Enigmatična etrurska civilizacija bila je jedna od najprosperitetnijih u antičkim vremenima. Protežući se duž obala Tirenskog mora, Etrurija, region u Italiji koji se prostirao preko teritorija današnje Toskane, dela Lacija, Korzike, proširila se po Sredozemlju od 9. do 1. veka pre nove ere pre nego što ju je apsorbovala rastuća moć Rima. Alerija, na Korzici, postaće poslednja naseobina Etruraca, koja će opstati izvan granica Apeninskog poluostrva.... Ko su bili Etrurci? Kakvu trgovinu su vodili sa susednim ostrvima i regionima? Kakvu ulogu su žene imale u njihovom društvu? Istraživanje uspona, pada i nestanka ove civilizacije postavlja vrlo zanimljiva pitanja, kojima će se baviti dokumentarni film „Etrurci: Zagonetna mediteranska civilizacija”.   Na Korzici, na lokalitetu Lamajone u Aleriji, arheolozi su otkrili 2018. godine 130 dobro očuvanih rimskih grobova, a sledeće godine i značajno drugačiji grob - podzemnu komoru, ili hipogeju, koja sadrži posmrtne ostatke visokorangirane etrurske žene, uz lične predmete starosti oko 2.500 godina. Ovaj izuzetan nalaz obogaćuje naše razumevanje etrurske istorije na ostrvu injihovih drevnih običaja sahranjivanja.   Repriza , 24. jun u 00:06 i 08:12.

Prvi put posle 60 godina renoviran je Muzej Jugoslavije. I danas ga mnogi nazivaju - Titov muzej, a ne znaju da se u ovoj instituciji čuva čak 75 hiljada eksponata i dragoceno kulturno i umetničko nasleđe koje nije isključivo u vezi sa maršalom....   Ekipa emisije Trag ekskluzivno je snimila tri depoa ovog Muzeja. Otkrivamo na koji način su dela Franciska Goje stigla u Beograd i otkuda ikone u Titovoj zbirci? Kako su pronađena prva svedočanstva o oslobođenom Jasenovcu i ko je zaslužan što se u ovom Muzeju čuvaju i fotografije Ravnogorskog pokreta i Draže Mihailovića? Kustosi Muzeja pokazali su nam neke od čak 130 hiljada fotografija sa Titovih putovanja, a istraživali smo kako se danas vodi računa o poklonima bračnog para Broz, ličnim predmetima, garderobi, dokumentima...   Šta se renoviranjem Muzeja promenilo, ima li dovoljno prostora za jugoslovensko nasleđe i koji pokloni Titu i dalje pristižu svakog maja? Autorka: Jelena Z. Nikolić Snimatelj: Vuk Ćetković Tonski snimatelji: Nikola Mišić i Zlatko Đorđević Rasveta: Mile Ilić Montažerka: Vesna Grba   Repriza , 24. jun u 01:40.

U dokumentarnom filmu „Gaudi: Genijalni vizionar iz Barselone” upoznaćemo se sa umetnošću čuvenog španskog arhitekte Antonija Gaudija, dok istražujemo očaravajuću Kuću Batljo. Često zasenjena veličinom Sagrade familije, Kuća Batljo stoji kao dokaz Gaudijeve jedinstvenosti, nežno spajajući harmoniju prirode sa urbanim pejzažima....     Neraskidivo utkana u sliku Barselone koju danas poznajemo, Gaudijeva umetnost i njegova duboka povezanost sa mediteranskom kulturom prožimaju svaki detalj Kuće Batljo. Od njenog zadivljujućeg dizajna do živopisnih tonova koji precizno oslikavaju duh celog grada, ovo remek-delo oličava spoj umetnosti i funkcionalnosti, otelotvorujući suštinu katalonskog modernizma.   Otkrijte mit o Gaudiju i razmrsite složene slojeve Kuće Batljo, vanvremenski simbol transcendentnalne lepote arhitektonske inovacije.   Repriza , 264. jun u 02:45 i 10:19.

Reprodukujemo snimak koncerta Marije Timotijević, zabeležen 26. novembra 2023. godine u Kolarčevoj zadužbini. Tom prilikom interpretirala je solistička klavirska dela Vladimira Tošića.... Na početku koncerta izvedena je Kompozicija Medial 623 za gudače, a potom su usledili i Kvintal za violinu, klavir i gudače, Medial 9 za gudače, Voksal za violinu, flautu, klavir i gudače, i Altus za gudače i klavir. Nastupili su: Beogradski gudački orkestar Dušan Skovran i solisti: violinistkinja Gordana Matijević, flautistkinja Stana Krstajić i pijanisti Vladimir Cvijić i ljiljana Vukelja, a dirigovao je Rade Pejčić. Vladimir Tošić je studije kompozicije završio na Fakultetu muzičke umetnosti, u klasi Vasilija Mokranjca, a tokom 70-ih godina prošlog veka bio je član avangardne grupe Opus 4 sa kojom je osnovao Ansambl za drugu novu muziku i Festival druge nove muzike. NJegova dela izvođena su na domaćim i stranim koncertnim podijumima, pre svega u Sjedinjenim Državama, Nemačkoj i Brazilu. Dobitnik je prve nagrade na konkursu Tomas Bloh u Parizu 2000. godine.   Repriza , 24. jun u 04:15 i 11:50.

