Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 2
05:37
Srđan Ivanović - Modular
06:22
Koncet za dobro jutro
07:11
Slagalica, kviz
07:33
Datum
07:38
Verski kalendar
07:48
TV lica... kao sav normalan svet
08:30
Pustolov
08:58
Bleja
09:10
Plava ptica u Belgiji
09:12
Kuvate li mrljao
09:26
Plava ptica u Češkoj
09:28
Zujalica
09:53
Dobro je, dobro je znati ...
10:20
Datum
10:26
Znanje imanje
11:22
Dve decenije traje manifestacija Dani Srbije i srpske kulture u organizaciji Saveza Srba Francuske i asocijacije Mondokult. O ovogodišnjoj priredbi i Karavanu kulture koji putuje u desetak gradova Evrope govorimo sa Petrom Gojkovićem, predsednikom Odbora za kulutru Saveza Srba Francuske.Više od dvadeset godina srpska televizija TV Toronto istrajava na putu očuvanja srpskog jezika, tradicije i kulture. Beleže aktivnosti srpske zajednice i pomažu u organizaciji humanitarnih akcija. Gost emisije Miljana Ristić, novinarka srpske televizije TV Toronto.U Filmskom centru Srbije dodeljene su nagrade Festivala Srpskog filma iz Čikaga za 2019. i 2021. godinu. Prilog Mirjane Raičević Tasić. Nudimo vam još jednu interesantnu priču sa juga Francuske. Upoznaćemo srpsku naučnicu prof. dr Tanju Milosavljević koja se bavi lingvistikom i očuvanjem srpskog nacionalnog identiteta. Iz Marselja se javlja Vladan Jočić. Sakralno nasleđe Srba u Mađarskoj naslov je izložbe koja je priređena u Kulturnom i medijskom centru Srpski venac u Budimpešti. Autor Vladimir Marković, u izložbenom opusu svojih kolaža, prikazao je dvanaest srpskih pravoslavnih crkava u Mađarskoj. Prilog Snežane Milivojević.Muzički gosti: Jovan Maljoković bend i Srđan Marjanović. Urednici emisije: Boban Kovačević i Mirjana Raičević Tasić Rediteljka: Dragica Gačić.
12:00
Dozvolite...
12:32
Nas je 10%
13:03
Studio znanja
13:58
Privreda zasnovana na ekološkoj svesti
14:27
Ambasador Rodić ističe dobru saradnju Srbije i Austrije na polju ekologije, kao i primere dobre prakse koja se može primeniti i kod nas. Svaki građanin Beča godišnje baci četrdeset kilograma životnih namirnica. Zbog toga grad Beč realizuje projekte koji će omogućiti da se hrana korisno upotrebi. Ozelenjavanje krovova je jedna od mera kojim se sprečava dodatno zagrevanje grada.Dobar primer zelene fasade je i spalionica otpada Špitelau koja se nalazi u centru grada i predstavlja spoj najnovije tehnologije i urbane aritekture. MA48 je u Beču zadužen za upravljanje i odlaganje otpada. Nakon što su shvatili da je korisnije da otpad dobije i svoju drugu namenu, otvorili su prodavnicu polovne robe, kako bi odbačenim proizvodima dali drugu šansu.Parkovi, zelene površine i šume predstavljaju važne prostore za odmor stanovnika Beča.Pored toga, ovaj grad se može pohvaliti i obradivim površinama i vinogradima. Po najnovijoj odluci gradskih čelnika, organski proizvodi proizvedeni na teritoriji grada će se prodavati pod novim brendom Bečki ukus.Urednica emisije Dragana Živojnović snimatelj Ivan Dimitrijević tonski snimatelj Marko Buđen Montaža Marija Aranđelović.
14:52
Svet je igra: Brejkdens
15:10
Olimpijski krugovi
15:30
Izabrali ste 60 najlepših narodnih pesama
15:43
Datum
15:49
Velika iluzija, filmski program
16:32
Mark ruši Bertijeve planove za venčanje terajući ga da preuzme krivicu za Markovu vanbračnu kćerku. Takođe, Mark skoro uništava porodični posao prodajom zaliha rudnika po preniskoj ceni. Od svih ljudi, baš Berti mora priskočiti u pomoć i spasiti što se spasiti može...Uloge: Baster Kiton, Irving Kamings, Vilijam H. Krejn... Režija: Herbert Blaš, Vinčel Smit.
