Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 2
06:09
Slagalica, kviz
06:29
Datum
06:34
Verski kalendar
06:44
Lajmet
06:50
Rukomet (ž) - SP: Srbija - Slovenija, prenos
08:37
Mašine strašne priče
08:43
Mirakulus
09:05
Super krila
09:21
TV Vrtić - društvance
09:29
Mali dnevnik
09:36
Kako se kalio čovek
09:59
Elementi: Hlor
10:00
Sednica Narodne Skupštine, prenos
10:01
Neverbalna komunikacija
10:06
Srpska muzika kroz vekove
10:18
Neverbalna komunikacija
10:24
Sto godina udruženja dramskih umetnika Srbije
10:59
Vlada Petrić (Prnjavor 11.03.1928 - Beograd 13.11.2019), pozorišni, filmski i TV reditelj, pionir Televizije Beograd, profesor istorije i teorije filma na FDU i Harvardu, pisac značajnih eseja i knjiga Osma sila - Knjigu Osma sila - televizija kao komunikaciono i izražajno sredstvo napisao je Vlada Petrić 1969. godine, a 1970. nagrađena je na prvom konkursu Radio-televizije Beograd za delo iz oblasti masovnog komuniciranja. Članovi žirija su bili: dr Miloš Ilić, Ratko Božović, Stevan Majstorović, dr Mate Oreč, Milo Popović, a u obrazloženju stoji: ... autor je postigao veoma povoljan spoj naučnog,  esejističkog i popularnog pristupa materiji. Stil je čist, negovan i zanimljiv, a ostvareno je uspešno razgraničenje između inače vrlo bliskih oblasti masovnog komuniciranja (štampe, radija, pozorišta i televizije). Prema svemu tome uočene su veoma značajne specifičnosi televizijskog medijuma kao modernog sredstva komuniciranju, uz upotrebnu meru kritičnosti... Knjiga koju je štampala Televizija Beograd 1971 (urednik Ljubomir Zečević, dizajn Slobodan Mašić), odavno je rasprodata i odavno nestala sa polica mnogih biblioteka, retko se može naći i u antikvarnicama. Razgovor o knjizi odvija se u Jugoslovenskoj kinoteci, pored Carske panorame, snimanje je trajalo 90 minuta, a danas se prikazuje skraćen deo tog dijaloga utroje. Uz mnoga skretanja sa teme, što je poznata pojava kada je reč o profesoru Petriću i njegovoj ekspanzivnom stilu, duhovitosti i oštrini, pa činjenici da je imao veoma bogat profesionalni život i upoznao i sarađivao sa velikim brojem filmskih i pozorišnih poslenika iz celog sveta, razgovor je ipak priveden kraju i zaključku da je Osma sila i danas zaslužila nova iščitavanja, analize i komparacije sa promenama u elektronskim medijumima nastalim tokom proteklih 50 godina. Tako se dva profesora i urednica Trezora obavezuju na kraju da će knjigu pripremiti za drugo prošireno, kritičko izdanje. U toku montaže ove emisije javljeno je da je prof. Petrić preminuo, što neće sprečiti preostala dva učesnika da ovu testamentarnu želju autora knjige Osma sila, realizuju po svaku cenu. Prof. dr Vlada Petrić (1928 - 2019) pozorišni, filmski i TV reditelj, prvi urednik Filmskog programa Televizije Beograd, profesor Fakulteta dramskih umetnosti i Harvardskog univerziteta, teoretičar i istoričar filma. Pisao je pozorišnu i filmski kritiku za više domaćih i stranih časopisa i novina. Objavio nekoliko značajnih knjiga iz oblasti istorije i teorije filma i dva udžbenika. Osnivač je i prvi direktor Harvardovog filmskog arhiva. - Učesnici: reditelji i univerzitetski profesori Vlada Petrić i Boro Drašković, sagovornik Bojana Andrić - Urednik istraživač Marijana Cvetković, snimatelj Nikola Đurović, snimatelj zvuka Miljan Grubanović, rasvetljivač Darko Ristić, organizator Gordana Grdanović, grafička obrada Milena Marković, montažer Aleksandar Andrijevski, autor Bojana Andrić - Snimano 22.11.2018, najavljeno premijerno emitovanje u Trezoru za 22.11.2019, a nije emitovano zbog prenosa Skupštinskog zasedanja; Redakcija za istoriografiju Petak, 06.12.2019. na RTS SVET u 1 sat posle ponoći Sedma epizoda serije Vreme televizije koja govori o humorističkim i dečijim serijama, te formiranju redakcije obrazovnog programa Okončanje eksperimenata, drugi deo (1962-1966) - sedma epizoda serije Vreme televizije. Emisija prati