Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 3
06:20
U potrazi za orguljama (R)
08:02
Zov Aljaske (R)
09:05
Sumrak Lovćena: Zavet kralja Aleksandra, 3/5 (R)
09:40
TV feljton - Gračanica, znamenje večnosti (R)
10:40
Volim klasiku (R)
11:40
Fotodokumenati portfolio: Stefana Savić, 2/6 (R)
12:10
Gari Kasparov: Buntovnik za šahovskom tablom (R)
13:10
Omaž Vladi Divljanu: Hajde sanjaj me sanjaj, 1. deo (R)
14:15
U potrazi za orguljama (R)
16:01
Etrurci: Zagonetna mediteranska civilizacija
Enigmatična etrurska civilizacija bila je jedna od najprosperitetnijih u antičkim vremenima. Protežući se duž obala Tirenskog mora, Etrurija, region u Italiji koji se prostirao preko teritorija današnje Toskane, dela Lacija, Korzike, proširila se po Sredozemlju od 9. do 1. veka pre nove ere pre nego što ju je apsorbovala rastuća moć Rima. Alerija, na Korzici, postaće poslednja naseobina Etruraca, koja će opstati izvan granica Apeninskog poluostrva.... Ko su bili Etrurci? Kakvu trgovinu su vodili sa susednim ostrvima i regionima? Kakvu ulogu su žene imale u njihovom društvu? Istraživanje uspona, pada i nestanka ove civilizacije postavlja vrlo zanimljiva pitanja, kojima će se baviti dokumentarni film „Etrurci: Zagonetna mediteranska civilizacija”.   Na Korzici, na lokalitetu Lamajone u Aleriji, arheolozi su otkrili 2018. godine 130 dobro očuvanih rimskih grobova, a sledeće godine i značajno drugačiji grob - podzemnu komoru, ili hipogeju, koja sadrži posmrtne ostatke visokorangirane etrurske žene, uz lične predmete starosti oko 2.500 godina. Ovaj izuzetan nalaz obogaćuje naše razumevanje etrurske istorije na ostrvu injihovih drevnih običaja sahranjivanja.   Repriza , 24. jun u 00:06 i 08:12.
17:31
Trag: Muzej Jugoslavije i tajne Titovih depoa
Prvi put posle 60 godina renoviran je Muzej Jugoslavije. I danas ga mnogi nazivaju - Titov muzej, a ne znaju da se u ovoj instituciji čuva čak 75 hiljada eksponata i dragoceno kulturno i umetničko nasleđe koje nije isključivo u vezi sa maršalom....   Ekipa emisije Trag ekskluzivno je snimila tri depoa ovog Muzeja. Otkrivamo na koji način su dela Franciska Goje stigla u Beograd i otkuda ikone u Titovoj zbirci? Kako su pronađena prva svedočanstva o oslobođenom Jasenovcu i ko je zaslužan što se u ovom Muzeju čuvaju i fotografije Ravnogorskog pokreta i Draže Mihailovića? Kustosi Muzeja pokazali su nam neke od čak 130 hiljada fotografija sa Titovih putovanja, a istraživali smo kako se danas vodi računa o poklonima bračnog para Broz, ličnim predmetima, garderobi, dokumentima...   Šta se renoviranjem Muzeja promenilo, ima li dovoljno prostora za jugoslovensko nasleđe i koji pokloni Titu i dalje pristižu svakog maja? Autorka: Jelena Z. Nikolić Snimatelj: Vuk Ćetković Tonski snimatelji: Nikola Mišić i Zlatko Đorđević Rasveta: Mile Ilić Montažerka: Vesna Grba   Repriza , 24. jun u 01:40.
18:00
Do detalja :Dragoslav Dedović
18:35
Gaudi: Genijalni vizionar iz Barselone
U dokumentarnom filmu „Gaudi: Genijalni vizionar iz Barselone” upoznaćemo se sa umetnošću čuvenog španskog arhitekte Antonija Gaudija, dok istražujemo očaravajuću Kuću Batljo. Često zasenjena veličinom Sagrade familije, Kuća Batljo stoji kao dokaz Gaudijeve jedinstvenosti, nežno spajajući harmoniju prirode sa urbanim pejzažima....     Neraskidivo utkana u sliku Barselone koju danas poznajemo, Gaudijeva umetnost i njegova duboka povezanost sa mediteranskom kulturom prožimaju svaki detalj Kuće Batljo. Od njenog zadivljujućeg dizajna do živopisnih tonova koji precizno oslikavaju duh celog grada, ovo remek-delo oličava spoj umetnosti i funkcionalnosti, otelotvorujući suštinu katalonskog modernizma.   Otkrijte mit o Gaudiju i razmrsite složene slojeve Kuće Batljo, vanvremenski simbol transcendentnalne lepote arhitektonske inovacije.   Repriza , 264. jun u 02:45 i 10:19.
