Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 2
06:06
Datum
06:12
Verski kalendar
06:22
Lajmet
06:28
Besede sa Pravnog - Trezor je nekoliko puta snimao Takmičenje u besedništvu koje se tradicionalno održava svakog januara na Pravnom fakultetu u Beogradu. Danas ponovo prikazujemo beseda O položaju osoba sa invaliditetom Mine Bogdanović koja osvojila je prvo mesto u kategoriji Slobodna tema i nagradu Mladi Evropljanin koju dodeljuje European Forum Alpbach Učesnica: Mina Bogdanović, student IV godine Pravnog fakulteta u Beogradu - Realizacija: dežurna posada Studija 3, grafička obrada Snežana Vranjković, montažer Jovan Banović, reditelj Milan Kudaković, urednik Bojana Andrić - Snimano 21.02.2014, premijerno emitovano 02.05.2014, reprizirano 15.12.2014, 02.12.2019; Redakcija za istoriografiju, urednik Dobrivoje Ilić Mnogo problema bez rešenja - U današnjoj emisiji pozvali smo u Studio 3 Ivana Plavšića, novinara koji se na Televiziji Beograd dugi niz godina bavio problemima osoba sa invaliditetom kroz razgovore, priloge, emisije od kojih je najpoznatija Put humanizma. Trezor takođe povremeno organizuje razgovore sa Ivanom Plavšićem i njegovim gostima. Ovog puta pomažu nam i Željko Vasiljević, predsednik Udruženja Ratnih vojnih invalida Srbije i Vladan Stanojević, predsednik Udruženja osoba sa invaliditetom Potencijal. Govori se opet o istim svakodnevnim problemima koji se veoma sporo ili nikako ne rešavaju, govori se o zakonima koji, budući da se donose prema mogućnostima, a ne prema svarnim potrebama osoba sa invaliditetom, nisu dobri, o odnosu zajednice bez empatije, ukratko o osnovnim ljudskim pravima koji moraju biti jednaki za sve. - Učesnici: Ivan Plavšić, urednik u Informativnom programu Televizije Srbije; Željko Vasiljević, predsednik Udruženja Ratnih vojnih invalida Srbije; Vladan Stanojević, predsednik Udruženja osoba sa invaliditetom Potencijal; sagovornik Bojana Andrić - Urednik istraživač Marijana Cvetković, tehn.vođstvo Siniša Tanasković, snimatelj zvuka Branko Matić, dizajner svetla Dobrivoje Marković, kamermani Slobodan Momčilović, Zoran Savić, Đorđe Stančić; video mikser Ivona Živković, reditelj Katarina Rogić, organizator Gordana Grdanović, grafička oprema Milena Marković, montažer Aleksandar Andrijevski, autor Bojana Andrić - Snimano 04.11.2019, premijerno emitovano 02.12.2019; Redakcija za istoriografiju Sugrađani, Humanizam svakodnevnice, odlomak - Najava za štampu iz 1985: Emisija o našim sugrađanima koji žive sa svojim hendikepom. Samo u Beogradu živi više od 10.000 teško pokretnih, gluvonemih ili osoba koje slabo vide. Njihovo uklapanje u svakodnevni život u velikoj meri zavisi od odnosa ljudi iz njihove najbliže okoline. Koliko one koji sebe nazivaju zdravima tište hendikepirani sugrađani i koliko su spremni da im pomognu? - Učesnici: prof. dr Živojin Zec, profesor na Defektološkom fakultetu; Dragoljub Vukotić, funkcioner Saveza gluvih i nagluvih Srbije - Urednik Branka Bogdanov, reditelj Milan Kundaković - Premijerno emitovano 03.04.1985; Obrazovna redakcija, urednik Đoko Stojičić; reprizirano 02.12.2019. u Trezoru       Petak, 04.12.2020. na RTS SVET u 0:20 O lokalnom, regionalnom i pokrajinskom informativnom programu od 1981. do 1986. Informativni program: lokalni, regionalni i pokrajinski, Vreme televizije, 37. epizoda - Vreme od 1981. do 1986. obeležava punu afirmaciju lokalnog i regionalnih programa. Beogradska hronika, kao vid lokalne emisije, doživljava transformacije i bliži se modelu programa, a 15. maja 1984. godine prerasta u Beogradski TV program. Na kraju ovog perioda, 1986, Beogradskom programu poverava se pokretanje Jutarnjeg programa. Godine 1981. uvode se redovne Regionalne hronike, što je bio prvi korak u ostvarenju jedinstvenog televizijskog sistema u užoj Srbiji. Informativni pokrajinski program u