umetničke i zabavne programe iz ovog perioda. U dramskom programu preovlađuju domaći pisci i sav­re­mena tematika. Tada beogradska TV drama dobija i prvo međunarodno priznanje. U zabavnom programu kviz sve više privlači gledaoce. To je i vreme daljeg uspona humorističkog programa i vrhunci stvaralaštva Ra­divoja Lole Đukića i Novaka Novaka (Ogledalo građanina Pokornog, Licem u naličje). Nezaobilazna je ču­vena serija u programu za decu Na slovo, na slovo Dušana Radovića. To je vreme formiranja samostalne re­dakcije Obrazovnog programa i znatnog odjeka njegovih serija Između države i rada i Rečnik života; voditelj Mića Orlović. - Učestvuju: književnici Aleksandar Popović i Sveta Lukić; reditelji Slavoljub Stefanović Ravasi, Sava Mrmak, Vera Belogrlić; urednici Miodrag Marinković, Miroljub Jeftović; glumac Mija Aleksić; sekretar režije Maja Đorđević; lutkar i scenograf Gordana Popović Krno; sociolog kulture dr Miloš Nemanjić - Scenarista dr Miroslav Savićević; reditelj Nikola Lorencin - Premijerno emitovano 29.03.1994, Redakcija za istoriografiju, urednik dr Miroslav Savićević i Obrazovno-naučni program, urednik Petar Savković; repriza 14.10.2002. u Trezoru i 29.10.2013. na RTS Satelitu.
12:03
Stefan Milenković i Art Link mladi virtuozi
12:52
Kako se kalio čovek
13:19
Eko minijature
13:24
Ovoga puta svoje skriveno mesto - Kopaonik, Brzeće, otkriva kompozitor Zoran Simjanović. Autor serijala: Vitka Vujović.
13:50
Priča o bućki
14:16
Mali dnevnik
14:22
Škorpija, serija
15:10
Ženski raj, serija
16:09
Horizont: Praskozorje vasione - trenutak stvaranja
17:00
Svake jeseni tokom dana Evropske kulturne baštine Beograd otvori svoje skrivene riznice. Od muzeja i galerija, preko istorijskih kuća i legata, do tajnovitih zakutaka i brojnih neispričanih priča. Izložba Kneginja Jelisaveta - Dugo putovanje kući, otvorena ove jeseni u Istorijskom muzeju Srbije, na jedinstven način pripoveda o uzbudljivom životu kneginje Jelisavete Karađorđević, koji je započeo u Beogradu 1936. godine da bi na neponovljiv način povezao našu prestonicu sa čitavim svetom, sa kulturnim nasleđem i istorijom civilizacije. Od blistavih toaleta, šešira i lepeza, moćnih fotografija na kojima mlada kneginja pozira velikanima fotografije kakvi su Ričard Avedon, Sesil Biton ili Ormond Đilji, do njenih zagonetnih crteža, ljupkih knjiga za decu koje je pisala s posebnom radošću i veselih fotografija njenih unuka. Ono što posebno iznenadi posmatrača jeste činjenica da se u rasponu četiri galerijska zida Istorijskog muzeja Srbije našla cela planeta. Imperijalna Rusija, umetnička Italija, buržoaska Francuska, blještavi Njujork, kraljevski London, crna Afrika i pobunjena Srbija! I u trenutku postane jasno ne samo koliko u prošlost seže postojanje i pamćenje predaka kneginje Jelisavete, već i kakav je, koliko filmski uzbudljiv, život živela i živi ona sama. Život kao umetničko delo!Tri godine je interdisciplinarni tim Artis centra istraživao građu u vlasništvu kneginje Jelisavete, konsultujući kolege iz celog sveta, jer je reč o predmetima i arhivskom materijalu koji nikada ranije nisu istraživani. Sarađivalo se u tom cilju sa Međunarodnom Fondacijom Demidov, Fondacijom Ričarda Avedona, Engleskom kraljevskom kolekcijom, Kompanijom Tomas Gud, Muzejom Ežena Delakroa, Vilom I Tati u Firenci, Sotbijem, Kristijem, Van Klif i Arpelsom, Narodnim muzejom u Beogradu, Galerijom Matice srpske, brojnim drugim muzejima, arhivima i srodnim ustanovama u zemlji i inostranstvu, ali i uglednim pojedincima. Međutim, da bi istraživanje uopšte počelo i odvijalo se u skladu sa strogim zahtevima nauke, neophodno je uzajamno poverenje, a kneginja Jelisaveta i Tamara Ognjević, autor i rukovodilac ovog istraživačko-izlagačkog projekta, se poznaju tačno tri decenije. Urednik emisije Ivana Kovačević Scenarista Msr Tamara Ognjević Snimatelj Aleksandar Beatović Reditelj Bojan Vorkapić.
