...

U poslednjoj epizodi Fantastične planete koja istražuje gde su limiti izdržljivosti ljudskog tela, gledaoci će upoznati malobrojni nomadski narod Moken koji živi na moru između Mijanmara i Tajlanda.... Život u i na vodi promenio je njihov organizam tako da oni mogu da provedu i do deset minuta pod vodom nakon samo jednog udaha. Takođe, njihove oči pod vodom ne vide mutno kao bilo koje druge ljudske, već potpuno bistro, što im pomaže da love ribu i ljuskare od kojih žive. Mokeni najveći deo života žive na čamcu, na kojem se rađaju, žive i umiru. Ipak, nakon cunamija iz 2004. koji je desetkovao njihovu populaciju, Mokeni počinju da grade prve kolibe sa betonskom osnovom na malecnim ostrvima u Andamanskom moru. Nakon dalekog istoka, Vladimir Banić putuje u Izrael gde Fantastična planeta dobija retku priliku da snima žensku borbenu jedinicu izraelske vojske gde saznaju koliko su dugi marševi devojaka i koliko kilograma opreme nose sa sobom, ali i kako sa svakom novom vežbom pronalaze granicu sopstvene izdržljivosti. Banić zatim razgovara sa Ran Nakašom, instruktorom Krav Mage i bokserskim šampionom, koji je pomoću ove dve veštine obučava izraelske specijalce. Nakaš objašnjava Baniću kakve je neverovatne stvari primetio i kod svoji polaznika, ali i na sopstvenom telu. Na kraju, za Fantastičnu planetu govori nekadašnji komandos izraelske vojske koji je u Jom-Kipurskom ratu zarobljen. U svom emotivnom intervjuu poverava Baniću kako su mu izgledali dani koje je proveo u zarobljeništvu u Egiptu. Na kraju, Banić sezonu Fantastične planete završava u Sloveniji. Tamo pokušava da sazna kakave veze ima čovečija ribica sa ljudskom vrstom i da li možemo u medicini ili farmaciji da iskoristimo znanja o njenom genomu koji je čak 150 puta komplikovaniji od našeg. Kako to biće živi i do 150 godina, a može da gladuje i celih deset. Posle Postojnske jame, Banić ide u visine, kod akrobata iz grupe Dunking Devils. Oni ne samo što moraju da poznaju granice svog već da dobro budu upoznati sa prostorom i kinetikom svakog drugog tela u svojoj grupi. Na kraju, granice ljudske izdržljivosti i toga kako stres može da utiče na čoveka, Banić saznaje od čoveka koji se ceo život bavio jednom od najtežih disciplina - politikom. On je bio poslanik, predsednik skupštine, premijer i predsednik u dva mandata. Neko kome je bavljenje ovim poslom uzelo zdravlje, ali dalo priliku da ostvari svoju najvišu ambiiciju - da vodi državu. Borut Pahor, sada penzioner, priča koliko je teško biti na onoj strani glasačkog listića. Direktori fotografije: Borislav Ristović, Marko Kovačević, Marko Bajželj, Damjan Banjac Montaža: Dragan Krasić.

Život čine male stvari, sitnice koje mogu da nam ga ulepšaju ili zagorčaju. U našim međuljudskim i porodičnim odnosima često previđamo na koji način naše ponašanje utiče na one sa kojima živimo, radimo, kojima smo komšije.... Mislite o sitnicama, jer život nikada nije ni tako lep ni tako ružan kako o njemu mislimo, a svakako je suviše kratak da ga ne ispunjavamo onim lepšim i pozitivnijim sadržajima makar to bile i sitnice.

Zamislite da jedan deo planete sasvim napuste ljudi i njime ponovo zagospodare šume i divlja priroda. Ako je površina dovoljno velika, ova nova vegetacija bi uticala na smanjenje CO2 u atmosferi, a to bi posle negov vremena dovelo do smanjenja srednje globalne temeprature i opšteg zahlađenja.... Gledaoci kanala RTS Nauka će u četrnaestoj epizodi animiranog serijala Nauka kroz priče saznati da se ovaj scenario zaista dogodio i to pre samo 400 godina. Kada su evropski osvajači zarazama i ratnim pohodima uništili civilizacije na tlu Amerike, šuma se vratila na ovaj kontinent, a svet je u 16. veku pogodilo jedno malo ledeno doba.

