Zašto su nam sećanja važna, ima li identiteta bez njih, ko ih kontroliše, a kako ih i mi sami nesvesno prekrajamo u okviru teme Kultura sećanja.... Psihološkinja Iris Žeželj će nam objasniti kako funkcionišu mehanizmi pamćenja i zaboravljanja, a istoričarka Olga Manojlović Pintar će nam rasvetliti neke tačke istorije kulture sećanja, i otkriti koji su to najznačajniji akteri koji utiču na način formiranja našeg sećanja. Sa nama je i Zvezdan Mančić, umetnik koji aktivno radi na obrazovanju i fotografa i publike, koji će nam dati odgovor zašto je fotografija važna za naše individualno, ali i kolektivno sećanje. A o tome kako samo fotografisanje utiče na naše sećanje, videćemo u prilogu naše novinarke. U septembarski vreo dan, kao i u oktobar 1864, vraćaju nas Ana Mašulović i Daniel Bogdanović. U studiju ćemo zaigrati i uz jedan veliki hit iz 1982. godine. Nikole Tesle bismo mogli da se setimo svaki dan kada uključujemo struju. Puno puta ste verovatno prošli pored spomenika našeg velikog naučnika. U prilogu naše novinarke, videćemo šta joj je Nikola Tesla poverio, dok ćemo u jednom od priloga videti i kakva je veza između dinastije Obrenović, cipela Van Goga i autora slike Lutalica iznad mora magle. U drugom delu emisije, sagledaćemo na koji način se prožimaju kultura sećanja, umetnost i mediji sa filmskim kritičarem Đorđem Bajićem i teoretičarkom kulture i medija Verom Mevorah. Biće sjajnih filmskih preporuka, kao i saveta kako ne nasesti na medijske hiperbole. U studio nam dolazi i Iva Pavlović Pušica, NLP trener i razgovoraće sa kovoditeljkom Jelisavetom Bosanac. Iva će nam govoriti o tome kako se veza između dobrog pamćenja i profesionalnog uspeha objašnjava kroz NLP. Odgovorni urednik redakcije Opšteobrazovnog programa: Zoran Živković Voditelj: Maja Bojić Reditelj: Darko Kamarit.

Milutin Milanković (1879-1958) naučnik koji je rešio tajnu ledenog doba i utemeljio savremenu klimatologiju. On je omogućio matematičku rekonstrukciju klimatske prošlosti i dokazao presudni uticaj Sunca na zemaljska dešavanja. Profesor nebeske mehanike i teorijske fizike, predložio je reformu kalendara i bio neumorni putnik kroz vasionu i vekove.... U bečkoj Tehničkoj školi završio je studije, a 1904. godine postao prvi doktor tehničkih nauka srpskog porekla. U tamošnjoj uglednoj kompaniji bavio se izgradnjom brana i mostova od armiranog betona, i u toj oblasti je postigao zadivljujuće rezultate. Posle nekoliko godina napustio je Beč i prihvatio profesuru na Beogradskom univerzitetu, nasledivši profesora Kostu Stojanovića na Katedri za primenjenu matematiku, racionalnu mehaniku, nebesku mehaniku i teorijsku fiziku.

Chat GPT širom nam je otvorio vrata u svet komunikacija sa veštačkom inteligencijom. Nekoga to plaši, neko se raduje.... Poslednja tehnologija koja ne prestaje da intrigira su čet-botovi i trenutno najnapredniji među njima – Chat GPT, jedan od najnaprednijih jezičkih modela dostupnih na tržištu sposoban da istražuje i kreira sadržaj i daje odgovore zapanjujuće slične ljudskim. Mnogo eksperata i uticajnih ljudi iz ove oblasti oglašavalo se u poslednje vreme otvoreno iskazujući svoju veliku zabrinutost zbog pretnji koje sobom nosi ovakva ekspanzija veštačke inteligencije. Unesko je uputio poziv svim državama da počnu da primenjuju „Preporuku o etici veštačke inteligencije“, Italija je zabranila upotrebu Chat GPT-ja, Evropski parlament usvojio je novu verziju nacrta zakona o veštačkoj inteligenciji, u Kini je nemoguće prijaviti se na OpenAi – kakva je budućnost razvoja čet-botova? Ko bi to mogao da nas zameni? Chat GPT ko si ti? Emisiju pripremila i vodila Aleksandra Todorović. Urednik emisije je Milena Vujović.

Ko su naše dive? Šta znači biti diva i šta jedna operska pevačica treba da poseduje, da bi smo je smatrali divom?... U ovoj epizodi serijala Zlatni vek, Narator se susreće sa svojim koleginicama, operskim umetnicama koje su izgradile zavidne karijere i ostvarile veliki uspeh, kako na ovdašnjim, tako i međunarodnim scenama. Otkrivamo kakve se predrasude vezuju za dive, koliko ima glamura u njihovom životu, te postoji li zaista rivalstvo i ljubomora u operskim krugovima. Svaka od njih će, na ova, naizgled, opšta pitanja dati jedinstvene i intrigantne odgovore. Istovremeno, dve mlade operske umetnice otkriće kakva su njihova očekivanja i šta priželjkuju u budućnosti.

Dekodiranje je emisija magazinskog tipa u trajanju od 30 minuta, kojom se kroz priloge iz različitih oblasti društvenih, prirodnih i tehničkih nauka gledaocima objašnjavaju značaj, specifičnosti, primena i problematika pojedinih aspekata ovih nauka.... Eksperti iz različitih naučnih disciplina objašnjavaju zašto su šumski požari opasni, kao i značaj zubnih implantata, Teslinih kalemova, vitamina, minerala, razmnožavanja riba, proizvodnje probiotskih proizvoda, ali i selekcije golmana, rada sa mladim košarkašima i istorije klavira. U drugoj epizodi biće reči o probiotskim mlečnim proizvodima. O njihovom uticaju na ljudsko zdravlje razgovaramo sa dr Ognjenom Maćajem, penzionisanim profesorom Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Diplomirani inženjer tehnologije, direktor Javnog akvarijuma i tropikarijuma u Beogradu, Branislav Jakovljević, govoriće o počecima akvaristike u svetu i selekciji prvih akvarijumskih riba. O gajenju i preradi matičnjaka govori nam mr Nevena Blagojević Gladikosić, doktorand na Tehnološkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Još mnogo zanimljivih tema za gledaoce svih uzrasta imaćete prilike da vidite u serijalu Dekodiranje na RTS nauka.