Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 3
06:10
Raspite moj pepeo u Bergdorfu,p.
08:01
Restorančić Zalogajčić, 7. epizoda
08:35
Zujalica, 38. emisija, 10. ciklus
09:05
Provetravanje: Odliv mozgova, 2-11
09:35
Pazi maldost, 5-11, 6. ciklus
10:05
Čitanje dozvoljeno, 4. epizoda, 2. ciklus
10:35
Anin svet, 6-12
11:00
Naučni portal, 39. ep
11:35
RTS Lab: Između sna i jave
12:05
TV Beograd: Karavan – Hvar, 17. ep, r.
12:40
Advokado, 9-20 , r.
13:20
Raspite moj pepeo u Bergdorfu, r.
15:10
ZUM: Vesti iz kulture, r.
15:20
Muzzik magazin
16:01
Kulturni centar
16:55
Upravo u toj tački, na jedan plodotvoran način ukrštaju se četiri autentične likovne poetike Bisenije Tereščenko, Nebojše Savovića Nesa, Ljubomira Lackovića i Jasne Opavski, koji izlažu po četiri svoja dela u Galeriji RTS-a aprila 2022. u postavci koja nosi naziv 4x4.   Repriza , 28. januar u 01:50.
17:35
Mornarički specijalci, 6-22, 2S
18:15
Potreban joj je pravi muškarac. Njih dve brzo pokazuju jedna drugoj prijateljsku naklonost. Lahorkin posao se sve više razvija. Brana je, međutim, zabrinut, jer misli da će ih uhvatiti inspekcija zbog prodaje na crno, pogotovo što ne zna pravo poreklo robe. Režiju ove humorističke serije potpisuju Nikola Pejaković i Saša Hajduković. Glavne uloge igraju Ljubomir Bandović, Nikola Pejaković, Mira Karanović, Branka Katić, Jasna Đuričić i Mira Banjac. Repriza , 28 januar u 00.30 i 12:30.
18:54
TV Beograd: Karavan – Hvar, 18 ep.
19:25
ZUM: Vesti iz kulture
19:30
Dnevnik 2 na znakovnom jeziku
20:05
Muzička kaseta: Nil Jang, 18-20
20:10
Nakon ciklusa Zvuk Njujorka, u kojem su se predstavili mladi izvođači i stvaraoci njujorške džez scene, ovog puta možete uživati u izvrsnoj svirci zabeleženoj daleke 1961. godine, u prestižnoj sali Plejel. Repriza , 28 . januar u 03:25 i 14:25.
20:50
PRENOS: SP rukomet polufinale - Francuska-Švedska
22:25
sa svojom voljenom. Film Hladna planina govori o ratu, ljubavi, prijateljstvu, kako na frontu, tako i kod kuće. Užasi rata pogađaju ne samo njegove neposredne učesnike, nego i one ostavljene u svojim domovima. Ako ljude u rat šalje mržnja, onda ih kući vraća ljubav. Uloge: Džad Lou, Nikol Kidman, Rene Zelveger, Natali Portman, Donald Saterland Režija: Entoni Mingela.
01:06
Muzzik magazin
01:40
Advokado, 10-20,r.
02:20
TV Beograd: Karavan – Hvar, 18. ep, r.
02:50
ZUM: Vesti iz kulture, r.
02:55
U drugom delu koncerta, na programu je bio Magnifikat britanskog kompozitora Džona Ratera. Solistkinja je bila Evgenija Jeremić, a dirigovao je Bojan Suđić.
03:35
Muzička kaseta: Nil Jang, 18-20, r.
03:40
Džez u filharmoniji, 2. deo, r.
04:15
Kulturni centar, r.
05:05
Reditelj je predstavio balet na moderan način - kao improvizaciju na libreto. Film je snimljen u autentičnom ambijentu Ohridskog jezera.
