Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 2
06:43
Slagalica, kviz
07:04
Datum
07:11
Verski kalendar
07:24
Poruke Banjice - Godine 1970. Televizija Beograd je realizovala, prema scenariju i u režiji Dejana Kosanovića, emisiju Prozivka smrti, posvećenu koncentracionom logoru na Banjici. Kroz ovaj logor, poznat u istoriji kao Banjički logor, od jula 1941. do oktobra 1944. prošlo je preko 50.000 logoraša, zatvorenih komunista i boraca - ilegalaca, zarobljenih partizana, talaca, žrtva nasilja okupatora i domaćih izdajnika, muškaraca, žena i dece. Više od polovine banjičkih logoraša dalo je za slobodu svoje živote na gubilištu u Jajincima i po logorima smrti širom Evrope. Na osnovu dokumentarnih materijala i razgovora sa bivšim logorašima, snimljenih pre 18 godina, uz učešće nekih logoraša danas, reditelj Dejan Kosanović je realizovao polučasovnu emisiju Poruke Banjice koja je prvenstveno posvećena hrabrosti, visokoj svesti i moralu banjičkih logoraša, koji su hrabro gredali smrti u oči, verujući u budućnost za koju su davali živote. (Politika, 01.10.1988) - Učesnici: Trifun Mrkšić, dr Žarko Fogaraš, Dušan Azanjac, Anka Kumanudi, Miloš Bajić, Milena Uskoković, Dušan Stojiljković i učenice Suzana Sumrah, Una Perišić, Dragana Relić, Jelena Martić i Marta Srnić - Scenarista i reditelj Dejan Kosanović - Premijerno emitovano 01.10.1988; Redakcija dokumentarnog progama, urednik Srebrenka Ilić Stazama života - iz serije Dokument. Emisija prati preživele borce i potomke ratnika, interniraca i logoraša koji su te 2003. godine po dvadeset peti put krenuli na ovaj put sećanja i poklonjenja svojim saborcima, precima, borcima, njihovim pobedama, žrtvama, senima. Ovo je takođe i put tradicije i prijateljstva dva naroda koji se na ovim stazama iznova sreću, i narodi i pojedinci, sa svojim saborcima, sapatnicima i dobročiniteljima čija se dela nikada ne zaboravljaju. Kako autor, prošavši ovim istorijskim stazama, sam zaključuje, to je ne samo inspiracija da se prevaziđe teško vreme u kojem živimo nego i poruka za one koji dolaze i dobra lekcija iz istorije... Ostali smo uvek pradedovski smeli, kao prometeji ponosnoga roda u vremenu u kome je trebalo istrajati i ostati uspravan, kada je bilo teško, ne posrnuti kada su veliki posrtali, ostati, podići zastavu kada je bila pogažena, ostati čovek kada to više nisi nego samo njegova senka.  - Učesnici: Viktor Bojko, Nikolas Rouzis, Feliks Gauči, Radomir Vidojević, Dušan Stolić, Asterios Teodosijadis, Radomir Milošević, Jugoslav Vukadinović, Miloš Mijalković, Miodrag Petrović, Dušan Galević - Autor Vladimir Palikuća; realizacija: Vojislav Đurović, Veroslav Žikić, Vladislava Varnai, Goran Mijić, Aleksandar Zoričić, Dragica Rakić, producent Slobodan Ivković, reditelj Zorica Mijailović - Premijerno emitovano 30.05.2003, Redakcija informativnog programa, urednik Bojana Lekić.
