Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 2
06:09
Datum
06:15
Verski kalendar
06:26
Generalna konferencija Uneska usvojila je Preporuku o čuvanju i zaštiti pokretnih slika, 27. oktobra 1980. godine, čime se prvi put zvanično skrenula pažnja na kulturnu i istorijsku važnost filmskih i televizijskih snimaka, te uputio apel da se odlučnom akcijom osigura njihova zaštita. Unesko je specijalizovana organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu osnovana 1946, a ex Jugoslavija je članica ove organizacije bila od 1950. godine. Kako se godišnja zasedanja Uneska ne održavaju samo u sedištu organizacije u Parizu, tako je 21. zasedanje održano u Beogradu, od 24. septembra do 27. oktobra 1980. Učestvovalo 150 zemalja. Preporuka definiše čuvanje i zaštite kinematografske, televizijske i videografičke produkcije (slike u pokretu) koje zbog svoje edukativne, kulturne, umetničke, naučne i istorijske vrednosti formiraju integralni deo nacionalnog kulturnog dobra. Trezor svake godine obeležava ovaj datum, posebno zbog toga što je ova preporuka, presudna za sve poslenike pokretnih slika, doneta u Beogradu. Od arhive analogne do budućnosti digitalne - Inicijativa za ovu ekskurziju potekla je sa Katedre za TV režiju Sava Mrmak Akademije umetnosti, a Redakcija za istoriografiju je decembra 2008. godine organizovala obilazak magacina i depoa u kojima se čuvaju filmski i elektromagnetni audio-vizuelni zapisi kako bi studenti dobili uvid u programski arhiv kojim raspolaže Televizija Beograd i videli sve formate koje je TVB koristila tokom prethodnih pola veka. Naši gosti su bili studenti i profesori Fakulteta dramskih umetnosti (Katedre za FTV produkciju), Akademije lepih umetnosti (Menadžment u medijima) i Akademije umetnosti (Katedre za TV režiju Sava Mrmak). Studentska tura u Košutnjaku sadržavala je sledeće punktove: Depo centralnog arhiva u kojoj se čuvaju i filmske i VTR trake; Studio VIII gde su se vršile poslednje pripreme za snimanje novogodišnjeg programa, Reportažna kola HD1; Telekino gde se presnimava film na nove formate za emitovanje i arhiviranje; Magnetoskop u kome aktivno rade dvoinčni, jednoinčni, U-matic, BSP i DVC magnetoskopi, a gde se u tom trenutku nalazio i punkt odakle se slao program za digitalno emitovanje Kanala kulture i umetnosi, sada RTS 3. Domaćini su bili Saša Đorđević, izvršni direktor Programske podrške i Bojana Andrić urednica Redakcije za istoriografiju, a na svakom od punktova zatečeni tehničari predstavljali su uređaje i rad na njima. Najzad, ova emisija sadrži i po jedan klip (ispitni rad) dobijen od Akademija specijalno za ovu priliku: FDU je predstavljen petominutnim odlomkom iz filma Neviđeno Maše Nešković (ispitni film sa treće godine FTV režije) iz 2007. godine; Akademija umetnosti animiranim filmom Maje Mićević (ispitni film sa prve godine režije) iz 2008; a Akademija lepih umetnosti promotivnim video klipom koji predstavlja aktivnosti ALU - Učesnici: FDU - Marina Fafulić-stručni saradnik, Sara Andrejević, Irena Đorđević, Sanja Kosanović, Marija Lero, Marko Mandić, Sofija Pajkić, Jelena Radenković, Malena Selić, Uroš Stanković; ALU - prof. Saša Milić, Milica Vukmirović, Jelena Savić, Nataša Miljanović, Vesna Zubić, Jovan Cekić, Branko Vukašinović, Adra Starc, Momčilo Božinović, Marija Malović; AU - Maja Mićević, Jovana Kentera, Vladimir Kurčubić, Bogdan Vukojević, Bane Sušić, Nikola Avramov, Ana Zulević - Prezenteri: Saša Đorđević (Depo centralnog arhiva), Slobodan Jovanović (RK HD1), inž. Vojislav Joakimović (Studio VIII), inž. Radisav Glogonjac (Telekino), Branislav Sinđić (Magnetoskop), Ivan Životić (Digitalni kanal) - Snimatelj Borislav Ristović, asistent Milan Resavac, snimatelj zvuka Uroš Kovačević, mikroman Boško Semiz, rasvetljivač Zoran Đorđević, vozač autobusa Nenad Stamenković; saradnici Milena Jekić, Sandra Milošević; organizator Gordana Grdanović, montažer Branislava Teodosić, urednik Bojana Andrić - Premijerno emitovano 24.03.2009, reprizirano u Trezoru 28.10.2016; Redakcija za istoriografiju.