tehnološkom pogledu razvija se slično programima TV Beograd, ali se razlikuje po usmerenosti sadržaja. To je posebno slučaj sa Prvim dnevnikom koji je Televizija Beograd ustupila Televiziji Novi Sad; umesto da ga priprema za područje cele Republike pretvorila ga je u jednostrano usmereno glasilo Vojvodine. Inače u Televiziji Novi Sad programi na jezicima nacionalnih manjina dobijaju još više prostora. Naročito je zapažen porast programa na jezicima manje brojnih manjina - Slovaka, Rumuna i Rusina. U Televiziji Priština, posle demonstracija albanskih separatista, naročito se na bolje menja položaj programa na srpskom jeziku, poboljšava program na turskom i uvodi emisija na romskom jeziku. U ovoj epizodi posebno se govori o emisijama TV Beograd za bugarsku nacionalnu manjinu i o specijalnoj emisiji namenjenoj gluvima. - Učesnici: Petar Savković, glavni i odgovorni urednik Beogradske hronike; Sergej Šestakov, glavni i odgovorni urednik Beogradskog i Jutarnjeg programa; Branka Šaper, muzički urednik Beogradskog programa; Spomenka Jović, prvi voditelj Jutarnjeg programa; Lazar Nikolić, pomoćnik urednika Dopisničke redakcije; Dragoš Stojanović, urednik emisija namenjenih gluvima; Svetislav Milenković, urednik Dnevnika na mađarskom jeziku; Jan Makan Stariji, urednik Slovačke redakcije; Jon Damjan Zaza, urednik Rumunske redakcije; Miron Roman, urednik Rusinske redakcije; Boško Drobnjak, odgovorni urednik programa TV Priština na srpskom jeziku i prvi urednik emisije na romskom jeziku; Vojislav Radulović, urednik Informativnog programa TV Priština na srpskom jeziku; Sonja Drobnjak, urednik Dnevnika TV Priština na srpskom jeziku; Šakir Maksut, urednik Turske redakcije TV Priština; Hasan Merdžan, književnik i Koka Ljuan, urednik programa na romskom jeziku - Scenarista dr Miroslav Savićević; urednici dr Miroslav Savićević i Vesna Došen; voditelj Mića Orlović; reditelj Nikola Lorencin - Premijerno emitovano 10.05.2003, reprizirano 12.05.2003. i 09.10.2014; Redakcija za istoriografiju, urednik Bojana Andrić.
07:30
Vodeni svet malih gupija
07:53
Mali dnevnik
08:00
Srpski jezik za peti razred
08:28
Matematika za peti razred
08:57
Fizičko i zdravstveno vaspitanje za peti razred
09:11
Info-kanalrmatika i računarstvo za peti razred
09:38
Zdravstveno vaspitanje za peti razred
09:47
Jovan je ima viosku temperaturu. Razboleo se igrajući video-igrice. Mileva i Jovana ga leče. Oporavljen Jovan želi da zadivi Jovanu u koju je potajno zaljubljen. Odlučuje da napravi video-igru. Jovana ne želi bilo kakvu, već korisnu, s plemenitim ciljem. Ima li takve? U tom procesu mu pomažu strina Mozila i strina Fajerfoks prisećajući se kako su nastale video igre i kako je izgledala prva. Zanete plovidbom kroz istoriju video-igara, strina Fajerfoks sanjari o igrici u kojoj bi ona imala glavnu ulogu. Svi zajedno otkrivaju koliko različitih funkcija i značenja video-igre mogu imati. T serija Superheroji medijske pismenosti se sastoji iz igranih, animiranih i dokumentarnih segmenata. Namenjena je deci i mladima, ali i opštoj populaciji. Dakle, i digitalnim urođenicima kao i digitalnim doseljenicima. Serija prati obrazovne sadržaje definisane u Priručniku za vaspitače i nastavnike o medijskoj pismenosti i zamišljena je kao inspiracija i povod za kritičko promišljanje i razgovor ne samo u kući u krugu porodice, već i na časovima u školi. TV seriju za Obrazovno-naučni program RTS-a, u saradnji sa Ministarstvom kulture i informisanja Republike Srbije, realizovala je Beomedija d.o.o. pod pokroviteljstvom Evropske unije u okviru projekta Podrška medijskim reformama u Republici Srbiji. Mileva - Borka Tomović Jovana - Dorotea Đanetaki Jovan - Luka Pešić Urednik serije: Jelena Micić Scenarista i reditelj: Ilija Gajica Direktor fotografije: Aleksandar Mijailović Montažer: Obrad Popović Muzika: Vladimir Tošić.