17:58
Plivanje - SP, prenos
20:00
Tri boje zvuka: Van Gog
20:25
Nekoliko meseci kasnije, u svetu je dočekan oprečno, pa je u Francuskoj zabranjen zbog revolucionarne propagande, a u Americi nagrađen kao najbolji strani film.Radnja filma smeštena je u jedno rusko selo opterećeno siromaštvom i zaostalošću sve do kolektivizacije i tehnološke modernizacije kada doživljava preporod. Ta zbivanja praćena su iz perspektive seljanke Marfe koja pokušava da u svoje selo uvede kolhoze, bez obzira na otpor reakcionarnih bogatih kulaka. Uloge: Marfa Lapkina, Konstantin Vasiljev, Vasilij Buzenkov Reditelj: Sergej Ejzenštajn.
22:00
Vlasik, serija
23:00
Milena Marković piše poeziju, drame, scenarija. Predaje na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.Objavila je pesničke knjige: Pas koji je pojo sunce, Istina ima teranje, Crna kašika, Ptičje oko na tarabi, Pre nego što sve počne da se vrti, Pesme za žive i mrtve...Izvedene drame: Paviljoni, Šine, Nahod Simeon, Brod za lutke, Šuma blista, Zmajeubice, Deca radosti, Pet života pretužnog Milutina, Livada puna tame. Realizovana scenarija za igrane filmove: Sutra ujutru, Beli beli svet, Otadžbina, Živ čovek. Povodi za razgovor su druga sezona serije Močvara za koju je Markovićeva napisala scenario i poema Deca za koju je dobila Ninovu nagradu. U otkrivanju detalja u stvaralaštvu Milene Marković učestvuje kritičarka dr Vesna Trijić. Montaža: Anika Tesla Režija: Ivana Stivens Autorka i urednica emisije: Sanja Milić.
23:30
U subotu, 25. juna na Drugom programu RTS-a, gledaoci će imati priliku da pogledaju snimak predstave koju je Miljenko Štambuk režirao na osnovu muzike i teksta Iva Tijardovića. Splitski akvarel je opereta inspirisana dalmatinskim melosom, a libreto prikazuje život u međuratnom Splitu. Štambukova predstva imala je premijeru 1978. godine, a pet godina kasnije snimljena je za televiziju. Uloge: Jovan Antić, Lidija Bulajić, Gordana Kesić, Dušan Nedić, Tanja Bošković, Rade Marjanović, Slobodan Stojanović, Boban Knežević, Dejan Pajević, Radmir Vukotić, Veselin Stijović, Miodrag Todorović, Srboljub Milin, Milan Panić, Radovan Kudić.
01:13
Big bend RTS - Miracles
02:21
Plivanje - SP, r.
04:21
Staro i novo, film
05:48
Tri boje zvuka: Van Gog
06:09
Muzika za dobro jutro
07:50
Slagalica, kviz
08:12
Datum
08:18
Verski kalendar
08:30
Pustolov
08:59
Bontonovići
09:11
Plava ptica u San Marinu
09:13
Kuvate li mrnjao
09:26
Plava ptica u Keniji
09:28
Mina prelazi nivoe
09:43
Klima da nam štima
09:55
Verski kalendar
10:07
E - TV
10:29
Od zlata jabuka
11:00
I dok je u srednjem veku i u hrišćanstvu imala primese greha u modernom svetu lenjost postaje obrazac života, smisao kome se teži. Ne raditi ništa i odmarati se jeste san modernog čoveka koji je ostvario materijalne blagodeti.Krajem 19. veka, Pol La Farg napisao je knjigu posvećenu lenjosti i objasnio značaj ovog fenomena kroz vekove ali i ukazao na probleme koji će zadesiti modernog čoveka. Njegovo delo u Srbiji je prevedeno i objavljeno već početkom 20. veka.Nedavno je grupa autora, filozofa, sociologa, istoričara umetnosti priredila zbornik pod nazivom Lenjost i našoj čitalačkoj publici predstavila izuzetno zanimljivu temu i teze, važne za svakog pojedinca. Važne zbog činjenice da shvatanje suštine života i uspeha, kroz fenomen lenjosti, vodi u depresiju i beznađe.O ovom fenomenu u emisiji Filozofija i Lenjost govore prof. dr Vladimir Gvozden i prof. dr Dragan Prole. Urednik i autor: Jasmina Vujnović Miloševi Obrazovno-naučni program Obrada: redakcija Aktuelnosti.
