Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 2
06:07
Datum
06:13
Verski kalendar
06:23
Lajmet
06:31
Nepokretno dobro od izuzetnog značaja pod rednim broj 207 ZM 18 - Početkom februara 2019, dramska pedagoškinja Ivana Bogićević Leko i istoričarka dr Sanja Petrović Todosijević pokrenule su peticiju za izuzimanje Memorijalnog kompleksa Boško Buha od licitacije koja je zakazana za kraj meseca. U kratkom roku Peticiju su potpisale stotine građana, javne ličnosti i stručnjaci iz oblasti istorije, muzeologije, umetnosti, i pedagogije. Uoči zakazanog roka o licitaciji, stečajna uprava izostavila je iz stečajne mase prodaju Memorijalnog kompleksa Boško Buha. No i pre te vesti, reditelj Vladimir Milovanović krenuo je u Prijepolje i na Jabuku sa krajnjom namerom da snima dokumentarni film o sudbini Memorijalnog centra, kao i o tretmanu i drugih memorijalnih centara kod nas, o tekovinama antifašizma a naručito njegove primene u nastavno naučnom programu za đake. Vladimir je kamerom zabeležio prva svedočenja žitelja tog kraja i počeo istraživanja i pripreme za realizaciju filma, a mi smo njemu pokazali deo iz Karavana Milana Kovačevića sniman 1976. godina na Jabuci. Evo skraćenog Kovačevićevog teksta koji prati deo emisije: Na najvišoj tački Jabuke , na nadmorskoj visini od 1.346 metara, stoji spomenik Bošku Buhi. Sin hercegovačkog koloniste, primer neustrašivog pionira-boraca, dečak koji je 1941, kao petnaestogodišnjak uzeo pušku da se bori protiv okupatora, a već sa 17 godina bio istaknuti rukovodilac SKOJ-a i proslavljeni bombaš Druge proleterske brigade, poginuo je 27. septembra 1943, nešto niže na ovom mestu, koje je obeleženo sa 17 borova... Preko 6.000 pionira iz Jugoslavije učestvovalo je na konkursu kako treba da izgleda spomenik Bošku Buhi, a po nagrađenom crtežu devojčice Jadranke Berić iz Gornjeg Milanovca, vajarka Mira Letica izradila je spomenik na vrhu planine... Nešto niže je spomen dom izgrađen 1964, akcijom skupljanja priloga preko milion pionira širom Jugoslavije... U parku pored Doma je 8 bisti Boškovih vršnjaka, mladih boraca, narodnih heroja... Nedaleko od spomenika i doma podignut je mali grad, logor omladinskih radnih brigara na izgradnji pruge Beograd-Bar, u kojem je tokom izgradnje boravilo 14.000 brigadira...- Učesnici: reditelj Vladimir Milovanović, sagovornik Bojana Andrić - Urednik istraživač Vesna Došen, tehn.vođstvo Svetlana Marinković i dežurna posada Studija 3, dizajner svetla Dobrivoje Marković, snimatelj zvuka Aleksandar Janošević, kamermani Slobodan Momčilović, Miodrag Vorkapić, Darko Dokmanović, Milan Nešić, organizator Gordana Grdanović, video mikser Sofija Trifunović, reditelj Milan Jovanović; grafička obrada Milena Marković, montažer Ljubomir Plavljanić, urednik Bojana Andrić - Snimano 04.03.2019, premijerno emitovano 12.04.2019; Redakcija za istoriografiju O istom - devetnaest meseci posle - Kada je zahvaljujući pokrenutoj peticiji, otkazana prodaje objekata Memorijalnog kompleksa Boško Buha, bez obzira na sve inicijative i apele upućene nadležnim institucijama još uvek se nije počelo sa radom na rekonstrukciji. Iako je zgrada u lošem stanju, nije potpuno uništena, potrebna je sanacija krova koji bi mogao da se obnovi uz materijalna ulaganja. Ali zbog nerešenih imovinsko-pravnih odnosa, nema ni ulaganja, ni obnove objekata i novih programskih aktivnosti na Jabuci. - Učesnici: reditelj Vladimir Milovanović, sagovornik Bojana Andrić - Snimatelj Dušan Živković, asistent Vladimir Vesković, snimatelj zvuka Ziran Stanojević, rasvetljivač Zoran Đorđević, organizator Gordana Grdanović, grafička obrada Milena Marković, montažer Nada Dodig Zildžić, autor Bojana Andrić - Snimano 15.10. 2020, premijerno emitovanje; Redakcija za istoriografiju.
