...

Brzo, brže, najbrže. Želimo da imamo što brža kola, najbrži internet, da spremimo ispit na brzaka“. Kvalitet života odavno se ne meri samo novcem. U prirodi svake materije je da se kreće – neke materije su u stanju da razviju nezamislivu brzinu dok druge pak deluju gotovo nepomično. Šta je zapravo brzina i kako je merimo?... Neuroni u mozgu stvaraju dovoljno električne energije za pokretanje jedne manje sijalice – 100 milijardi ćelija generiše ovu količinu energije, ustanovili su naučnici. Zamislite onda brzinu kojom mozak prima, procesuira i šalje informacije. Da li smo preterali sa ubrzanjem i šta je Hurry up“ sindrom? Brzi način života doveo je do toga da jedemo nezdravu brzu hranu, više sedimo za računarom i u automobilima, a zbog toga što uvek negde žurimo i nemamo vremena manje se viđamo i sa nama najbližim ljudima. O brzini i njenim osobinama u studiju RTS Laba pričamo sa prof. psihologije Oliverom Toškovićem sa Filozofskog fakulteta i Milanom Radovanovićem specijalnim pedagogom, psihološkim savetnikom i trenerom. Emisiju je pripremio i vodio Viktor Manević. Urednik emisije je Mirjana Nikolić.

Svako ko je rođen osuđen je na smrt. Lovca na znanje zanima šta zapravo umire kada umire čovek? Koji delovi našeg tela i bića konačno nestaju kada nastupi smrt? Neurobioliogija možda ima odgovore na ova pitanja.... U ovoj epizodi videćemo autopsiju smrti i čuti šta svetski naučnici kažu o prestanku života i procesima u organizmu koji dovode do smrti.

Kako se porodice suočavaju sa savremenim izazovima odrastanja i roditeljstva? Šta se promenilo za nove generacije, a šta je ostalo isto kao ranije? Da li je danas teže biti dete, odnosno roditelj, nego nekada? Neka su od pitanja na koja tražimo odgovor u 11 novih nastavaka serijala Porodična mreža.... U prvoj epizodi pod nazivom Emocije porodice Prokić i Dašić navode koliko emocije boje svaki trenutak naših života. Dele sa gledaocima kako se nositi sa emocijama, postoje li neke emocije koje ljudi vole da kriju i šta je to teror sreće. Ekipu serije čine: voditelj i scenarista Ana Mirković, producent Biljana Dautović, dizajner zvuka Predrag Stamatović, montažer Marko Vujović, direktor fotografije Sima Dimitrić, urednik serije Tamara Vešković i reditelj Milan Jovanović.

„Sasvim prirodno“ je dokumentarno putopisni serijal o prirodi, životinjama i ljudima koji žive sa prirodom.... Naš tim putuje Srbijom, Crnom Gorom, Balkanom i svetom. Bili smo na Islandu, Grenlandu, Svalbardu, u Sibiru, Laponiji, Norveškoj, Tadžikistanu, Kirgistanu, Kolskom poluostrvu, itd. Cilj nam je da kameru odnesemo na mesta na kojima je retko ili nikada pre bila, da damo glas onima koji se retko čuju, da zabeležimo predele koji se retko viđaju, ali pre svega da ispričamo priče o načinima života koji su u skladu sa prirodom. Kroz tradiciju i kulturu naroda najbolje se vidi neraskidiva veza između čoveka i sredine u kojoj živi. Naše priče su dokumentovane da vas podsećaju na tu vezu i da vam ne dozvole da se od prirode otuđite. Autor Jovan Memedović.

U poslednjoj epizodi Fantastične planete koja istražuje gde su limiti izdržljivosti ljudskog tela, gledaoci će upoznati malobrojni nomadski narod Moken koji živi na moru između Mijanmara i Tajlanda.... Život u i na vodi promenio je njihov organizam tako da oni mogu da provedu i do deset minuta pod vodom nakon samo jednog udaha. Takođe, njihove oči pod vodom ne vide mutno kao bilo koje druge ljudske, već potpuno bistro, što im pomaže da love ribu i ljuskare od kojih žive. Mokeni najveći deo života žive na čamcu, na kojem se rađaju, žive i umiru. Ipak, nakon cunamija iz 2004. koji je desetkovao njihovu populaciju, Mokeni počinju da grade prve kolibe sa betonskom osnovom na malecnim ostrvima u Andamanskom moru. Nakon dalekog istoka, Vladimir Banić putuje u Izrael gde Fantastična planeta dobija retku priliku da snima žensku borbenu jedinicu izraelske vojske gde saznaju koliko su dugi marševi devojaka i koliko kilograma opreme nose sa sobom, ali i kako sa svakom novom vežbom pronalaze granicu sopstvene izdržljivosti. Banić zatim razgovara sa Ran Nakašom, instruktorom Krav Mage i bokserskim šampionom, koji je pomoću ove dve veštine obučava izraelske specijalce. Nakaš objašnjava Baniću kakve je neverovatne stvari primetio i kod svoji polaznika, ali i na sopstvenom telu. Na kraju, za Fantastičnu planetu govori nekadašnji komandos izraelske vojske koji je u Jom-Kipurskom ratu zarobljen. U svom emotivnom intervjuu poverava Baniću kako su mu izgledali dani koje je proveo u zarobljeništvu u Egiptu. Na kraju, Banić sezonu Fantastične planete završava u Sloveniji. Tamo pokušava da sazna kakave veze ima čovečija ribica sa ljudskom vrstom i da li možemo u medicini ili farmaciji da iskoristimo znanja o njenom genomu koji je čak 150 puta komplikovaniji od našeg. Kako to biće živi i do 150 godina, a može da gladuje i celih deset. Posle Postojnske jame, Banić ide u visine, kod akrobata iz grupe Dunking Devils. Oni ne samo što moraju da poznaju granice svog već da dobro budu upoznati sa prostorom i kinetikom svakog drugog tela u svojoj grupi. Na kraju, granice ljudske izdržljivosti i toga kako stres može da utiče na čoveka, Banić saznaje od čoveka koji se ceo život bavio jednom od najtežih disciplina - politikom. On je bio poslanik, predsednik skupštine, premijer i predsednik u dva mandata. Neko kome je bavljenje ovim poslom uzelo zdravlje, ali dalo priliku da ostvari svoju najvišu ambiiciju - da vodi državu. Borut Pahor, sada penzioner, priča koliko je teško biti na onoj strani glasačkog listića. Direktori fotografije: Borislav Ristović, Marko Kovačević, Marko Bajželj, Damjan Banjac Montaža: Dragan Krasić.