11:26
Verski mozaik Srbije
12:06
Ultrazvuk je nezamenljiv kod nekih intervencija i vrlo važan za preventivu mnogih oboljenja. A od otkrića ultrazvučnih talasa do prve primene u medicini prošlo je više od dva veka. Važna je dijagnostička metoda za kardiologe, naročito u urgentnoj medicini, ali omogućava i praćenje svakog detalja razvoja fetusa. Kako izgleda vaša beba pre rođenja, kakav je njen osmeh, da li spava ili se igra, da li je zdrava i kako se razvija - sve to možete videti zahvaljujući najnovijim ultrazvučnim aparatima.Zahvaljujući modernoj kompjuterskoj tehnologiji i snažnim softverima, ultrazvučni pregledi daju sve detaljnije i preciznije informacije na osnovu kojih se postavlja dobra dijagnoza, a vrlo važnu primenu nalazi i u terapiji.Nacionalno udruženje za ultrazvuk u medicini osnovano je 1987. godine, a od prošle godine je član i Evropskog udruženja. Ovo članstvo omogućiće usavršavanje naših lekara i obezbediti kvalitetnu edukaciju. Ujednačeni uslovi pregleda, opisa, poštovanje protokola u interesu su i pacijenata i lekara. Urednik emisije: Jugoslava Đurica Snimatelj: Ivan Dimitrijević Montaža: Miloš Ačanski.
12:37
Kulturako aresipe
13:08
Sve boje života
13:40
Epiktet je predstavnik kasnog stoicizma i kao i svi stoičari bio je okrenut etici, smislu života, a njegovo učenje je među prvim nužnim vrlinama stavljalo milosrđe. Čovek je prema Epiktetu bio dužan da ovlada sobom i da ne bude zavisan ni od kakvih spoljnih okolnosti. One događaje na koje nemamo direktan uticaj trebalo bi stoički podnositi. O Epikuru i njegovom učenju, u drugoj emisiji posvećenoj stoičarima, upoznaje nas prof. dr Dragan Prole, profesor filozofije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Urednik i autor: Jasmina Vujnović Milošević.
14:07
Kao deo UNESKO nasleđa, u okviru geoparka od sada su pod zaštitom međunarodno značajni objekti geonasleđa, ali i sve druge prirodne i kulturno-istorijske znamenitosti, što će doprineti ukupnom razvoju tog kraja naše zemlje. UNESKO globalna mreža geoparkova 10. jula 2020. godine objavila je da je svet bogatiji za još 15 geoparkova, a Đerdap je prvi u našoj zemlji. U svetu ih sada ima 161 u 44 zemlje. Procedura nominovanja jednog parka u UNESKO globalnu mrežu geoparkova je dugotrajan proces, koji je za Srbiju započet 2013. godine, a radni tim za uspostavljanje geoparka je radio na unapređenju i usaglašavanju svih potrebnih elemenata, u saradnji sa lokalnom samoupravom. Upravljač će biti Javno preduzeće Nacionalni park Đerdap, a površina geoparka je duplirana površina Nacionalnog parka, oko 1330 kilometara kvadratnih. Sve to je za okolinu bitno jer podržava ukupni ekonomski razvoj. Promovisanjem prirodnih i kulturno-istorijskih vrednosti Đerdapa u svetu povećaće se prepoznatljivost tog područja i broj turista, pa se opravdano smatra da će to doneti veliki napredak za lokalnu zajednicu i lokalni privatni sektor, turizam u prvom redu.Na našem putu desnom obalom nizvodno Dunavom između ostalog obišli smo Lepenski vir, Golubačku tvrđavu, vidikovac Ploče, kanjon Boljetinske reke i prikazali vredne geološke ostatke, ali i elemente biodiverziteta i kulturno-istorijskog nasleđa, koji mnogo govore o istoriji i značaju čitavog tog područja. Urednik emisije: Vinka Marinović Reditelj: Ivan Pecikoza Snimatelj: Aleksandar Stipić Montažer: Marko Dragojević Snimatelj tona: Milan Đorđević.
