Od 1927. godine, kada je u klisuri Bistrice, i to u vreme kada su tim krajevima, uveliko harale arbanaške i bugarske bande, otkopao temelje Sv. Arhangela, zatrte posle osmanskog razaranja u 16. veku, pa najzad i sam grob cara Dušana, do gubitka nacionalne časti, prota Radoslav Grujić je proživeo osamnaest godina, radeći na korist svom rodu, veri, nauci i istini.... Presuda iz 1945. označila ga je saradnikom okupatora, udaljila sa univerziteta, i uvela u veliku materijalnu oskudicu. A prota Grujić, akademik, naučnik, doktor pravnih i filozofskih nauka, neumorni istraživač, sakupljač i čuvar istorijskog blaga srpskog naroda, i pre, i tokom oba svetska rata, koja je preživeo, predano je svedočio o čovekoljublju. Spasavao je manastirske dragocenosti, baštinu, koje su tokom Drugog svetskog rata, baš kao i životi, olako bagatelisani. Udovac, još od 1937. bez potomstva, sav predan nauci, istraživanjima i poučavanju, umro je na Hvaru, u 77. godini. Bilo je to 1955. Sahranjen je na Novom groblju, pored supruge Milice, a 1992. zemni ostaci prote i njegove supruge preneti su u manastir Grgeteg, tamo gde je i želeo da počiva – uz znamenite srpske istorike - Ilariona Ruvarca i Fedora Nikšića. Iza njega je ostalo više od 270 bibliografskih jedinica, ne računajući odrednice – kojih je oko 500, koje je uradio za Stanojevićevu Narodnu enciklopediju. NJegova dela – propovedi, studije, počinju ponovo da se objavljuju tek od 1998. godine i najzad, gotovo šest decenija po donošenju sramne presude univerzitetskog Suda časti, prota je rehabilitovan. Odlukom Višeg suda u Beogradu, 14. marta, 2014. poništena je nečovečna presuda iz 1945. godine, i tako je, sa mnogo godina zakašnjenja, ispravljena jedna velika nepravda. Nema nikakve krivice profesora Grujića, zaključio je sud, kao i da je sve učinjeno iz ideoloških i političkih razloga. Urednik serijala: Jelena Božović Snimatelj: Duško Perić Montaža: Goran Damljanović Obrada: redakcija Aktuelnosti.

Nastavljamo sa letnjom šemom emitovanja.... Naša naredna tematska emisija bavi se obrazovanjem Roma i to onim najvišim. U prethodnoj sezoni predstavili smo uspešne na ovom polju, Tanju Tomić i Bratislava Mitrovića.

Serijal Eko minijature - Zelena zanimanja posvetili smo profesijama budućnosti u domenu ekologije i zaštite životne sredine. U 12 epizoda saznaćete kako se obrazuju stručnjaci koji će kroz svoja znanja i veštine štiti životnu sredinu, pomoći u obnavnjalju i očuvanju biološke raznovrsnosti, uticati na smanjenje potrošnje energije, minimalizovati nastanak otpada, štititi od zagađenja i naći najbolja rešenja za održivu budućnost.... Šumarski fakultet - Ekološki inženjering u zaštiti zemljišnih i vodnih resursa (4. epizoda) Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu svojim sistemom studija prati promene bioloških, ekonomskih, društvenih procesa kao, i tehnoloških dostignuća i njihovu primenu u održivom razvoju nacionalnih prirodnih resursa. Obrazovanje na smeru Ekološki inženjering u zaštiti zemljišnih i vodnih resursa obuhvata rad na projektima u vezi sa pošumljavanjem i uređenjem različitih tipova šumskih i poljoprivrednih zemljišta u cilju antierozivne zaštite, zaštite šumskih pojaseva, zatim učestvovanje u pravljenju planova za zaštitu od bujica i erozije, u kreiranju prostornih planova i plana upravljanja slivovima itd… O potencijalima i obrazovanju u toj sferi za našu emisiju govore: prof. dr Snežana Belanović Simić i prof. dr Ratko Ristić. Urednik Nataša Nešković.

Život od stakla - Jelena Milošević... U galeriji Zadužbine Ilije Kolarca 25. juna 2024. je nova izložba Jelene Milošević, nosi naziv Moj Adađo. Nedavno nas je ova umetnica oduševila kolekcijom svojih radova u galeriji Doma vojske Srbije. Ta izložba nosila je naziv Svetkovina. Sve što će posetioci videti stvarala je godinama u svom malom ateljeu, dosta van sveta oko nas, sledeći sopstvene zamisli, svoja preživljavanja i zakonitosti svog sveta dubokih preživljavanja i osećanja. Po prirodi skromna i emotivna, strpljivo je slikala staklo i mnogim neukima uporno dokazivala da se radi o stvarnoj drevnoj umetničkoj veštini koja je izuzetno cenjena u svetu. To dokazuju oni koji u svojim kolekcijama poseduju njena umetnička dela. Tu nema duplikata - svaki predmet je poseban i osmišljavan kod retkih duvača stakla koji polako nestaju i, koji su pokazali ljubav i strpljenje za zamisao ove višestruko nagrađivane umetnice. Sve je Jelena Milošević sama dizajnirala i prenela na staklo. Sva njena putovanja širom sveta i sve kulture sa kojima se sretala zabeležene su na staklu. Svaki manastir koji je posetila ostavio je traga na nekom od staklenih unikatnih predmeta. Duvači stakla strpljivo su oblikovali po želji umetnice najrazlicitije predmete koje je Jelena svojom četkicom umočenom u zlato i srebro oslikavala odabrani predmet. NJena osećajnost i filigranski potezi četkicom ukazuju na tananost ovog umetnika, čiji je najveći saveznik svetlo koje probija kroz svaki detalj oslikane čase, činije, vaze, vitraža. Nema dva ista predmeta - nema dve iste zamisli. Jelena Milošević je po vokaciji slikar; izučila je ikonopis i svoje umeće prenela na staklo, a sve sa stakla prenela je i na modele i modne detalje koje želi da na izložbi pokaže. Već su ranije izložbe poručile da ima umetnika svetskog ranga o kojima i ne znamo dovoljno i zato pozdravljamo još jednu izložbu autora čija se dela nalaze u mnogim kolekcijama u svetu, koja u svojoj sredini samo potvrđuje svoju vrednost a umetničke predmete Jelene Milošević poseduju poznati kolekcionari. Želimo joj da nađe prostor u svom gradu u kome će i dalje stvarati i sve to pokazivati u svetu kao ne tako često viđen umetnik koji slika na staklu. Jelena Milošević je do sada je imala 57 samostalnih i preko 300 kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Dobitnica je mnogih nagrada. NJena dela poseduju princ Albert od Monaka, Klintonovi, Opra Vinfri, porodica Mandela, porodica predsednika Mugabea i mnogi drugi.

Utakmica Škotska - Mađarska počeće u 20.50, direktan prenos je na Drugom programu RTS-a, a na našem portalu pratite i najzanimljivije detalje sa meča.... Komentator prenosa je Miloš Krivokapić.