glasanja, kao i stručnjaci iz ove oblasti koji govore o tome šta je do sada urađeno u praksi. Urednica: Iva Omrčen.
13:05
Kameleon je u prirodi sinonim za mimikriju, a umešan je u tome da se stopi sa okolinom. Naučnici otkrivaju da je tajna u tankom sloju nanokristala, čije razmake kameleoni mogu da kontrolišu u zavisnosti od trenutnog okruženja i promene čitav spektar boja. Prirodni majstori mimikrije su i insekti, leptiri, sove, sipe. Ali, verovali ili ne - i ljudi. To objašnjava fenomen socijalne mimikrije, koji podrazumeva da i ljudi mogu menjati svoja ponašanja kao model opstanka u društvu. One najbolje u tome nazivamo društvenim kameleonima, ljudima koji su skloni da imitiraju druge - od načina ponašanja, držanja tela, gestikulacije, izraza lica ili načina govora.Našu današnju temu zato ćemo razmotriti iz mnogih uglova - biolgije, sociologije, psihologije, ali i umetnosti. Zato su naši gosti sociolog profesor dr Pavle Milenković sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu; psiholog i psihoterapeut profesor dr Dušan Stojnov sa Filozofskog fakulteta u Beogradu; i dr Milan Paunović, direktor Prirodnjačkog muzeja u Beogradu. Primere vrsta odličnih u tome ove nedelje ćete videti u našem studiju i to kroz eksponate Prirodnjačkog muzeja u Beogradu. A kako su se to neke vrste evolutivno opametile saznaćemo od profesora doktora Srećka Ćurčića sa Biološkog fakulteta. O mimikriji u umetnosti, govoriće nam etnolog, reditelj i pisac Mladen Milosavljević. Prenošenje stvarnosti na platno karakteristično je za slikare, a gde je tu mesto mimikriji reći će nam slavni slikar Radovan Mića Trnavac. Inspirisani temom, naše muzičke goste zamolićemo da preruše pojedine numere. Narodne i pop pesme u duhu klasike predstaviće nam gudački kvartet Habanera. U studiju ćemo tokom emisije imati kostimsku transformaciju, ugostiti poznatog glumca Uroša Jovčića i otkriti tajne pantomime sa glumcem Markom Stojanovićem. Gledajte Studio znanja! Autor i urednik serijala Studio znanja: Zoran Živković Urednik i voditelj emisije: Vinka Marinović Kovoditelj: Ivana Milenković Reditelj: Darko Kamarit.
14:05
Bilo da uče kako da stoje na sopstvenim nogama ili se suočavaju sa novim iskustvima, od trenutka kada nauče da hodaju, mladunci u divljini jedva čekaju da se otisnu u svet. Odrastanje u divljini nije samo igra i zabava. Da bi od beba postali mlade jedinke, a zatim samostalne odrasle životinje, mladunci moraju da prođu kroz brojne opasnosti. Da prevaziđu naizgled nemoguće prepreke. I što je najvažnije, svi mladunci u divljini moraju strpljivo i marljivo da uče lekcije. Gde god da ih odvede njihovo uzbudljivo okruženje.
14:59
Eko perspektive
15:23
Datum
15:35
Od klasike do žanrovskih osveženja, širok je raspon u kome se prepoznaje raznolikost i kvalitet srpske televizijske produkcije koja pomera granice. Ovu epizodu Velike iluzije posvećujemo serijama na RTS-u.Nakon uspešnog festivalskog i bioskopskog života filma Nečista krv-greh predaka, stiže serija od deset jednočasovnih epizoda. Uzbudljiva, melanholična, koloritna porodična saga donosi priču o tri generacije.Po temi i žanrovskoj pripadnosti, nesumnjivo najintrigantnija u 2021. serija o kojoj se najviše priča i polemiše je Crna svadba. Ko je crni vojvoda, a ko kapetan - u rešavanju kompleksne slagalice, osim junaka serije, učestvovali su aktivno i gledaoci.Najavljujemo nove domaće serije u 2021. - u susret drugoj sezoni novih Kamiondžija u Premotavanju se podsećamo jedne od poslednjih jugoslovenskih televizijskih serija snimljenih u crno-beloj tehnici koja je iznedrila legendarne junake Paju i Jareta.Autor i urednik: Sandra Perović Realizacija: Tijana Todorović, Svetlana Perović, Marko Jeftić.
