Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 2
06:21
Koncert za dobro jutro
07:17
Slagalica, kviz
07:38
Datum
07:53
Lajmet
07:59
Senjski rudnik - Počeci stvaranja rudarskog naselja Senjski rudnik datiraju iz vremena oko 1853. godine, tj. od pronalaska rude uglja i početka eksploatacije tog rudnog bogatstva, pa je tako Senjski rudnik jedno od najstarijih naselja u Srbiji. Muzej rudarstva i ugljarstva je tri godine posle otvaranja zajedno sa neposrednom okolinom proglašen spomenikom kulture od velike važnosti. Posetilac može da razgleda ostave prostog rudarskog alata iz antičkog i rimskog doba, ostavu prostog rudarskog alata za otkopavanje, ostavu mehanizovanog rudarskog alata, više zbirki lampi za osvetljenje u rudnicima, rudarske mašine za mehanizovano otkopavanje uglja, geološko-rudarske karte, zatim zbirke fotosa sa rudarskim motivima i zbirku arhivske građe vezane za rudarstvo. Na postavci je prikazan dokumentarni razvojni put rudnika, radničkog i sindikalnog pokreta, prva direkcija rudnika iznad Aleksandrovog potkopa, jednog od prvih jamskih ulaza u XIX veku. Pored ovih prostora, posetilac može da razgleda i stolarsku, mašinsku i kovačku radionicu. Emisija o Senjskom rudniku pripada ciklusu reportaža Redakcije za istoriografiju o muzejima - članicama Zajednice naučno-tehničkih muzeja Srbije u kojoj se nalazi i Zbirka tehničkih uređaja Televizije Beograd. - Učestvuju: kustos muzeja Miloš Nikolić; rudari Zoran Milenković, Dragan Janjić; poslovođa Zvonimir Žmider, rudarski tehničar Jovanka Matić i drugi - Konsultant Rifat Kulenović, snimatelj Vojislav Popović, asistent snimatelja Dušan Nikolić, rasvetljivač Branislav Dimitrijević, snimatelj zvuka Aleksandar Arnautović, organizator Milka Jovanović, urednik istraživač Vesna Ignjatović, montažer Marko Dragojević, sekretarica režije Jelena Sudžuk, reditelj Predrag Sinđelić - Snimano 20. i 21. 7. 2006, premijerno emitovano 24. 8. 2006, reprizirano u Trezoru 10. 9. 2009. i 16. 5. 2013; Redakcija za istoriografiju, urednik Bojana Andrić Muzej naivne umetnosti Svetozarevo - Muzej naivne umetnosti je prva muzejska ustanova za naivnu umetnost u Srbiji, osnovana 1960. godine u Svetozarevu (danas Jagodina), pod nazivom Galerija samoukih likovnih umetnika. Likovna zbirka broji oko 2.500 dela (slika, skulptura, crteža i grafika). Zahvaljujući tome, Muzej je u mogućnosti da pored samostalnih i grupnih izložbi u zemlji i svetu priređuje i raznovrsne tematske izložbe koje omogućavaju potpuniji uvid u prirodu i sadržaj naivne umetnosti. Osnovne aktivnosti Muzeja su sistematsko prikupljanje, čuvanje, sređivanje, proučavanje, naučna obrada i izlaganje dela naivne umetnosti. Delatnost na stvaranju umetničke zbirke dela, najpre srpske, a zatim i naive sa prostora bivše Jugoslavije, u stalnoj relaciji je sa naučno-istraživačkim radom i radom na terenu, što omogućava praćenje razvoja i rada pojedinih umetnika. U emisiji korišćeni materijali oto Bihalji-Merina i Muzeja naivne umetnosti u Svetozarevu. - Učestvuju: direktor Muzeja Koviljka Smiljković, kustos Lidija Kojić, viši kustos mr. Radimila Cvetković, slikari Josip Generalić, Sava Stojkov, Ivan Rabuzin - Scenarista i reditelj Branka Bogdanov, stručni saradnik Koviljka Smiljković; producent Aleksandar Janković, organizator Boda Ivković, snimatelj Slavoljub Veljić; urednik Branka Bogdanov - Proizvedeno 1987, Redakcija obrazovnog programa, urednik Đoko Stojičić; reprizirano u Trezoru 20. 5. 2004.
