Kako postati naučni novinar i kako biti dobar naučni novinar? Da li, u odnosu na ostale kolege, naučni novinar nailazi na više zamki i prepreka u svom radu? Da li je naučni novinar više od novinara, jer mora da informiše, ali i obrazuje?... Institut za fiziku i Centar za promociju nauke i ove godine organizuju seriju radionica, takozvanih medialabova, gde budućim naučnim novinarima otkrivaju tajne zanata.   U novom RTS Labu ugostili smo naučnog novinara i predavača Mariju Đurić i polaznice radionice Biljanu Stankov i Milicu Vinić, naučne saradnike Insituta za fiziku, i Tanju Krunić, višeg naučnog saradnika Inovacionog centra Tehnološko-metalurškog fakulteta. Emisiju je vodio Viktor Manević. Urednik emisije je Mirjana Nikolić. Repriza , 19. jun u  03:45 i 11:45.

U trećoj priči o hajdučiji u Srbiji na pragu 20. veka bavimo se posledicama ovog fenomena, koji je obeležio predhodnih 50 godina - upinjanja države da se ,,udržavi”, uredi i ojača s jedne strane i činjenice da je na ovim prostorima početkom 20. veka postojao najveći broj paravojnih jedinica na svetu.... I upravo tu između anarhije i autokratije otvaramo našu narednu priču o političkoj, tačnije partijskoj zloupotrebi hajduka i hajdučije, čije posledice ili ostavštinu živimo kao društvo i dan-danas. Hajdučke družine kao paravojne jedinice uspostavljaju gotovo paralelnu vlast u ondašnjoj Srbiji sprovodeći na svoj način određenu partijsku politiku - najčešće politiku Radikalne stranke. To je išlo tako daleko da je, na primer, u periodu od samo sedam godina krajem 19. veka ubijeno čak 377 naprednjaka, 60 porodica se iselilo iz Srbije, a na stotine je prebijano, mučeno, uništavana su im imanja. Smatrali su ih Radikalskom vojskom a naš novinar Pera Todorović u svojim izveštajima sa najvećeg sudskog procesa hajducima u Čačku (1897) nazivao ih je i čedom policije, neverovatne korupcije i nemoći vlasti, koja nije mogla da se izbori sa ovim problemom. Ovi politički ostrašćeni hajduci u jednom periodu su se toliko osilili da su sebe doživljavali kao izvršioce državnog posla, koji imaju svoju misiju. Sa ovakvom atmosferom u zemlji ulazimo u 20. vek, čiji početak su obeležili izuzetno burni i krvavi istorijski događaji koji nam se nisu, sada je jasno, dogodili slučajno. Urednica i autorka serijala je Olivera Pančić      Repriza , 19. jun u 03:10 i 11:10.

Serija prati privatne i profesionalne živote članova elitne jedinice mornaričkih foka dok treniraju, planiraju i izvršavaju neke od najopasnijih misija, koje SAD od njih traži.... DŽejson Hejz je cenjen i posvećen vođa tima, čiji porodični život pati zbog njegovog vojnog angažmana. NJegov tim uključuje osobe od poverenja: Reja Perija, najdugovečnijeg operativca s kojim se sjajno razume, Sonija Kvina, veoma odanog vojnika šarenolike prošlosti koji se i dalje bori protiv nagona za samouništenjem, i Kleja Spensera, mladog SEAL-ovca druge generacije, nezasitnog poriva i predanosti.

Žića i Baja su završili u zatvoru, jer su lažno optuženi za pljačku benzinske pumpe.... Žićina supruga Dara i njegov tast Grča brinu se što ne znaju gde je on. Žića se ne javlja na pozive na mobilni telefon. Grča misli da su njih dvojica pritvoreni zbog pijanstva. Međutim, radnik na pumpi prilikom pregleda osumnjičenih, na kojem su bili i pravi pljačkaši pumpe, kaže da su baš Baja i Žića pljačkali. Zahvaljujući Nevenki, Žićinoj svastici, koja radi kao novinarka, ubrzo se razotkrije prava istina i njih dvojicu puste iz zatvora. Repriza , 19. jun u 00:30 i 08:30.

Autor serijala Milan Kovačević, sa televizijskom ekipom obišao je Skadarsko jezero i okolna naselja snimajući prirodne lepote, bogatstvo flore i faune ovog kraja.... Skadarsko jezero, površine 391 km2, najveće je jezero na Balkanu. Nalazi se u zetsko-skadarskoj kotlini, zadržavajući rekom Bojanom kontakt sa Jadranskim morem, koji je prekinuo lanac visokih planina. Crnoj Gori pripadaju dve trećine jezera, dok je jedna trećina na teritoriji Republike Albanije. Redakcija Dokumentarno-feljtonističkog programa Repriza , 19. jun u 01:25 i 09:25.

