Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 2
06:17
Slagalica, kviz
06:38
Datum
06:44
Verski kalendar
06:54
Lajmet
07:00
Dobro je, dobro je znati...
07:31
Kocka, kocka, kockica
08:00
Pepa Prase
08:05
Super krila
08:17
Benovo i Holino malo kraljevstvo
08:30
Majk vitez
08:40
Anđelina balerina
08:55
Mirakulus
09:22
Mia i ja
09:46
Transformersi
10:05
Mali dnevnik
10:15
Zimsko hranjenje ptica. Kad sneg padne mnoge ptice budu gladne. Deseta epizoda dečijeg ekološkog televizijskog serijala Uprirodise pod nazivom Zimsko hranjenje ptica nas uči zašto se ptice ne moraju hraniti tokom leta. U društvu vrhunskog poznavaoca ptičijeg sveta ali i veštog šumskog zanatlije Šumenka, Sunčica pomaže pticama da prežive zimu stavljajući im hranu u hranilice koje je Šumenko svojeručno napravio. Njih dvoje pozivaju decu da slede njihov primer. Dečiji serijal Uprirodise je nastao u produkciji Zanatsko Filmske Zajednice.
10:22
Avanturista Šarlo i njegova tročlana posada vas vode u Švajcarsku. Družina i čarobnjak Đole su se zabavljali u zemlji poznatoj po siru, čokoladi i satovima, dok je Šarlo imao nameru da ostavi svoje blago u nekoj od Švajcarskih banaka. Šta je njegovo blago, koji je i kako izgleda glavni grad Švajcarske, kako se na nemačkom, francuskom i italijanskom jeziku - koji se govore u Švajcarskoj, kaže volim te, naučite u ovoj epizodi. Autor serijala za decu Šarlo vas vodi je Nermin Ahmetović, produkcija Art beat centar.
10:43
Na skriveno te vodim mesto
11:10
Francisko Franko - deo iz emisije Sfinga iz Zamka El Pardo, Francisko Bahamonde Franko, koja govori o Frankovoj vladavini od 1936. do 1973. a za ovo emitovanje u Trezoru izdvojili smo samo deo vezan za period Španskog građanskog rata. - Urednik Olivera Gajić, pisac tekst Đorđe Radenković - Premijerno emitovano 05.11.1973, Redakcija dokumentarnog programa. Španskim borcima u čast - Udruženje španskih boraca i prijatelja, u saradnji sa Muzejem istorije Jugoslavije, Nacionalnim arhivom Katalonije, Udruženjem Arhiva rata i izgnanstva, Fondacijom Pablo Iglesijas i Ambasadom Kraljevine Španije u Beogradu, priredilo je izložbu U čast španskih boraca, na kojoj su izložene fotografije, dokumenta, predmeti, plakati, kao i slike, crteži i grafike Đorđa Andrejevića Kuna i akvareli katalonskog slikara Klapersa (Josep Franzh-Klapers). Trezor je upotpunio sadržaj izložbe specijalnom dvanaestominutnom emisijom pod nazivom Iskre, varnice, chispas, guspiras. Otvaranju izložbe 14. septembra 2006, prethodio je svečani čin uručenja prestižnog ordena devedestdvogodišnjem interbrigadisti Lazaru Latinoviću. Orden za građanske zasluge dodeljuje njegovo veličanstvo kralj Španije Huan Karlos Lazaru Latinoviću predsedniku Udruženja španskih boraca i preko njega simbolično svim članovima udruženja za njihov odlučujući doprinos principima i prednostima na kojima danas Španija počiva. Ovo odlikovanja, rekao je prilikom uručenja ambasador Španije u Beogradu gospodin Hose Rijer Sikijer, je dug koji ima prema Vama demokratske Španije zbog Vaše borbe za slobodu i Vaše duboke ljubavi prema Španiji. - Učesnici: potpredsednik Udruženja Milo Petrović; generalni sekretar Udruženja Arhiv rata i izgnanstva Dolores Kabra; španski borac i predsednik Udruženja Lazar Latinović; njegova ekselencija Hose Rijar Sikijer ambasador Španije u Beogradu i drugi - Korišćeni snimljeni materijali Informativnog programa; urednik istraživač Vesna Ignjatović, montažeri Zorica Blagojev, Vladica Igov, autor Bojana Andrić - Snimano 13. i 14. septembra 2006, premijerno emitovano 20.10.2006, reprizirano 11.10.2016; Redakcija za istoriografiju. Naši španci - prilog je sačinjen od arhivskih materijala iz Dokumentacije TVB koji se odnose na sećanja učesnika u Španskom građanskom ratu: Božidara Maslarića, Iva Vejvode, Ota Bihalji Merina, Đorđa Andrejevića Kuna, Josipa Kopiniča, a na temu Španije izdvojeni su i delovi intervjua Josipa Broza sa generalnim direktorom RTB Zdravkom Vukovićem iz 1972. i novinarom Borom Mirkovićem iz 1975. - Premijerno emitovano 11.09.2006, reprizirano 14.07.2016; Redakcija za istoriografiju.
