Emisiju posvećujemo Školi za osnovno i srednje obrazovanje Mladost“ u Pirotu, koja je specijalizovana za rad sa decom sa smetnjama u razvoju....   Ovo je jedna savremena i moderna škola prilagođena individualnim sposobnostima svakog učenika, škola u kojoj svako dete rado boravi i ostvaruje svoje snove i potencijale. U ovoj školi deca dobijaju krila da nastave tamo gde će im biti najbolje. Urednik: Tanja Čanić Mlađenović Reditelj: Nenad Krkelić Snimatelj: Dimitrije Hadži Nikolić.

Emisija narodne muzike posvećena je istaknutom srpskom kompozitoru Radoslavu Graiću. Iako je veći opus posvetio popularnoj muzici, njegov uspeh u komponovanju narodne muzike slikovito se vidi u tome što je publika decenijama unazad prihvatala njegove narodne pesme misleći da su izvorne.... Pesma Mito bekrijo je najpoznatija među njima i proslavila je Vasilija Radojčić. Pored nje u nastavku emisije učestvuju i drugi vokalni solisti: Aleksandar Ilić, Ekstra Nena, Marinko Rokvić, Staniša Stošić, Usnija Redžepova. Oni su udahnuli emocije u Graićeve hitove sa snažnim prizvukom tradicije: Hej krčmarice, Doleteće beli golub, Ne vraćam se više, Stani, stani zoro, Od Niša do Vranja. Radoslav Graić pevač i kompozitor, rođen je 1932. godine u Mrkonjić Gradu, u Bosni i Hercegovini. Školovao se u Travniku, a gimnaziju je 1950. završio u Banjaluci, gde je uporedo pohađao i muzičku školu. U Beogradu je živeo od Drugog svetskog rata gde je i diplomirao istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu, ali i solo pevanje na Muzičkoj akademiji. Na predlog Dubravke Nešović, počeo je da peva u Horu Radio Beograda, a ubrzo je polagao i audiciju kod Vlastimira Pavlovića Carevca, i tako postao vokalni solista narodne muzike u toj radio stanici.  Radoslav Graić je jedan od najsvestranijih stvaralaca  popularne muzike na ovim prostorima, čije delo je na svojevrstan način obeležilo generacije koje su stasavale u drugoj polovini 20. veka na ovim prostorima.  Dobitnik je mnogobrojnih nagrada i priznanja za vokalno izvođenje i za kompozitorski rad među kojima su: Zlatna medalja za zasluge 2020. godine, Estradno muzička nagrada Srbije za životno delo (2017), Zlatni melos – nagrada za životno delo, Sabor narodne muzike Srbije itd. Radoslav Graić, osim što je bio pevač, kompozitor, nekadašnji je muzički urednik Televizije Beograd (1968-1997). Uređivao je mnoge značajne emisije i serije, a komponovao je muziku za špice popularnih igranih serija: Kamiondžije“, Pozorište u kući“ i mnoge druge. Od emisija koje je kreirao i uređivao najpoznatije su Maksimetar, Popekspres, Folk parada, Spomenar i brojne druge. Kada je otišao u penziju, nastavio je i dalje da se bavi komponovanjem. Među pesmama koje je posvetio najmlađima su antologijske pesme za decu – Vuče, vuče, bubo lenja, Lako je prutu, Moja baka, Matematika, Zdravica učitelju, A ja bih da se igram… Pesme su komponovane na stihove naših eminentnih pesnika – ljubivoja Ršumovića, Dragana Lukića, Dobrice Erića, Mire Alečković, Božidara Timotijevića, Milovana Vitezovića, Slobodana Stanišića, Pere Zupca i drugih. Izvođači ovih dečjih pesama su naši poznati glumci i pop pevači: Dragan Laković, Đuza Stojiljković, Branko Milićević - Kockica, Đorđe Marjanović, Zafir Hadžimanov, Vladimir Čobi Savčić, Senka i Bisera Veletanlić, Boba Stefanović, Minja Subota... Tu su i naši renomirani dečji horovi - Kolibri, Dečji hor RTS, Čarolija, hor Dečijeg kulturnog centra kao i talentovana deca – solisti. Kao autor širokih interesovanja, sa zapaženim uspehom godinama je učestvovao sa svojim kompozicijama na našim najvećim festivalima popularne muzike (Beogradsko proleće, Opatija, Zagreb, Mesam, Beogradski sabor, Ilidža - Sarajevo, Novi Sad, Niš...).

