Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS Nauka
05:28
Trag: Kipar- domovina boginje Afrodite
05:57
Priče o običnom: Kišobran
06:01
Edu global
06:24
Dobro je ... dobro je znati: O roditeljstvu
06:54
Profesionalci: Miloš Janošević
07:20
Skriveni svet pčela
07:25
Obrazovno ogledalo: Arhetip moderne bajke ,3 epizoda
07:51
Nauka kroz priče: Kopernikov svet
08:00
Kineski mega projekti: Most Honkong Džuhaj Makao
08:51
Istorija nauke: Jovan Cvijić
09:00
Na pragu: Robotika u Bostonu
09:50
Skriveni svet pčela
10:00
Peščana planeta: Australija, kontinent -pustinja
10:53
Nauka kroz priče: Kopernikov svet
11:00
Naturopolis: Rio de Žaneiro
11:52
Odgonetanje tela: Bliski rodjak
12:03
RTS ordinacija
13:00
Prvo i najstarije: 8
13:25
Nauka u pokretu: Razvoj veštačke inteligencije kroz projekte, 3
13:55
Svet i nauka
14:00
Na pragu: Robotika u Bostonu
14:23
Skriveni svet pčela
14:28
Svet i nauka
14:33
Odgonetanje tela: Bliski rodjak
14:45
Istorija nauke: Jovan Cvijić
14:55
Rečnik ekologije: Zeleni prstenovi
15:00
Peščana planeta: Australija, kontinent -pustinja
15:52
Svet i nauka
15:56
Priče o običnom: Kišobran
16:00
Naturopolis: Rio de Žaneiro
16:53
Nauka kroz priče: Kopernikov svet
17:00
RTS LAB: Kolaž 5
17:30
Klikeri: Zašto bacamo srebro iz aviona srebro jodi
17:37
Odgonetanje tela: Bliski rodjak
17:48
Istorija nauke: Jovan Cvijić
18:00
U vreme kada je EKO-opština bila formirana, ova lokalna zajednica imala je velikih problema sa nezaposlenošću i masovnim preseljenjem lokalnog stanovništva u veće gradove. Koncept EKO-opštine je bio način da pokušaju da reše ove probleme. Lokalno stanovništvo bilo je pozvano da se uključi u javnu raspravu o trenutnoj situaciji i budućnosti ove male zajednice. Koje su potrebe? Koje usluge bi trebalo da se razvijaju? Odjednom su na površinu isplivali problemi loše održavanih puteva, javne rasvete, problem sortiranja ekološki opasnog otpada i mnogi drugi. Čini se male stvari, ali one su bile vitalne za opstanak ljudi u ovoj lokalnoj zajednici.
18:25
Svet i nauka
18:30
Naučni portal: 53. emisija
19:00
Kako Kina funkcioniše, 1. emisija
19:46
Klikeri: Zašto bacamo srebro iz aviona srebro jodi
19:54
Priče o običnom: Kišobran
20:00
Put od rehabilitacije do hodanja i razgovora bio je dug, a Hajrum - koji sada ima 26 godina, još uvek teži samostalnom životu. Međutim, njegov primarni cilj je da obrazuje druge u svojoj zajednici, da ih odvrati od upotrebe alkohola, da im pomgne u donošenju boljih životnih izbora. Hajrum je nezaustavljiv.
