U osveženoj i atraktivnoj dramaturškoj postavci, u komediji Braća po babine linije“ videćemo sudar dva sveta.... Jednog tradicionalnog, narodskog, koji prkosi globalizaciji i od kojeg po svaku cenu želimo da pobegnemo i drugog novog, uvezenog, savremenog, takozvanog modernog, sveta opsene, lakih para - koji nam je nametnut kao novi kulturni i civilizacijski vrednosni reper i trend. Protagoniste priče smo izmestili iz dobro poznatog seoskog ambijenta u nove, nepoznate okolnosti i situacije. Dali smo im nadu da mogu preko noći promeniti svoje živote na bolje i ostvariti svoje snove, uz uslov - da se odreknu sami sebe. U živote glavnih junaka, čuvenih Petlovčana - Radašina i Milašina (Radoš Bajić i Milorad Mandić Manda), koje na početku filma zatičemo u normalnom agregatnom stanju svađe bez ikakvog razloga“, jednoga dana stiže isto pismo, upućeno svakom ponaosob. Oni, vođeni snom o lepšem životu i rešenju svih problema, shodno instrukcijama koje su dobili u pismu - kreću iz Petlovca na put. Samo oni znaju gde - i koji? Kako to u životu često biva, umesto da stignu do Beograda gde ih čeka daleki rođak iz Australije, Radašin će zalutati sa tajanstvenom plavušom (Jelena Gavrilović) u gorostasnim planinama u kojima riču medvedi, a Milašin će umesto da pre Radašina stigne do „blaga“ koje ga čeka, zaglaviti u selo Vranovo, na planini Sokolovica, sa koje puca vidik na zonu bezbednosti, gde šiptarski dronovi svaki dan izviđaju ono malo Srba koji su tu ostali. Tako njihovo putešestvije ka boljem sutra - postaje put do beskraja. Na ovom putu im se pridružuju i ostali radoznali stanovnici Petlovca. Radojka (ljiljana Stjepanović), Zlatana (Olga Odanović) i sin Dragan (Nenad Okanović) kreću u potragu za Radašinom i Milašinom. Igrom slučaja, vođeni različitim ciljevima, u nekom momentu na jednom mestu se okupljaju svi Petlovčani, ujedinjeni pred pitanjem: Gde su braća po babine linije“.

Šta se dogodilo sa junacima popularne Vojne akademije“ od trenutka kada smo ih poslednji put sreli? Generacija kadeta koja je osvojila srca miliona nastavlja svoje avanture.... Poznata lica, zatičemo dve godine pošto su diplomirali. Profesionalne obaveze prepliću se sa privatnim problemima i iskušenjima ovih ambicioznih mladih ljudi koje veže prijateljstvo za ceo život. Istovremeno, počinje upis novih kandidata na Vojnu akademiju, među kojima se izdvajaju Gruja i Bugi, dva nerazdvojna druga, Ika super inteligentan buntovnik, šarmantna brbljivica Ceca, tajanstvena i pomalo usamljena Anđela i Maša, devojka koja na Akademiji vidi beg od posesivne majke. Ono što će njima biti najvažnija zajednička lekcija je spoznaja da Vojna akademija nija samo vojna škola, već škola života. Uloge: Bojan Perić, Branko Janković, Ivan Mihailović, Jelisaveta Orašanin, Tijana Pečenčić, Dragana Dabović, Tamara Dragičević, Radovan Vujović, Olga Odanović, Vučić Perović, Andrea Ržaničanin, Slaven Došlo, Anđela Jovanović, Đorđe Stojković, Ivana Mihić Režija: Slaviša Ivanović, Dejan Zečević.

Tajne svetogorske kuhinje... Za Svetu Goru kažu da je srce svetskog pravoslavlja i najveći hram na svetu. Danas se na Svetoj Gori nalazi 20 velikih manastira, 12 skitova i mnoštvo kelija. Na Svetoj Gori jela su začinjena ljubavlju i molitvom. Svetogorski monasi poste 200 dana u godini, nikada ne jedu meso, a riba je dozvoljena samo na velike slave. Vina sa Atosa su božanska. Ona su kombinacija grožđa i duha Svete Gore. Monaška kelija Milopotamos posvećena je spravljanju vina i kuvanju. NJihov zadatak na Svetoj Gori je da pripremaju hranu za monahe i posetioce i proizvode vino i maslinovo ulje za manastir Velika Lavra. Obnovio ju je otac Epifanius, koji je za 40 godina kaluđerskog života sakupio sve svetogorske recepte. Nikada nije pohađao časove kuvanja, niti ima završenu školu za kuvara. Ipak, stariji monasi naučili su ga kako da proprži luk na blagoj vatri, što je, kako kaže, tajna dobrog ukusa. Takođe, naučio je da je za sva jela potrebno veliko strpljenje, posebno na kraju, dok čekamo pokraj lonca da suvišna voda ispari. Naš gastronomad Katarina Petrović Kaja posetila je Uranopolis na samom ulazu na Svetu Goru, gde je sa Irini Sdouku pripremala melizano salatu i hobotnicu sa sočivom po starom svetogorskom receptu. Irini kuva u hotelu oko 15 godina, priprema raznu hranu, ali najviše voli tradicionalnu, manastirsku. Veliki broj hodočasnika koji idu na Svetu Goru dolaze u hotele u Uranopolisu, pa im se priprema i evropska, ali i tradicionalna kuhinja iz tih krajeva, kao što je hleb sa maslinama, koji je Kaja umesila u studiju.