17:37
Ukrajinci iz Sremske Mitrovice podelili su sa nama sećanja na njihove pretke koji su došli iz ukrajinske provincije Galicije i naselili se na području Prnjavora, Laktaša i Gradiške, a onda u potrazi za boljim životom krenuli dalje u Vojvodinu.O svom poreklu, kulturi i tradiciji, jeziku, poznatim Ukrajincima, kao i vezama sa srpskim narodom u emisiji Da nam nije - autobiografija o mom narodu govore novinar i koreograf  Stefan Semjaniv i članovi društva Kolomejka koje ove godine obeležava 40 godina postojanja. Autor emisije je Biljana Đogić.
17:55
Lajmet
18:00
Rukomet (ž) - SP: Srbija - Slovenija, r.
19:40
Nauka 2019.
20:01
Dezerteri islamske države govore, dokumentarni film
21:00
Ženski raj, serija
22:06
Da li znate da pojedini naučnici i futurolozi predviđaju da ćemo za nekoliko decenija moći da obiđemo čitavu planetu za samo 6 sati krećući se brzinom od čak 6.500 km/h? Možete li da zamislite sebe kako se udobno smeštate u kapsulu koja tako brzo putuje kroz vakuumsku cev i da recimo, ako živite u Londonu, za samo 45 minuta stižete na posao u Njujork? Iako kapsula koja putuje kroz vakuumsku cev zvuči kao naučna fantastika, ova revolucionarna ideja naučika Derila Ostera, ali i mnogi drugi projekti i patenti naveli su nas da se zapitamo - kako će izgledati prevoz budućnosti? U želji da otkrijemo što više zanimljivosti potrudili smo se da napravimo odličan izbor ekipe koja će danas sa nama podeliti svoja znanja. Naši gosti su: docent dr Miloš Petrović sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, psihoterapeut i pedagog Tamara Jelić i profesor fizičke kulture dr Mithat Blagajac. Iako je letenje avionom najbrži, u pitanju je i drugi najsigurniji vid transporta. Od njega je bezbednija samo vožnja liftom. Više zanimljivosti o letenju, avionima i drugim letelicama otkriće nam prof. dr Nebojša Petrović sa Mašinskog fakulteta u Beogradu. Među stalnim članovima naše ekipe ove nedelje su i IT stručnjak i direktor Instituta primenjenih nauka Aleksandar Linc Đorđević, ali i Đorđe Bajić, filmski i književni kritičar i pisac. Za dobru muziku inspirisanu našom temom zaduženi su Julijana Vincan i Alen Marković. Tokom emisije ćete upoznati i mladog čoveka koji je odneo pobedu u trci sa liftom uz Beograđanku i Avalski toranj, ali i najmlađe koji sede u našoj publici i koji će nam pokazati kako da razvijamo svoje motoričke sposobnosti. Nezaobilazno prevozno sredstvo na ulicama Beograda postao je električni trotinet -zato ćemo ga provozati i kroz naš studio. Pridružite nam se! Urednik Studija znanja: Zoran Živković Urednik emisije i voditelj: Ivana Milenković Kovoditelj: Vinka Marinović Reditelj: Darko Kamarit.