Remasterizovana verzija serijala Priče razrednog starešine iz 1973. godine predstavlja jedan od vrhunaca televizijskog stvaralaštva Obrazovne redakcije Televizije Beograd.... Pet polusatnih epizoda igrano-dokumentarnog karaktera bile su među prvim interaktivnim programima za mlade. To je podrazumevalo saradnju sa publikom, prikazivanje problema u društvu i sa stručnjacima koje su činili psiholozi, učitelji, profesori, direktori, ali i đaci i roditelji, aktivno rešavanje životnih problema i situacija kroz koje mladi ljudi svakodnevno prolaze. Poetični nazivi epizoda maskirali su dramatičnu i tegobnu tematiku, koja je tretirala vršnjačko nasilje, krađu, neprilagođenost, bekstvo od kuće: Sunce zalazi na zapadu, Balon je morao da pukne, Za uspomenu i dugo sećanje, Crveni kišobran sa belim radama i Levoruka deca. Voditelj i narator glumac Miodrag Radovanović Mrgud Kompozitor Dragan Mlađenović Urednik ljubiša Bogićević Scenario Vesna Ognjenović i Budimir Nešić Reditelj Rade Mlađenović     Repriza , 24. jun u 05:20 i 13:00.

Godinu dana nakon tragičnih događaja iz prve sezone, Miona i Dejan i dalje ne mogu da se otrgnu duhova Zabrana. Miona je daleko od Dola, u Beogradu, pokušavajući da se usredsredi na fakultet, ali je opsedaju čudni snovi, sa misterioznim simbolima. U selu, Dejanovo ponašanje je zabrinjavajuće, što Mioni pokazuje da suočavanje sa Zabranom nije završeno. Osim Mione i Dejana, druga sezona uvodi nove likove, meštane srpskog sela koji se suočavaju sa neobjašnjivim pojavama mističnog Zabrana. Sile koje vladaju ovim mestom postaju snažnije, traže svoju čuvarku, dok vremena ima sve manje.... Miona se oporavlja od nezgode koju je imala. Kraj bunara na kome Dejan radi, Miona nalazi dokumenta nepoznate žene. Na Veliborovo zaprepašćenje, u Dol je stigla i Magdalena, njegova bivša žena, koja želi da preuzme starateljstvo nad Petrom. U razgovoru sa samozvanim profesorom Petrovićem, Miona saznaje da Zabran treba da dobije svoju novu čuvarku. Mnoge žene u selu imaju čudne halucinacije i snove. Repriza , 24. jun u 05:50 i 13:30.

Od muzičkih početaka sa sestrom Senkom, do prvih singlova i uspeha na festivalima, pa sve do današnjih dana, kada pesme u njenom izvođenju doživljavaju novu mladost, Bisera je uvek bila u džezu....   DŽez je učila od najboljih - Sare Von, Arete Frenklin, Bili Holidej, Ele Ficdžerald, jer, kako sama kaže, većina kvalitetnih i revolucionarnih stvari u muzici 20. veka potekla je upravo od crnih vokalista i instrumentalista. Repriza , 24. jun u 06:45 i 14:30.

BITEF je jedan od najstarijih, najvažnijih, najuglednijih i retkih velikih svetskih pozorišnih festivala. Sećanjima, analizama i kritičkim stavovima sagovornika svih generacija, umetnika koji su i sami deo njegove bogate istorije, i uzbudljivim dokumentarnim materijalom iz arhive RTS-a u ovoj emisiji prikazani su mesto i značaj koje BITEF ima i za našu i za svetsku kulturu.... U vreme kada je osnovan, ovaj festival je bio potpuno jedinstven u svetskim okvirima. U tadašnjem kontekstu Hladnog rata i Gvozdene zavese, samo u Beogradu, na Bitefu su oni sa Zapada mogli da vide šta se radi u pozorištima na Istoku i obrnuto. I samo na njemu su tada, u isto vreme mogli da budu Grotovski i Piter Bruk, ljubimov i Bob Vilson, Tadeuš Kantor i Living teatar, Semjuel Beket i Andžej Vajda. U emisiji učestvuju: Borka Pavićević, Dejan Mijač, ljubiša Ristić, Vara Konjović, Todor Lalicki, Petar Marić, Nenad Prokić, Predrag Dinulović,  Nikita Milivojević, Gorčin Stojanović, Biljana Srbljanović, Anja Suša, Ivan Medenica, Ana Tomović, Miloš Lolić i Jelena Knežević. Repriza , 24. jun u 07:15 i 15:05.