19:30
Dnevnik 2 na znakovnom jeziku
20:05
Solistička klavirska muzika Vladimira Tošića
Reprodukujemo snimak koncerta Marije Timotijević, zabeležen 26. novembra 2023. godine u Kolarčevoj zadužbini. Tom prilikom interpretirala je solistička klavirska dela Vladimira Tošića.... Na početku koncerta izvedena je Kompozicija Medial 623 za gudače, a potom su usledili i Kvintal za violinu, klavir i gudače, Medial 9 za gudače, Voksal za violinu, flautu, klavir i gudače, i Altus za gudače i klavir. Nastupili su: Beogradski gudački orkestar Dušan Skovran i solisti: violinistkinja Gordana Matijević, flautistkinja Stana Krstajić i pijanisti Vladimir Cvijić i ljiljana Vukelja, a dirigovao je Rade Pejčić. Vladimir Tošić je studije kompozicije završio na Fakultetu muzičke umetnosti, u klasi Vasilija Mokranjca, a tokom 70-ih godina prošlog veka bio je član avangardne grupe Opus 4 sa kojom je osnovao Ansambl za drugu novu muziku i Festival druge nove muzike. NJegova dela izvođena su na domaćim i stranim koncertnim podijumima, pre svega u Sjedinjenim Državama, Nemačkoj i Brazilu. Dobitnik je prve nagrade na konkursu Tomas Bloh u Parizu 2000. godine.   Repriza , 24. jun u 04:15 i 11:50.
21:10
Priče razrednog starešine: Balon je morao da pukne
Remasterizovana verzija serijala Priče razrednog starešine iz 1973. godine predstavlja jedan od vrhunaca televizijskog stvaralaštva Obrazovne redakcije Televizije Beograd.... Pet polusatnih epizoda igrano-dokumentarnog karaktera bile su među prvim interaktivnim programima za mlade. To je podrazumevalo saradnju sa publikom, prikazivanje problema u društvu i sa stručnjacima koje su činili psiholozi, učitelji, profesori, direktori, ali i đaci i roditelji, aktivno rešavanje životnih problema i situacija kroz koje mladi ljudi svakodnevno prolaze. Poetični nazivi epizoda maskirali su dramatičnu i tegobnu tematiku, koja je tretirala vršnjačko nasilje, krađu, neprilagođenost, bekstvo od kuće: Sunce zalazi na zapadu, Balon je morao da pukne, Za uspomenu i dugo sećanje, Crveni kišobran sa belim radama i Levoruka deca. Voditelj i narator glumac Miodrag Radovanović Mrgud Kompozitor Dragan Mlađenović Urednik ljubiša Bogićević Scenario Vesna Ognjenović i Budimir Nešić Reditelj Rade Mlađenović     Repriza , 24. jun u 05:20 i 13:00.
21:40
Kalkanski krugovi 2, 2-10
Godinu dana nakon tragičnih događaja iz prve sezone, Miona i Dejan i dalje ne mogu da se otrgnu duhova Zabrana. Miona je daleko od Dola, u Beogradu, pokušavajući da se usredsredi na fakultet, ali je opsedaju čudni snovi, sa misterioznim simbolima. U selu, Dejanovo ponašanje je zabrinjavajuće, što Mioni pokazuje da suočavanje sa Zabranom nije završeno. Osim Mione i Dejana, druga sezona uvodi nove likove, meštane srpskog sela koji se suočavaju sa neobjašnjivim pojavama mističnog Zabrana. Sile koje vladaju ovim mestom postaju snažnije, traže svoju čuvarku, dok vremena ima sve manje.... Miona se oporavlja od nezgode koju je imala. Kraj bunara na kome Dejan radi, Miona nalazi dokumenta nepoznate žene. Na Veliborovo zaprepašćenje, u Dol je stigla i Magdalena, njegova bivša žena, koja želi da preuzme starateljstvo nad Petrom. U razgovoru sa samozvanim profesorom Petrovićem, Miona saznaje da Zabran treba da dobije svoju novu čuvarku. Mnoge žene u selu imaju čudne halucinacije i snove. Repriza , 24. jun u 05:50 i 13:30.
22:35
Nišvil 2017: Vasil Hadžimanov bend i Bisera Veletanlić
Od muzičkih početaka sa sestrom Senkom, do prvih singlova i uspeha na festivalima, pa sve do današnjih dana, kada pesme u njenom izvođenju doživljavaju novu mladost, Bisera je uvek bila u džezu....   DŽez je učila od najboljih - Sare Von, Arete Frenklin, Bili Holidej, Ele Ficdžerald, jer, kako sama kaže, većina kvalitetnih i revolucionarnih stvari u muzici 20. veka potekla je upravo od crnih vokalista i instrumentalista. Repriza , 24. jun u 06:45 i 14:30.
23:10
50 godina BITEF-a: Prostori slobode
BITEF je jedan od najstarijih, najvažnijih, najuglednijih i retkih velikih svetskih pozorišnih festivala. Sećanjima, analizama i kritičkim stavovima sagovornika svih generacija, umetnika koji su i sami deo njegove bogate istorije, i uzbudljivim dokumentarnim materijalom iz arhive RTS-a u ovoj emisiji prikazani su mesto i značaj koje BITEF ima i za našu i za svetsku kulturu.... U vreme kada je osnovan, ovaj festival je bio potpuno jedinstven u svetskim okvirima. U tadašnjem kontekstu Hladnog rata i Gvozdene zavese, samo u Beogradu, na Bitefu su oni sa Zapada mogli da vide šta se radi u pozorištima na Istoku i obrnuto. I samo na njemu su tada, u isto vreme mogli da budu Grotovski i Piter Bruk, ljubimov i Bob Vilson, Tadeuš Kantor i Living teatar, Semjuel Beket i Andžej Vajda. U emisiji učestvuju: Borka Pavićević, Dejan Mijač, ljubiša Ristić, Vara Konjović, Todor Lalicki, Petar Marić, Nenad Prokić, Predrag Dinulović,  Nikita Milivojević, Gorčin Stojanović, Biljana Srbljanović, Anja Suša, Ivan Medenica, Ana Tomović, Miloš Lolić i Jelena Knežević. Repriza , 24. jun u 07:15 i 15:05.