10:01
Agresivnost se usmerava na osobe i stvari iz okoline, najčešće članove porodice i vršnjake, ali gotovo jednako i na unutra, prema samom sebi. Ono što olakšava agresivnost kod adolescenata je sama priroda adolescentnog procesa koji remeti psiho-fizičku ravnotežu osobe. Zašto su adolescenti u tolikoj meri, s takvom lakoćom i na specifičan način agresivni? Kako se nasilnim ponašanjem bore protiv nezadovoljstva i nesigurnosti? Ko su osobe koje povećavaju i olakšavaju ispoljavanje agresivnosti kod mladih? Odgovore na ova pitanja ponudiće psihijatar i psihoanalitičar dr Vojislav Ćurčić, a učenici Pete beogradske gimnazije izneće svoje mišljenje o oblicima agresivnosti koje primećuju među svojom generacijom.urednik serije: Tamara Vešković producent serije: Biljana Dautović glume: Nina Srdić Hadži-Nešić, Ana Ninković, Nikolina Kokunešovski, Đorđe Mišina, Aleksa Jovanović, Sergej Bojović, Aleksa Petrović, Ana Škiljević, Andrea Simonović, Milena Radovančev, Nikola Bićanin, Lazar Šljukić, Luka Jovanović i Nevena Eskić stručni konsultant: Vesna Brzev-Ćurčić scenario: Maša Vujošević, Kristina Đuković i Tamara Vešković direktor fotografije: Milan Stanić snimatelj: Aleksandar Beatović fotograf: Gordan Jović vizuelni identitet: Marko Rajić i Maša Vujošević snimatelj zvuka: Ljuba Jovanović originalna muzika: Vladimir Pejković kostimograf: Natalija Lukić scenograf: Aleksandar Cvijanović dizajn zvuka: Srđan Filipović montažer: Goran Mitrović reditelj: Maša Vujošević.
10:14
Saznajte kako zvuči koji instrument, kako je nastao, od čega se pravi i kojoj grupi instrumenata pripada. Kakve vrste orkestara postoje, zašto je harmonika duvački instrument,.. Kako je moguće da je saxofon drveni duvački instrument a pravi se od metala... Gledaoci će u serijalu imati prilike da čuju mini koncerte učenika srednje muzičke škole Kosta Manojlović, studenata FMU kao i izvođenja Big bend orkestra RTS, Vasil Hadžimanov benda, Benda Vladimira Konstatinovića i još mnogo zanimljivih izvođenja.U emisiji učestvuju deca, polaznici škole glume ART BEAT Nermina Ahmetovića i deca iz PPU Pegaz. Scenario i koncept emisije - Višnja Bradonjić, ilustrator je Dejan Mandić, glavni animator Ilija Zipevski, dizajn zvuka Goran Stifanić, direktor fotografije - Slobodan Popović, montaža Dragan Uzelac, reditelj Nermin Ahmetović. Glasove dali: Noca- Mila Manojlović, Feliks- Nermin Ahmnetović. Produkcija ART BEAT. Epizoda - Trzani žičani instrumenti Druga epizda serijala Do, re, mi nam otkriva koji sve instrumenti pripadaju trzanim žičanim instrumentima. Deca će saznati kako je nastala i kako se pravi gitara, kako se dobija zvuk i koje vrste gitara postoje. Gledaoci će imati jedinstvenu priliku da čuju mini koncert harfe u izvođenju stuneta FMU kao i deo izvođenja na gitari Sonata 1. Stav Hoakina Turina u izvođenu učenika srednje muzičke škole Kosta Manojlović.