20:25
Konak gospodara Jovana Obrenovića jedan je od svega četiri sačuvana reprezentativna konaka u Srbiji koji pripadaju takozvanoj knez Miloševoj arhitekturi, odnosno balkanskom graditeljstvu prve polovine 19. veka. Konak je sagrađen 1835. godine kao rezidencijalni dvor mlađeg brata kneza Miloša Obrenovića - Jovana. Za taj posao iz okoline Ohrida pozvane su čuvene goge, nadaleko cenjeni graditelji koji su gradili po celom Balkanu, pa sve do Carigrada. Iako spolja ukazuje na tipičnu balkansku arhitekturu toga vremena, konak gospodara Jovana Obrenovića predstavlja zapravo sučeljavanje dva koncepta života; onog orijentalnog koji je na zalasku i novog evropskog, koji polako i sigurno dolazi u oslobođenu mladu srpsku državu. Na spoljnoj fasadi konaka nalazi se i jedini sačuvani originalni grb Obrenovića. O načinu života porodice Jovana Obrenovića svedoči i unutrašnjost konaka, raspored i namena prostorija, sistem grejanja, položaj prozora, vrata. O nekadašnjem izgledu konaka i jezgra stare varoši svedoči i sačuvani crtež Feliksa Kanica zahvaljujući kojem danas vidimo da je dvor gospodara Jovana, zajedno sa starom srpskom crkvom, činio u stvari centar života Čačka toga vremena.
20:50
Istorija nauke: Jovan Cvijić
21:00
Danas je član je više Akademijinih odbora - Odbora za proučavanje života i dela srpskih naučnika i pisanje istorije SANU; Odbora za proučavanje Kosova i Metohije... Podseća nas i na period kada je bio predsednik „Srpske književne zadruge (od 2001. do 2005. godine.), jedne od retkih ustanova kulture koja je svojim postojanjem povezala tri veka. Bio je ambasador Srbije u Rusiji, pa je iz Rusije doneo dosta građe. Svoju dalju aktivnost vidi u pisanju novih knjiga, u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, i većem angažovanju u radu akademijinih odeljenja i odbora.
21:31
RTS LAB: Kolaž 5
22:00
Svemirski brod zemlja: Kormilari
22:46
Klikeri: Zašto bacamo srebro iz aviona srebro jodi
22:53
Prvi svetski rat zatekao ga je u ruskoj prestonici Petrogradu. Mimo volje ruskog ministra inostranih poslova, propagirao je ideju jugoslovenstva. Poručivao je: Rešavanje jugoslovenskog, kao i srpskog pitanja, sastoji se u potpunom oslobođenju i ujedinjenju svih srpsko-hrvatsko-slovenačkih zemalja, pošto su Srbi i Hrvati jedan narod i po poreklu i po jeziku, pošto žive izmešano, te se ne mogu osloboditi jedni, a drugi ne i što se, ujedinjenjem s njima, Slovenci mogu spasti i za Slovenstvo i za Rusiju. Po povratku iz Rusije čekala ga je albanska golgota. Od 1915. do kraja rata, boravio je u Švajcarskoj i Francuskoj. Kada je doneta Krfska deklaracija, Ljuba se nije složio s njenom sadržinom. U pismu Jovanu Cvijiću predlagao je stvaranje novoga koncepta buduće federativne republikanske države, sa novim mogućim nazivom: Ujedinjene Jugoslovenske Države. Kao federalne jedinice predlagao je: Srbiju, u predratnim granicama, Crnu Goru, takođe u predratnim granicama, zatim Bosnu i Hercegovinu, Dalmaciju, Istru, Banovinu Hrvatsku zajedno sa Slavonijom, Sremom, Bačkom i Banatom. Po završetku rata aktivno se uključio i u rasprave oko Ustava novostvorene države. Kada ga je, u poodmaklim godinama, ophrvala bolest, otišao je na lečnje u Prag. Umro je u tom gradu a tamo je i sahranjen.