14:34
Balada o selu: Maradik
15:02
Eko minijature: Sa Đoletom u bašti
15:07
Na početku Edu globala vodimo vas na sever Italije u grad Bresanone u kome je održan festival vode i svetlosti. Sledeća priča vodi nas na jug i sunčanu Siciliju. Tamo je umetnik Fabricio Fabrisi uvršten na UNESKOV-u listu Živog kulturnog blaga, zboga jedinstvenog načina na koji stvara bubnjeve. Videćete i neobičnu izložbu skulptura od lego kockica, koje predstavljaju ugrožene životinjske vrste. Trinaest izuzetnih replika izloženo je u zoološkom vrtu u Danskoj. Preko umetnosti do konkretnih rešenja u magazinu Edu global predstavljamo relativno novu, znatno poboljšanu verziju Xeco aplikaciju, koja nam može olakšati život u sezoni aktivnog delovanja alergena iz vazduha. Saznaćete i na koji nači dronovi mogu da pomognu u oprašivanju voćnjaka, šta je uništilo milione pčela u Hrvatskoj, zbog čega treba da probate med nastao u Beogradu... Ako ste zaljubljenik u prirodu ne propustite da se upoznate sa lepotama Parka prirode Golija i Rezervata biosfere Golija Studenica. Za kraj 143. Edu globala vodimo vas božurima u pohode put Kučajskih planina. Urednik emisije Nataša Nešković.
15:31
Umro je Borut Šuklje, prvi ambasador Slovenije u Srbiji od 2001. do 2005. godine. Bio je prijatelj Srbije i osoba koja je razumela mnogo više od uobičajenog ambasadorskog posla.Kada je došao u Beograd, imao je puno ambicija da obnovi stare veze i spoji pokidani most, sa puno žara i uspeha bavio se ne tako jednostavnom diplomatijom. Za ambasadora je odabran upravo zato što je oduvek razumeo i voleo Srbiju i imao iskustva u važnim poslovima u Sloveniji, na kojima je uvek bio angažovan zbog stručnosti.Bio je veliki poznavalac istočne Evrope i Balkana. Upotrebio je sva svoja znanja da se povrati uzajamno poverenje. Nakon jednog rutinskog pregleda, kada je osetio nelagodnost u ustima - život mu se promenio, a postavljena dijagnoza okrenula mu je život naopačke, prekinuvši na momenat i njegovu blistavu karijeru.Sa Borutom Šukljeom i njegovom ženom Larom Ham razgovarala sam o čitavom sledu događaja, pa i o njegovom lečenju. Bila sam i u Kliničkom centru u Ljubljani, gde je proveo veliki deo vremena. Emisija je snimana u Beogradu, Ljubljani i Portorožu 2006. godine. Borut Šuklje je umro okružen svojom porodicom - suprugom Larom, sinom Hugom i kćerkom Pijom.
16:15
Najlepše narodne pesme
17:00
Nemci, koji u međuvremenu okupiraju Beograd, počinju da proganjaju komuniste. Mnogi od njih ginu, ali dečak Mita uspeva nekako da se probije na oslobođenu teritoriju sa devojkom sa kojom se prvobitno i uputio u Beograd.Uloge: Rastislav Jović, Dragomir Felba, Ljubiša Jovanović... Režija: Radoš Novaković.
18:35
Pritisnut jačim nemačkim snagama, štab jednog partizanskog odreda odlučuje da odred napusti planinu Jastrebac.Gvozden, seljak iz tog kraja, inače hrabri ratnik, protivi se odluci i spreman je da radije napusti odred. U interesu discipline, međutim, Gvozden je osuđen i streljan na licu mesta, iako ga ceo odred žali. Uloge: Branko Pleša, Rade Marković, Dragomir Felba, Olga Brajević, Rahela Ferari... Režija: Radoš Novaković.
20:22
Čuvenu Devetu simfoniju i Odu radosti pod upravom dirigenta Gabrijela Felca izvešće: Beogradska i Dortmundska filharmonija, Slovački filharmonijski hor iz Bratislave i solisti: sopran Ana Maleša-Kutni, mecosopran Mihaela Zelinger, tenor Jang Vo Kim i bas Robert Bork. Ovaj jedinstveni događaj klasične muzike ujedinio je dva renomirana filharmonijska orkestra kojima diriguje maestro Gabrijel Felc, koji je ujedno i autor ovog umetničkog projekta. Uz Slovački filharmonijski hor i soliste, više od dvesta muzičara ostvariće umetnički podvig koji se smatra jednim od najvećih u ovoj godini.Direktan prenos koncerta iz Novog Sada, prestonice kulture 2022, ispratite na Drugom programu Radio-televizije Srbije u nedelju, 26. juna u 20.22 Urednik prenosa: Tijana Lukić Reditelj: Katarina Rogić.