Preživeti – to je naš osnovni instinkt. Mozak svakodnevno prima milione informacija, stalno učimo, a sistem koji mu pomaže da obradi sva ta iskustva jeste strah...

Novi serijal Obrazovno-naučnog programa Arheokuhinja predstavlja svojevrsno putovanje u prošlost tragom mirisa koji su se širili sa trpeza naših predaka u periodu od kamenog doba, pa sve do srednjeg veka.... Uz tajne drevnih recepata upoznaćete i brojne situacije iz života ljudi u prošlosti. Na zabavan i dinamičan način u dokumentarno-igranoj formi otkrićete uz kakav doručak su rasli vinčanski mališani, kakva je bila svadbena trpeza u rimsko doba, čućete priče iz kuhinje srpskog kneza Velimira, kao i šta su jeli rimski vojnici.

Jesmo li svojim današnjim načinom života potisnuli prirodu u drugi plan? Da li su naši automobili i kuće koje gradimo nepovratno uništili prirodna staništa i divlji svet koji se bori da opstane? Kako pomoći prirodi i možemo li znanjem i naukom produžiti život vrstama koje nestaju pogledajte u serijalu „Divlji svet“...

Kako se porodice suočavaju sa savremenim izazovima odrastanja i roditeljstva? Šta se promenilo za nove generacije, a šta je ostalo isto kao ranije? Da li je danas teže biti dete, odnosno roditelj, nego nekada? Neka su od pitanja na koja tražimo odgovor u 11 novih nastavaka serijala Porodična mreža.... U prvoj epizodi pod nazivom Emocije porodice Prokić i Dašić navode koliko emocije boje svaki trenutak naših života. Dele sa gledaocima kako se nositi sa emocijama, postoje li neke emocije koje ljudi vole da kriju i šta je to teror sreće. Ekipu serije čine: voditelj i scenarista Ana Mirković, producent Biljana Dautović, dizajner zvuka Predrag Stamatović, montažer Marko Vujović, direktor fotografije Sima Dimitrić, urednik serije Tamara Vešković i reditelj Milan Jovanović.

Vizionar i enigma, brat besmrtnog pesnika Vilijema, i priča koja nikada do sada nije ispričana na ekranu – priča o DŽeku B. Jejtsu, čoveku koji je oslikao Irsku, ispričana je kroz naraciju Pirsa Brosnana.... Ova priča spaja sagovornike iz raznih sfera irske kulture i prosvetiteljstva, koji govore o DŽekovom složenom životu i velikom uticaju koji su na njega ostavili porodica, rat, smrt i konji i koji su doveli do toga da postane najveći slikar Irske. Emisija kombinuje emotivni narativ sa video zapisima irskih pejzaža koji oduzimaju dah i koji su snažno uticali na DŽeka. Iako poznat kao izrazito povučena osoba, jedan njegov intervju za radio daje retki uvid u um ovog genija. Uz hronološku evoluciju jednog umetnika, njegove skice, akvarele i najznačajnija dela nastala u ulju, emisija DŽek B. Jejts, čovek koji je oslikao Irsku prati životni put i opus jednog izuzetnog čoveka, divnog bar koliko su divne njegove slike. Odabrala Selina Lovren Aksentić Prevod: Boban Jakovljević Lektorka: Tatjana Stanić Tekst čitali: Petra Cvijić i Vukašin Krstić Tonska obrada: Dragana Robertson Obrada: Kultuno umetnički program RTS.

Da li ste znali da u telu odrasle osobe ima približno 250 grama soli? Ili, da od ugljenika koji je u nama može da se napravi devet hiljada grafitnih olovaka? Hemija nije samo za štrebere, hemija je svuda oko nas! I u nama, naravno!... Lako ćete je uočiti ako kašičicu sode bikarbone prelijete sa malo limunovog soka... Kada prođete pored ograde od gvožđa koju je načeo zub vremena... Dok se grejete pored vatrice... ili na toj vatrici pripremate hranu. Hemija je i u hrani koju jedemo, vazduhu koji udišemo. Učenje, maštanje, disanje, nastajanje emocija... možda nije tako očigledno, ali i ovi procesi počivaju na hemiji. Varenje je reakcija između hrane, i želudačne kiseline i enzima, do jednostavnih molekula koje naše telo može da apsorbuje i koristi. U serijalu Redakcije naučnog programa Hemija za svakoga upoznaćete zanimljivo lice ove nauke. U kratkim epizodama, kroz oglede u hemijskoj laboratoriji i igrane scene, govorimo o pojmovima koji su deo naše svakodnevice ali pripadaju i hemiji kao nauci. Urednik Marija Stevanović Reditelj Nikola Zdravković Stručni konsultant dr Jasminka Korolija.