10:25
Da li znaš
10:32
Obrazovno ogledalo: Beogradsko blago - Muzej Nikole Tesle
10:45
Da li znaš
10:50
TV Feljton: Miloš Crnjanski savremena tumačenja
11:12
SAT
11:57
Veče sa divom - Dragana Del Monako
12:42
Superheroji medijske pismenosti
12:53
Ups! U problemu sam
13:13
Do, re, mi
13:24
Eko minijature: Podzemne tajne
13:29
Ekologija materijala: Kamen
13:54
Mali dnevnik
14:00
Internat za plemićke kćeri, serija
14:52
Mornarički istražitelji, serija
15:37
Ženski raj, serija
16:25
Prva je srpkinja koja je doktorirala na jednom od najprestižnijih univerziteta na svetu, Prinstonu u Nju Džerziju. Živela je i stvarala na tri kontinenta, Evropi, Americi i Aziji. Danas živi u dva, kako kaže, kosmopolitska grada, Njujorku i Beogradu. Maja Herman Sekulić je tokom 2019. dobila deset internacionalnih nagrada među kojima su Globalna ikona poezije, na Svetskoj pesničkoj konferenciji u Indiji i Premio mondiale koja joj je uručena u rimskom senatu.  Maja i Josif Brodski, dobitnik Nobelove nagrade za književnost Predavala je na univerzitetima Prinston i Ratgers, bila je gost predavač na Harvardu, Kolumbiji i Ajovi. Tri njene knjige postale su udžbenici za studente anglo-američke književnosti na nekoliko univerziteta. Objavila je zbirke pesama, romane, kritike, eseje, kapitalne prevode i kritička izdanja knjiga svetskih pisaca, teoretičara, nobelovaca meću kojima su Josif Brodski, Sol Belou, Bob Dilan... Imala je privilegiju da upozna intelektualnu elitu Njujorka, Amerike, ali i Indije i mnogih evropskih i azijskih zemalja... Pričala nam je o snažnim utiscima koje je na nju ostavio osmogodišnji boravak u Tajlandu kada je obišla ovu i okolne zemlje... i sve to pretočila u Prozor u žadu...  O velikom američkom piscu Arturu Mileru, suprugu Merilin Monro...  Artur Miler i Maja Herman Sekulić Pre nekoliko godina u Beogradu je održana naučna konferencija pod nazivom „Književni, prevodilački i naučni doprinosi Maje Herman Sekulić, a o značaju opusa naše sagovornice govori i podatak da je do sada izdato pet knjiga njenih izabranih dela. Maja Herman Sekulić Poznato je da umetnike inspirišu ekstremne životne situacije. Tako je nastala Majina pesma Ljubav u doba Korone koja je prevedena na 25 jezika...  Maja i Tamara na snimanju emisije u Domu Jevrema Grujića u Beogradu Urednik emisije Tamara Drezgić.
16:54
U ovoj emisiji upoznaćemo se sa radom Zorana Tairovića, multimedijalnog umetnika iz Novog Sada i osnivačem filmskog festivala From.O Romima u jugoslovenskom filmu govori filmski producent Sreten Jovanović.Muzička pedagoškinja Maja Ćurčić, upoznaće nas sa radom dečijeg hora Svi uglas.Autor emisije je Boban Trajković.
17:09
Internat za plemićke kćeri, serija
18:06
Rukomet (ž) - EP: Mađarska - Hrvatska, prenos
19:47
Lov i ribolov
22:05
Posle javnog poziva na koji se prijavilo preko šezdeset mladih talenata Srbije, u studiju 8 Radio televizije Srbije u Košutnjaku organizovana je audicija za tridest najuspešnijih. Za odlazak na takmičenje u Budimpeštu na kraju su izabrani: Kristina Vasić osmogodišnja saksofonistkinja, Lana Zorjan jedanaestogodišnja violinistkinja, Petra Spasojević petnaestogodišnja pijanistkinja i Vuk Vukajlović petnaestogodišnji gitarista.U petak 4. decembra u 22.05 na RTS 2, sa reprizom 6. decembra na RTS 2 i na kanalu RTS Klasika u 20.00, emituje se druga epizoda, odnosno drugo polufinale ovog talent šou programa koje je održano u televizijskom studiju u Budimpešti. U drugoj epizodi, pored takmičara iz Češke, Slovačke, Poljske i Mađarske, nastupaju predstavnici Srbije - Kristina Vasić i Lana Zorjan, a članovi žirija su: Nemanja Radulović - proslavljeni srpski violinista, Erika Mikloša - operska pevačica iz Mađarske, Gabrijela Bohačova - osnivač Agencije za talente Art Mjuz iz Češke, Peter Valentinovič - slovački pijanista i dirigent, Alicja Vengoževska - poljska operska pevačica i direktor Varšavske kamerne opere. Super žiri u ovoj epizodi je čuveni violinista Maksim Vengerov. Voditelji su: Ida Novakovska - poznata poljska tv voditeljka i Tomas Gotšalk - svetski poznata zvezda nemačke televizije.