23:05
Nesumnjivo je da sada, na početku 21. veka, borba za rodnu ravnopravnost i feminizam imaju lepu tradiciju. Ali, ne dužu od istorije i tradicije patrijarhalnih društvenih odnosa. Međutim, istorija patrijarhata takođe je proces koji je tradicionalne odnose menjao, prilagođavao zahtevima vremena pa je i klasični patrijarhat danas deo istorije. Mnogi smatraju da je jačanje feminističkog pokreta te njegov uticaj na društvene i kulturne prilike, uvod u neko neizvesno novo doba. Može se čuti i tvrdnja da je zato danas na delu zahuktavanje patrijarhalne matrice, neka vrsta ideologije novog patrijarhata, patrijarhaticizam koji svoje učenje plasira u javnom prostoru kroz različite oblike delovanja, u društvu, u kulturi, u umetnosti. Šta feminizam ima s tim, da li i feministički pokret podleže zakonitostima novog patrijarhata ili ga je upravo on generisao i zašto je lakše govoriti o klasnoj nego o rodnoj ravnopravnosti? O tome će u emisiji razgovarati pesnikinja, feministkinja i profesorka Fakulteta za medije i komunikaciju Dubravka Đurić, novinarka Marija Ćorić i psihoterapeut Zoran Milivojević. Urednice emisije: Marija Nenezić i Jasmina Vrbavac Realizatorka: Maja Mandić.
00:00
Horizont
00:49
Lajmet
01:00
Frajle: Ljubav na dar
02:21
Trezor
03:26
Rukomet (ž) - SP: Srbija - Slovenija, r.
04:50
Na skriveno te vodim mesto
06:16
Slagalica, kviz
06:41
Datum
06:47
Verski kalendar
07:00
Znanje imanje
08:00
Mašine strašne priče
08:04
Mirakulus
08:28
Super krila
08:43
Ovako vas vidimo
09:00
Muzički karusel Jele Čelo
09:14
Da pravi novinar nije lako biti, mi Zujalice veoma dobro znamo! Zato smo se uputili u redakciju za male novinare Scoooliranje gde smo razgovarali o istraživačkom novinarstvu, kao i o umeću i razvijanju govora kod dece. Koliko je bitna inteligencija, memorija, ali i improvizacija, saznali smo od naše sagovornice Dubravke Matović, profesorke srpskog jezika i književnosti. Sa drugarima iz Redakcije smo razgovarali o njihovom prvom magazinu koji je u pripremi. Pitali smo ih šta su za njih mediji, intervju, kao i kako im je rad u redakciji pomogao da poboljšaju svoje govorničke sposobnosti. A pisac Oto Oltvanji ima novu knjigu! Pravu malu detektivsku avanturu čiji je glavni akter pametni i radoznali dečak Teo. Sa autorom smo razgovarali kakve su sve avanture rešavali Teo i njegova tetka. I ne samo to! Saznali smo da i mi možemo tokom čitanja učestvovati u rešavanju misterija koje muče Tea, sve to uz pomoć činjenica koje čitanjem postepeno otkrivamo.Da je mališanima izazov i uživanje da se upuste u igru i izučavanje modernih tehnologija, uverili smo se posetom Kliker IT centru za decu, gde smo razgovarali o modernim tehnologijama, robotici, programiranju za mališane, kao i o tome kako sve to utiče na razvoj dece. Gledajte nas u subotu 07. decembra od 09.14 na Drugom programu Televizije Srbije. Ove subote vas očekuju naši mali voditelji: Iva, Teodora, Jakša i Martin. Novinar: Ana Jakovljević Autor i urednik emisije Zujalica: Mirjana Popović.