07:31
Mirakulus
07:53
Mali dnevnik
08:00
Srpski jezik za peti razred
08:21
Matematika za peti razred
08:47
Fizičko i zdravstveno vaspitanje za peti razred
09:00
Istorija za peti razred
09:34
Zdravstveno vaspitanje za peti razred
09:41
Šta ih je dovelo do takvog stava? Zašto se neki od njih opredeljuju da ćutanjem reaguju na aktuelne stavove prema antifašističkom - komunističkom angažmanu? Ali, ako progovore, šta možemo čuti danas od njih? U ime čega su potisnuti dragoceni i važni segmenti istine o angažovanju levičara iz vremena pre i za vreme Drugog svetskog? U ovoj emisiji preispitujemo zašto je u našoj sredini došlo do diskvalifikacije antifašizma danas? U emisiji govore naučnica dr Eva Čančić, nekadašnja skojevka koja je uhapšena i provela veći deo rata u zatvorima i logorima, reditelj Zlatko Paković, filozofkinja Gordana Daša Duhaček, a odlomke iz ratnih memoara partizanke Mitre Mitrović govori glumica Milica Stefanović. Snimatelj: Dragan Lapčević Montaža: Ksenija Savićević Scenario i režija: Valentina Delić.
10:00
Sednica Skupštine Srbije, prenos
10:01
Program zavisi od trajanja prenosa
10:07
Sve boje života
10:38
E-TV
11:03
S Tamarom u akciji
12:01
SO RTS i Ronald Kolman, 2. deo
12:50
Datum
12:57
Ja, mi i drugi
13:26
Naučni portal
13:54
Mali dnevnik
14:00
Internat za plemićke kćeri, serija
14:52
Mornarički istražitelji, serija
15:38
Ženski raj, serija
16:26
Kad budem mrtav i beo, film
17:49
Laboratorija zdravlja, 2. deo
18:20
Život i karijera: Jasmina Trumbetaš Petrović
18:54
Lajmet
19:00
Internat za plemićke kćeri, serija
19:52
Trema, dokumentarni film
21:30
Četvrti i poslednji naslov u okviru „Dramskog ponedeljka u oktobru koji pripada ciklusu „Veliki srpski glumci: Petar Božović, je televizijski film „Rudi iz 1988. godine. Film emitujemo 26. oktobra na programu RTS 2 sa početkom od 21.30 časova, a snimljen je po scenariju Slobodana Šnajdera i u režiji Slavenka Saletovića. Istaknuti pisac govori o generaciji nekadašnjih buntovnika, a današnjih sredovečnih ljudi koji, gubeći ideale u koje su nekada verovali zapravo gube svoj oslonac u životu.Uloge tumače: Petar Božović, Vesna Malohodžić, Branislav Lečić, Milutin Butković i drugi.Urednik ciklusa: Marko Novaković Režija: Slavenko Saletović Scenario: Slobodan Šnajder Direktor fotografije: Marius Toader Scenograf: Slobodan Rundo Kostimograf: Mira Čohadžić Montažer: Radomir Todorović.