07:30
Vodeni svet malih gupija
07:53
Mali dnevnik
08:00
Matematika za peti razred
08:29
Jezičke nedoumice
08:32
Engleski jezik za peti razred
09:00
Fizičko i zdravstveno vaspitanje za peti razred
09:15
Biologija za peti razred
09:41
Zdravstveno vaspitanje za peti razred
09:50
Jovan želi popularnost. Odlučio je da se istakne u virtuelnoj zajednici snimkom skoka sa drugog sprata. Traži pomoć od Mileve i Jovane. Ne samo što mu ne pomažu u ostvarivanju ove sulude zamisli već se pitaju koga ova vrsta sadržaja uopšte može da zanima. Zaviruju u video sadržaje koji se plasiraju na različitim platformama i bacaju se u odlučnu borbu protiv svega neprimerenog i ističu šta sve dobro može da proistekne iz digitalnog doba u kojem živimo. TV serija Superheroji medijske pismenosti se sastoji iz igranih, animiranih i dokumentarnih segmenata. Namenjena je deci i mladima, ali i opštoj populaciji. Dakle, i digitalnim urođenicima kao i digitalnim doseljenicima. Serija prati obrazovne sadržaje definisane u Priručniku za vaspitače i nastavnike o medijskoj pismenosti i zamišljena je kao inspiracija i povod za kritičko promišljanje i razgovor ne samo u kući u krugu porodice, već i na časovima u školi. TV seriju za Obrazovno-naučni program RTS-a, u saradnji sa Ministarstvom kulture i informisanja Republike Srbije, realizovala je Beomedija d.o.o. pod pokroviteljstvom Evropske unije u okviru projekta Podrška medijskim reformama u Republici Srbiji. Mileva - Borka Tomović Jovana - Dorotea Đanetaki Jovan - Luka Pešić Urednik serije: Jelena Micić Scenarista i reditelj: Ilija Gajica Direktor fotografije: Aleksandar Mijailović Montažer: Obrad Popović Muzika: Vladimir Tošić.
10:04
Umesto očekivane plovidbe rekom njih dvoje se suočavaju sa nevoljama uzrokovanim zagađivanjem reke. Prisutan je i jedan šaran koji postavlja pitanje odgovornosti. Dečiji serijal Uprirodise je nastao u produkciji Zanatsko Filmske Zajednice.
10:12
Šarlo je fasciniran portugalskom fado muzikom. Voli brzu vožnju pa je posetio svetski poznati muzej kočija u Lisabonu. Naučite kako izgleda portugalska zastava, glavni grad Lisabon, kako zvuči portugalska himna, kuda su putovali poznati portugalski moreplovci i kako se na portugalskom jeziku kaže volim te.Autor igranog serijala za decu Šarlo vas vodi je Nermin Ahmetović, produkcija ART BEAT CENTAR.
10:27
Edu global
10:53
Šta ja imam od toga? Francuska - rodna ravnopravnost
11:29
TV lica: In memoriam Mustafa Nadarević
12:14
SO Akademije umetnosti Novi Sad svira Kaufmana i Bramsa
13:03
Superheroji medijske pismenosti
13:14
Uprirodi se
13:28
Tehnologije i mi: Ekološki inženjering i upravljanje otpadom
13:54
Mali dnevnik
14:00
Internat za plemićke kćeri, serija
14:50
Mornarički istražitelji, serija
15:37
Ženski raj, serija
16:23
Ide Mile - miks
17:24
Tajna starog tavana, film
18:54
Lajmet
19:00
Internat za plemićke kćeri, serija
20:02
U tome je bio posebno aktivan britanski vojni ataše, pukovnik Klark, koji je bio u stalnom kontaktu sa komandantom jugoslovenskog vazduhoplovstva generalom Borom Mirkovićem, načelnikom vojne obaveštajne službe pukovnikom Žarkom Popovićem i povremeno sa pukovnikom Dražom Mihailovićem, koji je zbog tih kontakata kažnjen sa 50 dana vojničkog pritvora i po kazni prekomandovan u Mostar.U ovoj epizodi gledaoci će videti da li je Draža Mihailović bio upoznat sa planovima za 27. mart i kakvu je ulogu u ovom puču imala britanska obaveštajna služba, a kakvu jugoslovenska služba i šef Servisa tajne vojnoobaveštajne službe, major Uglješa Popović. Kako je jugoslovenska obaveštajna služba došla do tačnih podataka o vremenu i načinu agresije na Jugoslaviju, posebno zločinačkom bombardovanju Beograda. Kakva je u tome bila uloga jugoslovenskog vojnog atašea u Berlinu, pukovnika Vladimura Vauhnika. Na koji je način ovaj obaveštajac, o kome postoje različite ocene, dolazio do podataka i ko su mu bili izvori. Da li je Vauhnik bio spona između britanske obaveštajne službe i rukovodstva Abvera, uključujući i šefa ove vojne službe, admirala Kanarisa, koji nije podržavao Hitlera.U igranom delu ove epizode glumac Dragan Boža Marjanović igra generala Dušana Simovića, a glumac Milan Prljeta načelnika vojne obaveštajne službe, pukovnika Vladimira Kalečaka. Pisac scenarija je general Svetko Kovač, a narator je glumac Tihomir Stanić. Producentkinja dokumentarno-igranog serijala Tajne službe Srbije je Danka Milošević.