00:06
Etrurci, zagonetna mediteranska civilizacija (R)
01:40
Trag: Muzej Jugoslavije i tajne Titovih depoa (R)
02:10
Do detalja:Dragoslav Dedović (R)
02:45
Gaudi, genijalni vizionar iz Barselone (R)
03:40
TV feljton - Vlasta Velisavljević (R)
04:15
Solistička klavirska muzika Vladimira Tošića (R)
05:20
Priče razrednog starešine: Balon je morao da pukne (R)
06:45
Nišvil džez festival 2017: Vasil Hadžimanov bend ft. Bisera Valetanlić (R)
07:15
50 godina BITEF-a: Prostori slobode (R)
08:12
Etrurci- Zagonetna mediteranska civilizacija (R)
09:44
Do detalja : Dragoslav Dedović (R)
10:19
Gaudi - genijalni vizionar iz Barselone (R)
11:14
TV feljton - Vlasta Velisavljević (R)
11:50
Solistička klavirska muzika: Vladimira Tošića (R)
13:00
Priče razrednog starešine: Balon je morao da pukne (R)
13:30
Kalkanski krugovi 2, 2-10 (R)
14:30
Nišvil džez festival 2017: Vasil Hadžimanov bend ft. Bisera Valetanlić (R)
15:05
50 godina BITEF-a Prostori slobode (R)
16:01
Život sa muzikom: Srđan Hofman
Srđan Hofman rođen je 1944. u Srbiji. Osnovne i magistarske studije kompozicije završio je na Muzičkoj akademiji u Beogradu u klasi profesora Stanojla Rajičića. U dva maha bio je na kraćim usavršavanjima u inostranstvu i to: 1974. godine u Darmštatu, a 1975. godine u Štutgartu i Kelnu.... Deluje kao kompozitor, profesor kompozicije, šef Tonskog studija FMU, čiji je i osnivač. Bavi se i teorijskim radom vezanim za problematiku savremene muzike. Jedan je od osnivača i prvi selektor programa Međunarodne tribine kompozitora u Beogradu, i sekretar nacionalne sekcije ISCM. Dobitnik je mnogih nagrada, između ostalih i prvih nagrada Tribine kompozitora za delo Koncertantna muzika (1994) i delo Znakovi (1995), nagrade Udruženja kompozitora Srbije i Velike plakete Univerziteta umetnosti u Beogradu. Urednik: Branislav Jarić. repriza , 25. jun u 00:01 i 08:02.
16:30
120 godina Muzeja grada Beograda
Povodom velikog jubileja Muzeja grada Beograda podsetićemo se kako se ta ustanova razvijala, šta danas baštini i koliko je značajna - ne samo za našu prestonicu, već i šire. Iako prvobitno zamišljen kao Opštinski muzej, Muzej grada Beograda je prerastao u jednu od najvećih ustanova zaštite kompleksnog tipa u našoj zemlji.... Prvi popis muzejskog materijala je iz 1929. godine i činilo ga je 155 predmeta, da bi se naredne godine taj broj udvostručio. Uvećavanje fonda se nastavilo, pa je 1935. godine otkupljena zgrada u Ulici Zmaj Jovinoj 1. Danas Muzej grada Beograda baštini skoro 170 hilada predmeta koji svedoče o razvoju glavnog grada od praistorije do savremenog doba. Predmeti su raspoređeni u tri Odseka: za arheologiju, istoriju i istoriju kulture i umetnosti. U emisiji će biti reči i o izlagačkoj delatnosti i posvećenosti radu sa publikom, kao i o saradnji sa drugim institucijama, poput one sa Kulturnim centrom Srbije u Parizu gde je u decembru održana izložba Beograd – Pariz: umetničke veze“.   Tokom proteklih 120 godina, Muzej se više puta selio i otvarao i zatvarao svoju stalnu postavku, a problem trajnog smeštaja Muzeja bio je predmet tri velika arhitektonsko-urbanistička konkursa. Ugovorom između Grada Beograda i Ministarstva odbrane, Grad preuzima zgradu nekadašnje Vojne akademije u Resavskoj 40b za potrebe smeštaja Muzeja. Treći konkurs realizovan je tokom 2016. godine kada je i izabrano idejno rešenje za rekonstrukciju zgrade.     Repriza, 25. jun u 00:30 i 08:30.