22:43
Ideja za film je nastala kada je Birkin priznala Vardi da se pribojavala dana kada će napuniti 40 godina, a Varda joj je rekla da bi to bilo idealno doba i savršeno vreme da se napravi portret Birinovog života. Film kombinuje intervjue sa Birkin o njenom prošlom i sadašnjem životu sa malim epizodama u kojima preuzima uloge u kojim bi ona ili Varda bile zainteresovane da je vide. Uloge: Džejn Birkin, Šarlot Gensburg, Serž Gensburg, Žan Pjer Leud... Režija: Anjes Varda.
00:32
Lajmet
00:37
Telohranitelj, serija
01:40
Beogradski manifest: Neverne bebe
02:32
Trezor
03:33
Dramski ponedeljak: Rudi, TV film
06:06
Datum
06:11
Verski kalendar
06:21
Lajmet
06:27
Audio -vizuelni susreti 2012 - Povodom Svetskog dana a/v baštine Redakcija za istoriografiju pozivala je, 27. oktobra 2012, zainteresovanu javnost, poslenike televizije, pionire i veterane RTB, zaposlene u RTS, ljubitelje televizije, saradnike Redakcije, đake, studente i profesore, pisce, snimatelje, glumce i reditelje na tročasovno druženju pred kamerama Trezora, dok se na bioskopskom platnu, podignutom u Holu RTS-a, prikazuje TV program jedne dnevne sheme s kraja šezdesetih godina sabijena u tročasovnu projekciju (školski program, emisija za poljoprivrednike, dečiji program, reportaža, reklama, crtani film, Laku noć deco, Dnevnik, sport, prognoza vremena, zabavna emisija). Sve su emisije ili snimljene filmskom tehnikom ili kineskopirane, a reparirane i revitlizovane u Centru za revitalizaciju arhiva RTS-a. Na ovoj nultoj predstavi Trezorovog bioskopa nameštene su dve instalacije, jedna od filmske trake i kutija u koje se skladište u arhivi, a druga od fotografija radnika Centra za revitalizaciju, koji predano rade svoj nimalo lak posao, a to su: pikeri Ankica Jovanović, Sofika Raučević, Dragan Dimitrijević, Jasmina Nikolić, Nevenka Nicić, Branislava Ružić, Gordana Lukić Smiljković, Miloš Gaborov, Jasmina Jordanović, Ljiljana Mitrović, Milanka Panić; montažeri Svetlana Maksimović, Jasna Štolba Grbić, Vesna Dujmović; tehničari telekina Milan Stojanović, Radisav Glogonjac Žak; dipl. inženjeri tehnologije Goran Marinković, Jasenka Radulović. To veče, nazvano Plamen a/v baštine, okupilo je oko stotinak ljubitelja televizije i sem uspele projekcije, najupadljiviji su bili susreti znanih i neznanih posetilaca i njihova radost zbog ponovnog viđenja. To su sve beležile kamere Trezora, a sve ćete videti u današnjoj emisiji. Ipak, najveće uzbuđenje zavladalo je među prisutnima kada se na platnu pojavio deo iz Dvogleda snimljen 1968, u kojem Aleksandar Žak Popović pokazuje kako piše, a zatim predstavlja svoje tri kćerke, Sofiju, Tanju i Sidu, od kojih je samo najstarija dorasla za školsku klupu. Prisutna publika gledala je manje u platno, a više u tri gospođe koje su sedele tu pored njih i koje su