Zamislite da jedan deo planete sasvim napuste ljudi i njime ponovo zagospodare šume i divlja priroda. Ako je površina dovoljno velika, ova nova vegetacija bi uticala na smanjenje CO2 u atmosferi, a to bi posle negov vremena dovelo do smanjenja srednje globalne temeprature i opšteg zahlađenja.... Gledaoci kanala RTS Nauka će u četrnaestoj epizodi animiranog serijala Nauka kroz priče saznati da se ovaj scenario zaista dogodio i to pre samo 400 godina. Kada su evropski osvajači zarazama i ratnim pohodima uništili civilizacije na tlu Amerike, šuma se vratila na ovaj kontinent, a svet je u 16. veku pogodilo jedno malo ledeno doba.

Serijal RTS Nauke „U mojoj glavi“ svake srede govori o brojnim istinitim pričama, životima svih nas i otkriva kako naći izlaz kada se čini da izlaza nema...

Upoznaćemo gledaoce sa mladim ljudima iz Srbije koji su, vođeni željom za usavršavanjem i naučnim napredovanjem, spakovali kofere i otišli iz svoje zemlje.... Branislav Jovanović, Đorđe Ivković, Milena Milićević, Miloš Jovanović i Vladimir Prokopović napraviće paralelu između uslova studiranja kod nas i u svetu i objasniće zašto su se vratili u Srbiju. U serijalu „Istok-Zapad – povratak sagovornici teže da objasne potrebu za odlaskom, ali i da jasno definišu razlog povratka, koji se uvek vezuje za dom, porodicu, rodni grad i jezik na kom su progovorili.

Kamen je najlepši dar prirode. Ima zadatu formu i uvek se lepo osećamo kada je kamen oko nas.... Čovek se sa kamenom rađa, živi, umire i ponovo rađa prkoseći vremenu nepomirljivom znaku prolaznosti. Sa zanimljivim pričama o kamenu, kroz serijal Čovek i kamen, vodi nas autor Dragan Milovanović. Velika Morava već hiljadama godina donosi i taloži šljunak u pitomoj dolini Stiga.Tu šljunak počinje novi život čiju sudbinu određuje čovek. Od njega će praviti beton, zidati kuće, praviti puteve po kojima će uvek juriti i žuriti, ne znajući gde i zašto.

Šta citati i citiranje mere? Koliko postoji vrsta citata? Po čemu se jedni od drugih razlikuju? Kakvu nam tajnu otkriva ili skriva Hiršov indeks? Ko je od naših istraživača prvi i po broju citata i po Hiršovom indeksu? U kolikoj se meri citiranje uvažava prilikom izbora u naučna zvanja ili u Srpsku akademiju nauka i umetnosti? Gde se sve može proveriti koliko je neko citiran?..

Preživeti – to je naš osnovni instinkt. Mozak svakodnevno prima milione informacija, stalno učimo, a sistem koji mu pomaže da obradi sva ta iskustva jeste strah...

U RTS ordinaciji biće reči o psihičkom zdravlju i unapređenju životnog prostora. U prvom delu emisije gošće će biti poznate dame koje su doživele prevaru u braku, a psiholog će razjasniti kako u toj situaciji zaštiti psihičko zdravlje. Saznaćete koje biljke najbolje čiste vazduh i neutrališu elektromagnetno zračenje, a na kraju će biti reči o ishrani koja može popraviti stanje anemije.... U prvom delu emisije Moja borba tema će biti prevara u braku ili vezi. Kako je to saznanje uticalo na njih, da li su se svetile partneru i šta im je pomoglo da prevaziđu psihološku krizu otkriće poznate dame koje su ovo preživele. O tome će govoriti novinarka Snežana Dakić i spisateljica Zorana Šulc, a kako pomoći sebi u ovakovoj situaciji objasniće klinički psiholog Branislava Pavlović. U rubrici Korisno saznaćete koje sobne biljke imaju pozitivan uticaj na zdravlje čoveka. Prof. dr Peđa Janaćković sa Biološkog fakulteta u Beogradu će objasniti koje biljke mogu prečišćavati vazduh, ali i neutralisati elektormagnetno zračenje koje nastaje od raznih uređaja u kući. Naučićete koliko biljaka treba da stoji u dnevnoj sobi, da li neka biljka sme u spavaću sobu i još mnogo toga korisnog. U bloku Hrana kao lek biće reči o namirnicama koje utiču na stanje anemije. Nutricioniosta Strahinja Kukić će objasniti koja hrana sadrži gvožđe, kakve se greške najčešće prave da se to gvožđe loše apsorbuje, ali i koje namirnice pomažu da se ono što bolje iskoristi. Autorka i voditeljka je Marija Popović. Rediteljka je Tatjana Simić.

...