08:25
Moja mali poni
08:47
Patrolne šape
09:10
Svet je bajka
09:23
Mali dnevnik
09:30
U prvoj epizodi - Životni put prikazali smo Sv. Savu kao istorijsku ličnost, u drugoj epizodi - Autokefalnost ključne momente na istorijskoj sceni srednjovekovne Srbije i put do sticanja samostalnosti Srpske pravoslavne crkve. Treća epizoda - Pravoslavni zakonici bavi se književnim i pravnim delima u čijem formiranju je nerpikosnovena uloga Sv. Save.Četvrta epizoda - Svetitelj uvodi u suštinu i značaj kulta, relikvija, svetih moštiju, svetih mesta, srednjovekovne srpske književnosti i prati ikonografsku genezu lika Sv. Save na freskama i ikonama od 13. veka do polovine 20. veka. U poslednjoj, petoj epizodi - Svetosavlje bavimo se pitanjem reaktualizacije svetosavskog sistema vrednosti i perspektive očuvanja srpskog kolektivnog duhovnog bića pred izazovima savremenog procesa globalizacije.Ideja vodilja kroz sve epizode bila je traženje kontinuiteta na svim planovima srpskog pravoslavnog bića. Osam vekova koji nas razdvajaju od epohe Sv. Save ne samo da nisu umanjili značaj njegovih dela već su u savremenim uslovima naučna tumačenja dobila adekvatniji izraz. Kompleksna i duboka priča o Sv. Savi je i priča o istoriji Srpske pravoslavne crkve. Kroz razgovor sa galerijom stručnjaka - istoričara, teologa, istoričara umetnosti, filozofa, istoričara književnosti i arheografa rasvetljavamo, tumačimo, potvrđujemo, stvaramo široki spektar saznanja o Sv. Savi, svetosavskom učenju, svetosavskom predanju, svetosavlju, o srpskom srednjem veku, književnosti i umetnosti koja je stvarana pod okriljem Crkve.Scenarista: Petar Jakonić Saradnik: dr Mirko Sajlović Urednik: Ivana Kovačević Montažer: Oblak Jurišin Kaufman Direktor fotografije: Aleksandar Beatović Reditelj: Violeta Petrović Producent serije: Milorad Konrad Tekst u seriji čitao Žarko Obračević Lektor Boja Jovčić Talijan.
10:00
Sednica Narodne Skupštine, prenos
10:01
Kad se par rastane, i odsele daleko jedno od drugog, štenci prave plan kako da ih ponovo spoje. Uloge: Sara Flečer, Rib Hilis, Korin Nemec... Režija: Majk Gat.
11:28
Sve boje života
11:56
Balkanskom ulicom
12:35
22. Festival duhovne muzike: Horovi među freskama
13:00
Savin vrt
13:32
Nauka 2019.
13:58
Mali dnevnik
14:04
S Tamarom u akciji
15:02
Saga o Forsajtima, serija
16:00
Ženski raj, serija
16:58
Slobodan Trkulja i Balkanopolis
17:56
Trag
18:25
Srpski istočnici
18:54
Lajmet
19:00
Na moskovskom Institutu, Sofija, Mirjam, Varja, Tata, Katja i Asja dele zajedničku spavaonicu. Prefinjene i romantične, ove devojke sanjaju o čistoj ljubavi, ali ubrzo će saznati da je put do sreće uvek trnovit. Kada diplomiraju, mnoge će se dobro udati ili postati caričine dvorske dame. Ipak, svi njihovi snovi neće se ostvariti, što će dovesti do razdora i mržnje preteći da uništi ugled dugogodišnje ženske tradicije.Nakon žučne rasprave sa drugaricama o ljubavnim vradžbinama, Sofija Gorčakova odlazi jedne večeri u ozloglašenu napuštenu kuću duhova pored Instituta. Po svaku cenu želi da im dokaže da je gatanje ispred velikog ogledala, kako bi devojke videle odraz muškarca svog života, priča za malu decu. Međutim, hrabra devojka doživeće pravi šok, kada joj se u ogledalu bude pojavio odraz nepoznatog muškarca. Ubeđena da je legenda istinita, prestravljena beži iz straćare.Sudbina je namestila da se baš te večeri u grad vrati vlasnik stare kuće, grof Vladimir Vornocov, čiji je, zapravo, pravi odraz u ogledalu videla Sofija. Ovaj slučajan susret biće prekretnica u njihovim životima.Duboko nesrećan zbog porodične situacije, grof je izgubio nadu da će sresti istinsku ljubav. Očaran Sofijinom iskrenošću i velikodušnošću, shvata da ona, ipak, postoji. I devojka pada na čari skoro dvadeset godina starijeg, ali zgodnog, hrabrog i plemenitog Vornocova, u koga se beznadežno zaljubljuje. Uprkos obostranoj ljubavi, Sofija i Vladimir moraće da se suoče sa brojnim spletkama na putu do večne sreće. Prvi kamen spoticanja biće grofova supruga Nina, koja će učiniti sve da im zagorča život. Baš u tom periodu, Sofija će saznati da je nezakonita ćerka bogatog princa i njegova jedina naslednica, zbog čega joj preti isključenje iz škole.Zbog velikog uspeha snimljena je i druga sezona serije pod nazivom Tajne instituta za plemićke kćeri (rus. Ta?n? instituta blagorodn?h devic), ali je glavnog glumca Aleksandra Arsentjeva zamenio glumac Sergej Astahov. Takođe je snimljena mini serija od pet epizoda Vremenska petlja koja nije direktan nastavak serije ali se u njoj pojavljuju neki likovi iz prvog i drugog dela serijala.Uloge: Aleksandr Arstentjev, Alisa Sogepina, Ksenija Hairova, Ivan Kolesnikov, Alena Sozinova, Ekaterina Estahova... Autor: Jurij Belenkij.