sebe, tako male, gledale sada prvi put na ekranu. Trajalo je pet minuta - svi su imali osmeh na usnama i suze u očima. Bogatstvo audio-vizuelne arhive, u ovom slučaju Televizije Beograd, ovde viđeno i kao lično i kao bogatsvo svih nas. - Učesnici: novinar Dubravka Marković, glumica Jelisaveta Sablić, kćerke književnika Aleksandra Popovića Sofija, Tanja i Sida, fotograf Tomislav Peternek, reditelj Vladimir Andrić, Miodrag Marinković, glumica Milena Dravić, novinar Nenad Ristić - Snimatelj Milan Ilić, asistent Bojan Danilović, snimatelj zvuka Milan Đorđević; saradnik -snimatelj Milena Jekić; pripremili Bojana Balandžić, Sandra Milošević, Marijana Čuturilo, Jelena Petrović, Branislava Teodosić; scenograf Petar Đinović, asistent Nataša Bogdanović, organizator Gordana Grdanović producent Dobrivoje Ilić; urednik istraživač Vesna Došen, grafička obrada Mićun Drinčić, Milena Marković, montažeri Nada Dodig Zildžić, Zorica Blagojev, autor Bojana Andrić - Snimano 27.10.2012, premijerno emitovano 23.10.2013, reprizirano u Trezoru 30.10. i 17.11.2014, 30.10.2018; Redakcija za istoriografiju Škakljiva pitanja - Škakljiva pitanja ustanovila je Redakcija za istoriografiju povodom priprema za obeležavanje 50 godina rada Televizije Srbije, 2007. godine, a od tada ih postavlja s vremena na vreme televizijskim radnicima, saradnicima, gledaocima... U današnjem prilogu na pitanje:Koliko je televizija uticala na vaš život - odgovara književnik Matija Bećković; na pitanjeMožete li da zamislite život bez televizije - odgovara reditelj Stanko Crnobrnja; na pitanje Koju biste emisiju voleli da vidite u Trezoru - odgovara književni istoričar Mihajlo Pantić; na pitanje Zašto volim televiziju - odgovara novinar Zoran Panović - Snimano 2017, premijerno emitovano 30.10.2018; Redakcija za istoriografiju.
07:31
Mirakulus
07:53
Mali dnevnik
08:00
Matematika za peti razred
08:35
Srpski jezik za peti razred
09:10
Biologija za peti razred
09:47
Kada je Aca stupio u kontakt sa drugom planetom uz pomoć svog specijalnog kompjutera, stigla je Mio, zbunjena vanzemaljka koja ima moć da se pretvara u mačku. Kroz 12 epizoda radoznalci će pokušati da je nauče o našoj prirodi, najistaknutijim istorijskim ličnostima, profesijama, ali i nekim problemima i pitanjima koja su deci važna. Mio će dobiti i društvo, antivirusa Reksa, koji ima zadatak da decu nauči o bezbednosti na internetu. U trećoj epizodi Mio će saznati: kako da odaberemo šta je važno, a šta vredno, ko je bio Nikola Tesla, šta je šipak, zašto treba paziti na lokaciju koju ostavljamo na internetu, kako izgleda posao policije. Ako ste radoznali kao vanzemaljac, pridružite se novoj ekipi i učite zajedno sa Mio. Urednici serije: Nevena Mladenović Blagojević i Marija Tošić Direktor fotografije: Milan Rakić Reditelj: Marko Jeftić.