Gost u novom izdanju emisije Ostavi sve i čitaj je Marko Đorđević, reditelj filmova Moj jutarnji smeh, ovenčan priznanjem Aleksandar Saša Petrović na Festivalu autorskog filma 2019. i Za danas toliko, koji je na FEST-u 2024. poneo Nagradu Milutin Čolić za najbolji srpski film.... Uspeh filma Za danas toliko Marko Đorđević pripisuje, pre svega, njegovoj temi koja podseća i promoviše neke zaboravljene vrednosti poput empatije, optimizma, nežnosti i vedrine. U razgovoru sa autorkom emisije Goricom Zarić mladi reditelj pokušava da odgovori na pitanja o uslovima u kojima je ovaj „nekomercijalni“ film nastajao, o razlozima zbog kojih se više ne snimaju filmovi o radosti i o načinima da se pomire razlike između komercijalnih i umetničkih filmova. Na kraju, Marko Đorđević podseća na značaj knjige u postizanju plemenitih ciljeva u savremenom društvu. Otkriva koji su autori zauzeli posebno mesto u njegovom čitalačkom iskustvu i poziva gledaoce na čitanje. Autor i urednik emisije je Gorica Zarić, reditelj Ivan Milanović, muzički urednik Ana Milićević, dizajn emisije Miloš Gojković.   Repriza , 19. jun u 00:01 i 08:02.

Slušaćete snimak sa nastupa ansambla Šira utfila, koji je u Studiju 6 nastupio 25. juna 2013. godine.... Ovaj beogradski ansambl, čiji naziv u prevodu sa hebrejskog znači „pesma i molitva, osnovan je 2000. godine, a usmeren je na istraživanje i aranžiranje sefardske muzike Balkana, Mediterana i Bliskog Istoka, koju ukrštaju i sa muzikom drugih naroda iz ove regije. Članovi ansambla Šira utfila dobitnici su prestižne nagrade RASA, 2009. godine u Amsterdamu za najbolju world music grupu, dok je njihov album Biviendo en kantando, svrstan u vrh svetske selekcije kompakt-disk izdanja britanskog magazina „Songlajns (Songlines).   Repriza , 19. jun u 02:00 i 10:00.

Serijal „Fantastična planeta“ nastavlja da preleće zemaljsku kuglu donoseći tri priče sa tri različita kontinenta.... U epizodi Greh,Fantastična planeta navodi primere iz tri kulture u kojima su neki gresi apsolutno prihvatljivi. Počinje sa Sjedinjenim Državama i s kockanjem, gde su snimali lice i naličje Las Vegasa - od profesionalnih kockara koji nikada ili vrlo retko gube, zalagaoničara kod kojih oni sa manje sreće ostavljaju svoje dragocenosti, pa sve do terapeuta koji se bore sa povećanjem broja kockara nakon pandemije. Zatim putuju u Japan gde se perverznost i seksualne slobode ne ograničavaju. Vladimir Banić je razgovarao sa dvojicom majstora vezivanja konopcem, koji su za svoje modele imali dve mlade žene, objašnjavajući koliko je ovaj fetiš raširen u dalekoazijskoj kulturi. Posle toga, upoznali su se sa prvim srednjovekovnim porno časopisima - Šunga crtežima. Tu nije bio kraj istraživanju ove kulture; pauzu prave u Akihabari u Tokiju, gde se nalazi stotine barova u kojima se konobarice ponašaju kao maloletne služavke i tako tretiraju i gosta, zasipajući ga komplimentima. Fantastastična planeta uspela je da snimi i intervju sa mladićem koji se oženio plastičnom lutkom, boreći se za to pravo i tu ljubav mnogo više nego neki muškarci za svoje žene od krvi i mesa. Poslednji deo ovog putovanja ekipu je odveo u sunčani Portugal, koji je dekriminalizovao posedovanje droge. Ekipa je provela dan sa mobilnim kombijem koji dnevno deli tečni metadon za stotine lisabonskih narkomana. Bili su u dnevnom prostoru za narkomane gde im je obezbeđeno drogiranje čistim priborom, kako bi se smanjile zarazne bolesti, ali i slučajevi predoziranja. Sa policijom i zavisnicima su pričali i o glavnom problemu sa kojim se obe grupe suočavaju - dilerima i kako se rešiti kriminalnih radnji koje prate distribuciju droge, uz postavljanje smelog pitanja: da li će Portugal biti prva zemlja koja će legalno prodavati državne narkotike? Repriza , 19. jun u 07:05 i 15:05.

Snimak koncerta održanog 3. novembra 2018. godine u Kolarčevoj zadužbini. Na programu su bile Rapsodija za klavir i orkestar S. Hristića i tri simfonijske skice More, K. Debisija.... Simfonijskim orkestrom RTS dirigovao je B. Suđić, a nastupila je i pijanistkinja Natalija Mladenović. Repriza , 19. jun u 05:06 i 13:21.

Put u London 1784. godine je vrhunac Dositejevih putovanja. On je tada zreo mislilac, autor prve štampane knjige, ali i dalje gori od mladalačkog uzbuđenja u susretu sa Londonom.... U šestom nastavku naše TV sage o Dositeju pratimo: Zašto mu se, kako kaže, čini da se iznova u nekom novom svetu rodio kad je stigao u ovaj grad? Od kakve je važnosti za njega i nas njegov susret sa Londonom? Šta je ovde dosegao i kako su ga slučaj, ali i upornost doveli do izuzetno zanimljive škotske zajednice trgovaca i intelektualaca koji su bliski kralju i premijeru Velike Britanije? Narator, scenarista i reditelj: Valentina Delić Montažer: Ksenija Savićević Snimatelj: Rade Bubalo Stručna saradnica serije: dr Dragana Grbić Stručna saradnica epizode: dr Persida Lazarević di Đakomo Snimatelj tona: Branko Stojanović Grafički dizajn: Nebojša Tesla Producent: Biljana Dautović Izvršni producent: Biljana Ivanić Citate iz Dositejevih dela čitao: Bojan Žirović     Repriza , 19. jun u 06:36 i 14:36.