09:40
Nukleobaze skladište i transportuju genetske informacije unutar DNK koji je jedini molekul koji ima sposobnost da se replikuje i predstvlja osnovu života koja prenosi informacije na generacije. Da li je moguće znati sve o sebi? Da li je dobro znati sve o sebi?2000-te godine je završen najveći međunarodni projekat iz biomedicine ljudskog genoma koji je otvorio brojna nova naučna istraživanja, postavio neočekivane pretpostavke i fantastiku pretvorio u realnost. Sekvenciranje humanog genoma, pojednostavljeno rečeno, predstavlja analizu kompletnog naslednog materijala odnosno određivanje redosleda nukleobaza, pomenutih ATGC slova od kojih je sastavljen naš genom. Različit broj i raspored daje razliku u redosledu slova genetske šifre. Hoćemo li da otkrivamo svoje genetske šifre i šta ćemo sa tim saznanjima?U ovoj emisiji serijala Dobro je, dobro je znati... dobićemo naučno argumentovane informacije ko i kada bi trebalo da se genetski testira, kako izgledaju i čemu služe informacije dobijene konkretnim sekvenciranjem genoma. Nezamislivo je veliki potencijal saznanja o milionima varijetiteta koji se normalno nalaze u našem genomu.Gosti u studiju su doktor nauka Radmila Janković, naučni savetnik i rukovodlilac Službe za Naučno-istraživačku i obrazovnu delatnost Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije i doktor bioloških nauka Ana Krivokuća, naučni saradnik u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije Laboratorije za molekularnu genetiku i rukovodilac odseka Genetičko savetovalište za nasledni kancer.Saznajte da li su u genima zapisani uzroci različitih bolesti i to ne samo teških, retkih i naslednih već i hroničnih nezaraznih epidemija kardivaskularnog i cerebralnog oboljevanja, dijabetesa, invazije malignih ćelija... Za sada postoji nada da će na osnovu ovih saznanja naučnici imati moć da održe kvalitet i produže ljudski vek na objektivni potencijal od 120 do 150 godina. Urednik i voditelj je Marijana Vuk Mrđa, reditelj Dragica Gačić, montaža Milica Živojinović Emitovanje 7. decembar 2019 RTS 2 u 10 časova.
10:07
Elementi: Jod
10:13
Zemlja hrane
10:43
Koliko su roditeljske kuće značajne za decu koja se leče od malignih bolesti i njihove roditelje, da li im se pruža psihosocijalna podrška, pohađaju li nastavu dok su na bolničkom ili kućnom lečenju pokušali smo da saznamo u roditeljskoj kući Zvončica. Urednica emisije: Iva Omrčen.
11:12
Na inicijativu Srba koji žive u Narodnoj republici Kini pre pet godina osnovan je Srpsko-kineski poslovni klub. Glavni ciljevi su promocija srpskih firmi, uspostavljanje kontakata sa institucijama Srbije i institucijama u Kini. Gost predsednik Srpsko-kineskog poslovnog kluba Zoran Bogdanović.Generalni konzulat Srbije u Torontu je na zanimljiv način obeležio godišnjicu primirja u Prvom svetskom ratu. Bila je tu izložba ratnih fotografija, vlasništvo Srpske nacionalne akdemije, kao i prezentacija osam sveski stripova na srpskom jeziku. Publika u Kanadi je prvi put mogla da vidi i dve izuzetne kolekcije medalja i ordenja iz tursko-srpskih i Velikog rata. Izveštava Branka Dikanović Trbojević.Pod sloganom Ka svetlosti bez međa, 6. 7. i 8. decembra 2019. godine u Čikagu se održava sedmi po redu Festival srpskog filma. Muzički gosti kompozitor Rade Vučković, Julija Vincan i Željka Milošević.Urednik Boban Kovačević Reditelj Dragica Gačić.
11:49
Dozvolite...
12:24
Građanin
13:00
Studio znanja
14:00
Sile prirode
14:55
Divčibare (3. emisija) Peca Petrović, istraživač, zanesenjak, pustolov. Sagradio je dom u Paštriću podno Maljena i u njemu, uz pomoć kolega, napravio Muzej stena i minerala, jedinstven u Srbiji. Deo zbirke je napolju u ambijentu u kome je kamen njihov dom. Ovde se svakoga dana čuje graja dece koja se upoznaju sa kamenom kome pripadaju. Svako ko dođe je rado viđen gost. Čekaju ga priče o kamenu, flori, fauni, slepim miševima, čajevima, istoriji i ko zna čemu još. Tu su i đakonije spravljene domaćinski, bez hemije i zaštite. Ostaje samo da budete umereni dok u njima uživate.Autor: Dragan Milovanović.