10:06
Životna sredina i zdravlje: Dobra voda ili žeđ
10:34
Magazin Lige šampiona
11:00
Znanje imanje
11:57
Velikani muzičke scene: Denis Macujev
12:42
Datum
13:07
Radoznalci
13:29
Ekologija materijala: Papir
13:54
Mali dnevnik
14:00
Internat za plemićke kćeri, serija
14:50
Mornarički istražitelji, serija
15:38
Rudi, TV film
16:55
Verski kalendar
17:11
Grade se Moravski koridor, prvi auto-put koji će povezati istok i zapad centralne Srbije, odnosno Koridor 10 sa auto-putem „Miloš Veliki, zatim auto-put i brza saobraćajnica Ruma-Šabac-Loznica, deonica auto-puta „Miloš Veliki od Čačka do Požege, kao i auto-put ka BiH deonica Sremska Rača-Kuzmin. Uskoro bi u potpunosti trebalo da budu završeni svi radovi na izgradnji brze saobraćajnice kroz Batočinu u dužini od pet kilometara koja je sastavni deo magistralnog puta koji Kragujevac povezuje sa međunarodnim putnim Koridorom 10. Već naredndih dana građani ne samo Kragujevca već i svih gradova centralne Srbije imaće na raspolaganju kompletnih 25 km brze saobraćajnice od Kragujevca do auto-puta koja će ih nakon višedecenijskog iščekivanja u potpunosti spojiti sa najznačajnijim međunarodnim putnim koridorom koji prolazi kroz Srbiju.U ovonedeljnom izdanju emisije o saobraćaju i strategiji razvoja „Koridori govorimo i o radovima koji se izvode na modernizaciji i proširenju aerodroma „Nikola Tesla u Beogradu. Radovi su započeti početkom godine, do sada su već uveliko odmakli i polako se stiče jasnija slika kako će sve izgledati kada bude gotovo. Matična kompanija, „Vensi erports (Vinci Airports) planira da do isteka koncesije 2043. godine, beogradski aerodrom opslužuje 15 miliona putnika godišnje. Upravo to objašnjava razmere ulaganja i radova na aerodromu „Nikola Tesla čija vrednost u prvoj fazi iznosi više od 12 milijardi dinara.Modernizacijom i proširenjem Aerodroma „Nikola Tesla unaprediće se kvalitet usluge aerodroma i povećati kapacitet saobraćaja, u skladu sa najvišim međunarodnim standardima. Radovi na modernizaciji traju bez većih prekida, odvijali su se i tokom vanrednog stanja, u skladu sa svim preporukama i propisanim zaštitnim merama. Najveći deo radova će biti završen u naredne tri godine. Trenutno se radi na nekoliko lokacija: proširenje terminala, nova, umetnuta pista i dodatne rulne staze, dodatne pozicije za parkiranje aviona, nova platforma za odleđivanje i sprečavanje aviona od zaleđivanja, dodatna parking-mesta za automobile kao i nove pristupne puteve, i novu čekaonicu za putnike. Iako su vremenske prilike u većini delova naše zemlje proteklih dana bile povoljne za ovo doba godine, kraj oktobra je pravo vreme da se razmišlja i o predstojećoj zimi. Zimski uslovi vožnje značajno utiču na kretanje vozila, pre svega zbog pada temperature, oblačnog i kišovitog vremena. Tada zaustavni put vozila u odnosu na suv kolovoz, može biti duži i više od 50%, u zavisnosti od brzine kretanja, vrste vozila, tipa i stanja pneumatika. Zato podsećamo sve vozače da od 1. novembra letnje pneumatike zamene zimskim. Urednik emisije je Goran Maslar.
17:39
Dobitnik je gotovo svih evropskih i svetskih književnih priznanja, a godinama je u užem izboru za Nobelovu nagradu zahvaljujući naslovima Kad šakali zavijaju, Moj Mihael, Crna kutija, Panter u podrumu, Fajma, Priča o ljubavi i tami, Među prijateljima... U današnjoj emisiji snimljenoj u njegovom radnom prostoru u Tel Avivu, Oz ekskluzivno govori o svom detinjstvu koje se odvijalo u senci stvaranja Izraela, o ožiljcicma odrastanja i porodici kao mestu samoće, o samoubistvu majke, o ljubavi kao fanatizmu, o novoj rasi Jevreja, o opcijama mira u odnosima sa Palestinom i o tome zbog čega ne voli da ga smatraju prorokom ni ocem nacije... Urednik i autor Neda Valčić Lazović, reditelj Ivana Stivens.