21:35
Kompromisno rešenje nije pronađeno, pa će se igrači nadmetati za novčane nagrade i slavu koju donosi trijumf na londonskoj travi. Baš na tom mestu pre 11 godina Novak Đoković ostvario je dečački san podizanjem šampionskog pehara i uz to prvi put postao svetski broj jedan. Od tada, on je na prvom mestu proveo više od sedam godina, a nastavio je da niže i vimbldonske trofeje. Pobeđivao je čak šest puta, uglavnom kao najbolji na svetu, ali i kada je bio na 21. poziciji 2018. godine. Zbog svega navedenog, Novak će najviše ispaštati nedodeljivanjem bodova, pašće na sedmo mesto ATP liste, ali već dugo su u njegovom fokusu pre svega gren slem titule, među kojima Vimbldon ima posebno mesto. Đoković je neporažen na ovom turniru od 2017. godine, kada je u četvrtfinalu morao da preda meč Berdihu zbog povrede i potom odlučio da ne igra do kraja te sezone. Vratio se trijumfalno 2018. čuvenom pobedom nad Nadalom u dvodnevnom polufinalu, što je iniciralo fantastičnu drugu polovinu sezone i povratak na prvo mesto. Još veći istorijski značaj imala je Novakova pobeda u finalu 2019. nad Federerom (kojeg je savladao u mečevima za trofej 2014. i 2015. godine) naročito zbog činjenice da je spasao dve meč lopte na protivnikov servis, pri vođstvu Švajcarca 8:7 i 40:15. Đoković je u najdužem finalu ikada na ovom turniru porazio Federera posle 4 sata i 57 minuta sa 13:12 u odlučujućem setu. Takav rezultat se nikada više neće ponoviti, jer je od ove godine na svim gren slemovima uvedeno da se u petom setu pri rezultatu 6:6 meč rešava tajbrejkom do 10 poena. Vimbldon je jedini gren slem koji nije održan 2020. u prvoj pandemijskoj godini, pa je Novak na odbranu titule čekao do 2021. kada je u finalu bio bolji od Matea Beretinija u četiri seta. Upravo je Italijan jedan od glavnih Đokovićevih rivala i ovog leta, jer je posle tromesečne pauze odigrao dva turnira na travi i oba osvojio, u Štutgartu i Kvinsu, pa će biti vrlo značajno u čijem delu žreba će se on naći, baš kao i nepredvidljivi Nik Kirjos. Iako je trenutno treći na svetu, Đoković je i ove godine prvi nosilac Vimbldona, zato što je Medvedevu zabranjeno da igra, a drugoplasirani Zverev je povređen i pitanje je da li će se potpuno oporaviti i za Ju-Es open. Drugi nosilac Vimbldona biće osvajač dva ovogodišnja gren slema i rekorder po broju najvećih trofeja Rafael Nadal. Španac je bio na tretmanima povređenog stopala, posle kojih je odlučio da igra na turniru čiji je dvostruki šampion, ali poslednje finale odigrao je još 2011. sa Novakom i izgubio ga. Srbija će imati čak trojicu nosilaca u muškom singlu, jer se Miomir Kecmanović nalazi na 30. mestu, a Filip Krajinović na 31. posle sjajnih igara u Kvins klubu, gde je stigao do finala i nažalost izgubio od Beretinija. Pored njih, u glavnom žrebu igraće još Laslo Đere i Dušan Lajović, kao i jedina dama Aleksandra Krunić. Sve najznačajnije mečeve sa 135. Vimbldona moći ćete svakodnevno da pratite na programima RTS-a od 27. juna do 10. jula. Direktni prenosi počinjaće već od podneva, a Novaka Đokovića videćemo na Centralnom terenu već prvog dana turnira u 14 časova, gde program uvek otvara branilac titule. Komentatori su Vladimir Mijaljević, Miloš Krivokapić, Stefan Bendić i Svetlana Danilović.