17:00
Savin vrt: Svetitelj, 4/5
Vrlo često ćete čuti: a kada je kanonizovan Sveti Simeon ili Sava? Za razliku od rimokatoličke kanonizacije koja se izvršava jednom formativnom odlukom Sabora, u pravoslavnom svetu vlada potpuno drugačija praksa. Jedna ličnost se pridružuje svetiteljima na osnovu njenog vrlinskog života, upražnjavanja podviga i osvedočenja da pripada izuzetnoj vrsti ljudi, svetih ljudi... Kada se jedna ličnost manifestuje na takav način, onda se o njoj sastavljaju žitija i službe, čime se tako uvodi u kalendar, dobija svoj praznik i tako biva pridružena ostalim svetiteljima, objašnjava istoričar umetnosti dr Danica Popović.... Lik Svetog Save na ikonama i freskama u srpskim manastirima, kao i u crkvama izvan naših granica, odražava duh neprolaznog, osećaj zajedništva sa prošlim i budućim, stvarajući tako jedan kontinuitet koji beleži osam vekova. U Mileševi je predstavljen u povorci Nemanjića pored oca Sv. Simeona Mirotočivog. Kasnije u zadužbinama potonjih Nemanjića Sv. Sava je slikan u najsvetijim delovima hrama sa uglednim arhijerejima, u povorkama sa ostalim članovima svetorodne loze, kao i sa Svetim ratnicima, u vertikalnim nizovima loze Nemanjića u Gračanici, Dečanima, Pećkoj patrijaršiji. Scenarista: Petar Jakonić Urednik: Ivana Kovačević Montažer: Oblak Jurišin Kaufman Direktor fotografije: Aleksandar Beatović Reditelj: Violeta Petrović Repriza , 25. jun u 01:00 i 09:00.
17:35
Fabrika šećera , 1 – 4
Boris Miljković,osvedočeni i nagrađivani kreativac, autor „Rokenrolera“, tv filmova „Ruski umetnički eksperiment“ i „Šumanović-komedija umetnika“, 2016. godine, posle tri decenije, ponovo je za gledaoce RTS-a spremio „novu igru“ - dokumentarnu tv seriju- svojevrsni televizijski eksperiment „Fabrika šećera“.... Dokumentarna serija Fabrika šećera je privatna istorija jedne zemlje koje više nema. Istovremeno, to je i priča o jednom neobičnom mestu i ljudima koji su ga obeležili. Od pripovedačevog oca Petra (koji je na mnogo načina povezan sa sudbinom Egipta i Jugoslavije, kao i sa kućom u kojoj se danas nalazi ambasada Republike Srbije u Kairu), preko samog pripovedača (Boris Miljković) koji se zatekao u toj istoj kući 1991. godine (na početku raspada Jugoslavije), sve do kairskih prijatelja pripovedača i njihovih iskustva, u kojima su i Egipat i Jugoslavija važne stanice na životnom putu. TV serija Fabrika šećera projekat je Kulturno-obrazovnog program RTS-a. Realizaciju projekta pomogla je ambasada Republike Srbije u Kairu. Scenario, režija i naracija: Boris Miljković Učestvuju: Mahmud, Nada Dugonjić-Holt, Svetlana Todorović, Raško Miljković, Dragan Bisenić, Maja Sorić, Ivan Iveković, Adam Henein, Hani Sabet, Niša Sursok, Hana Radi, Hasan. Repriza , 25. jun u 01:35 i 09:35.
18:05
Kamiondžije d. o. o., 9/12, 3S
Baja i Žića su se na izvesno vreme preselili u Novi Pazar, s namerom da se izleče od alkoholizma.... Boraveći u Novom Pazaru pokušavaju da zarade za život vozeći linijski kombi od grada do plaže u Ribarićima. Dok čekaju putnike za plažu u kombi im upadne usplahirena žena, Silvija, koja od njih traži da prate crveni auto. U tom autu je Safet, Silvijin ljubavnik, koji je vara sa drugom ženom. Silvija je ogorčena zbog toga i spremna da mu se osveti. Silvija smatra da će zbog te žene Safet da rasturi svoju porodicu, a ako mu ona, Silvija, koja poštuje Safetovu suprugu, ostane ljubavnica njegova porodica će ostati na okupu.   Repriza , 25. jun u 02:05 i 10:05.
18:55
TV Beograd - Karavan: Sana
Od Kornata, preko Durmitora, Prokletija, Bačke, Đerdapa, od Homolja do Dunava, preko Tare, kroz kanjon Nevidio pa sve do Istre vodili su putevi Milana Kovačevića, neumornog televizijskog stvaraoca koji je 60-ih i 70-ih godina snimao putopise, deo najdragocenije arhivske građe RTB-a koja je sada remasterizovana i pripremljena za ponovno emitovanje.... Repriza , 25. jun u 02:55 i 10.55.
19:30
Dnevnik 2 na znakovnom jeziku
20:05
Tajne egipatskih hijeroglifa
Pre dve stotine godine, Šampolion, istoričar i lingvista, uspeo je da dešifruje hijeroglife. Poslednjih godina ostvarena je naučna istraga bez presedana tokom koje su se njeni akteri otisnuli u srce najveće grobnice Egipta sa željom da otključaju tajne ovog misterioznog pisma.... Na arheološkom lokalitetu poznatom pod nazivom TT33, nalazi se jedna od najvećih tebanskih grobnica. Ekspedicija koja nedaleko od Luksora vrši iskopavanja, dozvolila je ekskluzivni pristup svojoj misiji. Članovi ove družine otkrili su ko je sve od sveštenika, pisara, slikara, gravera i graditelja zaslužan za to što danas možemo da protumačimo egipatske zidove i papiruse. Ko su bili malobrojni i specijalni pripadnici klase koja je direktno služila faraone i za koje su današnji egiptolozi toliko zainteresovani i šta drevni natpisi otkrivaju o svakodnevici Starog Egipta? Repriza , 25. jun u 07:00 i 15:00.