08:59
Poruka u boci
09:14
Ružne reči
09:30
Matematika: Algebra i funkcija
09:59
Eko perspektive: Zelena Evropa - Ljubljana
10:31
Tehnologije i mi: Razvoj elektronske uprave
10:57
Drita
11:23
Znanje imanje
12:25
Plasido Domingo i SO RTS na Tašmajdanu
13:00
Matematika: Algebra i funkcija
13:33
U novoj epizodi serijala Priče iz prirode - Vodene škorpije, novinarka Mila Đogo i istraživač Miša Stanković će nas razuveriti da ne mora sve što zvuči opasno i da bude opasno. U specifičnom staništu Specijalnog rezervata Zasavica Mila i Miša kreću u potragu za vodenom škorpijom koja ima posebnu ulogu u balansiranju zdrave vodene sredine.Pošto izanaliziraju jedan primerak ovog predatora među insektima, vratiće ga u prirodno stanište. Gledaoci će, pored niza zanimljivosti o vodenoj škorpiji, u neverovatnom ambijentu Mišine laboratorije saznati mnogo i o onim drugim škorpijama, koje na sreću ne žive na našem podneblju i koje su daleko od toga da su bezopasne. Scenarista i voditelj: Mila Đogo.
13:47
Pećina je bila čoveku prvi dom. Tu se sakrio od kiše, snega a i sunca. U njima se više družio, počeo da razgovara. U pećini je, smatra se, napravio i prvi crtež, iskazao prvu emociju. Rajkova pećina je bogata nakitom, lepa (ako mene pitate sve su lepe) u kojoj možete videti bezbroj stalagmita, stalaktita, stubova, zavesa, traperija. Svi oblici su u harmoniji, nastali u mraku i neprekidnoj borbi vode i kamena gde nema pobednika a ni pobeđenog. Zanimljiva je i legenda o Rajku po kome je i pećina dobila ime. Bio je hajduk koji je otimao blago od naroda i navodno ga ovde sakrio. Malo je verovatno da ćemo ga naći ali vredi videti, doživeti pećinski nakit, blago Rajkove pećine.Čućemo i legendu speleologije Radenka Lazarevića koji je ovu pećinu detaljno proučavao, proširio postojeća saznanja i u značajnoj meri doprineo da se pripremi za posetu. Verovali ili ne i u desetoj deceniji, kako kaže njegovog kratkog života završava novu knjigu kako istraživati i čuvati pećine.Neka nam i njegova ideja bude razlog i motiv da posetimo Rajkovu pećinu i ne samo nju, da je doživimo i sačuvamo lepotu koju nam je priroda podarila. Autor: Dragan Milovanović.
14:03
Internat za plemićke kćeri, serija
14:51
Plava krv, serija
15:35
Rani kadrovi 011: Jelisaveta Nikolić, TV film
16:13
Veče sevdalinki 2019
17:19
Susret i potonja saradnja sa Narodnim pozorištem iz Prištine obeležio je deceniju rada na ovom serijalu. Upoznala sam ih kada su sedište izmestali u Gračanicu, pratila ih na mini turnejama po Kosmetu i čak jednoj internacionalnoj, gledala u Beogradu, promišljajući o reakcijama publike tu i tamo.Upoznavanje i prepoznavanje Nenada Todorovića, reditelja i tada direktora, a danas umetničkog rukovodioca, tog, po mnogo čemu specifičnog teatra, rekla bih da zavređuje posebnu priču. Naša ekipa sreće se sa Todorovićem dok ovaj tragač juri vertikalu sa korenima, nošen mišlju da na pragu svog pedesetleća ima misiju da pretke i potomke uveže i simbolikom obnove dedine davno napuštene kuće.Beketova rečenica da je tragediju zamenila farsa, Todorovića je vodila nekim rediteljskim projektima, a ipak esencija ljubavi dovela ga nebu pod oblake, dedovini buntovnih od pamtiveka. I mudrih kad je važno.Autorka i urednica: Tatjana Manojlović Reditelj: Bojan Vorkapić Snimatelj: Aleksandar Agbaba Mozntažer: Milan Krstevski.