12:10
Velikani muzičke scene
13:01
Uprirodise
13:09
Šarlo vas vodi
13:30
Naš duh je skroz na skroz skovan od smrtnosti, piše filozof Eugen Fink. Smrt se ne dotiče ni živih, ni mrtvih, poručuje antički mudrac Prodik. Koga se dotiče? Otkad poznaje smrt, čovek je u stanju da voli život, zar ne? Strah od smrti spada u dva najveća straha, po Epikuru. Koji je drugi? Postoji li urođeni instinkt smrti, kako je tvrdio Sigmund Frojd. Pedeset ni po čemu nije osobit broj, ali nije ni nezanimljiv. Pitagorejci ga nisu slavili, iako su brojevima pripisivali božanska svojstva. Ni savremeni matematičari ga ne izdvajaju. Deljiv je sa 1, 2, 5, 10, 25 i sa samim sobom, rimski se piše kao veliko latinično slovo L, u računarskom ili digitalnom obliku to je niz od 110010, u Kabali postoji 50 kapija mudrosti i 50 kapija nečistoće, u religiji - pa i u svakodnevnom životu - obeležava veliki jubilej, u procentima označava savršenu polovinu, u fizici je jedan od sedam magičnih brojeva koji predstavljaju zbir izuzetno čvrsto povezanih protona ili neutrona u jezgru atoma, a u hemiji je to atomski broj kalaja. U sledećim sedmicama naši sagovornici razotkriće vam šta svaki od navedenih pojmova oličava u duhu najnovijih naučnih saznanja i u svetlu najdrevnijih tumačenja. U ovoj epizodi Nauke 50 autor serije Stanko Stojiljković razgovara sa prof. dr Jovanom Babićem. Prof. dr Jovan Babić je profesor etike na Filozofskom fakultetu u Beogradu i gostujući profesor filozofije na Portland State University u Americi. Autor je više knjiga, brojnih članaka i studija u domaćim i stranim časopisima. Organizator je serije konferencija International Law and Ethics Conference Series, koja traje od 1997. godine do danas. Urednik je edicije Primenjena etika. Doktor Babić je angažovan na projektu Ministarstva prosvete i nauke pod nazivom Bioetički aspekti: moralno prihvatljivo u biotehnološkom i društveno mogućem. Autor serije: Stanko Stojiljković Urednik serije: Aleksandra Daničić Montaža: Vladimir Jović Režija: Milica Mitrović.
14:00
Mali dnevnik
14:05
TV lica: Pero Zubac
15:04
Rej Donovan, serija
16:00
Elementarno, serija
16:50
Vinogradari i vinari Srbije uglavnom su zadovoljni ovom godinom. U pojedinim rejonima bilo je vremenskih nepogoda i grada koji je naneo velike štete. Mnogi slave i medalje osvojene na prestižnim evropskim takmičenjima. Ekipa Grozda je krstareći beogradskim rekama degustirala Merlo iz Velike Drenove nagrađen zlatnom medaljom na konkursu u italijanskom Bergamu. U vinogradarskom vremeplovu čućete i videti kako su razmišljali srpski vinogradari 1975. godine. Tada su polako prelazili na nove i savremene zasade. U ovoj emisiji i o novom srpskom projektu Carigradskom vinskom drumu, koji spaja vinare, kulturu, gastronomiju, istoriju. Vodimo Vas i u Egipat, na obale Crvenog mora, gde proizvode odlično i svetski nagrađivano vino. Zavirili smo i u neke francuske vinarije i probali čuvena Božole vina. Urednik Dušan Veličković.