20:38
Kulturna istorija Srbije natopljena je politikom, ideologijom i naročito ličnim verolomstvima do juče najbližih prijatelja među umetnicima. Stoga nije čudno što u nekim delovima ova kulturna istorija nalikuje policijskoj hronici. Mračne stranice u prvoj epizodi kulturne istorije Srbije Marko Ristić.Neobična pojava: za vreme rata nije bio partizan, nakon rata brzo je postao komunista, pa ambasador Jugoslavije u Parizu. U godinama dok je bio ambasador javlja mu se stari prijatelj Rastko Petrović i moli ga da mu pomogne u povratku u Jugoslaviju. Predlog je hladno odbijen. I ne samo to. U eseju Tri mrtva pesnika Ristić proglašava Rastka mrtvim.Ipak, nakon Rastkove fizičke smrti, upravo monseur Ristić dobija u ruke rukopis poslednjeg Rastkovog romana Dan šesti. Gonjen valjda nekom krivicom ili samo radoznalosti i slave radi, Ristić, zajedno sa Dedincem prisvaja rukopis i daje mu konačan oblik kakav danas poznajemo. Mračna stranica kutlurne istorije Srbije tako je ispisana do dna.U ulozi Marka Ristića Bojan Dimitrijević Urednik i voditelj emisije Aleksandar Gatalica, režija Nenad Krkelić, direktor fotografije Dušan Živković, montaža slike Dušan Založnik. Mračne strnice kulturne istorije, prva epizoda, četvrtak, Drugi program, 20.30.
21:00
Ženski raj, serija
21:48
Problem nastaje kad Džonatan ne uspe da odvede Bet u operu pa se ona nepredviđeno vraća kući i tamo zatiče maskiranog provalnika. U paničnom strahu, nenamerno ga ubije samostrelom. Džonatan joj i dalje ne govori da se tragičan slučaj odigrao zbog planirane prevare, ali njegovu igru razotkriva istražitelj osiguravajućeg društva, Roland Koping...Uloge: Fil Kolins, Džozefin Birns, Hugo Vejving, Mičel Makman... Režija: Štefan Eliot.
23:31
Koncert Jasmin Levi
00:44
Lajmet
00:53
Trezor
01:50
Tajna starog tavana, film
03:12
Edu global
03:35
Dobro je, dobro je znati: Druga strana glavobolje
04:02
Ide Mile - miks
06:06
Datum
06:12
Verski kalendar
06:22
Lajmet
06:28
Besede sa Pravnog - Trezor je nekoliko puta snimao Takmičenje u besedništvu koje se tradicionalno održava svakog januara na Pravnom fakultetu u Beogradu. Danas ponovo prikazujemo beseda O položaju osoba sa invaliditetom Mine Bogdanović koja osvojila je prvo mesto u kategoriji Slobodna tema i nagradu Mladi Evropljanin koju dodeljuje European Forum Alpbach Učesnica: Mina Bogdanović, student IV godine Pravnog fakulteta u Beogradu - Realizacija: dežurna posada Studija 3, grafička obrada Snežana Vranjković, montažer Jovan Banović, reditelj Milan Kudaković, urednik Bojana Andrić - Snimano 21.02.2014, premijerno emitovano 02.05.2014, reprizirano 15.12.2014, 02.12.2019; Redakcija za istoriografiju, urednik Dobrivoje Ilić Mnogo problema bez rešenja - U današnjoj emisiji pozvali smo u Studio 3 Ivana Plavšića, novinara koji se na Televiziji Beograd dugi niz godina bavio problemima osoba sa invaliditetom kroz razgovore, priloge, emisije od kojih je najpoznatija Put humanizma. Trezor takođe povremeno organizuje razgovore sa Ivanom Plavšićem i njegovim gostima. Ovog puta pomažu nam i Željko Vasiljević, predsednik Udruženja Ratnih vojnih invalida Srbije i Vladan Stanojević, predsednik Udruženja osoba sa invaliditetom Potencijal. Govori se opet o istim svakodnevnim problemima koji se veoma sporo ili nikako ne rešavaju, govori se o zakonima koji, budući da se donose prema mogućnostima, a ne prema svarnim potrebama osoba sa invaliditetom, nisu dobri, o odnosu zajednice bez empatije, ukratko o osnovnim ljudskim pravima koji moraju biti jednaki za sve. - Učesnici: Ivan Plavšić, urednik u Informativnom programu Televizije Srbije; Željko Vasiljević, predsednik Udruženja Ratnih vojnih invalida Srbije; Vladan Stanojević, predsednik Udruženja osoba sa invaliditetom Potencijal; sagovornik Bojana Andrić - Urednik istraživač Marijana Cvetković, tehn.vođstvo Siniša Tanasković, snimatelj