21:00
Tv lica: Ivan Lakićević Mogli
Ivan Mogli Lakićević je često u medijima, ali ne samo zbog fudbala, nego zbog toga što saigračima organizuje zajedničke odlaske u pozorište. Nedavno je okupio ekipu na jubilarnom izvođenju predstave ljubavno pismo u Ateljeu 212, o njemu govore da je fudbaler koji razbija predrasude i da je atipičan, a sve zbog toga što obožava Šekspira, omiljeni lik mu je Hamlet, a kada je dobio angažman u Đenovi nosio je toliko knjiga da su ga carinici pitali šta će da studira u Italiji.... Tokom boravka u inostranstvu mučila ga je nostalgija za Beogradom, a posebno za novobeogradskim blokom 33 u kom je odrastao i zbog čega na dresu nosi upravo taj broj. Uz roditelje je osim u pozorište, odlazio i na koncerte, među omiljenim mu je u sećanju na nastup Rolingstonsa na Ušću, a sebe definiše Canetovim stihovima biti samo svoj. U ovom intervjuu koji počinje na terenu gde je odrastao, u društvu majke, sestre i devojke, govori o nadimku Mogli, o ulozi porodice, o navijanju i tome koliko mu nedostaje otac na tribinama koji zbog zdravstvenog stanja može samo da gleda televizijske prenose, o biblioteci od 2000 knjiga, o Oskaru Vajldu i Gogolju… Nastavak dana je bio rezervisan za trening u Pančevu gde igra za Železničar, a veče po običaju, za odlazak u pozorište gde ga glumci poznaju i rado dočekuju. Autor: Tanja Peternek Aleksić Repriza , 25 jun i 04:35 i 12:35.
21:45
Popularna dela klasične muzike: Vivaldijev fenomen – Četiri godišnja doba
Danas je ciklus koncerata pod nazivom Četiri godišnja doba Antonija Vivaldija, jedno od najpoznatijih i najizvođenijih dela, toliko čuveno i toliko zastupljeno, da neke njegove interpretacije često bivaju i veoma eskcentrične ili avangardne u tumačenju.... Još od prvog izvođenja, daleke 1723. godine, ova sofisticirana kompozicija doživljava međunarodna priznanja i uspehe. Sam je Vivaldi kao vrhunski virtuoz bio njen najbolji predstavnik pred zadivljenom publikom. Jedan od ključnih aspekata ovakvog uspeha jeste i programski karakter koji Četiri godišnja doba u sebi sadrže. Četiri zasebna violinska koncerta koji nose nazive Proleće, Leto, Jesen i Zima, sugerišu gotovo literarni narativ izražen kroz muziku u kojoj elementi prirode doživljavaju svoja snolika tumačenja. Veliki i neprestani uspeh Četiri godišnja doba zasenio je ostatak Vivaldijevog stvaralaštva i bilo je potrebno skoro dva veka da umetnički svet razume i shvati kvalitet, vrednost i raznovrsnost ostalih njegovih ostvarenja.   Četiri godišnja doba preko dokumentarnog filma Vivaldijev fenomen autora Kristijana Labrandea i Filipa Bezijea tumače i istražuju brojni stručnjaci, stvaraoci i muzikolozi. Repriza , 25. jun u 06:05  i 14:05.
22:40
Srpski junaci srednjeg veka - Lazar Hrebeljanović, 2. deo, 2-20
Drugi deo serijala posvećen je vladaru čiji će izbor kome se carstvu prikloniti konačno utvrditi već tada ustrojen pravac srpske istorije. Neobično je koliko nam se čini da znamo mnogo o knezu Lazaru, a zapravo postoji toliko toga što o njemu nikada nećemo otkriti. Prestoni grad mu je bio Kruševac, kneginja je bila Milica, znamo za Kosovski boj i Lazarevu smrt. Ali, u stvari, o njegovom životu znamo tako malo.... Gde je i kad rođen? Kako je uopšte nasledio državu Nemanjića? Da li je možda mogao da povrati slavu Dušanovog carstva? Kako je simbol Kosova postao osnova novog morala, a Lazarev izbor carstva nebeskog baza novog kulta? Repriza , 25. jun 04:05 i 12:05.
23:10
Via militaris - koridor 10: Balkanski svetovi, 14-14
Serijal prati težnju političkih i kulturnih elita balkanskih zemalja da se uključe u savremene evropske tokove.... Sam naslov Via Militaris - Koridor 10, postavlja dilemu hoćemo li, uprkos svemu, uspeti da glavne evropske saobraćajne pravce od puteva rata pretvorimo u puteve razvoja. Autorska ekipa: Božidar Nikolić, Zoran Sinđelić, Mila Jovanović Nikolić, Snežana Rodić Sinđelić, Petar Jakonjić i Milo Lekić. Urednik i scenarista: Božidar Nikolić.