17:15
Lov i ribolov
17:44
Lajmet
17:55
Odbojka (ž) - PS: Železničar - Jedinstvo, prenos
19:33
Mera za muziku
20:00
Prvi put u istoriji je dozvoljeno filmskoj ekipi da uđe u ozloglašeni zatvor Učardone u Palermu i prikaže kako danas izgleda mesto koje je mafija nekada nazivala Hotel sa pet zvezdica(Delinquenti, 2013). Ovaj istražni zatvor je pušten u rad 1830. godine i o njemu postoje mnogi mitovi i tajne, vezane, pre svega, za prisustvo mafije, saradnju mafije i policije i mnogi drugi što je samoj rediteljki dalo povoda da upravo Učardone odabere za dokumentarni film. Učardone nalikuje košnici prepunoj najneverovatnijih likova koji se nalaze sa obe strane rešetaka: seksualnih manijaka, veroučitelja, sveštenika, ubica, edukatora, volontera, pedofila, šizofreničara i mnogih drugih. Unutar ove košnice, ništa nije kao što izgleda, a sve izgovoreno je veoma dvosmisleno. Film Delinkventi prikazuje nebrigu i nepažnju sistema koji postavi nesposobnog, neodgovornog i nemotivisanog čoveka da upravlja vrlo odgovornim mestom koji treba da se bavi velikim problemom koji se zove delinkvencija, poremećaj u ponašanju, masovni ubica i mnogi drugi gde na takav način ne rešava problem društva već kreira novi. Upravo to i jeste glavna priča filma kojom je rediteljka želela da prikaže taj odnos prema zatvorenicima, njihovu edukaciju i adaptaciju u društvo, ali i da otkrije surovu sliku stvarnosti u kojoj ljudski život nema vrednosti. Režija: Tamara Von Stajner.
21:00
Elementarno 3, serija
21:50
Krajem 18. veka, u udaljenom kutku Paragvaja, Don Dijego de Zama, oficir španske krune rođen u Južnoj Americi, čeka kraljevo pismo kojim će ga nagraditi premeštajem iz grada u kome stagnira, na neko bolje mesto. (Zama, 2017). Njegova situacija je zaista delikatna. Mora da se postara da ništa ne zaseni njegov premeštaj. Primoran je da ponizno prihvati svaki zadatak koji mu povere guverneri koji se menjaju dok on ostaje uvek na istom mestu. Godine prolaze, a kraljevo pismo nikada ne stiže. Kad Zama shvati da je sve izgubljeno, pridružuje se vojničkoj družini koja juri opasnog bandita. Uloge: Danijel Himenes Kačo, Lola Duenjas, Mateus Načergal.. Režija: Lukrecija Martel.
23:53
85 godina Ruskog doma
01:05
Lajmet
01:17
Trezor
02:12
Odbojka (ž) - PS: Železničar - Jedinstvo, r.
03:20
Fudbal - LE: Olimpijalkos - Milan, snimak
06:13
Slagalica, kviz
06:34
Datum
06:40
Verski kalendar
06:50
Lajmet
06:56
Dobro je, dobro je znati
07:26
Kocka, kocka, kockica
08:00
Pepa prase
08:05
Super krila
08:17
Benovo i Holino malo kraljevstvo
08:30
Majk vitez
08:44
Anđelina balerina
08:55
Mirakulus
09:24
Mia i ja
09:49
Transformersi
10:10
Mali dnevnik
10:17
Serija I bez muke ima nauke je magazinskog tipa i sastavljena je iz više rubrika. Svaka rubrika namenjena je jednoj naučnoj oblasti: matematici, fizici, biologiji, astronomiji i geologiji. Osmišljena je kao igrano-dokumentarna, gde nas kroz priču vodi dečak Miša koji ima tetku i teču, naučne radnike. Oni se zbog svojih naučnih obaveza uvek nalaze negde daleko, u inostranstvu, ali Mišu redovno čuju i pomažu mu oko raznih nedoumica. Emisije su tematske i u svakoj emisiji obrađuje se jedna tema kroz ove nauke. U ovoj epizodi biće reči o bogu. Saznaćemo: Šta je to etnoastronomija? Kako matematičari gledaju na problem Boga? Da li su naučnici religiozni i u šta je verovao Karl Line? Sve su to pitanja na koja ćete odgovore dobiti u ovoj epizodi. Serija je namenjena svim ljubiteljima ovih nauka. U ulozi dečaka je mlad glumac Nikola Malbaša, u ulozi tetke je Ivana Despotović a ulogu teče tumači Ivan Tomić. Urednice: Tanja Čanić-Mlađenović i Aleksandra Stojanović, reditelj je Nikola Zdravković, dramaturg Marina Madžarev i Nikola Miladinović, kostimograf Natalija Lukić, scenograf Snežana Popović, muzički urednik Ana Pavlović, dizajner zvuka Predrag Stamatović, montažeri: Marko Tisovec i Ivan Vasić, snimatelj Vasko Vasović, tonac Srđan Bajski, izvršni producent serije Svetlana Bandić, glavni organizator Srđan Boljević.