00:25
Lajmet
00:31
Fudbal - LE, pregled
01:24
Trezor
02:22
Rukomet (ž) - EP: Mađarska-Hrvatska, r.
03:45
Rukomet (ž) - EP: Holandija - Srbija, r.
05:14
Veče sa divom - Dragana Del Monako
06:00
Koncert za dobro jutro
06:58
Slagalica
07:22
Datum
07:28
Verski kalendar
07:38
Moja lepa Srbija
08:02
Građanin
08:30
Vodeni svet malih gupija
08:53
Svetlucava i sjajna
09:15
Drgačiji život
09:33
Zujalica
10:01
Nulta tačka: Ajurveda
10:27
Znanje imanje
11:25
Srbija na vezi - Regioni
12:00
Dozvolite ...
12:37
Ovoga puta dočekali su nas majka Gordana Vukićević i njen sin Vuk, dečak sa Daunovim sindromom.Ono, što ovu priču razlikuje od drugih je stav i odnos mlade majke, prema neočekivanoj situaciji koja je bila stresna za celu porodicu. Iak, sada samohrana, Gordana je odlučila da životu ne obriše nijednu boju uprkos teškoćama. Lavovski korača, ne gubeći veru u ljubav, dobrotu i požrtvovanost. Svesna je da sve teškoće koje nam život donese, možemo shvatiti i podneti onako kako sami izaberemo. Ona je odabrala osmeh. Urednik: Hana Loos.
13:07
Svemir je beskonačno prostranstvo i prostor sa nekoliko stotina milijardi zvezda, a kako sva nebeska tela žive u harmoniji i da li je to najstabilniji balans, reći će nam fizičar Stanislav Milošević, asistent na Katedri za astronomiju Matematičkog fakulteta.Priroda je najbolji arhitekta koja sopstvenim proračunima dovodi čitavu našu planetu u ravnotežu. Upravo o tome više će nam reći asistent dr Tomica Mišljenović sa Biološkog fakulteta u Beogradu. Ravnoteža kao mesto između dva ekstrema ili suprotstavljenih elemenata je nešto što su promatrali filozofi od kad je sveta i veka. Više o tome - dr Vladimir Cvetković iz Instituta za filozofiju i društvenu teoriju. A da li balans u psihološkom smislu predstavlja puki deo mentalne higijene ili je to ipak putokaz za mir, reći će nam psihoterapeut dr Zoran Milivojević. Kada se javi disbalans, mogu se javiti bolesti, sa brojnim simptomima različitih intenziteta. Zato je vrlo važno razmisliti o pravilnom načinu ishrane, količini fizičke aktivnosti, unosu vode, količini stresa, ali i količini i kvalitetu sna. Sve te savete potražićemo od doktora opšte prakse Milana Lilića iz Doma zdravlja Surčin. Svi se trudimo da postignemo balans u životu, ali kako se on postiže? Tu dolazimo do pitanja razvoja, koji je trajan proces i tiče se i ličnog i profesionalnog plana. Mnogo saveta zatražićemo od Milice Malešević, lajf kouča, iz Atrija grupe. Na našoj Nauci na sceni imamo mali igrokaz ove nedelje. Naša gošća je fizičarka Saša Stojanović sa Fizičkog fakulteta i Festivala nauke. Ona će nam biti stručni komentator, da tako kažemo, koji će sačekivati druge goste i sa aspekta fizike sagledavati njihove nastupe. Njih ćete upoznati malo kasnije. Obećavamo , sledi zabava. Autor i urednik serijala Studio znanja: Zoran Živković Urednik i voditelj emisije: Vinka Marinović Kovoditelj: Ivana Milenković Reditelj: Darko Kamarit.
14:05
Kako se zemlja ponaša
14:54
Art zapisi
15:23
Čovek u sredini
16:12
Decembar je u ovim teškim vremenima mesec autorskog filma, proslava umetnosti, uprkos pošasti koja je pogodila čovečanstvo. Beogradski autorski festival, 26. po redu - traje čak tri nedelje, a filmovi su osim u bioskopima uz poštovanje svih bezbednosnih mera, dostupni i u onlajn bioskopu Moj OFF.Govorimo o nagrađivanim filmovima na Berlinalu i na Venecijanskoj mostri - Zlo ne postoji iranca Mohameda Rasulofa i Dragi drugovi proslavljenog Andreja Končalovskog. Zašto je Merlinka u 2020. godini festival na rubu nervnog sloma - iz rakusa direktora festivala Predraga Ajzdejkovića. U Premotavanju, pogled u Beti Blu, kultni autorski film Žana Žaka Beneksa iz 1987. U Kontrapanu ove nedelje, sa svetskom umetnicom performansa Marinom Abramović.Autor i urednik: Sandra Perović Saradnici: Jelena Carević, Selina Lovren Aksentić, Zoran Janković Realizacija: Jovana Filipović, Svetlana Perović, Marko Jeftić.