16:08
Porodičnoj farmi Kat(erin) Balu preti izgradnja železnice. Zbog toga traži Kida Šilina, revolveraša, za koga će se ispostaviti da se propio. Kad njenog oca ubiju plaćenici železničkog tajkuna, zaklinje se da će se osvetiti...Uloge: Džejn Fonda, Li Marvin, Majkl Kalan, Net King Koul Režija: Eliot Silverstin.
17:55
Rukomet - PS: Jugović - Dinamo, prenos
19:40
Studio: Rok muzika
20:05
Uloge: Dafni Zuniga, Džastin Čon, Pol Makgilion... Režija: Dvejn Adler.
22:00
Fauda, serija
22:50
Kroz razgovor sa stvaracima i umetničkim kritičarima uz zvuk i sliku samog dela, izdvajaju se detalji koji su važni za povod razgovora i opus gosta u celini, za njegovu poetiku. Autorka i urednica emisije je Sanja Milić. Premijera emisije: subotom uveče, RTS 2.Gost prve emisije Do detalja je reditelj Boris Miljković, kreativni direktor RTS-a. Povod razgovora je Miljkovićev novi dokumentarističko-analitički tv serijal Kreativne industrije. U otkrivanju detalja u njegovom raznorodnom stvaralaštvu (tv filmovi, serijali i eseji, spotovi, reklame, knjige...) učestvuje i kritičarka Snežana Ristić.Autorka i urednica emisije: Sanja Milić Režija: Ivana Stivens.
23:20
Na samom početku ciklusa podsetićemo se izuzetno uspešne i nagrađivane predstave Anđelke Nikolić, prema drami Joakima Vujića - Negri, a u izvođenju ansambla Knjaževsko-srpskog teatra iz Kragujevca. Dramu Negri, ili ljubov ko sočelovekom svojim (u prevodu Crnci, ili ljubav prema drugom čoveku), Vujić je napiasao 1821. godine na slaveno-serbskom jeziku, a rediteljka Anđelka Nikolić ovaj tekst postavlja u originalnoj verziji uz titlovan prevod. Kroz tragediju jednog oca i njegovo dvoje dece, komad prikazuje težak život robova na plantaži šećerne trske, u vlasti engleskih kolonijalizatora.Predstava Negri trijumfovala je na 55. Festivalu profesionalnih pozorišta Srbije Joakim Vujić - pripala su joj priznanja za najbolju predstavu, najbolju režiju, najbolju scenografiju i najbolju muziku, a dobila je i nagradu Okruglog stola kritike. Uloge: Nikola Milojević, Ivan Vidosavljević, Mladen Knežević, Nenad Vulević, Miodrag Pejković, Čedomir Štajn, Isidora Rajković, Dušan Stanikić.
00:43
Nišvil: The Manhattan transfer
01:21
Rukomet - PS: Jugović - Dinamo, r.
02:46
Kat Balu, film
04:18
Ritam srca, film
06:03
Muzika za dobro jutro
07:43
Slagalica, kviz
08:08
Datum
08:14
Verski kalendar
08:26
Zoki, Poki
08:51
Fintin
09:06
Veliki točak
09:24
I bez muke ima nauke
09:52
E-TV
10:15
Od zlata jabuka
10:41
Deo teritorije Kuča graniči se sa Albanijom, u kojoj su stolovale skadarske paše, koje Kučima nisu dale mira, ali ni Kuči njima. Zbog svoje nepokornosti i nepristajanja da Turcima plaćaju harač, Kuči umalo nisu zatrti kao pleme u vreme dok je u Skadru stolovao Mahmut paša Bušatlija. Kuči su tada životima platili svoju nepokornost.Na Kuče nisu udarali samo Turci i Arbanasi, koji su harali na njihovoj teritoriji već je to, u dva navrata, činio i crnogorski knjaz Danilo, otac kralja Nikole. Zbog nepristajanja da plaćaju porez Crnoj Gori, kojoj Kuči u to vreme nisu teritorijalno pripadali, knjaz Danilo je naredio dve pohare Kuča. U onoj koja se dogodila 1856. godine pobijeno je 230 žena, dece, staraca. Uz to je zapalio sela u Kučima, poharao crkve i opljačkao sve što je bilo vredno, od stoke do oružja.O toj pohari, u mestu Orljevo danas svedoči