18:19
U ovoj emisiji Mira Furlan u Beogradu, gde je prisustvovala praizvedbi njenog komada: Dok nas smrt ne razdvoji razgovara sa Oliverom Milošević. Seća se kako je otišla i odgovara na brojna pitanja: kako sada, sa životnim i profesionalnim iskustvom gleda na ovu sredinu i vreme od pre dvadesetpet godina? Šta pamti iz bivše domovine? Šta znači živeti u egzilu? Kako sada živi u Americi? Šta tamo radi? Kako razmišlja o razlici između pozorišne i filmske glume, ali i o tome kako da umetnost, pozorište i glumci opstanu u svetu u kojem je novac sve i gde više nema ideala? U emisiji su brojni inserti iz filmova i pozorišnih predstava koje su obeležile karijeru Mire Furlan.Autor i urednik: Olivera Milošević Snimatelj: Gojko Despotović Montaža: Nikola Stankić.
18:54
Lajmet
19:00
Internat za plemićke kćeri, serija
20:06
Kina, kineski dokumentarni film
21:00
Ženski raj, serija
21:45
Posle Bača, Petrovaradina, Beograda i Smedereva plovilili smo brodom Argus niz Dunav. Prošli smo pored Kovina, Deliblatske peščare, ušća Velike Morave, Kostolca, Viminacijuma i sigli do mesta Ram. Na tom potezu reke, Dunav je prostran i širok kao more, a na njegovoj desnoj obali, na visoko uzdignutoj litici, nalazi se obnovljena srednjovekovna tvrđava. Priča o Ramskoj tvrđavi je priča o mestima, ličnostima i događajima koji vekovima žive na obali Dunava kod Rama, od praistorije do naših dana.Tvrđavu su podigli Turci krajem 15. veka u vreme vladavine sultana Bajazita II. Zašto je tvrđava podignuta na ovom mestu, kako je građena, kolika je bila njena odbrambena moć, otkuda mauzolej jednog Rimljanina u samoj tvrđavi, kako je opstala kroz vekove, kako je izgledao život u tvrđavi i kako je obnavljana samo su neka pitanja na koje će odgovore u emisiji dati stručnjaci. Pored njihovih priča zabeležili smo i zanimljive priče o karavan saraju, Keltima i rimskoj Lederati, ali i o kolekcionarima antikviteta, vinarima i ribarima iz Rama. I u ovoj epizodi kapetan Bobi, dok pravi maketu dunavske lađe, priseća se plovidbe Dunavom kroz Srbiju i dunavskih tvrđava. Sećanje kapetana Bobija pripoveda nam narator, dramski umetnik Miodrag Miki Krstović.Dokumentarna serija Tvrđave na Dunavu sadrži sedam epizoda posvećenih Dunavu i njegovim tvrđvama. Televizijska ekipa je plovila Dunavom brodom Argus i prešla put dug oko 550 km. U seriji učestvuje 50 sagovornika među kojima su stručnjaci, ali i umetnici, turistički vodiči, hroničari, entuzijasti, ribari. Serija je snimana sa vode, na kopnu i iz vazduha. Takođe, u seriji je korišćen arhivski materijal RTS iz 60-ih i 70-ih godina 20. veka, kao i fotografije i stare mape. Ideja da se serija Tvrđave na Dunavu realizuje potekla je od reditelja Nebojše Bradića.Autor i urednik serije: Svetlana Ilić Scenaristi: Vule Žurić, Svetlana Ilić Stručni konsultant serije: dr Slavica Vujović, arhitekta Stručni konsultant epizode: Gordana Simić, arhitekta Izvršni producent serije: Svetlana Bandić Glavni organizator: Srđan Boljević Grafički dizajner: Vladimir Ivanović Muzički urednik: Tijana Lukić Majstor zvuka: Damjan Popadić Dizajner zvuka: Nebojša Dragićević Kolor korekcija: Draško Pejanović Dron operateri: Dobrivoje Kaitović, Miroslav Kondić Direktor fotografije: Petar Vujanić Montažer: Milan Radičević Reditelj: Milan Jovanović.