17:49
Savremeni svetski pisci: Hanif Kurejši
18:26
Stefan Uroš II Milutin Nemanjić bio je praunuk velikog župana Stefana Nemanje, unuk Stefana Prvovenčanog i sin Stefana Uroša I i Jelene Anžujske. Srbijom je vladao punih 40 godina, a istorija ga pamti kao neprikosnovenog vladara koji osvaja teritorije i proširuje granice srpskih zemalja, povlači smele političke poteze i uvodi jednu novu epohu u razvoju srednjovekovne srpske države na Kosovu. Pod njegovom vlašću središte države je pomereno iz oblasti oko Rasa na Kosovo, a Srbija je postala jedna od najvećih sila na Balkanu. Njegov život su obeležili brojni brakovi i velika graditeljska dela. Od 40 njegovih zadužbina koje je izgradio ili obnovio na Kosovu i Metohiji, u Konstantinopolju, Jerusalimu, Svetoj zemlji, na teritoriji današnje Grčke i Makedonije, posebno mesto ima manastir Gračanica, biser vizantijske arhitekture i jedan od najlepših naših srednjovekovnih manastira. O kralju Milutinu u emisiji govori prof. dr Vlada Stanković, istoričar i autor monografija Sveti Kralj Milutin i Kralj Milutin i Banjska.Autor i urednik emisije: Svetlana Ilić Stručni konsultant: prof. dr Vlada Stanković, istoričar Autor slika iz Milutinovog života: mr Marija Boljević, akademski slikar Dizajn zvuka: Marko Vučković Direktori fotografije: Dušan Živković, Aleksandar Beatović Montažer: Aleksandra Virijević Pavlek.
18:54
Lajmet
19:00
Internat za plemićke kćeri, serija
20:00
Crnobela slika na dragocenom filmu iz kasne dinastije Ćing svedoči o obeležavanju početka lunarne godine u taoističkom hramu Bajun.Kako današnji monasi pripremaju proslavu Praznika proleća na tom istom mestu sa viševekovnom tradicijom okupljanja na početku nove godine?Dokumentarni film Televizije Peking.
20:33
Gospodin mozak: Inteligencija
21:23
Ženski raj, serija
22:18
Ostvarena bez ikakvih kompromisa, poštujući visoke standarde umetničke produkcije, kakve retko susrećemo u našim izlagačkim prostorima, ova izložba, postavljena na svih pet novoa Muzeja na Ušću, jedan je od najznačajnijih događaja na našoj savremenoj umetničkoj sceni u dužem vremenskom periodu. Večerašnje izdanje Art zone posvećeno je ovoj izložbi.Jednominutne skulpture koje je počeo da izrađuje 1997. godine Ervinu Vurmu donele su svetsku slavu. Osim ovih skulptura, na njegovoj beogradskoj izložbi zastupljene su i performativne i foto skulpture, zatim debele, uske i pljosnate skulpture, skulpture koje piju, kao i skulpture odeće i kože. Posebno za beogradsku izložbu Vurm je osmislio seriju performativnih skulptura koje su dobile svoju finalnu formu tokom otvaranja izložbe.Ervin Vurm je izlagao u brojnim vodećim svetskim muzejima. Izložba u beogradskom Muzeju savremene umetnosti je njegovo prvo predstavljanje na Balkanu, ali, ispostavilo se, to je najveća muzejska postavka koju je ikada ostvario. Vurm je rođen 1954. godine u Štajerskoj. Živi i radi u Beču i Limbergu. Visoko etabliran u međunarodnim okvirima, izlagao je u brojnim vodećim svetskim muzejima. Njegova dela nalaze se u kolekcijama njujorškog Muzeja moderne umetnosti, londonskog Tejta, bečke Albertine, Muzeja Ludvig u Kelnu i Budimpešti, Centru Pompidu u Parizu, Nacionalnom muzeju umetnosti i Osaki, i mnogim drugim. Urednik i srenarista: Danijela Purešević Montažer: Nenad Džodić Režija: Marko Šotra.