16:48
Njegov narod to saznaje kada David sam pobedi Golijata, opakog diva koji je prestrašio izabrani narod. Vera u Boga pomaže Davidu da se suoči sa još većim izazovima, da savlada sve prepreke i napokon zasluženo zauzme kraljevski presto.Uloge: Orson Vels, Ivica Pajer, Eleonora Rosi Drago... Režija: Orson Vels, Ferdinando Baldi, Ričard Potje.
18:33
Na tom putu on otkriva lepotu koje njegova država može da ponudi, susreću se sa mnogim zanimljivim ljudima i neočekivano otkriva nešto o sebi.Uloge: Karmin Kangialosi, Tom Berendžer, Beki Oudonoh... Režija: Karmin Kangialosi.
20:10
Film o Edmondu Vidalu vođi poznate Lionske bande, koji je odgovoran za neke od najvećih pljački.Snimljen po Vidalovoj autobiografiji Šaka puna trešanja, film prati dva ostarela kriminalca, koji se suočavaju sa svojom prošlošću. Režiju potpisuje francuski reditelj i nekadašnji policajac, Olivije Maršal, a glavne uloge igraju glumci Žerar Lanven, Čeki Kario i Daniel Duval.
22:00
Zasnovana na detektivskim romanima nemačkog majstora krimića, serija se dešava u Berlinu tokom zlatnih dvadestih godina prošlog veka. Grad je tada bio na vrhuncu kulturnog razvoja, pogodan za talentovane i ambiciozne, ali istovremeno i utočište za stotine hiljada jevrejskih imigranata koji su tražili spas od progona u Rusiji i Istočnoj Evropi. Ispod bleštave površine, osiromašene narodne mase bore se za bolji život. To je vreme organizovanog kriminala i političkog ekstremizma.Proleće 1929. godine. Neizvesnost vlada u metropoli. Od ekonomije do kulture, od politike do podzemlja - sve je zahvatio čvrsti stisak radikalnih promena. Spekulacije i inflacija već polako nestaju na temeljima još uvek mlade Vajmarske republike. Sve veća nezaposlenost i siromaštvo u potpunom su kontrastu sa neumerenošću i raskalašnošću noćnog života grada i njegovom bujajućom kreativnom energijom. Gereon Rat, mladi policijski inspektor iz Kelna, prebačen je u Berlin da bi raskrinkao obruč pornografije kojim upravlja berlinska mafija. Poput mnogih drugih i naš junak nosi ožiljke iz Velikog rata: drhtavice i posttraumatski stresni poremećaj koje leči morfijumom.Ono što na prvi pogled izgleda kao jednostavan slučaj iznude, ubrzo prerasta u skandal koji će zauvek izmeniti živote Gereona i njegovih najbližih saradnika. Zajedno sa stenografkinjom Šarlot Riter i njenim partnerom, Brunom Volterom, Rat se suočava sa zamršenom mrežom korupcije, dilovanja droge i trgovine oružjem, zbog čega ulazi u egzistencijalni sukob, jer je rastrzan između odanosti i otkrivanja istine. Kada upadne na nelegalno snimanje porno filma, izgleda da je pronašao krivca u reditelju Kenihu, ali uskoro shvata da su u igri daleko podmuklije sile. Nama preostaje da se zapitamo ko je prijatelj, a ko neprijatelj u ovoj priči.Čuveni nemački reditelj Tom Tikver, zajedno sa kolegama Ahimom fon Borisom i Henkom Handlegtenom, kreirao je raskošnu, ambicioznu seriju, koja je snimana šest meseci na 300 lokacija, sa 5.000 statista. Vavilon Berlin za sad predstavlja najskuplju evropsku produkciju koja nije na engleskom jeziku. U Nemačkoj je dostigla rekordnu gledanost, samo prvu epizodu pratilo je 1,2 miliona ljudi (samo Igra prestola ima više fanova).Uloge: Folker Bruh, Peter Kurt, Liv Liza Friz, Jens Harcer... Kreatori serije: Tom Tikver, Ahim fon Boris i Henk Handlegten.