spomenik na kome je ispisana samo jedna rečenica: „Ne udri brata Srbina Crnogorče. Kuči su oprostili taj zločin, ali ga nisu zaboravili. Danilov sin, kralj Nikola podigao je u Kučima dve crkve u znak pokajanja zbog zločina koji je njegov otac učinio sopstvenom narodu. Kuči su iznedrili mnoge junake, a najveći među njima je Marko Miljanov Popović koga mnoge generacije u Crnoj Gori pamte po onoj, njegovoj čuvenoj rečenici „Junaštvo je kada sebe braniš od drugog, a čojstvo kada drugog braniš od sebe. Osim Marka Miljanova, Kuči su dali i vojvodu Radonju koji je bio gubernator cijelih Brda (svih brdskih plemena u Crnoj Gori). On je prvi krenuo u oslobađanje srpskih zemalja od Turaka. Stradao je u Srbiji, a njegovo telo gotovo tri veka počivalo je u selu Bošnjak kod Leskovca, odakle je pre sedam godina preneto i sahranjeno u njegovom rodnom selu Kosor u Kučima.I Starokuči i Novokuči imaju plemićko poreklo. Starokuči potiču od loze vladarske porodice Mrnjavčevića, dok Novokuči vode poreklo od Đorđa Kastriotija, odnosno Skenderbega, koji je takođe bio plemićkog porekla. I danas mladi ljudi u Kučima znaju da pobroje svoje pasove, odnosno kolena i imena svojih predaka 20 generacija unazad, a to je period više od pola milenijuma.Urednik: Branko Stanković Snimatelj: Darko Bursać Montaža: Marija Baronijan Šašić Obrada: Redakcija Aktuelnosti.
11:11
Verski mozaik Srbije
11:51
Profil i profit
12:24
Kulturako aresipe
12:58
Sve boje života
13:28
Klub malih pitalica: Boje
13:51
Skrivena Italija
14:21
Tihomir je jedan je od najtalentovanijih srpskih ilustratora i strip-crtača koji objavljuje stripove i strip-albume u Srbiji, Francuskoj, Italiji, Crno j Gori, Češkoj.Rođen je1977, u Beogradu, odrastao je u Kotoru. Završio je Fakultet primenjenih umetnosti i dizajna u Beogradu. Čelanovićevi najpoznatiji stripovi su serijali Eudora i Le Diurne. Na francuskom tržištu radi pod pseudonimom Tiho. Imao je više samostalnih izložbi u Kotoru, Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Angulemu i Parizu. Radio je na stripu Taxi, po motivima istoimenog filma Lika Besona, a reditelj je u tom projektu bio supervizor. Dobitnik je nagrada: Grand prix na Salonu stripa u SKC za strip Boris Bagecki - A ti kao ne znaš... , nagrade Neven za ilustracije Basni Radomira Putnikovića, Prve nagrade na konkursu La citta 2000, Torino, Italija, 2000.Ilustrovao je desetine knjiga za decu uključujući i serijal slikovnica o Mišku, Gužvu u šumskoj školi Kreativnog centra i mnoge druge knjige za decu brojnih izdavača. O Tihomiru Čelanoviću prof. Rastko Ćirić piše: Dok čitamo, pogled nam se lepi za mnoštvo detalja, za vešto osmišljene likove, za bogato tkanje pozadine, ali, na sreću, priča nas tera da se otrgnemo i nastavimo da letimo zajedno sa Morcinom i junacima kroz čarobnu atmosferu Čelanovićevog organskog mikrosveta.U emisiji Tihomir govori o tome koliko se njegov odnos prema ilustrovanju za decu promenio od kada je postao tata, o svojim projektima Moderna mitologija i Creatures od the Mind, o tome koliko znači podrška porodice, u detinjstvu, kao i sada. Tihomir otkriva i zašto su baš insekti, čak i bube koje nisu toliko omiljene u našem svakodnevnom životu, za njega izazov i inspiracija, a iznenađenje za publiku.Urednik emisije: Mirjana Bjelogrlić, snimatelj: Vuk Ćetković, montažer: Miroslav Nikolov.