zvuka Branko Matić, dizajner svetla Dobrivoje Marković, kamermani Slobodan Momčilović, Zoran Savić, Đorđe Stančić; video mikser Ivona Živković, reditelj Katarina Rogić, organizator Gordana Grdanović, grafička oprema Milena Marković, montažer Aleksandar Andrijevski, autor Bojana Andrić - Snimano 04.11.2019, premijerno emitovano 02.12.2019; Redakcija za istoriografiju Sugrađani, Humanizam svakodnevnice, odlomak - Najava za štampu iz 1985: Emisija o našim sugrađanima koji žive sa svojim hendikepom. Samo u Beogradu živi više od 10.000 teško pokretnih, gluvonemih ili osoba koje slabo vide. Njihovo uklapanje u svakodnevni život u velikoj meri zavisi od odnosa ljudi iz njihove najbliže okoline. Koliko one koji sebe nazivaju zdravima tište hendikepirani sugrađani i koliko su spremni da im pomognu? - Učesnici: prof. dr Živojin Zec, profesor na Defektološkom fakultetu; Dragoljub Vukotić, funkcioner Saveza gluvih i nagluvih Srbije - Urednik Branka Bogdanov, reditelj Milan Kundaković - Premijerno emitovano 03.04.1985; Obrazovna redakcija, urednik Đoko Stojičić; reprizirano 02.12.2019. u Trezoru       Petak, 04.12.2020. na RTS SVET u 0:20 O lokalnom, regionalnom i pokrajinskom informativnom programu od 1981. do 1986. Informativni program: lokalni, regionalni i pokrajinski, Vreme televizije, 37. epizoda - Vreme od 1981. do 1986. obeležava punu afirmaciju lokalnog i regionalnih programa. Beogradska hronika, kao vid lokalne emisije, doživljava transformacije i bliži se modelu programa, a 15. maja 1984. godine prerasta u Beogradski TV program. Na kraju ovog perioda, 1986, Beogradskom programu poverava se pokretanje Jutarnjeg programa. Godine 1981. uvode se redovne Regionalne hronike, što je bio prvi korak u ostvarenju jedinstvenog televizijskog sistema u užoj Srbiji. Informativni pokrajinski program u tehnološkom pogledu razvija se slično programima TV Beograd, ali se razlikuje po usmerenosti sadržaja. To je posebno slučaj sa Prvim dnevnikom koji je Televizija Beograd ustupila Televiziji Novi Sad; umesto da ga priprema za područje cele Republike pretvorila ga je u jednostrano usmereno glasilo Vojvodine. Inače u Televiziji Novi Sad programi na jezicima nacionalnih manjina dobijaju još više prostora. Naročito je zapažen porast programa na jezicima manje brojnih manjina - Slovaka, Rumuna i Rusina. U Televiziji Priština, posle demonstracija albanskih separatista, naročito se na bolje menja položaj programa na srpskom jeziku, poboljšava program na turskom i uvodi emisija na romskom jeziku. U ovoj epizodi posebno se govori o emisijama TV Beograd za bugarsku nacionalnu manjinu i o specijalnoj emisiji namenjenoj gluvima. - Učesnici: Petar Savković, glavni i odgovorni urednik Beogradske hronike; Sergej Šestakov, glavni i odgovorni urednik Beogradskog i Jutarnjeg programa; Branka Šaper, muzički urednik Beogradskog programa; Spomenka Jović, prvi voditelj Jutarnjeg programa; Lazar Nikolić, pomoćnik urednika Dopisničke redakcije; Dragoš Stojanović, urednik emisija namenjenih gluvima; Svetislav Milenković, urednik Dnevnika na mađarskom jeziku; Jan Makan Stariji, urednik Slovačke redakcije; Jon Damjan Zaza, urednik Rumunske redakcije; Miron Roman, urednik Rusinske redakcije; Boško Drobnjak, odgovorni urednik programa TV Priština na srpskom jeziku i prvi urednik emisije na romskom jeziku; Vojislav Radulović, urednik Informativnog programa TV Priština na srpskom jeziku; Sonja Drobnjak, urednik Dnevnika TV Priština na srpskom jeziku; Šakir Maksut, urednik Turske redakcije TV Priština; Hasan Merdžan, književnik i Koka Ljuan, urednik programa na romskom jeziku - Scenarista dr Miroslav Savićević; urednici dr Miroslav Savićević i Vesna Došen; voditelj Mića Orlović; reditelj Nikola Lorencin - Premijerno emitovano 10.05.2003, reprizirano 12.05.2003. i 09.10.2014; Redakcija za istoriografiju, urednik Bojana Andrić.