22:53
U subotu, 5. decembra reprizno će biti emitovan snimak predstave Narodna drama. Reč je o praizvedbi dramskog teksta jedne od vodećih spisateljica nove generacije - Olge Dimitrijević. Kroz melodramsku priču o ljubavi dve žene - Anke i narodne pevačice Branke, autorka problematizuje rigidni patrijarhat i položaj žene u jednom takvom društvu. Glavne junakinje upuštaju se u borbu za sopstvenu slobodu, u svetu u kojem im je bilo kakva mogućnost odlučivanja i izbora uskraćena. Ovu dramu, na sceni pozorišta Bora Stanković iz Vranja, režirala je Snežana Trišić 2012. godine. Uloge: Milica Trifunović, Tamara Stošić, Bojan Jovanović, Radmila Đorđević, Saša Stojković, Dragan Živković i muzičar Marko Mitrović.
00:30
Galija - akustično kao nekada
01:23
Čovek u sredini
02:11
David i Golijat, film
03:44
Američka avantura, film
05:17
Galija - akustično kao nekada
06:02
Muzika za dobro jutro
07:44
Slagalica, kviz
08:14
Datum
08:19
Verski kalendar
08:30
Vodeni svet malih gupija
08:53
Buš bejbi svet
08:55
Lola i Mila
09:01
Ana i Kiko
09:16
Anin svet
09:29
Do, re, mi
09:43
Jezičke nedoumice
09:46
Datum
09:54
E-TV
10:22
Od zlata jabuka
10:52
U proizvodnju povrća uključena je cela porodica Đukić, koja ima 170 hektara zemlje u vlasništvu, dok 580 hektara uzima pod zakup. Porodica Đukić važi za najvećeg proizvođača kornišona i crnog luka u Srbiji.Crni luk seju na površini od 120 hektara, a imaju veće prinose po hektaru čak i od Holanđana koji su u tome decenijama bili bez premca u Evropi. Đukići sa jednog hektara uberu oko 80.000 kilograma crnog luka. Porodica Đukić zapošljava oko 400 radnika, što sezonski, što za stalno, a u povrtarstvu traju više od tri i po decenije.Tek poslednjih desetak godina imaju podršku države, a do tada su sve stvarali sami, uz velika odricanja i danonoćni rad.
11:20
Verski mozik Srbije
12:02
Istorija kao učiteljica života pokazuje niz jasnih načina ekonomskog rasta. Svaki sledeći brži je od prethodnog. To znači da je još jedan, brži način rasta moguć. Svedoci smo tehnološkog ubrzanja i eksponencijalnog rasta, a to sve zahvaljujući novom talas u civilizacije oličenom u digitalizaciji, veštačkoj inteligenciji, robotici, nanotehnologijama. To je stvarnost, to je zbilja!Nasuprot tome stoji čovek. Koja je njegova uloga danas, a tek u budućnosti? Šta će on raditi kada mašine budu obavljale posao umesto čoveka? Eto, i to je razlog što ne samo naša zemlja, već čitava Evropa pokreće javno-privatnu raspravu o industrijskim strategijama. O tome kakva je industrija potrebna Srbiji i da li zaista mašine, ma kakve bile, mogu zameniti čoveka govori industrijalac, osnivač i vlasnik, ali i bivši predsednik Privredne komore Srbije Rade Veselinović. Urednik emisije: Miloš Tanasković Novinar istraživač: Milica Brković Realizacija: Zorica Mijailović Montažer: Vladimir Krstić.
12:30
Kulturako aresipe
13:06
Sve boje života
13:33
Da li znaš
13:38
Obrazovno ogledalo: Beogradsko blago - Muzej Nikole Tesle
13:50
Da li znaš
13:55
Datum
14:07
Magazin Lige Evrope
14:31
Magazin Lige šampiona
14:55
Miran, možda često tih i povučen momak sa užičke Bele zemlje, svoju trofejnu nisku započeo je na evrospkom šampionatu u Grosetu 2016. godine kada je osvojio srebrnu medalju u bacanju kugle i bronzu u bacanju diska. Očekivalo se od njega da donese medalju i sa Paraolimpijskih igara, ali je pritisak bio preveliki i Đurić nije uspeo da se domogne pobedničkog postolja.Godinu dana kasnije ne svojom krivicom propušta Svetsko prvenstvo, da bi sve sportski naplatio 2018. godine kada postaje prvak Evrope u Berlinu oborivši sve aktuelne rekorde u bacanju diska. Na istom takmičenju zauzeo je i drugo mesto u bacanju kugle, a na prošlogodišnjem šampionatu sveta u Dohi osvaja bronzu uz lični rekord u bacanju kugle koji iznosi 12 metara i 15 santimetara.Nebojša je bio jedan od mnogih momaka koji su rano počeli da zarađuju za svoj život. Bio je profesionalni vozač kamiona, živeo je i radio za svog sina Davida, ali je onda jedna saobraćajna nezgoda njegov život promenila iz korena. Povreda kičme vezala ga je za kolica i tada počinje njegova agonija....Autor: Dejan Nikolić.