20:00
Svetosavska akademija, prenos
21:10
Film izraelske rediteljke Tamar Tal iz 2016. godine govori o trojici braće Jevreja poreklom iz Italije koji zajedno kreću na putovanje kroz Toskanu u potrazi za pećinom u kojoj su se kao deca krili bežeći od nacista. Bubi, Andrea i Emanuel gotovo sedamdeset godina nakon što su emigrirali u Izrael, okupljaju se u zemlji koju su morali da napuste, a njihovo traganje za skloništem i različita sećanja na prošlost ispunjeni su humorom, dobrom hranom i prelepim toskanskim pejzažima.Tamar Tal je nagrađivana izraelska rediteljka sa više od 20 međunarodnih priznanja. Njen dokumentarni film Život u slikama osvojio je nagradu Izraelske filmske akademije za najbolji dokumentarni film 2012. godine, kao i nagradu za nabolji film na Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma Docaviv u Tel Avivu. Šalom Italija (Shalom Italia), dokumentarni film (2016), Izrael/Nemačka. Režija: Tamar TalScenario: Tamar Tal.
22:21
Četvrti i poslednji televizijski film iz ciklusa koji smo naslovili Veliki srpski scenaristi: sećanje na Gordana Mihića je naslov Siroti mali hrčki, snimljen 1973. godine. Film emitijemo 27. januara 2020. na programu RTS 1 a režirao ga je Vladimir Momčilović.Dva sitna službenika državnog ministarstva dosađuju se u kancelariji i izmišljaju nebulozne priče da bi prekratili vreme. Između njih izbija svađa koja raste do neslućenih razmera. Ovaj TV film pripada humoristićkom ciklusu Neobične priče koji je sadržavao osam priča: Trkač, Micko, Siroti mali hrčki, Poštenje, Njurci, Draga tetka, Ženska priroda, Jastuk. Sačuvani su samo Siroti mali hrčki.Olga Božičković, novinar lista Politika, o drami Siroti mali hrčki je napisala: ... tekst prevazilazi okvire obične humorističke epizode, koja se, pošto je zabavila i nasmejala, može bržo i olako zaboraviti. Gorak ukus koji ona posle smeha ostavlja znak je da je Mihić ukazao na nepremostivost zidova koje ljudska sebičnost izgrađuje i preko koje je zaista nemogućno uspostaviti bilo kakvu komunikativnost. U režijskom postupku Vladimira Momčilovića valja poštovati zrelost sa kojom je shvatio da scenska ogoljenost i što povučenija i nevidljivija rediteljeva intervencija ističe i naglašava jasnoću i direktnost glumačkog kazivanja, odnosno reljefnost dramaturške strukture, misaonu slojevitost teksta...Uloge tumače: Slobodan Perović, Predrag Laković, Vladimir Popović, Bora Todorović i Milutin Butković. urednik ciklusa: Marko Novaković režija: Vladimir Momčilović scenario: Gordan Mihić direktor fotografije: Svetozar Stošić scenografija i kostim: Miodrag Hadžić montaža: Marko Ivačković.
23:00
Osvrt na nezadovoljstvo koje se krije ispod zavodljivog životnog stila bogatih i glamuroznih ličnosti Rima, film prati ozloglašenog poznatog novinara tokom haotičnih nedelju dana provedenih na periferiji glamurozne scene. Ovaj mračno sarkastični film predstavlja oštru kritiku dekadencije savremene Evrope i pruža vizionarski osvrt na to koliko će naše društvo postati opsednuto tračevima i slavom.Uloge: Marčelo Mastrojani, Anita Ekberg, Anuk Eme, Ivon Firno... Režija: Federiko Felini.