22:45
Pažljivo ćemo pratiti dešavanja u svetu nauke, a aktuelne teme posmatrati iz naučnog ugla. U 37. emisiji saznaćete kako izgleda manifestacija Maj mesec matematike i šta se dobije kada se na izložbi pomešaju biljke, čovek i nauka. Predstavljamo vam i najnovije vesti i zanimljivosti iz sveta nauke i tehnologije, a najavljujemo i konkurs za naučno-istraživačke boravke Francuskog instituta u Beogradu - IT makes s(ci)ense . Kako je prošla nesvakidašnja operacija izvedena na Institutu za ortopediju Banjica, reći će vam gost dr Stanislav Rajković, sa kim je razgovor vodila Dragana Daničić.Radoznalo postavljamo pitanja i tragamo za odgovorima na Drugom programu RTS-a. Emisiju možete pratiti i na zvaničnom Jutjub kanalu Obrazovno-naučnog programa RTS. Kroz svet nauke vodi vas Dragana Daničić, voditeljka i autorka priloga. Urednice emisije: Marija Stevanović i Vladana Rašić Dragojević Urednica serijala: Aleksandra Šarković.
23:18
Pesma Amerike
00:45
Raspućin, serija
01:31
Lajmet
01:38
Znanje imanje
02:34
TV prozor
03:34
Pravo na sutra
04:04
Čovek i kamen
04:19
Gospodin mozak: Inteligencija
05:09
Pesma Amerike
06:34
Koncert za dobro jutro
07:18
Slagalica, kviz
07:40
Datum
07:45
Verski kalendar
07:55
Lajmet
08:01
Međunarodni dan muzeja je prvi put obeležen 1971. godine. Širom sveta svake godine sve više muzeja učestvuje u ovoj manifestaciji. Svake godine Međunarodni savet muzeja (IKOM) pod pokroviteljstvom Saveta Evrope i Uneska (UNESKO) određuje temu ove manifestacije te za ovu godinu glasi Moć muzeja. Dajte nam Muzej televizije! - često se uzvikuje u Redakciji za istoriografiju koja celovit projekat osnivanja Muzeja Televizije u Srbiji poseduje od 1993. a od tada se nalazi i u arhivi Ministarstva kulture Srbije. Za tim uzvikom, najčešće se citiraju reči Brane Crnčevića koje je izgovorio Zoran Radmilović 17. apila 1982. u emisiji Petkom u 22, a taj snimak se prikazuje veoma često i u Trezoru, mada ga naši verni gledaoci i svi oni koji su stvarali program Televizije Beograd i Televizije Srbije - znaju napamet. ... A kad će naša TV u muzej? Gde mi da držimo naše muzejske eksponate i naše sprave i naše ljude? Mi izgleda nemamo drugo rešenje, osim penzije. Dobro, ne kažem, penzija nije loša stvar, nema tu ništa rđavo, ali zar ne bi to moglo nekako da se iskombinuje, pa da naš zaslužni TV čovek kad ode u penziju, ode direktno i u muzej. Malo mazeja, malo penzije živelo bi se nekako. Normalna stvar... Čujem da nema dovoljno trake i da se naši najbolji TV prilozi brišu, da bi se snimili oni najnoviji. I kad jednoga dana budemo hteli TV muzej, onda nećemo imati najstarije priloge nego najnovije. To će biti prvi muzej u svetu: Muzej noviteta... Zato mislim da je sada vreme da mislimo o TV muzeju. Jer jednoga dana ako ne mislimo danas, neće nas biti nigde, čak ni u muzeju. Muzej Televizije - Emisija daje hronološki pregled dosadašnjih napora za osnivanje muzeja televizije, kao i izjave inicijatora za njegovo stvaranje. Prvu inicijativu o osnivanju Muzeja televizije pokrenuo je reditelj Stanko Crnobrnja 1988. godine; ideju obnavljaju i kompletiraju projekat Mira Otašević i Bojana Andrić 1993. godine i od tada redovno skreću pažnju na potrebu osnivanja ove instutucije od nacionalne vrednosti, kao i na osnovnu delatnost budućeg muzeja televizije koju čini prikupljanje, klasifikaciju i čuvanje ostvarenja od trajne medijske vrednosti (domaću i stranu zbirku programa), kao i postavka predmeta, tehnoloških sistema, te instalacija iz istorije televizije. Projekti koji su išli ka istom cilju bili su programi Teveteke i Traga, svakako i sadašnjeg Trezora i najnovijeg TV prozora - koji su svojevrsna postavka virtuelnog muzeja televizije. - Urednik istraživač Vesna Ignjatović, realizator Diana Bošnjak, montažer Zorica Džabić, urednik i autor Bojana Andrić - Snimano 18. 4. 2004, premijerno emitovano 18. 5. 2004. u Trezoru; reprizirano 26. 8. 2004, 5. 12. 2008, 29. 3. 2010, 6. 6. 2015, 29. 9. 2015. na RTS 3; Redakcija za istoriografiju, urednik Bojana Andrić.