15:28
Eko minijature: S Đoletom u bašti
15:33
Edu global
16:06
Lepo je sećati se divnog boravka u Moskvi kada je jedno od najstarijih pozorišnih kuća u Rusiji u tetaru Mali gostovalo Jugoslovensko Dramsko pozorište. Sa pretstavom Tako je ako vam se tako čini Luiđi Pirandela u režiji Jagoša Markovića oduševili su publiku među kojom je bilo mnogo naših ljudi koji borave i rade u Moskvi.U ovom tetaru igrana su dela brojnih ruskih autora, ali se za ime pozorišta Mali najviše vezuje ime Aleksandra Nikolajeviča Ostrovskog. Ovo pozorište dobilo je nedavno status Nacionalnog Blaga pored čuvenog Ermitaza, Bojšoj teatra preko puta koga se ovo pozorište i nalazi. Ovo obnovljeno zdanje obnovljeno do savršenstva pleni lepotom i tradicijom i pretstvalja pravi hram umetnosti.Naša predstava je imala veliki uspeh a prilikom susreta sa našim ljudima koji žive i rade u Rusiji dugi niz godina saznala sam da su željni da češće viđaju predstave jer one ne dolaze tako često u Rusiju. Nisu skrivali oduševljenje sto su sreli naše poznate glumce koje gledaju i na televiziji.Direktorka Teatra Tamara Mikhailova i razgovoru sa Direktorkom Jugosloveskog Dramskog Pozorišta Tamarom Vucković- Manojlović ugovorila je tada redovnu razmenu pretstava. Tokom posete teatru Mali imala sam tu lepu mogućnost da vidim i kabinet čuvenog umetničkog direktora ovog pozorišta Jurija Solomina.Bio je to za mene pravi doživljaj.
16:32
Verski kalendar
16:43
Kada u olujnoj noći, odbijaju pomoć parnog broda i rešeni da ako treba i izgube život, mornari otkriju dečaka skrivenog na brodu, i tada počinje njihova očajnička borba za samoodržanje.Uloge: Aleksandar Stojković, Dragutin Todić, Rudolf Kukić... Režija: Milenko Štrbac.
18:05
Rukomet (ž) - EP: Hrvatska - Holandija, prenos
20:00
Virtuozi V4+ sviramo zajedničkim jezikom
22:25
Vavilon Berlin, serija
23:19
Finč nudi svom novom mladom prjatelju posao: neka uredi njegov oronuli motel na jezeru u gradiću Deepwater (Duboka voda). Od trenutka kad je ugleda, Nejtu se dopadne Finčova privlačna mlada žena Iris i njih dvoje ubrzo započinju strastvenu vezu.Finč se prema Nejtu i dalje ponaša kao da mu je sin, ali njegovi motivi postaju sumnjivi kada ga izazove na prijateljski boks-meč. Dok Finčove manipulacije izlaze na svetlo dana, a strah i vlast kojom drži stanovnike grada pod svojom kontrolom ostaju neobjašnjeni, pojavljuje se leš jednog od njegovih najžešćih rivala. Kad svi prstom upru u Finča, Nejtova zbunjenost postaje sve veća. Stvari će se samo pogoršati kada Iris objavi svoj plan da ukrade Finčov novac od posla sa strane. Kako se uređenje motela bliži kraju, ceo život mu postaje sve mračniji, granica između prijatelja i neprijatelja sve tanja, a čudna pretnja boks-meča hrani Nejtovu paranoju. Dok njegova prisebnost pomalo nestaje, Nejt donosi odluke koje bi mogle zauvek promeniti tok događaja u Deepwateru. Uloge: Lukas Blek, Piter Kojot, Mia Maestro... Režija: Dejvid S. Marfild.
00:56
Koncert Bečke filharmonij 2013.
03:32
Putnici sa Splendida, film