01:54
Lajmet
01:59
Ulica milosrđa, serija
02:51
Trezor
03:49
Savin vrt
04:17
Srpski istočnici
04:45
Trag
05:10
Slobodan Trkulja i Balkanopolis
06:03
Koncert za dobro jutro
06:44
Slagalica, kviz
07:06
Datum
07:12
Verski kalendar
07:22
Lajmet
07:28
Karlo Štajner (Beč, 15. januar 1902 - Zagreb, 1. mart 1992), kao član Komunističke omladine Austrije, dolazi po zadatku u Jugoslaviju, u Zagreb, da pomogne organizovanje komunističke omladine. U Zagrebu 1931. godine policija otkriva ilegalnu štampariju kojom rukovodi. Odlazi u Pariz gde radi sa jugoslovenskim emigrantima. Nakon proterivanja iz Francuske, odlazi u Beč, potom u Berlin, ali zbog ponovne opasnosti od hapšenja 1932. godine odlazi u Sovjetski Savez, gde radi kao direktor izdavačko-štamparskog preduzeća Komunističke internacionale u Moskvi. Tokom Staljinovih čistiki, hapsi ga 1936. NKVD i narednih skoro dvadeset godina boravi u sibirskim zatvorima i logorima. Nakon normalizacije odnosa Sovjetskog Saveza i Jugoslavije, 1956. godine, Vrhovni sud SSSR-a obnavlja proces, pa je tako oslobođen i rehabilitovan. Vraća se u Jugoslaviju, u Zagreb i bavi se publicističkim radom. Objavio je tri knjige i dobitnik je nagrade Ivan Goran Kovačić za knjigu 7000 dana u Sibiru (1972). Karlo Štajner, iz serije Teleskopija - Razgovor sa Karlom Štajnerom, profesionalnim revolucionarom, logorašem i piscem. Razgovor vodi Boro Krivokapić. Štajnerova priča sadrži njegova sećanja na rano opredeljenje za komunizam, na aktivni rad u Partiji od njegove petnaeste godine; govori o hapšenjima, osudama i dvadesetogodišnjem robijanju u Sibiru; o bugarskim komunistima Dimitrovu, Tanevu, Popovu; o Staljinu, o susretu sa Titom... - Učesnik Karlo Štajner, sagovornik Boro Krivokapić - Autor Boro Krivokapić, reditelj Milan Knežević - Snimano 16.12.1981; Redakcija programa iz kuture, urednik Zora Korać.
08:32
Moj mali poni
08:54
Patrolne šape
09:17
Svet je bajka
09:28
Mali dnevnik
09:35
Savin vrt
10:00
Sednica Narodne Skupštine, prenos
10:02
Život ispočetka
10:09
Dok pokušava da se uklopi i stekne nove prijatelje, otkriva tajnu uvalu, dom za razigrane delfine i Koral, misterioznu devojku. Dok postaju prijateljice, Rajan saznaje da je Koral sirena i otkriva tajnu koja će im pomoći da sačuvaju grad u dirljivoj, mitskoj priči o prijateljstvu i iskupljenju.Uloge: Kejtlin Karmajkl, Sidni Skotia, Džeri O'Konel... Režija: Dastin Rikert.
11:38
Na skriveno te vodim mesto
12:07
SO RTS: Betoven - Koncert za violinu i ork., D-dur, op. 61
12:59
Savin vrt
13:29
Životinje u carstvu metafora
13:42
Čovek i kamen
13:54
Mali dnevnik
14:00
Internat za plemićke kćeri, serija
14:47
Saga o Forsajtima, serija
15:45
Siroti mali hrčki, TV film
16:47
Kustendorf, filmski program
17:30
To uključuje nastavak gradnje auto-puteva Preljina - Požega, Sremska Rača - Kuzmin kao dela auto-puta ka Sarajevu, zatim Pojate-Preljina tzv. Moravskog koridora, auto-puta i brze saobraćajnice Ruma-Šabac-Loznica. Gradiće se i auto-put Niš-Merdare-Priština, više brzih saobraćajnica, uključujući Sombor-Kikinda-Vrbas i Požarevac-Veliko Gradište-Golubac. Naravno, predviđena je i obnova 5.000 km lokalnih i regionalnih puteva širom Srbije. U martu započinje izgradnja brze saobraćajnice kojom će se spojiti Valjevo sa auto-putem „Miloš Veliki, počinje i izgradnja Fruškogorskog koridora, a završiće se i dokumentacija za novi auto-put „Vožd Karađorđe. Gradiće se i auto-put Beograd-Zrenjanin za koji je prethodnih dana