10:35
Obrazovno ogledalo: Bebi servis
11:00
Izložba Sećaj se i podsećaj druge: No pasaran, zatim Frontovi Španije interbrigadiste Vlajka Begovića. Sećaj se i podsećaj druge: No pasaran - U jesen 2011. obeležena je 75-ta godišnjica od formiranja Internacionalnih brigada od dobrovoljaca iz celog sveta i učešća u Španskom građanskom ratu. Na trezorski način doprinosimo sećanju na ovaj jedinstven istorijski događaj i svojim prisustvom, a i emisijama o našim Špancima iz Programskog arhiva Televizije Beograd. Na poziv Mila Petrovića, predsednika Udruženja Španski borci 1936-39 posetili smo izložbu No pasaran koja je u Arhivu Srbije trajala tokom meseca oktobra 2011. godine. Zamolili smo autore da nam budu vodiči kroz ovu multimedijalnu postavku, a oni su pozvali prijatelje i saradnike da učine naše snimanje još zanimljivijim. - Učestvuju: autori dr Olga Manojlović-Pintar i Milo Petrović, autor postavke dia Ozarija Marković-Lašić; muzikolog Neda Bebler, kćerka španskog borca Aleša Beblera; preduzetnik Marin Antić, sin španskog borca Vicka Antića i mladi istoričar Milan Radanović; sagovornik Bojana Andrić - Snimatelj Božidar Loos, snimatelj zvuka Srđan Bajski, rasvetljivač Miloš Milovanović, saradnik-snimatelj Milena Jekić, organizator Gordana Grdanović, montažer Milorad Ćitić, autor Bojana Andrić - Snimano 05.11.2011, premijerno emitovano u Trezoru 22.11.2011, reprizirano 09.01.2012. 20.03.2015; Redakcija za istoriografiju. Frontovi Španije, Likovi revolucije - emisija je snimljena fotografskim aparatom na bojištima španskog građanskog rata 1936-1937. Fotografske snimke je napravio učesnik španskog građanskog rata Vlajko Begović, od tih fotografija i fotografija iz ostale arhivske građe, kao i retkim filmskim snimcima, sačinjena je ova emisija. Pri obilasku istih teritorija, četrdeset godina kasnije, Vlajko beogović se seća: ... sada su imena tih vila skinuta, skinuto je ime Maksim Gorki, vila Đaković se skoro ne vidi od zelenila... mnogo se izgradilo... posetio sam samostan gde je nekada bila bolnica, monah mi je detaljno pričao istoriju samostana ali nije pomenuo da je nekada tu bila naša bolnica... krajem septembra 1938. godine republička vlada je povukla Internacionalne brigade iz Narodne armije da njihovim prisustvom Franko ne bi pravdao učešće italijanskih i nemačkih trupa na njegovoj strani. U Barseloni je bio svečani ispraćaj naših trupa, opraštali su se La Pasionarija, predsednik vlade Negrin, Santjago Kariljo. Došlo nas je u Španiju preko 35.000, a odlazilo je 12.670. - Pisac teksta Vlajko Begović, organizator Milija Ivanović, reditelj Vera Stojanović, urednik Mila Knežević - Premijerno emitovano 02.06.1978, Redakcija dokumentarno-feljtonističkog programa, urednik Blagoje Lazić; reprizirano 17.10.2011. i 12.10.2015. u Trezoru.