07:30
Vodeni svet malih gupija
07:53
Mali dnevnik
08:00
Srpski jezik za peti razred
08:28
Matematika za peti razred
08:57
Fizičko i zdravstveno vaspitanje za peti razred
09:11
Info-kanalrmatika i računarstvo za peti razred
09:38
Zdravstveno vaspitanje za peti razred
09:47
Jovan je ima viosku temperaturu. Razboleo se igrajući video-igrice. Mileva i Jovana ga leče. Oporavljen Jovan želi da zadivi Jovanu u koju je potajno zaljubljen. Odlučuje da napravi video-igru. Jovana ne želi bilo kakvu, već korisnu, s plemenitim ciljem. Ima li takve? U tom procesu mu pomažu strina Mozila i strina Fajerfoks prisećajući se kako su nastale video igre i kako je izgledala prva. Zanete plovidbom kroz istoriju video-igara, strina Fajerfoks sanjari o igrici u kojoj bi ona imala glavnu ulogu. Svi zajedno otkrivaju koliko različitih funkcija i značenja video-igre mogu imati. T serija Superheroji medijske pismenosti se sastoji iz igranih, animiranih i dokumentarnih segmenata. Namenjena je deci i mladima, ali i opštoj populaciji. Dakle, i digitalnim urođenicima kao i digitalnim doseljenicima. Serija prati obrazovne sadržaje definisane u Priručniku za vaspitače i nastavnike o medijskoj pismenosti i zamišljena je kao inspiracija i povod za kritičko promišljanje i razgovor ne samo u kući u krugu porodice, već i na časovima u školi. TV seriju za Obrazovno-naučni program RTS-a, u saradnji sa Ministarstvom kulture i informisanja Republike Srbije, realizovala je Beomedija d.o.o. pod pokroviteljstvom Evropske unije u okviru projekta Podrška medijskim reformama u Republici Srbiji. Mileva - Borka Tomović Jovana - Dorotea Đanetaki Jovan - Luka Pešić Urednik serije: Jelena Micić Scenarista i reditelj: Ilija Gajica Direktor fotografije: Aleksandar Mijailović Montažer: Obrad Popović Muzika: Vladimir Tošić.
10:01
Agresivnost se usmerava na osobe i stvari iz okoline, najčešće članove porodice i vršnjake, ali gotovo jednako i na unutra, prema samom sebi. Ono što olakšava agresivnost kod adolescenata je sama priroda adolescentnog procesa koji remeti psiho-fizičku ravnotežu osobe. Zašto su adolescenti u tolikoj meri, s takvom lakoćom i na specifičan način agresivni? Kako se nasilnim ponašanjem bore protiv nezadovoljstva i nesigurnosti? Ko su osobe koje povećavaju i olakšavaju ispoljavanje agresivnosti kod mladih? Odgovore na ova pitanja ponudiće psihijatar i psihoanalitičar dr Vojislav Ćurčić, a učenici Pete beogradske gimnazije izneće svoje mišljenje o oblicima agresivnosti koje primećuju među svojom generacijom.urednik serije: Tamara Vešković producent serije: Biljana Dautović glume: Nina Srdić Hadži-Nešić, Ana Ninković, Nikolina Kokunešovski, Đorđe Mišina, Aleksa Jovanović, Sergej Bojović, Aleksa Petrović, Ana Škiljević, Andrea Simonović, Milena Radovančev, Nikola Bićanin, Lazar Šljukić, Luka Jovanović i Nevena Eskić stručni konsultant: Vesna Brzev-Ćurčić scenario: Maša Vujošević, Kristina Đuković i Tamara Vešković direktor fotografije: Milan Stanić snimatelj: Aleksandar Beatović fotograf: Gordan Jović vizuelni identitet: Marko Rajić i Maša Vujošević snimatelj zvuka: Ljuba Jovanović originalna muzika: Vladimir Pejković kostimograf: Natalija Lukić scenograf: Aleksandar Cvijanović dizajn zvuka: Srđan Filipović montažer: Goran Mitrović reditelj: Maša Vujošević.
10:14
Saznajte kako zvuči koji instrument, kako je nastao, od čega se pravi i kojoj grupi instrumenata pripada. Kakve vrste orkestara postoje, zašto je harmonika duvački instrument,.. Kako je moguće da je saxofon drveni duvački instrument a pravi se od metala... Gledaoci će u serijalu imati prilike da čuju mini koncerte učenika srednje muzičke škole Kosta Manojlović, studenata FMU kao i izvođenja Big bend orkestra RTS, Vasil Hadžimanov benda, Benda Vladimira Konstatinovića i još mnogo zanimljivih izvođenja.U emisiji učestvuju deca, polaznici škole glume ART BEAT Nermina Ahmetovića i deca iz PPU Pegaz. Scenario i koncept emisije - Višnja Bradonjić, ilustrator je Dejan Mandić, glavni animator Ilija Zipevski, dizajn zvuka Goran Stifanić, direktor fotografije - Slobodan Popović, montaža Dragan Uzelac, reditelj Nermin Ahmetović. Glasove dali: Noca- Mila Manojlović, Feliks- Nermin Ahmnetović. Produkcija ART BEAT. Epizoda - Trzani žičani instrumenti Druga epizda serijala Do, re, mi nam otkriva koji sve instrumenti pripadaju trzanim žičanim instrumentima. Deca će saznati kako je nastala i kako se pravi gitara, kako se dobija zvuk i koje vrste gitara postoje. Gledaoci će imati jedinstvenu priliku da čuju mini koncert harfe u izvođenju stuneta FMU kao i deo izvođenja na gitari Sonata 1. Stav Hoakina Turina u izvođenu učenika srednje muzičke škole Kosta Manojlović.