14:43
Dok se neki otrovi koriste u medicini kao kontrolisana sredstva za lečenje bolesti, mnogo je poznatija druga, fatalna strana otrova iz prirode. Gotovo da nema mita, legende ili istorijskih činjenica koje su u zaobišle škorpije i njihov otrov. Šta je prava istina o škorpijama? Koliko su opasne i zašto ih se bojimo otkrićete u emisiji Pazi otrovno.
14:48
Posetili smo ovogodišnji Kongres održive arhitekture kako bismo sa stručnjacima razgovarali o izazovu planiranja gradova sa manjom potrošnjom energije koja bi doprinela čistijem vazduhu.Danska razvija partnerstvo sa Indijom jer ta zemlja nastoji da smanji emisije gasova staklene bašte prelaskom sa energije uglja na turbine na vetar. Indija je treći po veličini emiter gasova staklene bašte. Ovo je uglavnom zbog zavisnosti zemlje od energije uglja. Međutim, Indija ima za cilj prelazak sa uglja na energiju vetra do 2030. godine. Holandski nutricionisti predlažu novu verziju savršenog obroka na biljnoj bazi koji bi istovremeno doprinosio ljudskom zdravlju i očuvanju životne sredine i klime. Urednik serijala Jelena Radović Jovanović.
15:15
Kako su Englezi savladavali koronavirus i Bregzit? Kako su reagovali na primenjene mere? Koliko su verovali odlukama stručnjaka? Koliko su se odazivali pozivima za vakcinaciju?U Kembridžu, u jednom od najstarijih univerziteta u svetu, srećem mlade stručnjake koji se tu školuju i izučavaju fenomene koji će se tek primenjivati u budućnosti.Prepoznati kao mogući autori nekih inovacija, uživaju poverenje stručnjaka i svojih profesora. Oni znaju da ti mladi ljudi mogu biti korisni u vremenu koje dolazi. Školuju se i usavršavaju na doktorskim studijama i veruju da će sredina iz koje potiču imati razumevanja za njihova istraživanja, kako bi se vratili u zemlju.Ti mladi ljudi bave se vrlo specifičnim istraživanjima, koja traže i vreme i strpljenje. Oni nam govore da je nauka dugoročna investicija u vremenu koje tek dolazi.
15:53
Maksim se zaljubljuje u ženu koja je pod maskom preprodavačice na crno u stvari još jedan izdanak partizanskog korpusa u gradu. Maksim umisli da žena želi zlato, zbog čega još više počinje ubijati kako bi došao do novca i uskoro postaje meta i partizana i četnika.I jedni i drugi ga žele ubiti. I za jedne i za druge on je ozloglašeni negativac kojeg se žele rešiti, tako da u ovom filmu imamo samo jednog negativca. Četnici i partizani tako dobijaju još jednog zajedničkog neprijatelja. Pored Nemaca najopasniji element je Maksim. Uloge: Mija Aleksić, Predrag Ćeramilac, Ksenija Conić, Tamara Miletić... Režija: Miodrag Popović.
17:31
Fudbal: Fifa magazin
17:55
Odbojka (ž) - PS: Jedinstvo - Srem, prenos
19:58
Datum
20:04
Verski kalendar
20:20
Rukomet (ž) - SP: Srbija - Kamerun, prenos
22:04
Fauda 3, serija
22:55
Očajnički joj je potreban novac, pa je na jednom sajtu stavila oglas da iznajmljuje svoj podrum i ubrzo dobija odgovor od Džejmsa Brejvera koji objašnjava, između ostalog, da su se on i njegova supruga nedavno razdvojili.Na poslu, Alison i njena prijateljica Sara, imaju posla sa šefom Brendonom, koji je maltretirao Alison. Međutim, Brendon biva ubijen i policija sumnja na Alison. Kako romansa počinje da cveta između Alison i Džejmsa, sve više ljudi u njenom životu počinje da nestaje... Uloge: Sindi Basbi, Markus Rosner, Dona Benedikto... Režija: Toni Din Smit.
00:27
Beogradski manifest: Neverne bebe
01:19
Odbojka (ž) - PS: Jedinstvo - Srem, r.
02:50
Rukomet (ž) - SP: Srbija - Kamerun, r.
04:10
Dve noći u jednom danu, film