15:13
Od opasnih američkih igara do otkačenih španskih profesora. Od filmova koji oslikavaju surovu realnost, do onih kultnih naučno-fantastičnih kojima se sa nostalgijom vraćamo. U Velikoj iluziji upoznaćete se sa sledećim nivoom Džumandžija i sa Profesorima/dilerima.O filmovima 11. Izdanja Merlinka festivala iz rakursa Predraga Azdejkovića, direktora festivala.Premotavanje nas vraća u decembar 1979. kada su se Zvezdane staze teleportovale na filmsko platno. U Kontraplanu sa kineskim rediteljem Diao Jinanom, čiji je film Jezero divljih gusaka nakon Kanskog prikazan na 25. Festivalu autorskog filma. Autor i urednik: Sandra Perović Saradnici: Selina Lovren Aksentić, Jelena Carević, Zoran Janković Realizacija: Tijana Todorović, Svetlana Perović, Marko Jeftić.
15:42
Kejn je brod manje vojne važnosti koji pored Kviga vode pošten ali ne naročito bistar prvi oficir Stiv Merik, neodgovorni skiper DeVris, te smireni poručnik Tom Kifer, oficir zadužen za komunikacije koji je u civilnom životu književnik. Nakon što je njihov brod dospeo na pučinu, Kifer će prvi da primeti iracionalno ponašanje izuzetno i često bezrazložno strogog Kviga, neurotičnog čoveka preke naravi. A nakon što je Kvig zbog ukradenih jagoda izazvao priličnu gužvu, u njegovu će mentalnu stabilnost da posumnja i Merik. Nakon što je u skorom naletu tajfuna Kvig potpuno podlegao panici, Merik će da preuzme komandu, a kao svog pomoćnika odabraće upravo Vilija. Sve će ovo naposletku da dovede do procesa pred vojnim sudom...Godine 1955. nominovana za sedam Oskara, uključujući one za najbolji film, scenario te glavnu i sporednu mušku ulogu, i nominovana za dve nagrade BAFTA, odlična ratna sudska drama uglednog Edvarda Dmitrika, izuzetno je uspešna adaptacija Pulicerovom nagradom ovenčanog istoimenog romana američkog književnika Hermana Vuka. Uloge: Hamfri Bogart, Hoze Ferer, Van Džonson, Fred Makmari... Režija: Edvard Dmitrik.
17:55
Odbojka (ž) - SP: Železničar - Vizura, prenos
19:24
Životinje u carstvu metafora
19:43
Tri boje zvuka
20:12
Počinje razgovor: pitanja i odgovori između žene i muškarca - o seksualnim iskustvima, detinjstvu, uspomenama, srži leta i razlici između muškaraca i žena. Ilustruje i jedno i drugo, mušku i žensku percepciju. U pozadini, u kući iz koje se izlazi na terasu, prema njima dvoma, sedi pisac, smišljajući njihov dijalog i zapisujući ga. Ili je, pak, obrnuto?Uloge: Reda Kateb, Sofi Semin, Peter Handke, Nik Kejv... Režija: Vim Venders.
22:00
Okupirani, serija
22:50
Svet sporta
23:13
Odluka Nobelovog komiteta iznenadlila je čitav svet, pa i samog književnika, i izazvala burne reakcije. O njegovom književnom delu gotovo se uopšte ne govori, dok se njegovi politički stavovi razmatraju do tančina, budući da Handkea godinama unazad kritikuju zbog stavova o raspadu Jugoslavije i ratovima devedesetih, koji su procenjeni prosrpskim. Iako su Nobelovom komitetu upućeni zahtevi da se Peteru Handkeu oduzme Nobelova nagrada, komitet naglašava da tako nešto nije moguće. Za sada je potvrđeno da će Peter Handke 10. decembra doći u Stokholm na svečanu dodelu nagrade, ali najavljen je i veliki protest ispred Švedske akademije u kome će učestvovati oni koji se protive ovoj odluci.U emisiji o Slučaju Handke pisac i kolumnista Muharem Bazdulj razgovara sa pozorišnim rediteljem Ljubišom Ristićem i piscem Goranom Gocićem. Gledaoci će moći da čuju i mišljenja prevodilaca Handkeovih dela: Skota Abota i Žarka Radakovića. Glavni i odgovorni urednik Kulturno-umetničkog programa: Vladimir Kecmanović Urednik Redakcije za kulturu i umetnost i urednik emisije: Danijela Purešević Scenaristi emisije: Nebojša Grujičić i Muharem Bazdulj Novinar: Maja Milić Reditelj: Ivan Bukvić.