06:40
Zatvaranje manifestacije emitovano je u direktnom prenosu na Digitalnom programu RTS-a, a u Velikoj sali Kolarčeve zadužbine nastupili su dobitnici nagrada Gremi za tu godinu, pevač Kurt Eling, a zatim Terens Blnšar sa svojim bendom. Koliko su ovi gosti kvalitetni pokazuje i podatak da je francuski kanal kulture Mezzo u saradnji sa RTS-om prenosio celo ovo veče milionskom auditorijumu širom Evrope.
07:40
Beogradski džez festival: Terens Blanšard, 2. deo
08:16
Restorančić Zalogajčić, 8. epizoda
08:50
Zujalica, 39. emisija 10. ciklus
09:20
NTC kviz, 2. epizoda
10:15
Provetravanje: Lektira, 3-11
10:45
Pazi maldost, 6-11, 6S
11:15
Čitanje dozvoljeno, 5. epizoda, 2. ciklus
11:45
Anin svet, 7-12
12:10
Naučni portal, 40. emisija
12:45
Advokado, 10-20,r.
13:25
TV Beograd: Karavan – Hvar, 18. ep., r.
14:00
Profesora matematike u Šestoj beogradskoj gimanziji zvali su  Joca Ubica. Ali  više  sam o njemu slušala od roditelja koji su se žalili  od nemila do nedraga da je strog i beskompromisan, Nije podnosio  intervencije niti uticaje. Imao je stav da svako mora da zna matematiku i da može  da je nauči,   uz obaveznu napomenu ako ima nameru da opstane... Jednostavnim rečima muči decu... Ali po onome sto se i tada, a i sada ponovo čulo  to su  muke roditelja koji nisu mogli  na njega da utiču.Za profesora Kneževića, matematika je bila nauka koju svako mora da zna i bar  pokuša da je razume. Ako je i ne razume, on nije štedeo ni vremena ni snage da vam sve po ko zna koji put objasni. I da vas nauči. Možda će neko reći da je on bio stara škola, da su njegove metode u vreme visokih tehnologija možda zastarele ,ali on nije menjao svoj stav. Profesor Knežević je vaspitavao decu, učio ih o životu, vraćao im veru u ispravnost dolaženja do cilja. Njegovi đaci rasuti su po svetu i zaposleni  po uglednim naučnim institucijama Amerike, Velike Britanije, Portugalije, Španije, Švajcarske, Švedske ,Norveške, Hrvatske, Izraela, Italije, Nemačke, kao matematičari, inženjeri, robotičari... On ih je posećivao, a oni iz dalekog sveta  sećaju se svega što ih je učio. Sve moje poštovanje za posvećenost i entuzijazam ovog profesora, za istrajnost, poštenje, ljubav prema poslu koji je radio i što je nesebično prenosio znanje na svoje učenike, koji su ga zvali Joca Ubica.
14:25
Džez u filharmoniji, 2. deo, r.
15:05
Muzička kaseta: Nil Jang, 18-20, r.
15:10
ZUM: Vesti iz kulture, r.
15:20
Muzzik magazin
16:01
Zločinački porivi, 10-12
16:55
Legendarni duo gitara Vlatko Stefanovski i Miroslav Tadić, na koncertu u okviru festivala, premijerno su predstavili dugo iščekivani projekat Kruševo 2, kao nastavak jednog od najboljih gitarskih projekata ovog prostora. Saradnja između Stefanovskog i Tadića započela je još 1998. godine, kada su realizovali album Kruševo, a već sledeće godine su u Sava centru snimili koncert -Live in Belgrade.   repriza , 29. januar u 01:25 i 09:25.
17:50
Ovom nepretencioznom televizijskom emisijom, RTS 3 će se priključiti aktivnom oblikovanju srpske kulturne scene.   Repriza, 29. januar u 02:20 i 09:25.