23:08
Obrazovno ogledalo: Arhetip moderne bajke ,3 epizoda
23:35
Sasvim prirodno: Kriza prirode
00:02
Kulturna baština Srbije: Jovanovi dvori
00:26
Priče o običnom: Kišobran
00:30
Srpski akademici: Slavenko Terzić
01:01
Kina: Pesme visoravni
01:47
Eko perspektive: Eko opštine
02:12
Parkovi prirode: Kopaonik
02:38
Nauka u pokretu: Razvoj veštačke inteligencije kroz projekte, 3
03:07
Nauka 2022: Stoleće pravoslavnog bogoslovskog fakulteta
03:35
Istorija nauke: Jovan Cvijić
03:45
Skriveni svet pčela
03:50
Sasvim prirodno: Kriza prirode
04:17
Kulturna baština Srbije: Jovanovi dvori
04:41
Naučni portal: 53. emisija
05:10
Odgonetanje tela: Bliski rodjak
05:22
Trag: Kipar- domovina boginje Afrodite
05:51
Klikeri: Zašto bacamo srebro iz aviona srebro jodi
06:00
RTS ordinacija
06:56
Nauka 2022: Stoleće pravoslavnog bogoslovskog fakulteta
07:24
Istorija nauke: Jovan Cvijić
07:33
Parkovi prirode: Kopaonik
08:00
Kina: Pesme visoravni
08:47
Odgonetanje tela: Bliski rodjak
09:00
RTS LAB: Kolaž 5
09:32
Kulturna baština Srbije: Jovanovi dvori
09:56
Rečnik ekologije: Zeleni prstenovi
10:00
Kako Kina funkcioniše: Prva emisija
10:46
Svet i nauka
10:50
Istorija nauke: Jovan Cvijić
11:00
Nezaustavljivi: Hajram Vajkaho
11:23
Klikeri: Zašto bacamo srebro iz aviona srebro jodi
11:30
Srpski akademici: Slavenko Terzić
12:01
Svemirski brod zemlja: Kormilari
12:46
Odgonetanje tela: Bliski rodjak
12:57
Svet i nauka
13:00
Studio znanja: Selo i grad... suživot
13:56
Svet i nauka
14:00
Kako Kina funkcioniše: Prva emisija
14:52
Klikeri: Zašto bacamo srebro iz aviona srebro jodi
14:56
Svet i nauka
15:00
Nezaustavljivi: Hajram Vajkaho
15:23
Sasvim prirodno: Kriza prirode
15:50
Istorija nauke: Jovan Cvijić
16:00
Studio znanja: Selo i grad... suživot
16:56
Svet i nauka
17:00
Svemirski brod zemlja: Kormilari
17:45
Velikani: Ljubomir Stojanović
18:00
Čovekova potreba za introspekcijom, razumevanjem života i dubljim uvidom u realnost svoje ostvarenje dobija u sintagmi pokretne slike. Nikola Popević, urednik filmskog programa RTS-a, pokušaće da nam pruži odgovor na pitanje zašto je film najpopularniji vid umetnosti u svetu, a Radoslav Zelenović nas vraća na početke filma koji danas poznajemo. Potreba da stalno iznalazimo nove i sve bolje načine da sačuvamo pokretne slike dovela nas je do digitalizacije. Sa nama je bila Tamara Popadić, specijalista digitalne obrade audio-vizuelnih podataka. Svetsko prvenstvo u fudbalu decenijama unazad predstavlja mesto za primenu i ispitivanje najsavremenije tehnologije prenosa slike. Od satelitskih komunikacija do 4k tehnologije - pogledajte kako nastaju živi prenosi.Emisiju su vodili Olga Slepčević i Viktor Manević. Urednik emisije je Jovana Džambić.
18:30
Naime, tokom nekoliko hiljada godina u neolitu u potpunosti se promenio život, svakodnevica, način rada, ishrana, običaji, jezik i religija. Ovaj istorijski period nazvan i novo kameno doba jeste vreme promena u kulturi i ponašanju, i vreme otkrivanja. Neolit traje otprilike u periodu od 10.000. godine pre n. e. do oko 2000. godine pre n. e., a sa njegovim završetkom počinje bronzano doba, kada se širi upotreba metalnih oruđa.
18:36
A upravo je to ideja koju su niški inženjeri pretvorili u realnost. Cilj je bio napraviti robota koji samostalno vodi stoku od farme do različitih pašnjaka. Tamo je nadzire i čuva. A po završetku ispaše, bezbedno vraća na farmu. Kako su naši inženjeri ostvarili ovu ideju pomoću četiri robotske jedinice: pokretne platforme, i ko je sve u svetu zainteresovan za ove robote-pastire, saznaćete u šestoj epizodi serijala Novi srpski umovi.