00:06
Beogradski Manifest: Neverne bebe
01:00
Odbojka (ž) - SP: Železničar - Vizura, r.
02:27
Velika iluzija, filmski program
02:55
Peter Handke: Divni dani u Aranhuezu - film
04:28
U susret Nobelovoj nagradi: Slučaj Handke
06:00
Muzika za dobro jutro
07:41
Slagalica, kviz
08:04
Datum
08:09
Verski kalendar
08:26
Mašine strašne priče
08:32
Mirakulus
08:54
Super krila
09:10
Ovako vas vidimo
09:27
Radoznalci
09:46
Digitalna azbuka
09:53
E-TV
10:20
Od zlata jabuka
10:50
Mnogi danas više pažnje posvećuju svojim pametnim telefonima nego ljudima oko sebe. Najveći broj mladih informacije o svetu oko sebe pronalazi na internetu i društvenim mrežama i da njih 98 posto provede tako nekoliko sati dnevno. Zavisnost od interneta je poremećaj koji nam je donela moderna tehnologija i novi način komunikacije. Zato što ostavlja negativne i ozbiljne posledice na funkcionisanje ličnosti u socijalnom, porodičnom, poslovnom životu a može narušiti i zdravlje. Svetska zdravstvena organizacija definisala je ovaj poremećaj kao bolest zavisnosti i dala preporuke za lečenje. Kako ispred ekrana i na društvenim mrežama.Kad postoji zavisnost od interneta i kako se leči, ko je najugroženiji pogledajte u emisiji Život na mreži. Autor i urednik: Jugoslava Đurica.
11:23
Verski mozaik Srbije
12:04
Na rastoci tri reke smestio se Palež, tek onako slučajno ili namerno na pola puta između Valjeva i Beograda, ta naseobina, pa varošica, a danas opštinsko mesto prkosilo je i vremenu i izazovima koje su nosile i Sava i Kolubara i Tamnava! U ovoj opštini sve je usredsređeno na stvaranje nove vrednosti da li kroz kilovat struje, poljoprivredu ili usluge. Ima čime Obrenovac da se pohvali, svojom termoelektranom, domaćinskim odnosom prema zemlji, kući i vodi. Obrenovac je opština perspektive, a predsednik Opštine Obrenovac Miroslav Čučković govori o planovima za budućnost i dalji razvoj ovog kraja. Urednik emisije: Miloš Tanasković Novinar istraživač: Milica Brković Montažer: Vladimir Krstić Realizacija: Zorica Mijailović.
12:37
Kulturako aresipe
13:10
Sve boje života
13:35
Neverbalna komunikacija
13:40
Srpska muzika kroz vekove
13:53
Neverbalna komunikacija
14:00
Klizanje: Gran pri, egzibicije, finale (Torino), prenos
16:36
Magazin Lige šampiona
17:00
Magazin Lige Evrope
17:55
Godinama je Zarić trenirao sam u svojim Borićima u Užicu, borio se sa raznoraznim životnim i sportskim nepravdama i na kraju je uspeo. Bio je prvak Evrope, sveta, evropski rekorder, a jedini je naš sportista koji je učestvovao i na letnjim na na zimskim paraolimpijskim igrama. Miloš je specifičan i po tome što je u rodnom gradu osnovao i atletski klub Pora koji okuplja osobe sa invaliditetom. U sport je uveo i svog sugrađanina Nebojšu Đurića, sadašnjeg kolegu iz reprezentacije. Poznat je po tome što po Užicu krstari kvadom, terenskim vozilom kojim stiže i do najnepristupačnijih krajeva. Za njega, jednostavno, ne postoje prepreke i 24 časa dnevno mu je premalo da ostvari sve što želi.Zarić je i porodičan čovek, supruga Julija je, takođe, bivši sportista i njih dvoje čine jedan savršeno skladan bračno - sportski par.
18:23
Biće reči o svim speleološkim, građevinskim i arhitektonskim detaljima, kao i o mnogobrojnim istorijskim pričama o ovoj Tašmajdanskoj pećini. Urednik i scenarista: Vitka Vujović Voditelj: glumac Aleksandar Kecman Snimatelj: Vuk Ćetković Reditelj: Milan Jovanović.