22:00
Vlasik, serija
23:00
U ranije uspostavljenoj naraciji, od slika postajanja, do priča iz belog studija, proći ćemo kroz razne dogodovštine i promišljanja autora - na njegov osoben i ličan način.Od Kejdža i Isidore Žebeljan, preko Idola i muzike osamdesetih, sve do zanimljivih iskustava LP Dua. Upravo oni su sagovornici iz belog studija. Naravno, Milena Dragičević Šešić je, kao uvek, neko ko će nam pružiti i nešto teoretskog kredibiliteta ovoj, na trenutke, sasvim izmaštanoj istini.Zabavite se. Autor i reditelj je Boris Miljković.
23:32
Samo na RTS 2, uživajte od 14. juna u koncertima i nastupima izvođača i bendova: Shek Wes, Darko Rundek, Satori na tvrđavi Golubc-Zvuci prošlosti, Massimo, Laibach, Asaf Avidan, E play, Roni Sajz, Dejvid Geta, Ateist rep. Exit 2021- najatraktivniji koncerti i nastupi prethodnog izdanja festivala, samo na RTS-u.
00:56
Godinu dana nakon poslednjeg sukoba Majkla i Lori, grupa studenata započinje učešće u rijaliti programu snimanom u kući Majersovih, sa ciljem da se shvati šta je Majkla nagonilo na ubistva. U kući se nalaze lažni leševi, ali uskoro počinju da se gomilaju i stvarni jer se Majkl vratio i nema milosti prema uljezima.Uloge: Basta Rajms, Bjanka Kajlič, Tajra Benks, Džejmi Li Kertis Režija: Rik Rozental.
02:23
Dečak Mita, film
03:50
Daleko je Sunce, film
05:26
Obrazovno ogledalo: Đerdap - prvi geopark u Srbiji
05:52
Najlepše narodne pesme
06:28
Koncert za dobro jutro
07:23
Slagalica, kviz
07:45
Datum
07:50
Verski kalendar
08:00
27. juna 1969. počelo emitovanje programa Beograd 202, zamišljen kao nova gradska stanica koja emituje muziku, kratke informacije i ekonomsko-propagandni program, postao je ubrzo i više od toga. Prepoznatljive emisije ove stanice su: Sav taj džez, Indeksovo radio pozorište, Krug 202, Ozon, Dragstor ozbiljne muzike Televizija u radiju - Redakcija za istoriografiju TVB gostuje u emisiji Širom zatvorenih očiju Beograda 202. Emitovanje Beograda 202 počelo je 27. juna 1969, što mu je dalo i tajni nadimak vidovdanski. Program je počeo u 6 sati, a prva muzička numera bila je Šu, šu, Šumadijo u interpretaciji Olivere Vučo. Po kazivanju Radeta Đurića prvog glavnog i odgovornog urednika Dvestadvojke ovaj radio osnovan je sa idejom da bude prijatelj kuće, da bude stalno prisutan, a da ne smeta. Kratko se poštovalo internacionalno pravilo da lokalni radio programi emituju svoj sadržaj od izlaska do zalaska sunca. Ovde se brzo od 6 ujutro stiglo do 21 sat, pa do 22 sata, a Ivan Bekjarev sa svojim zanimljivim gostima u emisiji U vreme sklopljenih kazaljki probio je sva ograničenja. Najzad je glavni i odgovorni urednik Mihajlo Tošić bio primoran da potpiše nalog za neprekidno emitovanje od 0 do 24 sata. Od 17. novembra 2007. Beograd 202 horizontalu noćnog programa emituje sedam puta sedmično ili 30/31 put mesečno. Širom zatvorenih očiju ima svake noći druge goste, druge teme, drugi pristup - svake noći sve je različito, sem publike koja je uvek isto pažljiva, verna i interaktivna. Televizijska ekipa je ušla u Studio u kojem su upravo Neverne bebe završile svoje gostovanje u emisiji Dragička, a onda je narednih sat i po trajao razgovor uz muziku o tome šta se sve radi u Redakciji za istoriografiju, kakve su razlike i sličnosti dva medija, o tome ko se više brine o publici... - Učesnici iz Radija: urednik Noćnog programa Milan Antić, voditelji Tanja Obradović-Gajević i Petar Protić, ton majstor Saša Marković, muzički saradnik i oganizator Nebojša Sabovljević; učesnici iz Televizije: urednik Trezora Bojana Andrić, urednik Fonda poklona Vera Mileusnić, urednik Zbirke tehničkih uređaja Milena Jekić, koordinator Trezora Bojana Milojević, organizator Gordana Grdanović, saradnici Sandra Milošević, Marijana Čuturilo (snimanju nisu prisustvuovale urednik redakcijskog Fonda papirne građe Vesna Došen i urednik istraživač Trezora Vesna Ignjatović) - Snimatelji Gordana Grdanović, Milena Jekić; montažer Zorica Blagojev, autor Bojana Andrić - Snimano u Studiju 5 u Radio Beogradu 07.04.2012, premijerno emitovano u Trezoru 18.06.2012, reprizirano 24.07.2012, 13.12.2019, 22.07.2021; Redakcija za istoriografiju Radio i televizija danas sutra, odlomci - Emisija je realizovana povodom otvaranja Sajma tehnike u Beogradu 1977. i sadrži pregled i mogućnosti tehničkih punktova RTB, eksponate najpoznatijih proizvođača RTV tehnike iz zemlje i inostranstva kao i stručne komentare iz studija. - Učesnici: novinar Časlav Radović, inž. Aleksandar Luj Todorović, inž. Velimir Žugić - Autor i voditelj Časlav Radović, snimatelji Veljko Hari Petrović, Žarko Tobdžić - Premijerno emitovano 17.02.1977; Redakcija informativnog programa; reprizrano u Trezoru 19.08.2003, 20.04.2004, 18.06.2012, 13.12.2019, 22.07.2021.