u Vladi Srbije potpisan memorandum o razumevanju i izradi planske dokumentacije. Prioritet Vlade Republike Srbije, kada je reč o razvoju saobraćajne infrastrukture, pored izgradnje putnih Koridora je i dalja modernizacija železnice. Na teritoriji naše zemlje gradi se prva brza pruga u ovom delu Evrope, koja će povezati glavne gradove Srbije i Mađarske, Beograd i Budimpeštu. Vozovi će saobraćati brzinom do 200 km/h. Kako najavljuju iz resornog ministarstva saobraćaja, u martu ove godine trebalo bi da budu završena 34 km (kilometra) levog koloseka na pruzi Beograd - Stara Pazova, a do oktobra će biti gotov i desni kolosek. Na jesen 2021. biće gotova deonica do Novog Sada, pa će se iz Beograda u Novi Sad stizati za 25 minuta. U martu ove godine započinju radovi i na trećoj deonici od Novog Sada do granice sa Mađarskom.Aerodrom „Nikola Tesla dobiće novi Centar kontrole letenja sa tornjem koji će biti izgrađen po svim svetskim standardima. Radovi će početi uskoro, a u toku ove godine na izgradnji novog tornja kontrole letenja započeće se i na niškom aerodromu Konstantin Veliki. Radi se i projektno-tehnička dokumentacija za izgradnju nove piste na aerodromu „Morava u Lađevcima kod Kraljeva. Država planira da razvija i aerodrom „Ponikve kod Užica koji bi mogao da bude atraktivan pre svega zbog turizma. Takođe, postoji interes za razvoj borskog aerodroma, aerodroma Rodulje kod Kruševca i aerodroma u Novom Sadu.Urednik emisije: Goran Maslar.
17:57
Život ispočetka
18:02
Vavilon
18:33
Art zona
18:55
Lajmet
19:00
Internat za plemićke kćeri, serija
20:08
Kina: kineski dokumentarni film
21:00
Ženski raj, serija
22:08
Spasavanje Indijskih magaraca
23:03
Sin, serija
23:50
Bisera, Vasil, Gabi i Matija
00:50
Lajmet
00:58
Trezor
02:02
Savin vrt
02:29
Spasavanje Indijskih magaraca
03:20
Na skriveno te vodim mesto
03:45
Čovek i kamen
03:58
Životinje u carstvu metafora
04:11
Vavilon
04:38
Art zona
04:59
Bisera, Vasil, Gabi i Matija
06:45
Slagalica, kviz
07:10
Datum
07:15
Verski kalendar
07:25
Lajmet
07:30
Drveni sanduk Tomasa Vulfa - Televizijska drama Drveni sanduk Tomasa Vulfa je deo nedovršenog ciklusa Sedam smrtnih grehova, u kojoj je Danilo Kiš za temu izabrao lenjost. Ovo je priča o dva čoveka, jedan je bivši logoraš, a drugi ratno siroče, koji pokušavaju da od zaborava sačuvaju ono što ne bi smelo da bude zaboravljeno, pri čemu ponovo prolaze kroz isto mučenje i nemoć upravljanja sopstvenom sudbinom. Drama je učestvovala na festivalima u Portorožu 1974, gde je nagrađen reditelj Branko Ivanda, kao i na Prix Italia u Firenci i EBU 1974. godine - Uloge: Zoran Radmilović, Slobodan Perović - Scenarista Danilo Kiš, direktor fotografije Tomislav Pinter, scenograf Miodrag Mirić, kostimograf Ljiljana Dragović, snimatelji i obrada zvuka Đorđe Đurović, Rihard Merc; montažer Milica Polićević, reditelj Branko Ivanda - Premijerno emitovano 26.10.1974, Dramska redakcija, urednik Filip David; reprizirano u Trezoru 08.10.2003. i 16.03.2010.
08:30
Moj mali poni
08:51
Patrolne šape
09:13
Svet je bajka
09:25
Mali dnevnik
09:30
Savin vrt
09:58
Život ispočetka
10:05
Svaka biljka i svaka životinja u šumi su intimno povezani. Novi film francuskog reditelja Lika Žakea predstavlja ne samo omaž veličanstvenosti prašuma nego i apel za njihovu zaštitu od izumiranja. Žake prati životnu priču prašume u kojoj su se tokom stotina godina odigrali prirodni procesi. Uloge: Bruno Ganc, Fransis Hal... Režija: Luk Jeket.