12:03
Velikani muzičke scene: Nemanja Radulović
13:00
I bez muke ima nauke
13:16
Rečnik ekologije: Iba područja
13:25
Edu global
13:53
Mali dnevnik
14:00
SAT
15:05
Rej Donovan, serija
16:00
Elementarno, serija
16:50
Mera za muziku
17:20
Rukomet (ž) - EP: Rusija - Rumunija, pernos
18:57
Lajmet
19:05
Od polovine prošlog veka, Srbija ima ozbiljan problem sa nedovoljnim rađanjem dece. Ova godina je posebno posvećena strateškom rešavanju ovog problema i serijal Dobro je, dobro je znati, daje svoj doprinos nacionalnom programu za povećenje nataliteta, donoseći naučna saznanja o rađanju. U ovoj emisiji natalitetom se bavimo iz jednog posebnog ugla - kakve veze imaju bebe i čvarci, brašno i šećer. Da li borba protiv gojaznosti je i bitka za natalitet? Koliko je žena koje ne znaju da imaju insulinsku rezistenciju ili skrivenu bolest štitaste žlezde i uporno leče nepolodnost umesto primarnog problema. Gost u studiju je prof. dr Vesna Dimitrijević Srećković. Urednik Marijana Vuk Mrđa, reditelj Dragica Gačić.
19:36
Šta su sve tehnologije uradile za nas
20:00
Elementarno, serija
20:50
Rukomet (ž) - EP: Francuska - Holandija, pernos
22:30
Da li je stvarno kraj. Zašto i sama pomisao na smrt izaziva toliko straha u ljudima? Kako različite nauke gledaju na nju? Kakvo nam utočište u tom smislu nudi vera? Hoćemo li ikada otkriti tajnu besmrtnosti? I da li smrt ustvari našem životu daje smisao. Fenomen smrti uveliko je obeležio sva drevna i moderna društva. Nijedna kultura, niti religija, ali i ni promišljanje o čoveku nije osta­lo ravnodušno pred ovim problemom. I mi ćemo zato, upravo sa ovih aspekata promatrati temu smrti. Naši gosti su: etnolog Mladen Milosavljević, teolog dr Rastko Jović docent na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i prof. dr Vladimir Gvozden za Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Odakle dolazimo i kuda idemo? Pitanje je koje se postvlja od najstarijih vremena pa sve do danas. Jedno je sigurno - pred tim pitanjem smo jednako začuđeni, zbu­njeni i pre svega uplašeni, baš kao što je to bio i prvi čovek. Psiholozi smatraju da je najveći ljudski strah od svih strahova upravo strah od smrti. Zašto je to tako, postoji li način da prevaziđemo ili makar umanjimo ovaj strah i da li nas ustvari smrt upućuje na pravu svrhu života objasniće nam dr Zoran Milivojević, psihoterapeut. Postoji li smrt u biološkom smislu, da li su naučnici na dobrom putu da produže naš život ili možda čak otkriju tajnu besmrtnosti rećiće nam prof. dr Peđa Janaćković sa Biološkog fakulteta u Beogradu. Među članovima naše publike, ove nedelje sede dve ekipe koje se bave izuzetno atraktivnim, ali i po život opasnim sportovima - treneri padobranstva i ronioci iz ronilačkog kluba Triton. Oni će nam tokom emisije pokazati kako to rade i otkriti tajne svoje veštine i hrabrosti, a ovog puta u Studiju znanja je i neko ko će nam govoriti o vezi muzike i smrti - Milica Radivojević, osnivač i dirigent hora i ansambla Aliluja. U emisiji istražujemo i da li je smrt muškog ili ženskog pola, ali takođe tražimo i razloge za i protiv smrtne kazne. Pridružite nam se. Urednik Studija znanja: Zoran Živković Urednik emisije i voditelj: Ivana Mileković Kovoditelj: Vinka Marinović Reditelj: Darko Kamarit.