08:59
Trči Aone
09:14
Ružne reči
09:30
Geografija: Geografska karta
09:49
Balada o selu: Rabrovo, Suva reka
10:20
Priče iz prirode: Vodena škorpija
10:34
Čovek i kamen: Rajkova pećina
10:49
Pravo na sutra: Nenad Todorović, pod Ošljakom nad Bistricom
11:21
RTS ordinacija
12:23
89 godina Kolarčeve zadužbine: Klavirski duo Tamara Stefanović i Nenad Lučić
13:16
Geografija: Geografska karta
13:35
Naučite kako da pređete put od ideje do preduzeća, kako se osniva firma. Saznajte koje su zakonitosti poslovanja. Ovladajte veštinama komunikacije i prezentacije. Kako unaprediti sebe i postati uspešan.O tome vam u Tranzioniku govore profesionalni treneri i instruktori top menadžmenta vodećih srpskih kompanija. Samo na RTS-u put do uspeha! Urednik Zoran Živković.
14:00
Internat za plemićke kćeri, serija
14:47
Plava krv, serija
15:32
Ženski raj, serija
16:19
Datum
16:24
Verski kalendar
16:36
Ultrazvuk je nezamenljiv kod nekih intervencija i vrlo važan za preventivu mnogih oboljenja. A od otkrića ultrazvučnih talasa do prve primene u medicini prošlo je više od dva veka.Važna je dijagnostička metoda za kardiologe, naročito u urgentnoj medicini, ali omogućava i praćenje svakog detalja razvoja fetusa. Kako izgleda vaša beba pre rođenja, kakav je njen osmeh, da li spava ili se igra, da li je zdrava i kako se razvija - sve to možete videti zahvaljujući najnovijim ultrazvučnim aparatima.Zahvaljujući modernoj kompjuterskoj tehnologiji i snažnim softverima, ultrazvučni pregledi daju sve detaljnije i preciznije informacije na osnovu kojih se postavlja dobra dijagnoza, a vrlo važnu primenu nalazi i u terapiji.Nacionalno udruženje za ultrazvuk u medicini osnovano je 1987. godine, a od prošle godine je član i Evropskog udruženja. Ovo članstvo omogućiće usavršavanje naših lekara i obezbediti kvalitetnu edukaciju. Ujednačeni uslovi pregleda, opisa, poštovanje protokola u interesu su i pacijenata i lekara.  Urednik emisije: Jugoslava Đurica Snimatelj: Ivan Dimitrijević Montaža: Miloš Ačanski Obrada: redakcija Aktuelnosti.
