...

Čovek se rađa slobodan a svuda je u okovima“. U usponu epohe prosvetiteljstva, razuma i nauke filozof Ruso imao je primedbu na čoveka civilizacije. Naspram čovekove prirodnosti“ razvija se društvenost u čijoj osnovi je vlasništvo, vlasništvo generiše nejednakost, nejednakost proizvodi sukob, sukob revoluciju... Moralan može biti, mislio je Ruso, samo dobri divljak“ te je izvor čovečnosti samo ljudska prirodnost. Teza o dobrom divljaku“ zaokupljala je i maštu pisaca 18. veka, takođe, ideja civilizovanog čoveka da civilizaciji nauči dobrog divljaka“, oslobodila je put kolonijalizmu te se čini da je Ruso bio u pravu kada je tvrdio da se čovek rađa slobodan a završava u okovima.... U epohi razvoja veštačke inteligencije, kada se čini da je tehnologija pokrila svaki pedalj Planete, sve češće se govori o povratku prirodi. Novo izdanje Časa anatomije bavi se pitanjem prirodnosti danas. Šta se dešava ako se čovek svede samo na prirodnost“, kakvoj prirodi se savremeni čovek vraća, da li je to uopšte moguće, postoji li način da priroda i društvo opstanu u harmoniji ili se iza civilizacije pomalja divljak. Pitanje je samo hoće li biti dobar. O ovome će tokom Časa anatomije razgovarati umetnici, reditelj Lazar Bodroža i pisac Vule Žurić. Autorka i urednica emisije: Marija Nenezić Repriza , 23. maj u 00:16 i 08:07.

Dara i Seka sretnu Baju u kafani. Baja se, nakon novog ljubavnog razočaranja sa Đerom, napije.... Dara pokušava da ga uteši i kaže mu da još uvek ima nade za njega i njegov ljubavni život. Pijanog Baju, Dara i Seka dovode svojoj kući. Tu ih dočeka njihov otac, Grča, koji tuguje zbog ljubavnog brodoloma sa Leposavom Karabiberović. Grča se razvedri kada smisli novu spletku. Javi se Žići kojem se predstavi kao producent rijaliti programa i ponudi mu učešće u tom programu i honorar od 10.000 evra. Prema scenariju Gordana Mihića, Kamiondžije d.o.o. režirao je Filip Čolović, a glavne uloge u osamnaestoj epizodi igraju Nenad Jezdić, Tihomir Stanić, Paulina Manov, Branislav Zeremski, Jelena Stupljanin, Danina Jeftić, Jelica Sretenović, Vlasta Velisavljević i Jova Radovanović. Repriza , 23. maj u 02:05 i 10:00.

Nastavak priče iz epizode posvećenoj Plitvičkim jezerima, Milan Kovačević nastavlja povešću o reci Korani. Ali pre toga čućemo još koju reč o: Pričama o prvom turizmu na Plitvicama, o kaskadama slapova jezera, o jednom kaluđeru i pastiru Milanu, o “Plitvičkom internacionalnom venčanju” ...... Proizvodnja: TVB 1981. Repriza , 23. maj u 02:55 i 10:50.

Fakultet muzičke umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu (FMU) osnovan je 1937. godine, kao Muzička akademija sa sedam odseka, da bi u međuvremenu prerasla u instituciju koja danas, na osnovnim studijama, organizuje nastavu na trinaest studijskih programa.... Od školske 2011/2012. FMU je nosilac TEMPUS projekta, kojim se uvodi interdisciplinarnost u muzičke studije u zemljama Zapadnog Balkana u skladu sa evropskim standardima. Projekat je omogućio osnivanje Katedre za džez i popularnu muziku (2012), nakon višedecenijskih napora. NJeni članovi su Vladimir Nikolov (šef katedre), Aleksandar Cvetković (šef odseka), Luka Ignjatović, Dragan Ćalina, Vesna Petković, Novak Mijović, Vanja Kevrešan, Sava Miletić, Ivan Ilić, Milan Nikolić i Anđelko Stupar. Kao gostujući profesori do sada su angažovani brojni istaknuti umetnici, među kojima su DŽonatan Krajsberg, Bojan Zulfikarpašić, Mišel Hendriks, Simon Rigter, Stjepko Gut, Kristin i Ingrid Jensen. Posle brojnih nastupa na pratećim programima, džez odsek FMU se prvi put predstavio na glavnom programu 37. Beogradskog džez festivala - u uvertiri koncerta vodeće kompozitorke sveta Marije Šnajder. Program Odlazak čine numere studenata i profesora odseka (Bojan Cvetković, Nevena Pejčić, Luka Ignjatović i Vladimir Nikolov), u premijernom izvođenju džez okteta FMU i Vokalnog kvarteta MING.     Repriza , 23. maj u 05:45 i 13:40.

Kada se 80-ih godina prošlog veka pojavio na britanskoj sceni, Hanif Kurejši uneo je svežinu i kolorit svog indijskog nasleđa u ostrvsku književnost. Životni impulsi, strasti, rascep identiteta, rasna diskriminacija, pravila koja postoje da bi se rušila, samo su neke od tema kojima su Kurejši, kao i neki drugi veliki pisci iz postkolonijalnih zemalja, razbudili englesku literaturu  koja je, u to vreme, tonula u letargiju.... Hanif Kurejši, romansijer, dramski pisac i scenarista, rođen je 1954. u predgrađu Londona. U književnost je ušao preko filma i pozorišta; njegov scenario za film ,,Moja lepa perionica” 1985. dobio je brojne međunarodne nagrade i otvorio put njegovom prvom, kultnom romanu ,,Buda iz predgrađa”. Slede naslovi: Crni album, Intimnost, Poslednja reč, Ništarija, kao i dramska dela i eseji. Hanif Kurejši nalazi se na listi 50 najznačajnih britanskih autora posle Drugog svetskog rata. Urednik i autor Neda Valčić Lazović. Repriza , 23. maj u 03:30 i 11:25.

Serijal United we stream – Balkan, nastao je kao nastavak ideje o menjanju sveta u vreme pandemije, tokom 2020. godine. Početna ideja o vraćanju u život zaspalih berlinskih klubova bez publike, proširila se na globalnu produkciju koncerata i nastupa izvođača i autora po svetu.... Edicija rađena u beogradskom klubu Drugstore, predstavlja muzičare koji nastupaju u ovom prostoru, sami i usredsređeni isključivo na zvuk koji stvaraju u drugačiim okolnostima. Učesnici: Kristijan Molnar, Tijana T, Stepniak, Cuban Chambers of Commerce, Matej Rusmir, 33.10.3402, Chorbika, Schwabe , Saud, Sveta Pseta, Srđan Sretenović i Neda Hofman , Umbra, Stepniak. Režija: Izvanredni Bob i Aljoša Dakić. Repriza , 23. maj u 07:00 i 14:55.