23:36
Redakcija za kulturu i umetnost KUP-a premijerno prikazuje dokumentarnu emisiju Grad srebrni u istinu i zlatni posvećenu Novom Brdu, jednom od najznačajnijih i najvećih gradova srednjovekovne Srbije, s ciljem očuvanja i predstavljanja srpske kulturne baštine na Kosovu i Metohiji. Novobrdska tvrđava je podignuta u 14. veku, na vrhu Male planine na Kosovu i Metohiji. Prvi put se pominje 1326. godine kao poznato rudarsko i trgovačko mesto u kome se živelo po zakonu grada Novog Brda. Bilo je poznato po velikom rudnom bogatstvu, posebno po glamskom srebru koje je u svom sastavu sadržalo i zlato. Budući da u poslednjih pola veka nije bilo arheoloških istraživanja na Novom Brdu i da se sa sigurnošću nije znalo ko je grad podigao, najnovija istraživanja potvrdila su da na Novom Brdu nema tragova Rima i Vizantije i da je grad originalno delo srpskih vladara, odnosno da je grad izgradio srpski vladar. Na inicijativu srpske zajednice Opštine Novo Brdo, velike konzervatorske radove na tvrđavi je 2016. organizovao Unesko, dok je na konzervatorskim radovima angažovan arheolog dr Marko Popović iz Arheološkog instituta u Beogradu. Emisija Grad srebrni u istinu i zlatni je posvećena značaju i moći srednjovekovnog Novog Brda, razvoju rudarstva, trgovačkim vezama i kovnicama novca, utvrđenju i njegovoj arhitekturi, vladarima koji su stolovali u vreme kada je Novo Brdo postalo važno rudarsko, trgovačko i političko središte srednjovekovne Srbije, u vreme Lazarevića i Brankovića, ali i o tome ko su bili stanovnici grada, kako su živeli, čime su se bavili, šta nam govore otkrivene građevine i pokretni materijal: oružje, oruđe, predmeti od stakla i keramike, nakit i novac. U emisiji učestvuju: dr Marko Popović, mr Gordana Simić, dr Vujadin Ivanišević, dr Vesna Radić i prof. dr Irena Špadijer. Glavni i odgovorni urednik KUP-a: Nebojša Bradić Autor emisije: Svetlana Ilić Stručni konsultant: dr Marko Popović Izvršni producent: Svetlana Bandić Glavni organizator: Srđan Boljević Snimatelj zvuka: Miljan Đukić Dizajner zvuka: Nebojša Dragićević Direktor fotografije: Periša Đinđić Grafički dizajn: Bojan Filipović Montažer: Milica Živojinović.
00:17
Kroz crvotočinu sa Morganom Frimenom, serija
01:02
Fudbal - Liga Evrope, pregled
01:52
Lajmet
02:00
Trezor
02:56
Rukomet (ž) - EP: Rusija - Rumunija, r.
04:00
Rukomet (ž) - EP, polufinale 2, r.
06:00
Slagalica, kviz
06:25
Datum, dokumentarni program
06:30
Verski kalendar
06:40
Znanje imanje
07:40
Pepa prase
07:45
Super krila
08:00
Benovo i Holino malo kranjevstvo
08:10
Majk vitez
08:20
Anđelina balerina
08:35
Mirakulus
09:00
Mia i ja
09:25
Transformersi
09:45
Ružne reči
09:55
Redakcija dečjeg programa RTS-a emituje emisiju Zujalica. Emisija je magazinskog tipa, prati najaktuelnija dešavanja iz dečjeg sveta iz nedelje u nedelju. Centralno mesto u emisiji posvećeno je poznatoj ličnosti ili događaju koji je obeležio prethodnu nedelju. Cilj ove emisije je da se deca i roditelji upute kako kvalitetno mogu da provedu vreme. U ovom svojevrsnom mozaiku najboljih knjiga, predstava, muzičkih događaja, sporta, slobodnih aktivnosti, hobija, najaktuelnijih filmova pronaći će se za svakog po nešto. Emisija je namenjena deci uzrasta od tri do dvanaest godina i nije klasični vodič kroz događaje i dešavanja za decu jer uvek promoviše i neku lepu akciju kroz koju deca mogu da pomognu drugoj deci i sl. Urednik je Mirjana Popović.
