...

ljudi danas mogu imati sve što požele – i to samo jednim pritiskom na dugme. Naše društvo je obrazovanije, bogatiji smo, imamo veći komfor i više mogućnosti, pa čak i izgledamo bolje pomoću brojnih kozmetičkih i modnih kuća. Ipak, i pored svega toga, depresija u našem društvu je u porastu. Trebalo bi da smo srećniji, što mnogi i jesu, ali u isto vreme neki od nas postaju sve tužniji...

Zakasneli put razvoja dodatno je usporavao dramatičan nedostatak pismenih i obrazovanih. Novovekovna srpska država stvorena je kao društvo jednakih seljaka. To je uslovilo nametanje reformi odozgo, dekretima.... Knez Miloš je 1830. nacionalizovao zemlju koja je pripadala Turcima i podelio je seljacima. Ustav narodnih škola usvojen je 1833, kada počinje školovanje skoro potpuno nepismenog stanovništva. Zakon o okućju iz 1836. zaštitio je agrarni minimum i sačuvao malog seljaka. Selo je bilo osnova razvoja Srbije sve do početka dvadesetog veka. Koliko je bio težak proces obnove pokazuje podatak da je 1866. u Srbiji živelo 1.200.000 stanovnika, a 1.100.000 na selu. Srbija je bila zemlja bez gradova i građanskog sloja. Socijalni i društveni preobražaj, otvaranje mreže škola i stvaranje humanističke i tehničke inteligencije, koja će moći da vodi državu i privredu, bio je najpreči zadatak.

Isposnica svetog Prohora Pčinjskog na planini Kozjak, izgradnja crkve u kojoj se nalaze čudotvorne mošti, kao i poštovanje njegovog kulta tokom vekova stvaraju osoben prostor koji se u nauci naziva - sakralna topografija. Takav sveti prostor je svojstven ne samo monaškoj kulturi Balkana nego i ostalim duhovnim žarištima.... Pre više od jedne decenije započeta su sistematska naučna istraživanja na području cele Vranjske eparhije u okviru Odeljenja za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogadu i uz podršku Srpske pravoslavne crkve. Kao rezultat istraživanja publikovana je monografija grupe autora profesora Nenada Makuljevića, Svetlane Smolčić Makuljević, Tanje Subotin Golubović, Vuka Dautovića, Irene Ćirović, Ivane Ženarju Rajović, Ane Đekić i Jadranke Prolović. O istoriji manastira, umetničim dostignućima, riznici i celokupnim naučnim poduhvatima o manastiru Svetog Prohora Pčinjskog saznajemo u emisiji U svetosti i svetlosti u okviru serije Staro srpsko pisano nasleđe Redakcije za nauku. Urednica i scenaristkinja Ivana Kovačević.

Velika okuka Dunava, gde moćna reka skreće na istok, u čijoj blizini se smestila mirna varošica Bač, po kojoj je i Bačka dobila ime, jedinstvena je tačka susreta prirode i ljudi. To je kraj najvećeg rezervata biosfere u Evropi, Amazona Evrope koji se prostire od Austrije pa do naše zemlje - mesto gde su ljudi odvajkada nalazili ugodno mesto za život. Tako je Donja Branjevina, u praistoriji, bila mesto susreta starosedelaca i došljaka sa bliskog istoka koji su doneli nove poljoprivredne tehnologije.... Svaki novi talas ljudi, ostavljao je svoj trag. Na ovom unikatnom mestu stvoren je neobičan amalgam, što se vidi i po bogatim kulturnim ostacima, od praistorije, preko franjevačkog samostana koji su osnovali krstaši, manastira Bođani, tvrđave koja je trebala da štiti od najezde Turaka. Ipak, i dan danas njegovo najveće bogatstva su ljudi – 26 nacionalnosti koje žive u Baču i koje zajedno sa prirodom koja ih okružuje čine predeo posebnih kulturnih odlika. Urednik: Bojan Glavonić.

U ovoj epizodi novog serijala „Moja draga prijateljica nauka“ upoznajemo se sa Vladimirom Cmiljanovićem, naučnikom koji se bavi proučavanjem aktivnosti imunološkog sistema za odbranu od virusa koji stalno mutiraju. Onkologija i virusologija su oblasti njegovog istraživanja.... U Bazelu sa svojim timom proučava načine na koje imunoonkologija može da stvori virus koji, iako je živ, u vakcini može biti bezopasan. To je princip po kome mnoge vakcine funkcionišu i koji se pokazao kao vrlo uspešan. U čitavom procesu veoma je važno kontrolisati kvalitet dobijenih rezultata.

Umetnici imaju specifičan odnos sa prirodom. Ona ih nadahnjuje i oplemenjuje.... Gledaoci serijala Ekologeri upoznaće umetnički par koji je nošen kreativnom energijom napustio Novi Beograd i prešao da živi u mestu Manđelos. Dok slikaju, gaje stare sorte voća, prave organsku hranu i piju čistu vodu sa svog izvora uverili su nas da su pronašli svoje parče raja na zemlji.