10:25
Da li znaš
10:32
Obrazovno ogledalo: Beogradsko blago - Muzej Nikole Tesle
10:45
Da li znaš
10:50
TV Feljton: Miloš Crnjanski savremena tumačenja
11:12
SAT
11:57
Veče sa divom - Dragana Del Monako
12:42
Superheroji medijske pismenosti
12:53
Ups! U problemu sam
13:13
Do, re, mi
13:24
Eko minijature: Podzemne tajne
13:29
Ekologija materijala: Kamen
13:54
Mali dnevnik
14:00
Internat za plemićke kćeri, serija
14:52
Mornarički istražitelji, serija
15:37
Ženski raj, serija
16:25
Prva je srpkinja koja je doktorirala na jednom od najprestižnijih univerziteta na svetu, Prinstonu u Nju Džerziju. Živela je i stvarala na tri kontinenta, Evropi, Americi i Aziji. Danas živi u dva, kako kaže, kosmopolitska grada, Njujorku i Beogradu. Maja Herman Sekulić je tokom 2019. dobila deset internacionalnih nagrada među kojima su Globalna ikona poezije, na Svetskoj pesničkoj konferenciji u Indiji i Premio mondiale koja joj je uručena u rimskom senatu.  Maja i Josif Brodski, dobitnik Nobelove nagrade za književnost Predavala je na univerzitetima Prinston i Ratgers, bila je gost predavač na Harvardu, Kolumbiji i Ajovi. Tri njene knjige postale su udžbenici za studente anglo-američke književnosti na nekoliko univerziteta. Objavila je zbirke pesama, romane, kritike, eseje, kapitalne prevode i kritička izdanja knjiga svetskih pisaca, teoretičara, nobelovaca meću kojima su Josif Brodski, Sol Belou, Bob Dilan... Imala je privilegiju da upozna intelektualnu elitu Njujorka, Amerike, ali i Indije i mnogih evropskih i azijskih zemalja... Pričala nam je o snažnim utiscima koje je na nju ostavio osmogodišnji boravak u Tajlandu kada je obišla ovu i okolne zemlje... i sve to pretočila u Prozor u žadu...  O velikom američkom piscu Arturu Mileru, suprugu Merilin Monro...  Artur Miler i Maja Herman Sekulić Pre nekoliko godina u Beogradu je održana naučna konferencija pod nazivom „Književni, prevodilački i naučni doprinosi Maje Herman Sekulić, a o značaju opusa naše sagovornice govori i podatak da je do sada izdato pet knjiga njenih izabranih dela. Maja Herman Sekulić Poznato je da umetnike inspirišu ekstremne životne situacije. Tako je nastala Majina pesma Ljubav u doba Korone koja je prevedena na 25 jezika...  Maja i Tamara na snimanju emisije u Domu Jevrema Grujića u Beogradu Urednik emisije Tamara Drezgić.
16:54
U ovoj emisiji upoznaćemo se sa radom Zorana Tairovića, multimedijalnog umetnika iz Novog Sada i osnivačem filmskog festivala From.O Romima u jugoslovenskom filmu govori filmski producent Sreten Jovanović.Muzička pedagoškinja Maja Ćurčić, upoznaće nas sa radom dečijeg hora Svi uglas.Autor emisije je Boban Trajković.
17:09
Internat za plemićke kćeri, serija
18:06
Rukomet (ž) - EP: Mađarska - Hrvatska, prenos
19:47
Lov i ribolov
20:22
Srbija će do prvih bodova u grupi pokušati da dođe u duelu sa Holandijom, koja je na prošlom svetskom prvenstvu u Japanu ostvarila najveći uspeh u svojoj istoriji. Sada u Danskoj, Holandija nije apsolutni favorit. Dolaze bez Estevane, Polman i još nekoliko bitnih rukometašica. U našoj selekciji nedostajaće Dragana Cvijić i Marija Obradović. Nedostatak pripremnih utakmica ima i kvalitet i iskustvo za dobar rezultat u Danskoj. Prvi veliki ispit biće u petak od 20 časova i 30 minuta, kada se igra duel sa Holandijom. Direktan prenos je na našem Drugom programu, a komentator je Predrag Strajnić.
22:05
Posle javnog poziva na koji se prijavilo preko šezdeset mladih talenata Srbije, u studiju 8 Radio televizije Srbije u Košutnjaku organizovana je audicija za tridest najuspešnijih. Za odlazak na takmičenje u Budimpeštu na kraju su izabrani: Kristina Vasić osmogodišnja saksofonistkinja, Lana Zorjan jedanaestogodišnja violinistkinja, Petra Spasojević petnaestogodišnja pijanistkinja i Vuk Vukajlović petnaestogodišnji gitarista.U petak 4. decembra u 22.05 na RTS 2, sa reprizom 6. decembra na RTS 2 i na kanalu RTS Klasika u 20.00, emituje se druga epizoda, odnosno drugo polufinale ovog talent šou programa koje je održano u televizijskom studiju u Budimpešti. U drugoj epizodi, pored takmičara iz Češke, Slovačke, Poljske i Mađarske, nastupaju predstavnici Srbije - Kristina Vasić i Lana Zorjan, a članovi žirija su: Nemanja Radulović - proslavljeni srpski violinista, Erika Mikloša - operska pevačica iz Mađarske, Gabrijela Bohačova - osnivač Agencije za talente Art Mjuz iz Češke, Peter Valentinovič - slovački pijanista i dirigent, Alicja Vengoževska - poljska operska pevačica i direktor Varšavske kamerne opere. Super žiri u ovoj epizodi je čuveni violinista Maksim Vengerov. Voditelji su: Ida Novakovska - poznata poljska tv voditeljka i Tomas Gotšalk - svetski poznata zvezda nemačke televizije.