10:20
Zemlja hrane
10:50
Nas je 10%, dokumentarni program
11:20
Magazin Srbija na vezi
11:50
Dozvolite
12:20
Građanin
12:50
Studio znanja
13:50
Fudbal: Svetsko klubsko prvenstvo
15:50
Stongman champions league 2018
16:35
Od pigmenta do koncepta
16:50
Drugi deo emisije Reke bez povratka ukazuje da je za uništavanje reka Stare planine, ali i drugih reka u Srbiji, osim pohlepe, krivac i neznanje i neizainteresovanost za stvari koje nas se u datom trenutku ne tiču. Ukratko - odsustvo strategije upravljanja prirodnim resursima. Plan da se u Parku prirode Stara plnina grade mini hidroelektrane je nespojiv sa statusom zaštićenog prirodnog dobra. Zbog geološke, predeone i biološke vrednosti Stara planina proglašena je 1997. Parkom prirode. Obilje sedimenata od paleozoika do kenozoika, morfoploški i hidrološki ispresecan reljef sa lokalitetima poput Babinog zuba, potoka Bigar, Rosomačkih lonaca ili Slavinjskog grla, uklještenih meandara Temštice, tresava na Jabučkom ravništu, Arbinja, endemske vrste životinja, bogatstvo flore, ukazuju na raznovrsnost i složenost ekosistema Stare planine. Ona je stanište 116 vrsta dnevnih leptira, 203 vrste ptica, 18 vrsta vodozemaca i gmizavaca, više od 30 vrsta sisara. Umesto zaštite prirode i razvijanja delatnosti koje su u skaladu sa održivim razvojem, protura se teza da su mini hidroelektrane osnova razvoja, da one omogućuju izgradnju infrastrukture, proizvodnih objekata i turizma. Ustvari, mini hidroelektrane devastiraju prostor na kome su izgrađene. Autor i urednik: Aleksandra Božović.
17:20
Fudbal: Svetsko klubsko prvenstvo, prenos
19:20
Sportska budućnost Srbije
19:30
Trenutno glumi u tri projekta koji će se naći na RTS-u, u serijama Delirijum tremens, Moja generacija i Žmurke. U Krupnom planu Velike iluzije je glumica Milica Zarić. Nominacije za nagradu Zlatni globus, druge po značaju u fabrici snova obično nagoveštavaju kakav rasplet treba očekivati na dodeli Oskara. Udruženje stranih novinara akreditovanih u Holivudu obznanilo je ko je u igri za 76. dodelu koja će se odigrati 6. januara. Velika iluzija pažnju posvećuje favoritima. Govorimo o Potporedsedniku Adama Makeja koji predvodi listu favorita sa šest nominacija i o Spajdermenu koji je kandidat za najbolji animirani film. Iz ugla kritičara Milana Krunića predstavljamo Baladu o Basteru Skragsu - novi film braće Koen. Premotavanje nas vraća u 1976. godinu nastanka trećeg rimejka filma Zvezda je rođena, a povod je 5 osvojenih nominacija za nagradu Zlatni globus koje je dobila najnovija verzija Bredlija Kupera. U Kontraplanu sa proslavljenom glumicom, dobitnicom ordena britanskog carstva Emili Votson koju smo gledali u film Srećni princ Oskara Vajlda. Autor i urednik: Sandra Perović. Saradnici: Selina Lovren Aksentić, Jelena Carević, Zoran Janković. Realizacija: Tijana Todorović, Svetlana Perović, Marko Jeftić.
20:10
Prisiljen da napusti svoj ranč i zemlju, teksaški rančer Red Bouvi odbija život siromašnog penzionera. (A Night in Old Mexico, 2013). Umesto toga odlučuje da sa svojim unukom Galijem, kojeg je tek upoznao, sedne u svoj Kadilak i krene putem poslednje divlje pustolovine, ispunjene oružjem, ženama i pićem. To je samo još jedna noć u starom Meksiku.. Uloge: Robert Duval, Džeremi Arvin, Luis Tosar.. Režija: Emilijo Aragon.