18:50
U bečkoj Tehničkoj školi završio je studije, a 1904. godine postao prvi doktor tehničkih nauka srpskog porekla. U tamošnjoj uglednoj kompaniji bavio se izgradnjom brana i mostova od armiranog betona, i u toj oblasti je postigao zadivljujuće rezultate. Posle nekoliko godina napustio je Beč i prihvatio profesuru na Beogradskom univerzitetu, nasledivši profesora Kostu Stojanovića na Katedri za primenjenu matematiku, racionalnu mehaniku, nebesku mehaniku i teorijsku fiziku.
19:00
Za takav poduhvat potrebna je upornost, iskustvo i borba za opstanak na tržištu, a bez obzira na to što su inspiraciju za proizvodnju pronašli u prošlosti, naši gradski heroji moraju dobro poznavati i savremene marketinške zakone.
19:52
Pretpostavlja se da je ovaj manifest, napisan latinicom, bio namenjen pripadnicima slovenske populacije u okviru mađarskog dela carevine i da je bio poklanjan vojnicima kao amajlija. Na korici se nalazi portret u bareljefu austrougarskog monarha sa natpisom: „Uspomena svijetskoga rata, a u tekstu se objašnjava zašto je Austrougarska bila prinuđena da povede rat protiv Srbije. Ovo je samo jedna od stotinak knjiga iz važne zbirke minijaturnih izdanja o kojoj će biti reči u današnjem izdanju Beogradskog blaga, dokumentarnog serijala urednika i autora Nevene Milić.
20:00
Odlazimo u Ameriku, nekada kontinent koji su nastanjivali Indijanci, danas potpuno industrijalizovan i odvojen od prirode. Vekovima se pejzaž ovog kontinenta menjao da bi dobio današnje obrise. Da li je čovek i dalje deo prirode.
20:50
Naučni portal: 53. emisija
21:19
Istorija nauke: Milutin Milanković
21:30
Zajedno: Ivana Grujić
22:00
Pratimo nekoliko žena koje su izgubile svoje bebe. Osvrćemo se na stigmatizaciju društva prema ženama koje su imale pobačaj. Kakvu podršku porodica, stručnjaci, lekari treba da pruže ženi u ovakvoj situaciji.
23:00
RTS LAB:Pokretne slike
23:56
Svet i nauka
00:00
Zajedno: Ivana Grujić
00:30
Zlatni vek 110 godina Opere: Uvertira
01:00
Priča o porcelanu: 4 epizoda
01:50
Eko perspektive: Eko opštine
02:15
Kulturna baština Srbije: Jovanovi dvori
02:39
Nauka kroz priče: Neolitska revolucija
02:45
Naučni portal: 53. emisija
03:15
Nauka 50: Glas
03:41
Zlatni vek 110 godina Opere: Uvertira
04:10
Novi srpski umovi: Srpski roboti
04:24
Studio znanja: Selo i grad... suživot
05:20
Nauka kroz priče: Neolitska revolucija
05:26
Eko perspektive: Eko opštine
05:51
Kulturna baština Srbije: Jovanovi dvori
06:15
Naučni portal: 53. emisija
06:45
Velikani: Ljubomir Stojanović
07:00
Nauka 50: Glas
07:26
Novi srpski umovi: Srpski roboti
07:40
Istorija nauke: Milutin Milanković
07:50
Beogradsko blago: Minijaturne knjige u NB
08:00
Priča o porcelanu: 4 epizoda
08:50
Nauka kroz priče: Neolitska revolucija
08:56
Svet i nauka
09:00
RTS LAB:Pokretne slike
09:30
Zajedno: Ivana Grujić
10:00
Gradski heroji: Osma emisija
10:50
Svet i nauka
10:54
Nauka kroz priče: Neolitska revolucija
11:00
Obnavljanje raja, američka priča: Ekološka katastrofa
11:50
Istorija nauke: Milutin Milanković
12:00
Nedoumice o pobačaju
13:27
Zlatni vek 110 godina Opere: Uvertira
13:55
Svet i nauka
14:00
Gradski heroji: Osma emisija
14:52
Klikeri: Zašto bacamo srebro iz aviona srebro jodi
15:00
Obnavljanje raja, američka priča: Ekološka katastrofa
15:56
Svet i nauka
16:00
Nedoumice o pobačaju
17:00
Eko perspektive: Eko opštine
17:25
Nauka kroz priče: Neolitska revolucija
17:31
Beležnica 27: Šume
18:00
Srpski akademici: Slavenko Terzić
18:32
Nauka 50: Glas
19:00
Pre samo 40 godina nije se ni čulo za dijabetes tip 2. Danas od njega boluje skoro pola miliona Novozelanđana, a predviđa se da će se taj broj za 20 godina udvostručiti. Da li je moguće naslutiti kraj ove zdravstvene katastrofe.