17:04
U šestoj epizodi dokumentarne serije Život u okupiranom Beogradu 1941-44. sagovornici, istoričari i svedoci govore o sportu, stupanju žena u intimne odnose sa okupatorom i o prostituciji tokom okupacije. Okupacija predstavlja društvo bez muškaraca, koji su najčešće u zarobljeništvu, na ratištu ili na prinudnom radu. Žene su u ratnim uslovima i uslovima okupacije prinuđene da preuzmu mnogo veću ulogu od one koja im je namenjena u mirnodopsko vreme. One moraju da se staraju o porodici i da često obavljaju poslove koje su nekada obavljali isključivo muškarci. Takva situacija otvara i mogućnosti za kontakt žena sa okupatorom, odnosno vojnicima i oficirima, a seksualne i ljubavne veze koje se tada uspostavljaju u literaturi se nazivaju horizontalna kolaboracija, što je i jedna od tema šeste epizode serije Život u okupiranom Beogradu 1941-44. U Beogradu je postojalo više javnih kuća tokom okupacije. Jedna se nalazila u Ulici Majke Jevrosime, druga u Kosovskoj, treća u današnjoj ulici Gavrila Principa itd. Pojedine javne kuće radile su isključivo za nemačku vojsku, međutim, postojale su javne kuće i za druge stanovnike a ne samo za predstavnike okupaciona uprave. U okupiranoj Srbiji, a posebno u Beogradu sport je imao važnu ulogu u takozvanoj normalizaciji života. Sport i kulturne manifestacije trebalo je da stvore sliku normalnog, čak prosperitetnog života pod okupacijom.Sport je, kao i u samoj nacističkoj Nemačkoj, i na okupiranim teritorijama doživeo reorganizaciju: zauzimao je važno mesto u stvaranju novog čoveka a u Nedićevoj Srbiji - novog Srbina koji bi u tom slučaju postao deo arijevske rase. Sport je po shvatanju nacista zamišljen tako da bude svestran, masovan, dostupan svima, sem Romima i Jevrejima, i kao takav trebalo je da postane segment Nove Evrope. Najposećenije su bile fudbalske utakmice, pre svega zbog toga što je fudbal najjednostavnije organizovati. Na jednoj utakmici BSK i BASK-a bilo je osamnaest hiljada gledalaca. Sport pod okupacijom je druga tema šeste epizode serije Život u okupiranom Beogradu 1941-44. O navedenim temama govore istoričari i svedoci: Branislava Ristović, Breda Kalef, dr Ljubinka Škodrić, dr Nataša Milićević i dr Nikola Mijatov. Scenario i režija Nenad Milošević.
17:57
Internat za plemićke kćeri, serija
18:47
Lajmet
18:55
Vaterpolo - Plej of: 11. april - Radnički, finale 1, prenos
20:05
Plesač reditelja Stivena Kantora prati život ovog nekonvencionalnog virtuoza, od njegovih čudesnih početaka u Ukrajini do briljantnih nastupa u Velikoj Britaniji, Rusiji i na kraju SAD, gde je postao izuzetno poznat nakon što ga je Dejvid Lašapel snimio kako pleše uz Hozijerovu pesmu Take Me to Church.Međutim, osim divljenja Polunjinovom sirovom talentu i divljoj ambiciji, Plesač prikazuje kako bogatstvo i uspeh ne moraju da budu dovoljni kad je reč o pronalaženju ličnog i profesionalnog identiteta. Režija: Stiven Kantor.
21:33
Ženski raj, serija
22:26
U fokusu emisije je manifestacija Muzeji za 10. Istražujemo da li je manifestacija Muzeji za 10 opravdala svoj cilj ili je u nekim segmentima prevaziđena? U emisiji govorimo o 15. Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma Beldoks na kome je prikazano više od 100 filmova. Predstavljamo roman Nepismena Agote Krištof, mađarske književnice koja piše na francuskom jeziku. U Kulturnom centru prenosimo utiske sa 27. Međunarodnog festivala malih scena održanog u Rijeci i predstavaljamo dve knjige: Vladimira Mitrovića Iz istorije kulture i umetnosti - Zapisi jednog istraživača i knjigu Manastir Svetog Nikole u Toplici Emine Zečević koja donosi novo tumačenje o najstarijoj zadužbini velikog župana Stefana Nemanje u Kuršumliji. Emisiju završavamo pričom o velikom pesniku Vasku Popi, a povodom 100 godina od njegovog rođenjaUrednik: Svetlana Ilić Montažer: Nikola Manić Reditelj: Raško Milatović.