09:04
Moj konj
09:19
Kuvate li mrnjao
09:33
Koliko god je problematično kada su adolescenti nasilni, možda i više zabrinjava kada tu agresivnost usmere prema sebi, tj. kada postanu autodestruktivni. Šta je izvor autodestruktivnosti kod mladih i na koje je sve načine ispoljavaju? Zašto su adolescenti najsuicidalniji deo populacije? Po čemu je specifično njihovo shvatanje smrti i koji su faktori rizika za pokušaja samoubistva? Potražite odgovore na ova pitanja u epizodi Autodestruktivnost u kojoj učestvuju psihijatar dr Vojislav Ćurčić i učenici Pete beogradske gimnazije.urednik serije: Tamara Vešković producent serije: Biljana Dautović glume: Nina Srdić Hadži-Nešić, Ana Ninković, Nikolina Kokunešovski, Đorđe Mišina, Aleksa Jovanović, Sergej Bojović, Aleksa Petrović, Ana Škiljević, Andrea Simonović, Milena Radovančev, Nikola Bićanin, Lazar Šljukić, Luka Jovanović i Nevena Eskić stručni konsultant: Vesna Brzev-Ćurčić scenario: Maša Vujošević, Kristina Đuković i Tamara Vešković direktor fotografije: Milan Stanić snimatelj: Aleksandar Beatović fotograf: Gordan Jović vizuelni identitet: Marko Rajić i Maša Vujošević snimatelj zvuka: Ljuba Jovanović originalna muzika: Vladimir Pejković kostimograf: Natalija Lukić scenograf: Aleksandar Cvijanović dizajn zvuka: Srđan Filipović montažer: Goran Mitrović reditelj: Maša Vujošević.
09:45
Domaćini serijala Do, re, mi su animirani likovi, notica Noca i dirigentska palica - Feliks, koji vas uvode u svet muzike i muzičkih instrumenata. Saznajte kako zvuči koji instrument, kako je nastao, od čega se pravi i kojoj grupi instrumenata pripada. Kakve vrste orkestara postoje, zašto je harmonika duvački instrument. Kako je moguće da je saksofon drveni duvački instrument, a pravi se od metala.Gledaoci će u serijalu imati prilike da čuju mini koncerte učenika srednje muzičke škole Kosta Manojlović, studenata FMU, kao i izvođenja Big bend orkestra RTS, Vasil Hadžimanov benda, benda Vladimira Kostadinovića i još mnogo zanimljivih izvođenja. U emisiji učestvuju deca polaznici škole glume ART BEAT Nermina Ahmetovića i deca iz PPU Pegaz. 6. epizoda: Duvački instrument sa mehom U ovoj epizodi deca se upoznaju sa harmonikom i orguljama kao najznačajnijim predstavnicima porodice duvačkih instrumenata sa mehom. Gledaoci će imati priliku da saznaju kako izgledaju i od čega se sastoje orgulje i harmonika. Zahvaljujući studentu FMU Stefanu Rajningeru, čućemo kako zvuče orgulje, a učenik srednje muzičke škole Kosta Manojlović, Luka Simović, izvešće deo kompozicije Sonata u G molu Domenika Skarlatija, na harmonici. scenario i koncept emisije Višnja Bradonjić ilustrator Dejan Mandić glavni animator Ilija Zipevski dizajn zvuka Goran Stifanić direktor fotografije Slobodan Popović montaža Dragan Uzelac reditelj Nermin Ahmetović glasove pozajmili Noca - Mila Manojlović Feliks - Nermin Ahmetović Produkcija ART BEAT.