18:40
Mornarički specijalci, 7-22, 2S
19:30
Dnevnik 2 na znakovnom jeziku
20:05
U prethodnim emisijama već ste čuli vrsne izvođače najrazličitijih umetničkih izraza, među kojima su bili Kristijan Skot, Dmitrij Maslejev, Li Konic, Žil Apap, Avišai Koen i drugi. U fokusu današnje emisije je francuski pijanista i kompozitor Luka Debarg, koji izvodi dela F. Šopena i L. V. Betovena. repriza, 29. januar u 06:30 i 14:30.
21:35
Prate se stvarni likovi koji oličavaju bolivudski san na način koji je bez premca u bilo kojoj drugoj filmskoj industriji. Oni stvaraju emocinalnu vezu sa gledaocima, dok pričaju priče o strasti, hrabrosti i stavu nikad se ne predati. Repriza , 29. januar u 02:40 i 10:40.
22:00
Volim klasiku, 2. emisija
23:10
Autentični bečki gastarbajteri učestvuju u dokumentarnoj drami inspirisanoj romanom Darka Markova Sumrak u bečkom haustoru.   Repriza , 29. januar u 04:20 i 12:20.
00:01
Zločinački porivi, 10-12, r.
00:55
AproPop: Stimpank, 8-10, r.
01:25
20. Gitar art festival: Stefanovski i Tadić, 2. deo, r.
02:20
ZUM: Magazin iz kulture, r.
02:40
Samo u Bolivudu: Zavesa je podignuta, 1-8, r.
03:05
Volim klasiku, 2. emisija, r.
04:20
Gastarbajsterske priče: Slave, 5-12, r.
05:10
Muzzik top 20
06:30
Music live collection: Luka Debarg, r.
08:01
Zločinački porivi, 10-12, r.
08:55
AproPop: Stimpank, 8-10, r.
09:25
20. Gitar art festival: Stefanovski i Tadić, 2. deo, r.
10:20
ZUM: Magazin iz kulture, r.
10:40
Samo u Bolivudu: Zavesa je podignuta, 1-8, r.
11:05
Volim klasiku, 2. emisija, r.
12:20
Gastarbajsterske priče: Slave, 5-12, r
13:10
Muzzik top 20, r.
14:30
Music live collection: Luka Debarg, r.
16:01
Ipak, dvor je bio poprište intriga i makijavelističih zavera, svakojakih ubistava i strašnih drama. Religija je igala ključnu ulogu u takvoj vrsti moći. Borili su se za svoju zemlju, ali ponekad su ratove vodili samo zarad svoje slave. Ova serija istražuje istoriju Francuske preko njenih kraljeva, od 8. do 19. veka, otkrivajući njihove specifičnosti, veštine i nedostatke. Da li je moguće pronaći ravnotežu između ličnog života i političkog upravljanja? Koje su najveće prepreke koje su ovi kraljevi morali da savladaju? Šta je potrebno da bi se bio dobar kralj? Karlo Veliki je najslavniji vladar od svih Karolinga, po čijem imenu je dinastija i nazvana. Ovaj osvajač, vladar, zakonodavac i propovednik katoličanstva borio se za jačanje i zaštitu crkve. Karlo Veliki je poznat po tome što je tokom svoje vladavine konsolidovao veći deo Evrope, promovisao obrazovanje i uspostavio nove administrativne strukture.   Repriza , 30. januar u 00:01 i 08:01.
16:55
20. Pančevački Džez festival: Vladimir Nikolov i Srđan Ivanović
18:00
U drugoj epizodi takođe će biti reči o tranziciji vlasti od Komesarske uprave Milana Aćimovića do obrazovanja vlade Milana Nedića kao i kriterijumima izbora vlasti u Beogradu i Srbiji od strane okupacione nemačke vlasti. O svojim sećanjima na život pod okupacijom u Beogradu govore: Breda Kalef, Josef Žamboki i Branislava Ristović, dok istoričari: dr Nataša Milićević, dr Aleksandar Stojanović, Dušan Nikodijević, dr Rade Ristanović, dr Radosav Tucović, dr Radmila Radić, dr Ljubinka Škodrić, dr Bojan Đorđević i dr Maja Vasiljević govore o svojim istraživanjima vezanim za period okupacije Beograda u Drugom svetskom ratu. Repriza ,30. januar u 02:05 i 10: 05.