22:36
Klizanje: Gran Pri - Las Vegas, snimak
00:43
Lajmet
00:48
Fauda, serija
01:38
Masimo Savić u Sava Centru
02:33
Trezor
03:33
Pukovnikovica, film
06:10
Datum
06:15
Verski kalendar
06:25
Lajmet
06:30
Digitalizacija arhivskog blaga - U emisiji se govori o digitalizaciji kao jednom od najboljih načina restauracije, čuvanja i korišćenja zvučnih i video arhivskih zbirki. Na preporuku Uneska, veliki broj svetskih institucija kulture i medijskih kuća aktivno se bavi očuvanjem i digitalizacijom svojih audio-vizuelnih arhiva, koji zbog svoje edukativne, umetničke, naučne i istorijske vrednosti predstavljaju integralni deo nacionalnog i svetskog kulturnog dobra. U emisiji pogledajte kako se digitalizuju zvučne i video arhive Narodne biblioteke Srbije, Muzikološkog instituta SANU, Jugoslovenske kinoteke i Medijskog javnog servisa i šta to znači za zaštitu ovih bogatih zbirki. - Montažer Marko Dragojević, urednik emisije Ana Milićević, reditelj Pavle Grujičić - Premijerno emitovano 27.10.2010; Redakcija digitalnog programa, odgovorni urednik dr Tatjana Ćitić; reprizirano u Trezoru 26.10.2016. Beogradsko blago - Beogradsko blago je serijal dokumentarnih minijatura koji predstavlja značajna mesta i ljude, pojave i predmete važne za kulturu grada. Reč je o kulturi u širem smislu, sve ono što čini identitet, atmosferu i nasleđe grada, što predstavlja kulturno i prirodno dobro. Iza svakog od ovih mesta, ljudi, predmeta nalazi se svojevrsna životna storija, neočekivani istorijski događaj, tako da se od početnog impulsa priča koncentrično širi i postaje originalno svedočanstvo o gradu. U vremenu u kome se priča o kulturi uglavnom svodi na definisanje već poznatih problema i u kome se gubi svest o značaju ličnog, nesebičnog napora, čini se neophodnim skretanje pažnje na poznate ali i zaboravljene ili manje poznate izuzetne ličnosti i njihova dela, na građevine, događaje i pojave ugrađene u temelje naše kulture. Upravo na njih podseća emisija Beogradsko blago koja se u ovoj epizodi bavi blagom koje se čuva u Jugoslovenskoj kinoteci. - Snimatelj Branko Pelinović, montažer Jovana Filipović, muzički urednik Ana Milićević, urednik emisije Nevena Milić - Premijerno emitovano 28.05.2016; Redakcija specijalizovanih programa, odgovorni urednik dr Tatjana Ćitić; reprizirano u Trezoru 26.10.2016. Digitalizacija kulturne baštine: O virtuelnom - Tema emisije je odnos čoveka prema savremenim tehnologijama i virtuelnoj stvarnosti. Pitanja koja će biti otvorena ovom emisijom odnose se na ritam interakcije između čovečanstva i tehnološkog progresa. Da li će u već skoroj budućnosti ljudski rod nastaviti da vlada tehničkim progresom ili će naprotiv, postati njegov rob? Koja su svojstva virtuelnog sveta i na koji se način dve dimenzije - ova naša i ona virtuelna prožimaju, stvarajući na taj način neki treći svet koji poseduje svojstvene osobine? U emisiji učestvuje i jedan virtuelni lik - rimski car Konstancije Drugi (317-361) urađen u Augmented rijaliti tehnologiji. - Učesnici: Tatjana Matić, državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, profesori Dragan Bulatović i Nenad Tasić sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, Jana Rodić - LajVjuStudio iz Beograda - Urednik emisije Aleksandar Antić, montažeri Tihomir Dukić i Milan Radičević, reditelj Bojan Vorkapić - Premijerno emitovano 23.06.2015; Redakcija digitalnog programa, odgovorni urednik dr Tatjana Ćitić; reprizirano u Trezoru 26.10.2016.