00:25
Lajmet
00:31
Fudbal - LE, pregled
01:24
Trezor
02:22
Rukomet (ž) - EP: Mađarska-Hrvatska, r.
03:45
Rukomet (ž) - EP: Holandija - Srbija, r.
05:14
Veče sa divom - Dragana Del Monako
06:55
Slagalica
07:14
Datum
07:19
Verski kalendar
07:30
Moja lepa Srbija
08:00
Građanin
08:30
Vodeni svet malih gupija
08:53
Svetlucava i sjajna
09:15
Drgačiji život
09:30
Zujalica
10:30
Znanje imanje
11:30
Magazin Srbija na vezi
12:00
Dozvolite ...
12:30
Ovoga puta dočekali su nas majka Gordana Vukićević i njen sin Vuk, dečak sa Daunovim sindromom.Ono, što ovu priču razlikuje od drugih je stav i odnos mlade majke, prema neočekivanoj situaciji koja je bila stresna za celu porodicu. Iak, sada samohrana, Gordana je odlučila da životu ne obriše nijednu boju uprkos teškoćama. Lavovski korača, ne gubeći veru u ljubav, dobrotu i požrtvovanost. Svesna je da sve teškoće koje nam život donese, možemo shvatiti i podneti onako kako sami izaberemo. Ona je odabrala osmeh. Urednik: Hana Loos.
13:00
Svemir je beskonačno prostranstvo i prostor sa nekoliko stotina milijardi zvezda, a kako sva nebeska tela žive u harmoniji i da li je to najstabilniji balans, reći će nam fizičar Stanislav Milošević, asistent na Katedri za astronomiju Matematičkog fakulteta.Priroda je najbolji arhitekta koja sopstvenim proračunima dovodi čitavu našu planetu u ravnotežu. Upravo o tome više će nam reći asistent dr Tomica Mišljenović sa Biološkog fakulteta u Beogradu. Ravnoteža kao mesto između dva ekstrema ili suprotstavljenih elemenata je nešto što su promatrali filozofi od kad je sveta i veka. Više o tome - dr Vladimir Cvetković iz Instituta za filozofiju i društvenu teoriju. A da li balans u psihološkom smislu predstavlja puki deo mentalne higijene ili je to ipak putokaz za mir, reći će nam psihoterapeut dr Zoran Milivojević. Kada se javi disbalans, mogu se javiti bolesti, sa brojnim simptomima različitih intenziteta. Zato je vrlo važno razmisliti o pravilnom načinu ishrane, količini fizičke aktivnosti, unosu vode, količini stresa, ali i količini i kvalitetu sna. Sve te savete potražićemo od doktora opšte prakse Milana Lilića iz Doma zdravlja Surčin. Svi se trudimo da postignemo balans u životu, ali kako se on postiže? Tu dolazimo do pitanja razvoja, koji je trajan proces i tiče se i ličnog i profesionalnog plana. Mnogo saveta zatražićemo od Milice Malešević, lajf kouča, iz Atrija grupe. Na našoj Nauci na sceni imamo mali igrokaz ove nedelje. Naša gošća je fizičarka Saša Stojanović sa Fizičkog fakulteta i Festivala nauke. Ona će nam biti stručni komentator, da tako kažemo, koji će sačekivati druge goste i sa aspekta fizike sagledavati njihove nastupe. Njih ćete upoznati malo kasnije. Obećavamo , sledi zabava. Autor i urednik serijala Studio znanja: Zoran Živković Urednik i voditelj emisije: Vinka Marinović Kovoditelj: Ivana Milenković Reditelj: Darko Kamarit.
14:00
Kako se zemlja ponaša
14:45
Art zapisi
15:15
Čovek u sredini
16:00
Decembar je u ovim teškim vremenima mesec autorskog filma, proslava umetnosti, uprkos pošasti koja je pogodila čovečanstvo. Beogradski autorski festival, 26. po redu - traje čak tri nedelje, a filmovi su osim u bioskopima uz poštovanje svih bezbednosnih mera, dostupni i u onlajn bioskopu Moj OFF.Govorimo o nagrađivanim filmovima na Berlinalu i na Venecijanskoj mostri - Zlo ne postoji iranca Mohameda Rasulofa i Dragi drugovi proslavljenog Andreja Končalovskog. Zašto je Merlinka u 2020. godini festival na rubu nervnog sloma - iz rakusa direktora festivala Predraga Ajzdejkovića. U Premotavanju, pogled u Beti Blu, kultni autorski film Žana Žaka Beneksa iz 1987. U Kontrapanu ove nedelje, sa svetskom umetnicom performansa Marinom Abramović.Autor i urednik: Sandra Perović Saradnici: Jelena Carević, Selina Lovren Aksentić, Zoran Janković Realizacija: Jovana Filipović, Svetlana Perović, Marko Jeftić.