09:55
Sve boje života
10:30
E-TV
10:50
Velika iluzija u Kanu 2022, filmski program
11:30
Mira Adanja Polak: Ekskluzivno
12:17
23. Art festival: Alberto Mesirca
12:55
Datum
13:00
Verski kalendar
13:10
UPS!
13:24
Do, re, mi
13:33
ArheoOtkrića
13:58
Internat za plemićke kćeri, serija
14:48
Plava krv, serija
15:31
Ženski raj, serija
16:15
Andre Riju: Dobrodošli u moj svet
17:00
Dnevnik RT Vojvodina
17:23
Dečak Mita, film
18:55
Lajmet
19:03
Internat za plemićke kćeri, serija
19:55
Prateći njegovo kretanje tokom američkih polu-izbora 2018. godine, rediteljka Alison Klejmen započela je zapanjujući dokumentarac o Banonovom trudu da mobilizuje i ujedini desničarske stranke, započevši u Evropi sa kontroverznim ličnostima kao što su Najdžel Faraž, Žerom Rivijer, Mateo Salvini, Filip Devinter i Kant Ekerot.Režija: Alison Klejmen.
21:39
Dramu je, po originalnom tekstu Staše Bajac, zajedno sa autorkom u scenario adaptirao Srđan Marković i emitujemo je 27. juna 2022. na programu RTS 2 od 21.05 časova.Rekonstrukcija je televizijska drama koja govori o maloletničkom nasilju, uticaju društva na pojedinca i istraživanju seksualnosti. Glavni sukob u drami je između mačističkog sveta prepunom preradsuda i nekim totalno suprotnim svetom koji je duboko potisnut u društvu. Ideja drame je da istina nikad nije celovita, da je uvek subjektivna i da je teško i nemoguće doći do apsolutne istine koja bi zadovoljila sve.Radnja ne teče hronološki i ispresecana je scenama ispitivanja razredne u kojima saznajemo određene stvari o našim glavnim junacima Nemanji, Milošu i Jovani. Oni su zapravo drugačiji u scenama u kojima nema razredne i likova poput Pavla, Dušana i ostale Nemanjine ekipe koji su kao alegorija za jedno nasilno i okrutno društvo... Uloge tumače: Andrija Nikčević, Filip Stankovski, Teodora Dragičević, Bojana Zečević, Pavle Čemerikić, Luka Mihailović, Jovan Dimoski i Matija Lukač.urednik TV drame: Marko Novaković mentor projekta: prof. Goran Peković reditelj: Srđan Marković scenaristi: Staša Bajac i Srđan Marković producent RTS: Biljana Dautović producent FDU: Sofija Saljnikov direktor fotografije: Filip Tasić scenograf: Sanja Usanović i Nevena Marković kostimograf: Maša Ćešić kompozitor: Momčilo Petrović montažer: Marko Džambić snimanje i obrada zvuka: Sergej M. Vučković proizvodnja: Radio-televizija Srbije i Fakultet dramskih umetnosti 2021. godine.
22:45
To je priča koja dolazi iz ruralne Engleske s početka 19. veka. Gospođica Ema Vudhaus je tipičan primer palanačkog spletkarenja. Uživa u seoskom provodadžisanju, mešanju u tuđe živote i samo radi zabave uporno pokušava da spoji slobodne muškarce i devojke koji očigledno nisu jedno za drugo.Bez njenog znanja ne može se sklopiti nijedno prijateljstvo, međutim, Ema nikada nije pomislila na svoju sudbinu i budućnost. Kada upozna mladog plemića, gospodiina Najtlija, ubrzo će shvatiti gde leži ključ od zatvorenih emocija i zaboravljene romantike... Režija: Daglas Mekgrat.
00:45
Zaliv 2, serija
01:32
Big bend RTS i Nenad Vasilić
02:37
Lajmet
02:47
TV prozor
03:47
Tenis: Vimbldon 2022.