07:30
Mirakulus
07:53
Mali dnevnik
08:00
Srpski jezik za peti razred
08:35
Tehnika i tehnologija za peti razred
09:10
Geografija za peti razred
09:40
U nedalekoj, postapokaliptičnoj budućnosti, Zavod za izumrlu kulturu radi punom parom, bez novca, ali sa mnogo entuzijazma. Neustrašiva šefica Višnja i njen saradnik robot otkrivaju pojam antičke tragedije! Kako je ona nastala, ko je sve u njoj učestvovao, o čemu je sve govorila - tema je njihovog istraživanja. A, kako bi u današnjim televizijskim žanrovima izgledali tragički likovi, i da li srednjoškolci rado posežu za ovom vrstom literature - pogledajte u novoj epizodi serije Čitanje dozvoljeno! Urednik: Tatjana Cvejić Reditelj: Marko Jeftić.
10:05
Nuka 2019: Duh vremena - nauka između dobra i zla
10:30
Koridori
11:00
RTS ordinacija
12:00
SO RTS i Sreten Krstić: Betoven za gudače
12:35
SO RTS: Serenada za duvače
13:00
Čitanje dozvoljeno
13:30
Evropa i Srbi: Mala Srbija u Velikom ratu
13:55
Mali dnevnik
14:00
Internat za plemićke kćeri, serija
14:45
Mornarički istražitelji, serija
15:30
Ženski raj, serija
16:15
Rade Vučković - 50 godina karijere
17:00
Tri boje zvuka
17:25
Šta ja imam od toga: London - rad obaveštajnih službi
18:05
Srpska štampa 1914 - 1915: Štampa slavi
18:40
Tražeći Beograd
19:05
Lajmet
19:10
Internat za plemićke kćeri, serija
20:00
Ludi snovi i čudovišta, dokumentarni film
21:20
Ženski raj, serija
22:05
Opija se svakodnevno, ganja sa policijom i kocka. Međutim, upoznaje dečaka Garija u kome vidi nešto posebno: odlučnost, pristojnost i neverovatnu otpornost. Gari nikada nije živeo kao ostali vršnjaci, nije išao u školu, stalno je morao da brine o svojoj porodici, da čuva sestru od oca alkoholičara i da se nada boljoj budućnosti. Džo i Gari su uspostavili vrlo neobičnu vezu.Kada Gari dođe u situaciju da ne može da se nosi sa pretnjom koja ga je snašla obraća se Džou za pomoć što će pokrenuti lavinu neizbežnih događaja. Zajedno, oni pokušavaju da nađu put do iskupljenja. Uloge: Nikolas Kejdž, Taj Šeridan, Gari Polter, Roni Džin Blevins... Režija: Dejvid Gordon Grin.
00:20
Premijerno u ovoj emisiji, videćete i prvi video spot sastava ZeroTwo- nesvakidašnjeg dvojca iz Niša, koji je osvojio treće mesto na petom Bunt Rok Festivalu. Saznaćete i ko stoji iza benda Ujka Joja i sestrići, kakvu priču i poruku nosi nova pesma Samo budale i konji kragujevačkog benda Trotters Nataša Guberinić, jedna od najboljih pevačica iz regiona odlučila je da se posveti solističkoj karijeri.. U ovom izdanju Bunta, čućete njenu pesmu Killed.Autor emisije: Branka Glavonjić Novinar: Stefan Jovčić.
00:35
Lajmet
00:40
Fauda, serija
01:35
Intime Jazz Fest 2019: Vlada Maričić Kvartet
03:00
Trezor
04:00
Rade Vučković - 50 godina karijere