Pre više od sto godina, pisac DŽejms DŽojs objavio je roman Uliks. Da li je ovaj svetski poznati roman i najčitaniji roman, i gde se ukršta simbolički kapital opusa jednog pisca sa njegovim stvarnim, suštinskom znečenjem?... Novo izdanje Časa anatomije prati trag jednog jubileja koji se u svetu slavi ovih dana, ali i tokom cele godine. Govorimo o DŽojsu i povodom DŽojsa. Od rane mladalačke proze, preko naturalističke zbirke priča Dablinci, modernističkog Portreta umetnika u mladosti do eksperimentalnog Uliksa i najeksperimentalnijeg Fineganovog bdenja, prostire se DŽojsov Magnum opus. Svi smo mi moderni izašli ne iz DŽojsovog šinjela, nego iz džojsovskog košmara, iz džojsovskog veličanstvenog poraza, pisao je Danilo Kiš. U čemu se ogleda njegova pobeda a u čemu njegov poraz? Može li se danas pisati kao što je DŽojs pisao, ko su njegovi čitaoci danas i kako se savremenost odnosi prema temama na kojima počiva njegov jedinstveni literarni opus, odnos prema Bogu i religiji, umetnosti, tradiciji i naciji, progresu i urbanom, telu i telesnom... Gosti Časa anatomije na tu temu su prevodilac Zoran Paunović, teoretičari književnosti Mina Đurić i Novica Milić i filmski kritičar i scenarista Saša Radojević. Autorka i urednica emisije: Marija Nenezić Režija: Marko Šotra  Repriza , 23. mart u 00:01.

Serijal Srpske svetinje na Kosovu i Metohiji, koji prikazuje celokupno srpsko duhovno i umetničko pravoslavno nasleđe ? manastire poput Visokih Dečana, Gračanice, Pećke patrijaršije, crkve i manastire u Zočištu, Štrpcu, Uroševcu i drugim mestima, videće uskoro ceo svet.... Kapitalni projekat Filmskih novosti, sniman tri godine, okupio je 70 istoričara, istoričara umetnosti, arheologa, antropologa, teologa i etnologa. Biće preveden na ruski, engleski, francuski, kineski, nemački, španski i albanski. U ovoj epizodi predstavljamo čuvenu zadužbinu kralja Milutina, Gračanicu.   Repriza , 23. mart u 00:55.

Goran Paskaljević - kao mlad, perspektivan i maštovit reditelj, sa velikom predanošću radi na seriji koja oslikava teške i dirljive sudbine ljudi.... Prema rečima Filipa Davida, našeg dramaturga koji je u to vreme bio čuveni urednik u Televiziji Beograd, Paskaljević se nametnuo kao talentovani reditelj, koji je dobro savladao svoj zanat. Zbog toga uspeva da preko Sudbina pronađe sopstvenu poetiku i poseban ugao koji mu omogućava da napravi tople i intimne filmske portrete zaboravljenih ljudi. Serijal Sudbine jesu jednostavne, ali maestralne minijature, koje nas vraćaju na ono najvažnije: dobrotu i saosećanje. Scenario i režija: Goran Paskaljević  Repriza , 23. mart u 03:30 i 12:00.

Petog avgusta 2019. godine, novelistkinja Toni Morison, prva afroamerička autorka koja je nagrađena Nobelovom nagradom za književnost, preminula je u 88. godini.... NJenih jedanaest romana prevedeno je na desetine jezika, a ona se smatra istinskim doajenom afroameričke književnosti. Dan nakon što je umrla, Barak Obama je za nju rekao da je nacionalno blago, jer je značajno obeležila istoriju Sjedinjenih Država svojim aktivizmom i književnom i kulturnom revolucijom koju je pokrenula. Za 50 godina književne karijere bila je književni kritičar, urednica, fakultetski profesor, novelistkinja, pesnikinja i esejista. Rodonačelnica afroameričke književnosti, bavila se temama o kojima se najčešće ćutalo u Americi - temama afroameričke istorije.  Repriza , 23. mart u 06:15 i 13:30.