11:20
Nauka u pokretu
11:50
Pravo na sutra
12:20
SO RTS: Čajkovski - simfonija br. 1
13:05
Savin vrt
13:35
Pored toga što je, u naučnom smislu, plodan autor, Trkulja je izuzetne rezultate ostvario i u sferi izdavačke delatnosti, najčešće u svojstvu urednika naših najpoznatijih izdavačkih kuća, ili edicija iz oblasti prava i politike. Posebnu pažnju zavređuje činjenica da je kao urednik priredio Izabrane spise Miodraga Jovičića u 6 knjiga, Sabrana dela Dragoljuba Jovanovića u 16 knjiga, kao i Sabrana dela Mihaila Đurića u 11 knjiga. U nastavku ragovora prof. dr Jovica Trkulja govori o ulozi pravosuđa u izgonu novinara i univerzitetskih nastavnika, poslednjih decenija, o tome da li je medijski mrak nestao posle 2000, ili su mediji u Srbiji i dalje transmisija politike, te da li se može, uopšte, govoriti o nezavisnim medijima?Kao univerzitetski profesor Trkulja vrednuje Humboltov i Bolonjski model visokog školstva i našu promovisanu Strategiju razvoja do 2020. On objašnjava i svetski trend spajanja nespojivog: globalizacije demokratije i globalizacija totalitarizma. Trkulja govori i o čuvenom govoru svog profesora Mihajla Đurića, tokom bombardovanja Srbije, kada je Đurić okarakterisao agresiju na našu zemlju kao nasrtanje na samu ideju Evrope... Danas, ali i u periodu pre, kao i posle petooktobarskih dešavanja, profesor Jovica Trkulja se beskompromisno, kritički i javno angažuje, plaćajući, često, visoku cenu... Urednik, scenarista i voditelj: Vojislav Laletin Snimatelj: Fedor Munižaba Montažer: Ljubomir Plavljanić Realizacija: Jelisaveta Janić.
14:05
Mali dnevnik
14:10
Internat za plemićke kćeri, serija
15:00
Saga o Forsajtima, serija
15:55
Ženski raj, serija
17:00
U svetu
17:30
Život ispočetka
17:35
Niški Romski Nišvil
18:10
Istorija Niša: Praistorija
18:50
Lajmet
19:00
Internat za plemićke kćeri, serija
20:05
Ostati ili napustiti Kubu?Dokumentarni film o Havani na Kubi, snimljen u decembru 2011, kada je Fidel Kastro preneo svoj moć na svog brata Raula.Ovaj film istražuje život grada koji se nalazi na političkom raskršću, kombinujući arhivske snimke sa savremenim snimcima njenih stanovnika u svakodnevnom životu i introspektivnom pripovedanju o njihovoj želji da ostanu ili napuste domovinu.Režija: Igor M. Toholj.
21:00
Ženski raj, serija
22:00
Kulturni centar
23:00
Čućete pesme Plavuša, Komšinice, After i Nikad, koje predstavljaju svojevrstan presek njihove dosadašnje karijere. Beogradski sastav Bolesna Štenad nastao je 2009. godine i jedan je od bendova koji su utabali stazu novim generacijama autora osnovanih u zgradi BIGZ-a. Iza sebe imaju 3 studijska albuma: Loše Loše (2012), Desiće se lepe stvari (2015) i Gde su te manekenke, gde je taj kokain (2019).Poseduju jedinstveni šarm, kako na bini, tako i van nje. Njihova muzika, tekstovi i pojava su kompletno zaokruženi, što ih čini jednim od najkarakterističnijih bendova srednje generacije. U emisiji ćete videti kako je novinar emisije Bunt, Stefan Jovčić proveo jedan dan sa bendom Bolesna štenad u zgradi Bigza. Takođe, novinarka Katarina Vujović će vam reći nešto više o značaju ovog muzičkog sastava za našu rok scenu.A autorki Bunta, Branki Glavonjić, članovi benda Bolesna Štenad su tokom intervjua u studiju, između ostalog poverili i - zašto i dalje ne odustaju od početnih stvaralačkih ideja i stavova... Autor emisije Branka Glavonjić Novinari Katarina Vujović i Stefan Jovčić Reditelj emisije Miodrag Kolarić.
23:30
Sin, serija
00:20
Lajmet
00:25
Nišvil: Big Bend Grosulje
01:00
Trezor
02:00
Savin vrt
02:30
Nauka u pokretu
03:00
Istorija Niša: Praistorija
03:40
Niški Romski Nišvil
04:15
Bunt
04:45
U svetu
05:15
SO RTS: Čajkovski - simfonija br. 1