Utorak, 2. maj 2023.... Nova runda dijaloga Beograda i Prištine u Briselu. Na početku sastanka usvojena Deklaracija o nestalima. Na stolu i statut Zajednice srpskih opština. Predsednica Vlade Ana Brnabić na međunarodnom sajmu privrede u Mostaru. Poziv Bosni i Hercegovini da budu deo „Otovorenog Balkana. Sergej Šojgu traži dvostruko veću proizvodnju visokoprecizne municije. U Odesi obeleženo 9 godina od spaljivanja 48 ljudi u zgradi Sindikata.  Gotovi prvomajski praznici. Gužve na putevima i naplatnim rampama. Partizan dočekuje Real Madrid u trećoj utakmici četvrtfinala plej- ofa Evrolige.

24. epizoda: Nakon što je Simke uspeo da locira Milicinu nedavnu poziciju, Aljoša i ostatak njegove ekipe daju se u potragu potpuno nesvesni da je Milica za sada na bezbednom, u šteku Makija domca...

Da li glasanje o prijemu tzv. Kosova u Savet Evrope i rasprava u Savetu bezbednosti UN ukazuju da Srbija treba da preispita svoju spoljnu politiku, regionalnu i globalnu... Promene u svetu, naročito posle napada Rusije na Ukrajinu, promenile su sve međunarodne odnose, neke na bolje, neke na gore ili mnogo gore. Porasli su pritisci na Srbiju, ali i na zemlje EU koje ne priznaju takozvanu državu Kosovo da odstupe od svojih principa. Poslednjih meseci suočeni smo sa presedanima poput prošlonedeljne odluke da se razgovara o prijemu u Savet Evrope države koju deo članica te organizacije ne priznaje. Za Srbiju je posebno važno što su u izglasavanju te odluke neki tradicionalni saveznici bili uzdržani, poput Grčke, pa čak i Ukrajine koja bi zbog sopstvene situacije morala da bude čvrsto na strani Srbije. Šta treba da budu prioriteti spoljne politike Srbije u takvim okolnostima, kakve odnose Srbija treba da ima sa državama u regionu, zašto je važno da UNMIK ostane na KiM neka su od pitanja za ministra spoljnih poslova Srbije Ivicu Dačića. Emisiju vodi Zoran Stanojević.

Fantastična planeta nastavlja putovanje svetom istražujući kako izgleda današnja porodica. Gde su njene veze još uvek jake, a gde popuštaju, kako se bore sa nezdravim odnosima, i kakva su predviđanja o tome kako će porodica izgledati u budućnosti.... Zbog toga, Vladimir Banić putuje prvo u Italiju, zemlju centuriona i gladijatora, ali i zemlju maminih sinova. Fenomen Mamoni je zavladao ovom zemljom. Reč je sredovečnim muškarcima koji ostaju da žive sa mamama do svojih zrelih i prezrelih godina. Banić posle Italije menja kontinent i ide u Ameriku, u tajanstvenu zajednicu Amiša u kojoj vladaju jake porodične veze. Istražuje, zašto je ovo najbrže rastuća populacija u ovoj zemlji, kako žive bez kompjutera, telefona i interneta, ali i kako prolaze oni koji žele da je napuste. Na kraju, Fantastična planeta ide u Veliku Britaniju. Zemlju koja je trendseter. Banić istražuje da li će brak opstati kao realnost, koliko je kraljevska porodica podložna promenama modernog doba, ali i zašto su najverniji u Velikoj Britaniji, ili se bar najmanje razvode, Irski traveleri.

Povodom otvaranja 18. Beogradske internacionalne nedelje arhitekture, koja se održava od 11. maja do 17. juna, gost je Danica Prodanović, jedna od osnivača i autora manifestacije.... Arhitekta i umetnik Andrej Josifovski Pijanista ponovo je privukao pažnju svojom novom instalacijom Eko čikica“ na deponiji. Za taj rad nagrađen je na nedavno završenom Salonu arhitekture. Predstavljamo Izabrana zenitistička dela“ u osam tomova, izdavača Banatskog kulturnog centra i Kulturnog centra Vojvodine Miloš Crnjanski”. Na Fakultetu likovnih umetnosti u Centru za grafiku otvorena je izložba Danila Paunovića Plavi šum“. Otkrivamo kako upotreba veštačke inteligencije utiče na prevođenje i da li će u budućnosti biti lakše prevođenje poezije i proze. U Čačaku, nacionalnj prestonici kulture, sve je više građana različitih generacija koji posećuju programe u galerijama, muzeju i pozorištu. U Portugaliji, u Lisabonu, dva puta godišnje posetioci mogu da vide delić jednog od najstarijih delova prestonice, to je rimska građevina stara dve hiljade godina. Tunele i prolaze ispod zemlje sagradili su stari Rimljani, u gradu koji se tada zvao Olisipo. Svake večeri od ponedeljka do petka na Prvom programu posle Dnevnika u 23 emituje se Kulturni dnevnik. Emisija je presek najznačajnijih vesti iz umetnosti, kulture, ali i pop kulture, dizajna, novih tehnologija. Novinari, dopisnici, saradnici RTS-a javljaju se svakodnevno sa mesta najvažnijih i najzanimljivijih događaja. Gosti Kulturnog dnevnika su vodeće ličnosti iz sveta kulture i umetnosti. Urednik: Biljana Bralušić Jovanović Realizator: Maja Mandić Montažer: Stevan Čvorović.