Jedno od najznačajnijih i najpopularnijih dela simfonijske muzike – Bramsova Četvrta simfonija, izvedena je u Kolarčevoj zadužbini 19. februara prošle godine. Simfonijski orkestar RTS-a predvodio je Srboljub Srba Dinić, koji svoju karijeru sa velikim uspehom gradi na našim, ali i na inostranim muzičkim scenama.... Dinić je potekao iz porodice sa dugom muzičkom tradicijom. Studirao je klavir i kamernu muziku u Beogradu, a dirigovanje u Bonu i Skoplju. Internacionalnu karijeru započinje 1995. godine u Bazelu i Bonu. Bio je prvi kapelmajstor u operi u Bernu, zatim šef-dirigent, ali i muzički direktor te kuće. Radio je kao umetnički direktor i šef-dirigent Teatro de Bellas Artes u Meksiko Sitiju, dok je od 2014. do 2019. godine bio šef-dirigent kamernog orkestra Gudači Svetog Đorđa.   Gostovao je u mnogim operskim kućama širom Evrope i sveta, a među orkestrima sa kojima je sarađivao jesu i: Staatskapelle Dresden, Münchner Symphoniker, Hamburger Symphoniker, Staatsorchester Stuttgart, Essener Philharmoniker, Basel Sinfonieorchester, Orquesta estable de teatro Colón, Orchestra di Verona, Orchestra comunale di Bologna, Shanghai Symphonie Orchestra, Taipeh Symphonie Orchestra, Orquesta de Valencia, Beogradska filharmonija, Vojvođanski simfonijski orkestar i mnogi drugi.  Repriza , 23.mart u 07:15 i 14:30.

Na koncertu su se ovog puta predstavili pevači iz okoline Nove Varoši, dva dečja para, muški i ženski par, uz goste iznenađenja iz Beograda.... Izvika je narodni termin za jedan od oblika starije dvoglasne tradicije sa prostora jugozapadne Srbije. Osim ovog naziva, bogat narodni rečnik poznaje i tremine - udvoje, kajda, ispodvika, podvika, otegnuto, izatega, bučno. Pevanje izvika snimala je i istraživala, prilikom terenskog rada tokom 2014. godine po Zlatiborskom okrugu, etnomuzikolog Marija Vitas. Pevanje izvika iziskuje veliki napor, od pevača zahteva izrazit volumen, specifičnu vokalnu boju i sposobnost dugog zadržavanja daha. Izvika se uvek izvodi u paru; dva pevača su sasvim blizu jedan drugom kako bi se bolje čuli, bolje uklopili boje. U prošlosti se izvika najviše pevalo na otvorenom prostoru, uz kosidbu, žetvu, kopanje i druge poljske radove, na vašarima ili prilikom odlaska u lov. Zimi - u zatvorenom prostoru, na selima i prelima. Danas se pevanje izvika može čuti na saborima, slavama, rođendanima, okupljanjima u kafani i uz kazan, kada se peče rakija.

Put u London 1784. godine je vrhunac Dositejevih putovanja. On je tada zreo mislilac, autor prve štampane knjige, ali i dalje gori od mladalačkog uzbuđenja u susretu sa Londonom.... U šestom nastavku naše TV sage o Dositeju pratimo zašto mu se, kako kaže, čini da se iznova u nekom novom svetu rodio kad je stigao u ovaj grad, od kakve je važnosti za njega i nas njegov susret sa Londonom, šta je ovde dosegao i kako su ga slučaj, ali i upornost doveli do izuzetno zanimljive škotske zajednice trgovaca i intelektualaca koji su bliski kralju i premijeru Velike Britanije.   U ovoj epizodi govore autorka knjige Dositejev krug, profesorka Persida Lazarević di Đakomo sa Univezuiteta u Peskari i profesorka dr Vendi Brejsvel sa Londonskog univerziteta. Jedan važan i uzbudljiv trag Dositejevog života u Londonu otkriva nam kustos Britanskog nacionalnog muzeja Milan Grba. U šestoj epizodi serije kroz Dositejev put vodi nas kao narator Valentina Delić, scenarista i reditelj serije.