„Sasvim prirodno“ je dokumentarno putopisni serijal o prirodi, životinjama i ljudima koji žive sa prirodom.... Naš tim putuje Srbijom, Crnom Gorom, Balkanom i svetom. Bili smo na Islandu, Grenlandu, Svalbardu, u Sibiru, Laponiji, Norveškoj, Tadžikistanu, Kirgistanu, Kolskom poluostrvu, itd. Cilj nam je da kameru odnesemo na mesta na kojima je retko ili nikada pre bila, da damo glas onima koji se retko čuju, da zabeležimo predele koji se retko viđaju, ali pre svega da ispričamo priče o načinima života koji su u skladu sa prirodom. Kroz tradiciju i kulturu naroda najbolje se vidi neraskidiva veza između čoveka i sredine u kojoj živi. Naše priče su dokumentovane da vas podsećaju na tu vezu i da vam ne dozvole da se od prirode otuđite. Autor Jovan Memedović.

U novoj epizodi Zelenog časovnika, pogledajte po čemu je specifičan rezervat biosfere Golija i zašto je pećinski nakit u Cerjanskoj pećini više nego neobičan. Gledaoci će moći da pogledaju i kako je na Adi Ciganliji sniman prvi Srpski film Karađorđe, šta još čini interesantnom prošlost ove urbane oaze i kako je zapravo beogradsko more dobilo ime.... U intervjuu sa direktorom Zavoda za zaštitu prirode Srbije, mr Aleksandrom Dragišićem, govorimo o pripremama za stavljanje pod zaštitu novih područja prirode, rezultatima rada stručnjaka Zavoda, introdukciji ugroženih vrsta, izdavaštvu... U ovoj epizodi bavimo se i aktuelnostima iz oblasti zaštite životne sredine kao i rezultatima istraživanja ponašanja golubova, mačaka i kolibrija.

Šta citati i citiranje mere? Koliko postoji vrsta citata? Po čemu se jedni od drugih razlikuju? Kakvu nam tajnu otkriva ili skriva Hiršov indeks? Ko je od naših istraživača prvi i po broju citata i po Hiršovom indeksu? U kolikoj se meri citiranje uvažava prilikom izbora u naučna zvanja ili u Srpsku akademiju nauka i umetnosti? Gde se sve može proveriti koliko je neko citiran?..

Naš um ima sopstvena pravila funkcionisanja, koja se ne moraju uvek slagati sa istinom.... Iluzije ili greške u opažanju su redovan ili normalan deo našeg procesa opažanja. Jedan od glavnih faktora kod formiranja iluzija jeste i odnos leve i desne hemisfere mozga. Iako one sarađuju kako bismo imali kompletnu sliku stvarnosti, često dolazi do nesporazuma. U jednom trenutku možemo videti nepostojeće stvari. Možemo nepažnjom ne videti nešto što je bukvalno ispred nas. Možemo videti nešto što je nemoguće i videti, ali pogrešno prepoznati nešto što postoji to su iluzije. Čovek se u opažanju sveta oko sebe najviše oslanja upravo na čulo vida, kao najpouzdanije. Međutim, naša vizuelna percepcija je složen proces uslovljen mnoštvom faktora i lako može biti zavarana. Vizuelne iluzije su podvrsta iluzija koje su najčešće izučavane. Postoje zanimljive optičke iluzije koje su većini ljudi poznate, a koje jasno pokazuju da stvari nisu uvek onakve, kakvima se čine. Optička iluzija je svojevremeno zaludela svet u toj meri da ćete danas češće čuti da za vizuelne iluzije kažu da su optičke. Nekada se ti termini mogu koristiti kao sinonimi, ali razlika ipak postoji. Psihološke teme su privlačne opštoj publici, a zbog društvenih mreža danas su tekstovi dostupniji. Tako ćete često videti ljude u svom okruženju kako rešavaju testove iz psihologije. Ali koliko su oni relevantni? Gledajući emisiju saznajte zašto je važno da piloti tokom trenaža dožive prostorne i vizuelne iluzije? Igrajte se u Muzeju iluzija i otkrijte kako funkcioniše Ejmsova soba? Urednik emisije: Aleksandra Daničić.