23:22
Ovaj upečatljiv i jedinstven sastav je poneo titulu najboljeg na 3. „Bunt rok festivalu. Ovom prilikom izveli su tri pesme „Betonirano Sunce, „Rokamo Jako i „Rasprodaja Sreće koje će se naći na njihovom albumu prvencu koji će uskoro izaći. O radu „Viva Vopsa, nezaboravnim trenucima sa festivala, temama koje ih inspirišu i na koji to način posmatraju današnju muziku su neke od tema o kojima su članovi benda Aleksandar Ćurčić i Marko Janković razgovarali sa autorkom „Bunta, Brankom Glavonjić.Ekipa emisije „Bunt je bila u Tivtu na prvom „Festivalu Vjetra u okviru kojeg se održao i 3. festival alternativne kulture „Morž koji je zatvoren koncertom „Lagane Srede. „Festival Vjetra je potekao iz želje jedriličarskog kluba „Delfin da sa lokalnim, ali i međunarodnim gostima podele program bogat raznovrsnim kulturnim, umetničkim i edukativnim sadržajima. A kako je sve to izgledalo i koje sve to interesantne sagovornike smo sreli, saznaćete u „Buntu. Nedavno se u Kragujevcu održao koncert legendarnog „Smaka, kada je kao predgrupa nastupila grupa „Epilog. To je bio samo jedan od razloga za razgovor sa gitaristom i pokretačem benda „Epilog, Draganom Uroševićem Urošem.Beograd je oduvek obilovao sjajnim koncertnim prostorima sa različitim kapacitetima, a upravo ove nedelje nas očekuju dva, i to u kultnoj Barutani. 20. maja, „Atheist Rap slavi svoj 33. rođendan i obeležava 1000. koncert upravo tamo, dok nas u nedelju, 22. maja, u okviru evropske turneje, očekuje nastup fantastične bluz gitaristkinje i pevačice, Ane Popović, kada će promovisati svoj aktuelni album „Live for Live. Autor emisije: Branka Glavonjić Novinar: Stefan Jovčić Reditelj emisije: Filip Čolović.
23:52
Raspućin, serija
00:41
Koncert u čast Miše Aleksića
01:41
Lajmet
01:48
Vaterpolo - Plej of: 11. april - Radnički, finale 1, r.
02:50
RTS ordinacija
03:45
TV prozor
04:43
Život u okupiranom Beogradu 1941-1944.
07:18
Slagalica, kviz
07:40
Datum
07:45
Verski kalendar
07:55
Lajmet
08:00
Svetski dan lekara opšte medicine koji je ustanovila Svetska organizacija lekara opšte - porodične medicine (WONSA) 2010. godine. Ovaj Dan pruža izvanrednu priliku da se potvrdi centralna uloga lekara opšte medicine u pružanju sveobuhvatne zdravstvene zaštite i unapređenju zdravlja svih ljudi na planeti. Poetika medicine, Svet Miloša Jevtića, šesta emisija - Gost Trezora i Miloša Jevtića je pukovnik prof. dr Aleksandar Đurović, profesor na Medicinskom fakultetu Vojnomedicinske akademije Univerziteta odbrane u Beogradu, na predmetima Fizikalna medicina i rehabilitacija i Filozofija i istorija medicine. Aleksandar Đurović rođen je 1958. u Sarajevu. Diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Profesor dr Đurović je dugogodišnji specijalista fiziatrije i načelnik Klinike za Fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Vojnomedicinske akademije. Pored toga on je pesnik i besednik. Pored stručnih publikacija, objavio je i pet pesničkih zbirki. Miloš Jevtić i profesor Aleksandar Đurović nisu imali priliku da razgovaraju za emisiju Gost drugog programa na Radio Beogradu, ali dok je sniman ovaj televizijski razgovor knjiga Poetika medicine, bila je u pripremi za štampu i iste godine pojavila se u knjižarama kao 216. knjiga kolekcije Odgovori Miloša Jevtića. - Učesnici: pukovnik Prof dr Aleksandar Đurović, načelnik klinike za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju VMA i profesor na Medicinskom fakultetu VMA; sagovornik Miloš Jevtić, novinar - Snimatelj Bojan Marojević, asistent Saša Todorović, snimatelj zvuka Marko Buđen, rasvetljivač Mile Ilić, organizator Gordana Grdanović, urednik istraživač Marijana Čuturilo, grafička obrada Milena Marković, montažer Ljubomir Plavljanić, autor Bojana Andrić - Snimano 26. 1. 2017, premijerno emitovano 16.6. 2017, reprizirano u Trezoru 31.10. 2017, 14.7. 2020; Redakcija za istoriografiju.