00:01
Život sa muzikom: Srđan Hofman (R)
00:30
120 godina Muzeja grada Beograda (R)
01:00
Savin vrt: Svetitelj, 4/5 (R)
01:35
Fabrika šećera, 1 – 4 (R)
02:05
Kamiondžije DOO, 9/12, 3S (R)
02:55
TV Beograd-Karavan: Sana (R)
03:30
Panteon Matice srpske:Teodor Pavlović, 4/6
04:05
Srpski junaci srednjeg veka: Lazar Hrebeljanović, 2. deo, 2-20 (R)
04:35
Tv lica: Ivan Lakićević Mogli (R)
06:05
Popularna dela klasične muzike- Vivaldijev fenomen: Četiri godišnja doba (R)
07:00
Tajne egipatskih hijeroglifa (R)
08:02
Život sa muzikom Srđan Hofman (R)
08:30
120 godina Muzeja grada Beograda (R)
09:00
Savin vrt: Svetitelj, 4-5 (R)
09:35
Fabrika šećera , 1 – 4 (R)
10:05
Kamiondžije DOO, 9-12, 3S (R)
10:55
TV Beograd - Karavan: Sana (R)
11:30
Panteon Matice srpske : Teodor Pavlović, 4-6 (R)
12:05
Srpski junaci srednjeg veka : Lazar Hrebeljanović, 2. deo, 2/20 (R)
12:35
Tv lica : Ivan Lakićević Mogli (R)
13:20
Via militaris - koridor 10: Balkanski svetovi, 14-14 (R)
14:05
Popularna dela klasične muzike Vivaldijev fenomen: Četiri godišnja doba (R)
15:00
Tajne egipatskih hijeroglifa (R)
16:01
RTS Lab: Postojim dakle mislim
RTS Lab je mislio o mišljenju. Rezultat je najsloženijeg procesa – a opet uvek podložno promenama. Imaju ga svi – i kada bi se prodavalo na pijaci, kažu da bi svako opet kupio svoje. Šta je to mišljenje? Kakve sve metode mišljenja postoje? Naše gošće su bile psiholog prof. dr Vanja Ković i filozof prof. dr Tatjana Milivojević.... Razgovaramo o tome u kakvoj su vezi mišljenje i jezik, dok nam prof. Ivica Klemenc razotkriva šta se dešava kada ne upotrebimo jezik već naše mišljenje oda naše telo. Saznajte kako se razvija mišljenje kod dece i šta su to mape uma. Okružite se pametnim ljudima, svako od njih ima svoje mišljenje. Poslušajte ga, uvažite, suprostavite mu svoje. U tome je draž i istinska sloboda. Urednici emisije su Jovana DŽambić i ljiljana Gajović. Repriza , 26. jun u 03:35 i 11:55.
16:35
Hajdučija u Srbiji i Jugoslaviji: Hajdučija između dva rata, 4-7
Četvrta emisija ovog serijala uvodi nas u 20. vek. U vreme između dva svetska rata koje u Srbiji obeležavaju možda najveće kontradiktornosti zbog čega ga je teško sagledati kao celinu. Mi smo pokušali da ga opišemo, jer nam se tako čonilo primerenije, kao postojanje dva paralelna sveta kojima se niko nije bavio kao celinom ili mi u svojim istraživanjima nismo naišli na jednu takvu analizu - to ostavljamo kao otvoreno pitanje.... Naime s jedne strane imate gradske zajednice sa Beogradom na čelu kao centrom razvoja u svakom smislu - od onog privrednog, trgovinskog, obrazovnog, kulturološkog od najavangardnijih pokreta i u književnosti i u slikarstvu, savremenom plesu, fotografiji... S druge strane, na samo dvadesetak, ne retko i manje kilometara od ovih događanja, bukvalno hajdučke bande odbeglih robijaša, bivših žandarma, vojnih dezertera koji okićeni redenicima, puškama, revolverima, bombama ordiniraju Srbijom - pljačkaju, ucenjuju, ubijaju, zavode teror... Potpuno nadrealno a istinito i ono što je nas istražujući začudilo - potpuno neistraženi period razvoja našeg društva. Za istoričare on kao da i nije postojao ali je zato za ondašnju periodiku, štampu svake vrste bio vrlo, vrlo inspirativan period. Pa se naša istraživanja nadalje, uz manje poštapalice arhivske, baziraju na novinskim napisima o hajdučiji kojih je bilo toliko da ni mi nismo uspeli sve da iščitamo. U krajnjem dobili smo još jednu potvrdu koliko su mediji, onda štampani, bitni jer sudeći prema istorijskoj nam građi ono što ćete videti u naredne četiri emisije kao da nam se uopšte nije dešavalo kao društvu. A desio nam se homoljski Dilindžer - legendarni Babejić, pa braća Barbulovići, pa Obrad Nikolić, pa Sušići, Mitrović, Draža Gligorijević i čitava plejada pravih pravcatih hajduka odmetnika - koje je i zakon oglašavao za hajduke sve do početka Drugog svetskog rata. Urednica i autorka serijala je Olivera Pančić Repriza , 26. jun u 03:05 i 11:23.
17:10
Mornarički specijalci, 10-16, 4S
Serija prati privatne i profesionalne živote članova elitne jedinice mornaričkih foka dok treniraju, planiraju i izvršavaju neke od najopasnijih misija, koje SAD od njih traži.... DŽejson Hejz je cenjen i posvećen vođa tima, čiji porodični život pati zbog njegovog vojnog angažmana. NJegov tim uključuje osobe od poverenja: Reja Perija, najdugovečnijeg operativca s kojim se sjajno razume, Sonija Kvina, veoma odanog vojnika šarenolike prošlosti koji se i dalje bori protiv nagona za samouništenjem, i Kleja Spensera, mladog SEAL-ovca druge generacije, nezasitnog poriva i predanosti.