Posle 22 godine u Đakovicu se početkom juna vratila prva Srpkinja. U gradovima južno od Ibra, Srba nema, zato je vest o povratku jedne žene u Đakovicu zaprepastila sve.... Naša televizijska ekipa je i pored rizika odlučila da obiđe Dragicu Gašić koja je sama u stanu u đakovičkom naselju Orize. Ispred zgrade u kojoj su do 1999. godine uglavnom živeli Srbi, nalazi se policijska patrola koja čuva srpsku povratnicu. Zašto je odlučila da se vrati, koliko je srpskih stanova uzurpirano u istoj zgradi, da li postoji strah, samo su neka od naših pitanja na koja je odgovorila Dragica Gašić. U samoj Đakovici od srpskog stanovništva uspela je da se održi samo crkva Uspenja Presvete Bogorodice u kojoj žive tri starije monahinje. Za povratak u Đakovicu zainteresovani su raseljeni Srbi iz tog grada ali pravo na njihov povratak osporavaju ekstremni Albanci. I dolazak naše televizijske ekipe je izazvao iznenađenje, pratili su nas oštri pogledi građana. Kada smo napuštali Đakovicu, dok smo snimali pored stadiona Vlaznimija, zaustavio nas je Albanac i sprečio da nastavimo snimanje grada, jer, kako je rekao, Srbi nemaju šta da traže u Đakovici. Zahvaljujući policiji koju smo pozvali, izbegli smo veću neprijatnost. Više od 230.000 Srba je 1999. godine moralo da napusti Kosovo i Metohiju. Tada je počela i uzurpacija njihove imovine. Povratku Srba najviše se protive oni Albanci koji bespravno i besplatno već dve decenije žive u njihovim stanovima. Takvih primera je mnogo, ali se o tome u kosmetskoj javnosti gotovo i ne govori. Pravo privatne svojine u čitavom svetu je neprikosnoveno pravo svakog pojedinca ali to na području Kosova i Metohije, kada je u pitanju imovina Srba, ne važi. Pored Dragice Gašić u emisiji Tri sata u Đakovici govori i direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković. Autorka emisije: Svetlana Vukmirović Snimatelj: Goran Koprivica Tonski snimatelj: Miroslav Radišić Montaža: Marija Aranđelović Vozač: Dalibor Milutinović.

U znatnoj meri ispod radara javnosti, tokom više od četiri decenije posvećenog rada, istoričar i teoretičar umetnosti, prevodilac, univerzitetski profesor, višegodišnji direktor beogradskog Muzeja savremene umetnosti, dr Zoran Gavrić, u našem kulturnom prostoru, izgradio je jednu posebnu, snažnu i i razgranatu rizomsku mrežu.... Sećanju na Zorana Gavrića bio je posvećen dvodnevni simpozijum, osmišljen kao bijenalna manifestacija, koji je krajem decembra minule godine održan u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, uz učešće blizu četrdeset Gavrićevih kolega, univerzitetskih profesora, muzejskih radnika, studenata, prijatelja, umetnika. Prvi dan simpozijuma bio je posvećen sećanjima na rad i delo Zorana Gavrića, a drugi - načinu na koji se danas, u radovima mladih naučnika, razume njegovo delo i teme kojima se bavio. Zoran Gavrić je rođen 1949. godine. Diplomirao je, magistrirao i doktorirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na Odeljenju za istoriju umetnosti. Od 1972. objavljuje tekstove i prevode iz domenateorije i nauke o umetnosti, i filozofije umetnosti. Zaslužan je što su mnoga temeljna svetska humanistička znanja postala dostupna u našem jezičkom prostoru, između ostalih, dela Ervina Panovskog, Vilhelma Voringera, Gotfrida Bema, Hansa Sedlmajera. Autor je kapitalnih izdanja - antologija tekstova posvećenih Marselu Dišanu, Jozefu Bojsu, Rembrantu. Od 1981. godine radioje u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, gde je postavši upravnik 1986. godine, ostvario važne pomake u delatnostima Muzeja. Godine 1993,političkom odlukom, smenjen je sa mesta upravnika.Od 2001. godine predavao je na Fakultetu likovnih umetnosti na Cetinju, Fakultetu primenjenih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu, na Fakultetu dramskih umetnosti. Dobitnik je nagrade Lazar Trifunović“, 2006. godine, za stvaralački doprinos tumačenju savremene likovne umetnosti. Preminuo je u Beogradu 2020. godine. O delu i ličnosti Zorana Gavrića u emisiji govore istoričari umetnosti: prof. dr Dragan Bulatović, prof. dr Milan Popadić, prof. dr Ješa Denegri, prof. dr Nikola Krstović, prof. dr Jelena Stojanović, dr Andrej Vujnović, Žana Gvozdenović, Bojana Spasojević, filozor prof. dr Mladen Kozomara, i vizuelni umetnik Saša Pančić. Urednik i autor: Danijela Purešević Montažer: Marko Tisovac Režija: Marko Šotra.