16:30
Njegov narod to saznaje kada David sam pobedi Golijata, opakog diva koji je prestrašio izabrani narod. Vera u Boga pomaže Davidu da se suoči sa još većim izazovima, da savlada sve prepreke i napokon zasluženo zauzme kraljevski presto.Uloge: Orson Vels, Ivica Pajer, Eleonora Rosi Drago... Režija: Orson Vels, Ferdinando Baldi, Ričard Potje.
18:25
Na tom putu on otkriva lepotu koje njegova država može da ponudi, susreću se sa mnogim zanimljivim ljudima i neočekivano otkriva nešto o sebi.Uloge: Karmin Kangialosi, Tom Berendžer, Beki Oudonoh... Režija: Karmin Kangialosi.
20:10
Film o Edmondu Vidalu vođi poznate Lionske bande, koji je odgovoran za neke od najvećih pljački.Snimljen po Vidalovoj autobiografiji Šaka puna trešanja, film prati dva ostarela kriminalca, koji se suočavaju sa svojom prošlošću. Režiju potpisuje francuski reditelj i nekadašnji policajac, Olivije Maršal, a glavne uloge igraju glumci Žerar Lanven, Čeki Kario i Daniel Duval.
22:00
Zasnovana na detektivskim romanima nemačkog majstora krimića, serija se dešava u Berlinu tokom zlatnih dvadestih godina prošlog veka. Grad je tada bio na vrhuncu kulturnog razvoja, pogodan za talentovane i ambiciozne, ali istovremeno i utočište za stotine hiljada jevrejskih imigranata koji su tražili spas od progona u Rusiji i Istočnoj Evropi. Ispod bleštave površine, osiromašene narodne mase bore se za bolji život. To je vreme organizovanog kriminala i političkog ekstremizma.Proleće 1929. godine. Neizvesnost vlada u metropoli. Od ekonomije do kulture, od politike do podzemlja - sve je zahvatio čvrsti stisak radikalnih promena. Spekulacije i inflacija već polako nestaju na temeljima još uvek mlade Vajmarske republike. Sve veća nezaposlenost i siromaštvo u potpunom su kontrastu sa neumerenošću i raskalašnošću noćnog života grada i njegovom bujajućom kreativnom energijom. Gereon Rat, mladi policijski inspektor iz Kelna, prebačen je u Berlin da bi raskrinkao obruč pornografije kojim upravlja berlinska mafija. Poput mnogih drugih i naš junak nosi ožiljke iz Velikog rata: drhtavice i posttraumatski stresni poremećaj koje leči morfijumom.Ono što na prvi pogled izgleda kao jednostavan slučaj iznude, ubrzo prerasta u skandal koji će zauvek izmeniti živote Gereona i njegovih najbližih saradnika. Zajedno sa stenografkinjom Šarlot Riter i njenim partnerom, Brunom Volterom, Rat se suočava sa zamršenom mrežom korupcije, dilovanja droge i trgovine oružjem, zbog čega ulazi u egzistencijalni sukob, jer je rastrzan između odanosti i otkrivanja istine. Kada upadne na nelegalno snimanje porno filma, izgleda da je pronašao krivca u reditelju Kenihu, ali uskoro shvata da su u igri daleko podmuklije sile. Nama preostaje da se zapitamo ko je prijatelj, a ko neprijatelj u ovoj priči.Čuveni nemački reditelj Tom Tikver, zajedno sa kolegama Ahimom fon Borisom i Henkom Handlegtenom, kreirao je raskošnu, ambicioznu seriju, koja je snimana šest meseci na 300 lokacija, sa 5.000 statista. Vavilon Berlin za sad predstavlja najskuplju evropsku produkciju koja nije na engleskom jeziku. U Nemačkoj je dostigla rekordnu gledanost, samo prvu epizodu pratilo je 1,2 miliona ljudi (samo Igra prestola ima više fanova).Uloge: Folker Bruh, Peter Kurt, Liv Liza Friz, Jens Harcer... Kreatori serije: Tom Tikver, Ahim fon Boris i Henk Handlegten.
22:50
U subotu, 5. decembra reprizno će biti emitovan snimak predstave Narodna drama. Reč je o praizvedbi dramskog teksta jedne od vodećih spisateljica nove generacije - Olge Dimitrijević. Kroz melodramsku priču o ljubavi dve žene - Anke i narodne pevačice Branke, autorka problematizuje rigidni patrijarhat i položaj žene u jednom takvom društvu. Glavne junakinje upuštaju se u borbu za sopstvenu slobodu, u svetu u kojem im je bilo kakva mogućnost odlučivanja i izbora uskraćena. Ovu dramu, na sceni pozorišta Bora Stanković iz Vranja, režirala je Snežana Trišić 2012. godine. Uloge: Milica Trifunović, Tamara Stošić, Bojan Jovanović, Radmila Đorđević, Saša Stojković, Dragan Živković i muzičar Marko Mitrović.
00:20
Galija - akustično kao nekada
01:20
Čovek u sredini
02:05
David i Golijat, film
03:55
Američka avantura, film