17:55
Kamiondžije DOO, 10-12, 3S
Baja i Žića su se vratili iz Novog Pazara kući, u Ub. Dok su oni bili odsutni od kuće, Žićin tast - Grča i Grga Murinjo su koristili njihov kamion i prevarili poslodavca lažno se predstavljajući – kao Baja i Žića. Ispostavi se, međutim, da su Grča i Grga bili efikasni i zaradili dosta novca, pa su Baja i Žića odlučili da im dozvole da oni i dalje voze kamion.... Baja i Žića su se opredelili da nastave da voze kombi. Za to vreme novinarka Nevenka pokušava da pronađe sitne kriminalce, Tripera i Skakavca, koji su igrom slučaja doveli Žiću i njegovu porodicu u opasnost. Repriza , 26. jun u 00:40 i 09:00.
18:45
TV Beograd: Karavan: Đerdap
Nacionalni park Đerdap nalazi se na severoistoku naše zemlje, na samoj granici sa Rumunijom. Osnovni prirodni fenomen ovog područja je grandiozna Đerdapska klisura kroz koju protiče reka Dunav... Vrlo povoljni uslovi za život bili su razlog stalnog prisustva čoveka, o čemu svedoče mnogi arheološki nalazi i kulturno-istorijski spomenici, kao što su naselje Lepenski vir, arheološki lokaliteti poput Dijane Kartaš, Golubačkog grada, ostataka Trajanovog mosta, Trajanove table, rimskog limesa, zatim raznovrsni kasteli, očuvani primeri narodne, srpske arhitekture. Kamere TV Beograd 1967. godine snimile su vredan filmski dokument koji nam svedoči kako je taj deo Srbije izgledao pre izgradnje HE Đerdap 1 i 2, kada je na mestu sada mirnog Đerdapskog jezera tekao žustri Dunav, probijajući se vrtlacima i vrtlozima kroz klisuru i kada su brodovi mogli da plove samo uz pomoć tzv ,,locova”, dobrih poznavalaca rečnog toka. Autor emisije Milan Kovačević, proizvodnja 1967. godina     Repriza , 26. jun u 01:30 i 09:50.
19:25
Ostavi sve i čitaj: Slobodan Maldini
Emisija Ostavi sve i čitaj i u novoj sezoni poziva i apeluje na važnost čitanja u uslovima sve prisutnije medijske i društvene marginalizacije knjige, kulture i obrazovanja. Pažljivo izabrani sagovornici iz različitih oblasti umetnosti i nauke podsećaju na značaj knjige i čitanja u savremenom društvu analizirajući naš odnos prema prošlosti i kulturi sećanja; prema stvaralaštvu i umetničkom angažmanu; arhitektonskom nasleđu i aktuelnom urbanom okruženju; kao i naš odnos prema jeziku i rečima u književnosti i u javnom prostoru. Svaka emisija iz novog ciklusa serijala Ostavi sve i čitaj prilika je da se čuju usamljeni glasovi akademika, profesora i umetnika (Dubravka Stojanović, Dušan Kovačević, Andrej Josifovski, Milica Kralj, Miodrag Tabački) kojima je knjiga životno opredeljenje i izvor stalne inspiracije.... Novu sezonu serijala Ostavi sve i čitaj otvara razgovor sa Slobodanom Maldinijem, arhitektom, teoretičarem i piscem. Autor Enciklopedije arhitekture, Istorije srpske umetnosti od 18. do 21. veka, Rečnika brendiranja, Porno i pank neoarhitekture i više proznih knjiga, Slobodan Maldini govori o mestu knjige u našem društvu nekad i sad, o samostalnim izdavačkim poduhvatima i objavljivanju kapitalnih dela u oblasti arhitekture i umetnosti, o pravu na grad, graditeljskom nasleđu, spomeničkoj umetnosti i o obrazovanju kao osnovi za aktivan pristup savremenoj kulturi i društvenom razvoju. Čitanje je za Maldinija trenutak kada se nalazite u „sferi istinskog bitisanja. U sferi kada zaista živite.“ Autor emisije je Gorica Zarić, reditelj Ivan Milanović, muzički urednik Ana Milićević, autor dizajna Miloš Gojković.     Repriza , 26. jun u 00:11 i 08:32.
19:55
Dnevnik 2 na znakovnom jeziku
20:30
Studio 6: Kaja Draksler i Suzana Santoš Silva
Nova festival u saradnji sa RTS-om i serijalom Studio 6 pretstavlja koncert mladih i veoma uspešnih muzičarki Kaje Dreksler i Suzane Santos Silve (Slovenija / Portugal), koje su saradnju krunisale 2015. godine albumom This Love , objavljenim za najznačajnijeg evropskog izdavača avangardnog džeza, portugalski Cleen Feed Records. Na tragu brisanja svih žanrovskih odrednica, držeći se ovlaš pojma džez avangarde, dve talentovane muzičarke nesputano istražuju mogućnosti interakcije dva instrumenta, poigravajući se igračkim tehnikama i kreativnim idejama.... Kaja Dreksler nije dugo čekala da se probije u vrh evropske avangarde, a naročito je uspešna tokom prethodne tri-četiri godine, kada izdaje niz sjajnih albuma, u solo ili duo formaciji. Stasala je na estetici Sesila Tejlora, prepoznata je po sklonosti iščašenoj pijanističkoj estetici, bilo da se radi o tretmanu dirki na tragu Telonijusa Monka ili eksploataciji unutrašnjosti pripremljenog klavira. Sa druge strane, Suzana Santos Silva je majstor „totalnog sviranja trube, podjednako energična koliko i suptilna, maestralna u korišćenju svih zvučnih potencijala ovog atrkativnog insturmenta. Premda su obe već beležile značajne saradnje sa legendama ovog žanra (Kaja sa Hamidom Drejkom i Nedom Rotenbergom, a Suzana u čivenom Fire!Orchestra Matsa Gustafsona), obe umetnice su najpre okrenute vlastitim projektima, iskazujući, ne samo sviračku, već i kompozitorsku i aranžersku kreativnost.   Repriza , 26. jun u 02:10 i 10:30.