19:00
Volter je u doba prosvetiteljstva čuven po svom književnom delu - kao pisac, pesnik, filozof, esejista, istoričar, dramaturg. Poznat je i po svojim stavovima o političkoj i verskoj netoleranciji. Njegova popularnost dopire kako do elite, tako i do naroda, gde njegovo ime poprima mitske razmere. Napisao je preko šezdeset komada, često prožetih egzotikom. U 18. veku važio je za dostojnog naslednika Korneja i Rasina. Piše pamflete i šale, koje će mu doneti mnogo neprijatelja. Njegov Kandid je savršen primer ključa sreće koji se sastoji u tome da živimo skromno i obrađujemo svoj vrt, ne mareći za proviđenje. Kao vesnik Francuske revolucije bio je jedan od filozofa 18. veka, za kog je rečeno da je njegov bojni poklič spoj razuma, tolerancije i humanosti.Volter je umro 1778. godine nakon neumorne borbe za odbranu potlačenih. Kritičar Šarl Sent Bev će reći: Dokle god ga je dah života držao budnim, u sebi je imao takozvanog dobrog demona - gnev i žar. Apostol razuma do samog kraja, možemo reći da je Volter život dao u borbi.   Repriza , 30. januar u 03:00 i 11:00.
19:30
Dnevnik 2 na znakovnom jeziku
20:05
Dokumentarne fusnote: Drugar-ce, žene – drugi put
20:20
PRENOS: Vaterpolo – KUP Srbije, finale
21:05
Tajne Jadrana: Kornatski bedem, 15-21
21:40
Uronivši u desetine arhivskih snimaka koji prikazuju ljudsku potrebu za istraživanjem i pronalaženjem novih svetova, pred publiku donosimo raznovrsne, ponekad fascinantne, idilične slike od kojih neke datiraju iz vremena osvita filmske umetnosti. Iz duboke arhive stižu scene koje inspirišu priču i scenario za žanr koji pripada space operi, cyberpunk odeljku.Uz animacije i muziku pretvaramo ove uzbudljive snimke u novi video rad, u iznenađujući muzički performans. Vladimir Đorđević je gitarista, producent, kompozitor i aranžer, suosnivač muzičkih grupa i projekata: Klajberi, Jazznjah, Neočekivana sila koja se iznenada pojavljuje i rešava stvar, Lira Vega, Teget, Mao, Minilinija i Svemirci. Koautor je muzike za filmove Munje (2001) i Kako postati heroj (2007) i pozorišne predstave Proleće ili noćna mora u Srbiji (Pozorište Šešira, 1999), Rat/Sećanja (Belef i Atelje 212, 2004) i KORAK DALjE : KORAK BLIŽE (Malo pozorište Duško Radović, 2005). Kao producent, pod pseudonimima Robot i Edž Robot, pojavljuje se na nekoliko izdanja renomirane londonske izdavačke kuće Cosmic Sounds. Scenario i koncept: Nevena Popović Muzika: Vladimir Vlaca Đorđević Animacije: Dejan Vučetić Montaža: Goran Stojanović  Repriza , 30. januar u 05:05 i 13:05.