18:35
Videćete kako jedna Beograđanka živi upravo po tim ekološkim principima. Govorimo i o lovu na mrkog medveda u Rumuniji, koji će ponovo biti omogućen na period od pet godina. Vodimo vas i na Borneo u Maleziji, koji je poznat po veoma razvijenom ekooškom turizmu. Ako budete uz nas, čeka vas još mnogo zanimljivih priča iz zemlje i sveta. Urednik emisije Nataša Todorovć.
19:00
Kod nas se retko ko seća svojih učitelja, svojih uzora i onih koji su doprineli uspehu i karijeri.Ne često u kabinetima srećemo sliku učitelja, nekoga koga intervjuišemo. U kabinetu akademika profsora dr Nebojše Radunovića (Predsednik Odbora SANU za humanu reprodukciju) na Ginekološko akušerskoj klinici KCS je slika profesora dr Vojina Šulovića čuvenog ginekologa i čitave grupe onih koji su uz njega učili i nastavljali tradiciju ove klinike.Profesor Radunović nas upoznaje sa prim. dr Nemanjom Stojanovićem (Klinika za ginekologiju i akušerstvo) koji u pauzama između dežurstava i operacija govori o zajedničkom poslu i poverenju i značaju kada se prepozna posvećenost u poslu.Ova dva lekara ginekologa govore o svemy što moramo znati kada se opredeljujemo za intervencije, preglede i strepnje sa kojima se svakodnevno susreću porađajući buduće majke.
19:33
Tri boje zvuka - portreti: Del Arno bend
19:55
Borba s usamljenošću i adaptacija na novonastalu situaciju tek sledi... Film je nastao po noveli Pitera Handkea koji je režirao film, dok produkciju potpisuje Vim Venders.Uloge: Bruno Ganc, Edit Klever, Bernard Mineti... Režija: Peter Handke.
22:00
Okupirani, serija
22:50
Rođen je u Senti, gde je završio osnovnu i srednju školu. U rodnom gradu već sa 17 godina organizuje prvu kreativno-umetničku radionicu za pozorišne predstave u kojima se pojavljuje kao pisac scenarija, reditelj i glumac. Zatim, sa vršnjacima osniva umetničku grupu AIOWA. Učestvuje na brojnim seminarima i stručnim usavršavanjima gde stiče znanja iz oblasti savremenog scenskog izražavanja koja će mu biti od velike koristi prilikom građenja uspešne pozorišne karijere.Studirao je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u klasi Vlatka Gilića i režirao u Narodnom pozorištu u Subotici. Devedesetih napušta studije i vraća se u Sentu da bi tokom 2000-te godine diplomirao u klasi Bore Draškovića. Po završetku studija počinje njegov profesionalni angažman u pozorištu Kostolanji Deže u Subotici čiji je direktor, a rukovodi i Desire festivalom.Bogat rediteljski opus Andraša Urbana svedoči o njegovom raznolikom interesovanju. Nagrađen je brojnim i značajnim nagradama na pozorišnim festivalima kao što su BITEF, Festival alternativnog teatra Mađarske, Sterijino pozorje, Infant, MESS. Treba izdvojiti priznanje Jasai Mari koja se dodeljuje kao najznačajnija nagrada Mađarske za pozorišnu umetnost i Nagradu Bojan Stupica koju dodeljuje Savez dramskih umetnika Srbije, a namenjena je  najboljim rediteljima. Serijaj Teatrologike je fealizovan u Hartefakt produkciji. Autor i scenarista: Olivera Milošević Izvesni producent Selena Pleskonjić Snimatelj Vladimir Đurić Montaža Bogdan Čurguz Režija Srđan Ćešić.
23:24
Ali kako njihov eksperiment postaje sve opasniji, sve ih progone gresi iz prošlosti izazvani paranormalnim posledicama prelaska na drugu stranu.Uloge: Kifer Saterlend, Elen Pejdž, Nina Dobrev... Režija: Nils Arden Oplev.
01:30
Klizanje: Gran pri, egzibicije, finale (Torino), r.
03:15
Peter Handke: Levoruka žena, film
05:05
SAT