09:00
Zora
09:15
Ružne reči
09:30
Istorija: Srpski narod u poznom srednjem veku
10:00
Od pejsmejkera do krioenergije i maping sistema - efekat primene modernih tehnologija u rešavanju kompleksnih poremećaja bioloških funkcija ljudskog tela najvidljiviji je u aritmologiji. Na ovu temu za RTS Lab govore eminentni srpski kardiolozi.Laboratorija zdravstvenih tehnologija podstiče razvoj i inovacije u oblasti zdravstva kroz startape koje razvijaju timovi istraživača, naučnika i studenata. Gosti RTS Laba su dr Ivana Kostić, suosnivač ove laboratorije, i Andrej Kravčuk, jedan od pokretača startapa Neuroblast, koji je kreirao postrehabilitacioni uređaj za osobe koje imaju neurodegenerativna oboljenja. Emisiju je pripremila i vodila Sara Đorđević, urednik emisije je Mirjana Nikolić.
10:25
Edu global
10:50
Ultrazvuk - od dijagnoze do terapije
11:20
TV lica: Ana Đurić - Konstrakta
12:05
Stefan Milenković i Rohan de Silva sviraju Bramsove sonate
13:00
Istorija: Srpski narod u poznom srednjem veku
13:30
Dobro je, dobro je znati: O pandemijama
14:00
Internat za plemićke kćeri, serija
14:50
Plava krv, serija
15:35
Ženski raj, serija
16:20
Koncert Slavka Banjca
17:10
Ljubav počinje da se razvija obostrano, pa poručnik Horvat ostavlja svoju devojku i počinje da živi s Matildom. Društvene okolnosti, ljudske slabosti i ljubomora vode Petra u pogibiju a obe žene koje je voleo i koje su njega volele ostaju same.Naslov filma izveden je iz scene u kojoj Petar donosi dve ruže, po jednu za Ljiljanu i Matildu. Uloge: Žarko Laušević, Ksenija Pajić, Dragana Mrkić... Režija: Dejan Šorak.
18:55
Lajmet
19:00
Internat za plemićke kćeri, serija
19:50
S muzičkom karijerom započetom u vreme kada ta vrsta muzike nije bila najbolje shvatana, Tusta i njegov bend ostali su dosledni izvornim idejama i postali jedan od retkih glasova razuma u vremenima kada nije bilo razumevanja ni za to.Režija: Andrej Korovljev.
21:45
Ženski raj, serija
22:35
Za njega kažu da je pripadao onoj generaciji zlatnog doba naše televizije kada su entuzijazam i želja za stvaranjem uz naravno originalne ideje bili dovoljan razlog da nesmetano stvarate i otkrivate bez obzira na to gde bi se to u svetu moglo da desi. Jedno od takvih mesta za snimatelja dokumentaristu Slavuja Hadžića bilo je i selo u kome je živeo i stvarao Henri Mur koji je te 1976. godine bio jedan od najpoznatjih vajara u SFRJ. Moglo bi se i reći da je ova ekipa Televizije Novi Sad uzvratila posetu ovom slavnom vajaru čije su se skulpture našle pred našom publikom 20 godina ranije - krajem 1955. godine kada je njegova izložba na neki način značila i naše otvaranje prema zapadu i zapadnoj kulturi.A sa koliko žara se tada radilo uz naravno podršku kuće najbolje govori to što je ovaj film, tačnije dokument - zapis koji vremenom samo dobija na važnosti i danas posle gotovo 50 godina zanimljiv za videti ne samo kao autentično svedočanstvo, već može da bude i polazna tačka za možda neko novo iščitavanje života i rada Henrija Mura. U svakom slučaju vredan televizijski zapis.Scenario i režiju potpisao je Stevan Stanić a sve to vizualizovao čovek sa filmskom kamerom kome na ovaj način odajemo i mi svojevrstan omaž - Slavuj Hadžić.
23:05
Nakon što mu se pogorša zdravlje, Brunu dijagnostikuju bolest za koju je potreban donor...Uloge: Kim Rosi Stjuart, Lorenca Indovina, Barbara Ronki Režija: Frančesko Bruni.
00:45
Nišvil 2021: The Horney Funk brothers feat Hubert tubbs
01:30
Lajmet
01:35
TV lica... kao sav normalan svet
02:20
TV prozor
03:20
Sve će biti u redu, film
05:00
Edu global