22:00
Nečista krv, 10-10
23:05
Dinastički prevrat 1903. godine, Prvi i Drugi balkanski rat 1912. i 1913. godine; Prvi svetski rat, kao i formiranje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1918. godine, bitno su odredili epohu, kako u društvenom, socijalnom i geopolitičkom smislu, tako i u kontekstu kulture i umetnosti. Postepenu modernizaciju srpske države prati i modernizacija društva, urbanizacija Beograda koji se profiliše kao jedan od vodećih regionalnih centara i koji još uvek umnogome određuje dihotomija Istok - Zapad, ali i sve izraženija težnja za potiskivanjem osmanlijskog nasleđa. Razvoj srpskog slikarstva u prvim decenijama 20. veka nije se odvijao paralelno sa modernim evropskim umetničkim pravcima, već je od njihovih ideja preuzimao ono što je odgovaralo njegovim mogućnostima, ali i težnjama. Najpre okrenuto Beču i Minhenu, a potom i Parizu, srpsko slikarstvo se postepeno oslobađalo provincijalnih manira i osobenosti balkanskog podneblja, prihvatajući uslovno rečeno nova shvatanja i koncepcije. Insistiranje na dvojnom identitetu: nacionalnom i evropskom, osnovne su koordinate kretanja srpske kulturne politike izgradnje i reprezentacije. Susret dveju generacija i dveju orijentacija u umetnosti, obeležiće početak srpske moderne. Zajedničko im je nastojanje da se srpska umetnost uvede u međunarodne, evropske tokove, a u formalnom smislu povezuje ih svetlost kao problem čije je rešavanje bio osnovni zadatak modernog srpskog slikarstva. Repriza , 30. januar u 07:05 i 15:05.
23:30
Ideju o serijalu pokrenula je svest o sve većem prisustvu žena u savremenoj umetnosti, koja proističe iz težnje da utiče na novi kontekst reakcije na stvarnost. Svedoci smo da je uvek bilo žena koje se pojavljuju i ostavljaju neizbrisiv trag u istoriji i društvu, a ova izložba okuplja više njih i nosi poruku o sadašnjosti. Repriza , 30. januar u 07:30 i 15:30.
00:01
Kraljevi Francuske - Istorija duga 15 vekova: Karlo Veliki, r.
01:00
20. Pančevački Džez festival: Vladimir Nikolov i Srđan Ivanović, r.
02:05
Život u okupiranom Beogradu 1941-1944: Godina prva, 2-7, r.
03:00
Tragom velikih pisaca: Volter, 7-18, r.
03:35
Prva je storija o Tenement muzeju koji svedoči o naseljavanju Novog sveta sredinom 19. i početkom 20. veka, kada je u Ameriku stiglo preko dvadeset miliona imigranata iz Evrope... Najveći deo njih zadržao se u Njujorku, na Donjoj istočnoj strani, gde su u tesnim mračnim sobama, porodice doseljenika živele bez struje, vodovoda i ventilacije. U jednom takvom zdanju starom 150 godina, danas se nalazi Muzej Tenement koji ispreda priče o sudbinama imigranata - Iraca, Nemaca, Italijana, Jevreja, o ljudima čiji se san o zemlji blagostanja i sreće pretvarao u borbu za goli život... Na istoj geografskoj širini ali par kilometara severno, na Gornjoj istočnoj strani, ispredaju se drugačije sudbine. Jedna od njih je priča o Muzeju Solomon Gugenhajm na čuvenoj Petoj aveniji, koja svedoči o glamuru američkog sna. Sredinom juna 2012. ekipa RTS-a zabeležila je otvaranje izložbe pod nazivom Umetnost druge vrste: međunarodna apstraktna umetnost i Gugenhajm od 1949. do 1960, gde posetioci mogu da vide oko 100 radova 70 autora iz celog sveta - Luiz Buržoa, Žana Dibifea, Alberta Burija, Vilema de Kuninga, Džeksona Poloka, Marka Rotka, Pjera Sulaža... Ova izuzetno vredna izložba svedoči koliko o istoriji Muzeja Gugenhajm, toliko i o istoriji modernog slikarstva. Urednik i autor je Neda Valčić Lazović, a reditelj Ivana Stivens.   Repriza  u  11:35.
04:10
Johan Johanson: IMB 1401, r.
05:05
Mikstejp 3, r.