Razvoj ličnosti počinje već u ranom detinjstvu, periodu najradikalnijeg i najuočljivijeg preobražaja u čovekovom životu.... Serijal „Psihologija ranog detinjstva, kroz pet epizoda, bavi se tim najosetljivijim periodom u kom se uspostavlja temelj buduće odrasle ličnosti. Koliko je za detetovo sazrevanje važan pravilan odnos s roditeljima i okolinom? Šta su nam donele, a šta najnežnijim godinama oduzimaju nove tehnologije? Kako se igraju didaktičke igre.

Da li ste znali da u telu odrasle osobe ima približno 250 grama soli? Ili, da od ugljenika koji je u nama može da se napravi devet hiljada grafitnih olovaka? Hemija nije samo za štrebere, hemija je svuda oko nas! I u nama, naravno!... Lako ćete je uočiti ako kašičicu sode bikarbone prelijete sa malo limunovog soka... Kada prođete pored ograde od gvožđa koju je načeo zub vremena... Dok se grejete pored vatrice... ili na toj vatrici pripremate hranu. Hemija je i u hrani koju jedemo, vazduhu koji udišemo. Učenje, maštanje, disanje, nastajanje emocija... možda nije tako očigledno, ali i ovi procesi počivaju na hemiji. Varenje je reakcija između hrane, i želudačne kiseline i enzima, do jednostavnih molekula koje naše telo može da apsorbuje i koristi. U serijalu Redakcije naučnog programa Hemija za svakoga upoznaćete zanimljivo lice ove nauke. U kratkim epizodama, kroz oglede u hemijskoj laboratoriji i igrane scene, govorimo o pojmovima koji su deo naše svakodnevice ali pripadaju i hemiji kao nauci. Urednik Marija Stevanović Reditelj Nikola Zdravković Stručni konsultant dr Jasminka Korolija.

Zagađenje plastikom je sad već ozbiljan ekološki problem. Navikavamo se da gledamo strašne slike o njegovom uticaju na eko sisteme, na morski svet...... Više nisu ugrožene samo kornjače, već i mi. Ispostavilo se da se sva ta plastika razlaže u mikroplastiku koja može da postane deo lanca ishrane zbog čega već postoje naučni radovi posvećeni izučavanju mogućih posledica po naše zdravlje.

Kada se pojavljuju prva pisma u svetu, a kada kod nas, zašto je važno da nam pismene zadatke ne pišu mame, bake, komšije, ili veštačka inteligencija, šta je to što određeni književni stil pisanja čini vanvremenskim – neka su od pitanja koja ćemo ove nedelje u Studiju znanja postaviti našim gostima.... Gošće u prvom delu emisije su Katarina Begović sa Filološkog fakulteta i Anđelka Petrović, profesorka srpskoj jezika i književnosti u Matematičkoj gimnaziji, od kojih ćemo čuti više o razvoju pismenosti kod Srba, ali i kod đaka u školskim klupama, posebno kad je u pitanju pisanje pismenih zadataka. A ako ste ikada želeli da napravite beleške na brzinu, ili da se služite šifrovanim znakovima, sa stenografom i lektorom Anđelkom Roksandić vam otkrivamo tehniku koja vam to omogućava. U drugom delu emisije nastavljamo priču o kulturi pisanja iz ugla književnosti. Sa profesorkom Zoricom Bečanović Nikolić govorićemo o tome zašto je Šekspir pisac za sva vremena, i da li čitajući i interpretirajući Šekspira u stvari imamo potrebu da razumemo savremeni svet. Pisac Branko Rosić nam otkriva da li je danas lakše ili teže nego ranije istaći se kao dobar pisac, kao i koji su trenutni književni trendovi kada su u pitanju tematika i stil. Kaligrafija je umetnost lepog pisanja koja vodi poreklo iz Kine. O tome otkud na našim prostorima i ko sve danas može da se bavi kaligrafijom, govori nam likovni umetnik crkvene umetnosti Dušan Mišić. Ovonedeljni muzički gosti su Ana Mašulović i Daniel Bogdanović. Oni će nam izvesti pesme: Piši mi“ Nene Ivošević, Ono sve što znaš o meni“ Arsena Dedića i DŽibonijev Libar“. Jedan od priloga naših novinara inspirisan je Miljkovićevim stihom: Poeziju će pisati svi“. Da li je to tako, saznajte u petak i subotu u Studiju znanja. Odgovorni urednik redakcije Opšteobrazovnog programa: Zoran Živković Voditeljka: Maja Bojić Reditelj: Darko Kamarit.

U skladu sa uputstvima Uneska za primenu Konvencije o zaštiti nematerijalne kulturne baštine uspostavljene su osnove sistema zaštite i očuvanja nematerijalnog kulturnog nasleđa u Republici Srbiji.... Formirana je nacionalna mreža za zaštitu nematerijalnog nasleđa, odnosno Nacionalni komitet, Komisija za upis u nacionalni registar, Centar za nematerijalno kulturno nasleđe pri Etnografskom muzeju u Beogradu i sedam regionalnih koordinatora. Kao rezultat toga pripremljena je i formirana lista koja, za sada, ima 31 element. Jedan od najznačajnijih elemenata sa nacionalne liste je i kosovski vez. Karakteristike kosovskog veza određene su još u srednjovekovnoj Srbiji, ali poreklo određenih ornamenata seže u daleku prošlost koptske kulture. Svi ti uticaji doprineli su da se na srpskom kraljevskom dvoru i na dvorovima srpske vlastele neguje i razvija kosovski vez, koji dostiže umetničko savršenstvo.