22:00
Američka serija Sin, snimljena prema istoimenom bestseleru Filipa Mejera nominovanom za Pulicerovu nagradu, impresivna je saga koja obuhvaća 150 godina porodice MakKalou.(The Son, 2017). Deset jednosatnih epizoda prati priču o preobražaju Elija MakKaloua, u interpretaciji poznatog glumca Pirsa Brosnana, od dobrodušnog i nedužnog doseljenika do proračunatog nasilnika koji na Divljem zapadu izgubi sve i nakon toga počne da stvara rančersko-naftašku dinastiju nenadmašenog bogatstva i povlastica. Serija Sin dobro pokazuje kako Elijeva nemilosrdnost i žeđ za moći imaju posledice koje obuhvataju nekoliko naraštaja dok MakKalou i postaju jedna od najmoćnijih porodica koje vladaju Teksasom. Uloge: Pirs Brosnan, Paola Nunjez, Džejkob Lofland, Henri Garet.. Autor romana Filip Mejer jedan je od autora serije, zajedno s Lijem Šipmanom i Brajanom MekGrevijem.
22:55
Svet sporta
23:10
Za Teatrologike govori Selma Spahić, rediteljka i umetnička direktorka Međunarodnog festivala MESS. Rođena 1986. godine. Diplomirala je filmsku, pozorišnu i televizijsku režiju na Akademiji scenskih umjetnosti u Sarajevu. Režirala je predstave i držala pozorišne radionice u Bosni i Hercegovini, Srbiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Velikoj Britaniji. Njen rad uključuju postavke dramskih klasika i savremenih svetskih dramskih tekstova kao i dokumentarni teatar. Prva je u Beogradu nakon ratnih devedesetih okupila glumce iz Srbije, Bosne Hercegovine i Kosova, u dokumentarnoj predstavi Hipermnezija gde se oni suočavaju sa svojim i problemima vršnjaka iz regiona. Predstava je premijerno izvedena na Danima Sarajeva u Beogradu. U toj predstavi se kroz zanimljivo oblikovane ispovedne priče glumaca o detinjstvu i odrastanju snažno se prelamaju teške društvene okolnosti u kojima su stasavali: od raspada zemlje do ratova i trauma, koje sve to neminovno prate. Bila je to posle sukoba devedesetih i prva misija regionalne saradnje i suočavanja sa nasleđem bliske prošlosti. Selma veruje da je kulturno nasleđe esencijalno za rušenje tabua, za borbu protiv diskriminacije, za ostvarenje ljudskih prava, ali i za dekonstruisanje patrijarhalnog i malograđanskog društvenog uređenja. U predstavama koje režira Selma Spahić analizira socijalne nepravde, bolnu prošlost svojih vršnjaka i turbulentnu sadašnjost. Serijal Teatrologike je posvećen umetnicima iz regiona koji u ovom trenutku u pozorištu stvaraju inspirisani savremenošću. Oni se u svojim ostvarenjima bave aktuelnim problemima koji opterećuju savremeni svet ili klasična dela tumače iz vizure ovog vremena. To su predstavnici generacije koja drugačije stvara u pozorištu i koja drugačije misli o društvu. Autor i urednik: Olivera Milošević Snimatelj: Vladimir Đurić Montaža: Bogdan Čurguz Reditelj: Srđan Ćešić Serijal je realizovan uz pomoć Ministarstva za kulturu i informisanje. Producenti serijala su Hartefakt produkcija, portal Remarker i Radio-televizija Srbije.
23:40
U okviru decembarskog ciklusa TV Teatar, u subotu će biti emitovan snimak predstave iz 1996. godine Bontonirani ćifta, po dramskom Jovana Ristića, koji je svojevrsna obrada Molijerove komedije. U ovoj predstavi Šabačkog pozorišta (tada Narodno pozorište Ljubiša Jovanović) koju je režirao Dejan Krstović, igraju: Ivan Tomašević, Jelica Vojinović, Aleksandra Gavanski, Cane Firaunović, Aneta Tomašević, Aleksandra Ristić, Ana Milanović, Ljubiša Barović, Zoran Karajić, Petar Lazić, Nikola Jurin, Vlada Milošević, Slobodan Petranović, Duško Stevanović, Siniša Maksimović, Ivan Jovanović, Vanja Stevanović, Branislav Ilić, Sara Panić, Danijela Marcojević.
01:15
Riblja čorba: Čorba se čuje i bez struje
02:15
Fudbal: Svetsko klubsko prvenstvo (r)
03:50
Fudbal: Svetsko klubsko prvenstvo (r)