21:25
Fantastična planeta: Pohlepa, 3/20
Tragajući za posledicama ljudske pohlepe, Fantastična planeta bila je u Južnoafričkoj Republici, gde preti nestanak brojnih vrsta i podvrsta nosoroga. Vladimir Banić je proveo nekoliko dana sa rendžerima, koji hvataju lovokradice, i pokušao da sazna šta ih pokreće da ustraju u borbi za očuvanje nosoroga. Fantastična planeta zatim menja kontinent i odlazi u Evropu, na njen sever – Farska ostrva.... U ovoj zemlji deca se rađaju sa problemima u saznajnom razvoju, jer su majke, ne znajući, jele meso kita i riba, koje je bogato živom. Put oko planete, završava se u Americi, na Kalifornija univerzitetu, gde upoznajemo profesora koji svoje studente uči kako da sačuvaju insekte koji su nezamenljivi deo eko-sistema i kako da proizvodnja hrane u okviru domaćinstva smanji zagađenje na planeti.   Repriza , 26. jun u 07:35 i 15:00.
22:25
Širom-Polja festival
Koncert slovenačkog benda Širom, održan je u ruralnom okruženju festivala Polja 2022. godine u selu Šutci kod Belanovice.... Bend čini trio Ana Kravanja, Samo Kutin i Iztok Koren, a koncert je održan u sklopu turneje na kojoj su promovisali svoj četvrti studijski album ,,The Liquified Throne of Simplicity“, i sa njega izveli sve numere.  Ovaj trio koji potiče iz ruralnih delova Slovenije, doneo je na festival ,,Polja“ svoju nesvakidašnju mešavinu improvizovane akustike, post-džeza i dron muzike. S jedinstvenim pogledom na tradicinalne muzičke forme, oni opisuju svoj žanr kao ,,imaginarni folk“ rušeći ustaljene granice i pozivajući slušatelje da krenu na muzičko putovanje gde tradicionalni folklorni izraz ostaje živ i stvaralečki, nasuprot uobičajenim formama čiste interpretacije.  Muzika benda Širom je krepko, nesputano telo, ukorenjeno u eksperimentaciji. NJihovi nastupi uživo svedoče o tome, uz raznovrsni ansambl drevnih, tradicionalnih, ručno izrađenih i pronađenih instrumenata koje članovi benda fluidno menjaju.  Nastanak grupe 2014. godine proizlazi iz želje za stvaranjem folk, akustičnog dron benda koji ne pristaje na jednostavnu kategorizaciju. Od tada su usvojili netradicionalni pristup koji crpi inspiraciju iz različitih izvora, poput sufističkog transa, globalnih fuzija Dona Čerija i inovativnog duha Mundoga.   svetu u kojem se tradicija ponekad povezuje s retrogradnim idejama, Širom se izdvaja kao sastav koji kroz muziku budi ideje oslobođenja, igre i istraživanja. NJihova veza sa ruralnim podnevljima na divan način je osvedočena i ovim koncertom održanim među valovitim brdima Šumadije.    Režija: Aljoša Dakić Kamera: Aljoša Dakić i Jovana Cvijetićanin Ton: Goran Crevar Uvodna i odjavna špica: Luka Papić Proizvodnja: Festival Polja i Studio Kos   Repriza , 26. jun u 04:55 i 13:15.
23:40
Dositej, putnik prosvećenosti: Prvi udžbenici, 7-8
Zašto se Srpski Sokrat, Dositej Obradović, u svojoj sedmoj deceniji odlučuje da živi u Trstu? Kakvi su njegovi odnosi sa srpskom trgovačkom zajednicom? Sa kim se upoznaje u Trstu? Kakav ima naum?... Zašto u Veneciji štampa svoju čuvenu pesmu pesmu „Vostani Serbie”? Zašto se uprkos finansijskom blagostanju koje je čekao čitav život, ipak odlučuje da krene dalje? Čiji poziv ne može da odbije? Četvrti narator u seriji „Dositej putnik prosvećenosti” jeste pisac i reditelj Zlatko Paković. Scenaristkinja i rediteljka: Valentina Delić   Repriza ,26. jun u 07:05 i 14:31.
00:11
Ostavi sve i čitaj: Slobodan Maldini (R)
00:40
Kamiondžije DOO, 10/12, 3S (R)
01:30
TV Beograd - Karavan: Đerdap (R)
02:10
Studio 6: Kaja Dreksler i Suzana Santoš Silva (R)
03:05
Hajdučija u Srbiji i Jugoslaviji :Hajdučija između dva rata, 4/7 (R)
03:35
RTS Lab: Postojim dakle mislim (R)
04:05
Autoportret : Ivana Stefanović (R)