19:30
Negativni uticaji tog mnoštva hemikalija nikada nisu do kraja poznati, pogotovo kada se ima u vidu da hemijska jedinjenja stupaju u interakciju i da su uvek moguća iznenađenja u vidu stvaranja nekih novih supstanci. Određeni oganizmi zbog svog biohemijskog sastava akumuliraju pojedine hemijske elemente ili supstance. Tako supstance koje se akumuliraju u biljkama i životinjama na kraju dospevaju i do ljudi, jer su ljudi na vrhu lanca ishrane. Ali kako bez hemikalija više ne možemo važno je da budemo svesni rizika koje one nose i da njima pravilno upravljamo. U tome potrošačima pomaže i nov način obeležavanja hemikalija.
20:00
Pogledajte kako izgleda internet? Kako je nastao? Koja su to mesta gde se mreže susreću a informacije razmenjuju? Zbog čega je internet nešto najvažnije danas.
20:55
Svet i nauka
21:00
Promis: Bure baruta
21:12
U Bazelu sa svojim timom on proučava načine na koje imunoonkologija može da stvori virus koji, iako je živ, u vakcini može biti bezopasan. To je princip po kome mnoge vakcine funkcionišu i koji se pokazao kao vrlo uspešan. U čitavom procesu veoma je važno kontrolisati kvalitet dobijenih rezultata.
21:37
Novi srpski umovi: Srpski roboti
21:51
Istorija nauke: Milutin Milanković
22:00
Lovac na znanje: U susret novom energetskom modelu
22:30
Beležnica 27: Šume
22:56
Beogradsko blago: Minijaturne knjige u NB
23:04
Samo nekoliko kilometara dalje, pre 40.000 godina, zajednica neandertalaca ostavila je jedno od najstarijih umetničkih dela. Dok na drugoj strani Niške kotline, Humska čuka krije tajnu spaljenog naselja iz doba ranog neolita. U praistorijskom parku Pločnik peče se hleb i topi bakar po recepturi i postupku starom desetak hiljada godina.
23:45
Velikani: Ljubomir Stojanović
00:00
Život uz reku Mekong: Put ka sreći: Ljubomir Stojanović
00:46
Novi srpski umovi: Srpski roboti
01:00
Promis: Bure baruta
01:12
Moja draga prijateljica nauka: Sa Vladimirom Cmiljanovićem
01:37
Istorija nauke: Milutin Milanković
01:46
Zlatni vek 110 godina Opere: Uvertira
02:15
Životna sredina i zdravlje: Život sa hemikalijama 01
02:45
Nauka 50: Glas
03:11
Novi srpski umovi: Srpski roboti
03:25
Istorija Niša: Praistorija
04:05
Zlatni vek 110 godina Opere: Uvertira
04:33
Beležnica 27: Šume
05:00
Nauka 50: Glas