Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 2
06:36
Slagalica, kviz
06:58
Datum
07:03
Verski kalendar
07:12
Lajmet
07:18
Trag u prostoru
07:46
Kocka, kocka, kockica
08:16
Mašine strašne priče
08:22
Mirakulus
08:44
Super krila
08:59
Bleja
09:10
Mali dnevnik
09:19
Postanak i opstanak ćirlice
09:44
Elementi: Germanijum
09:46
Blago iz dubina
10:13
Magazin Lige šampiona
10:37
Čovek koji čuje sve - Milan Utržan je od 1975. do penzionisanja 2016, majstor zvuka u Televiziji Beograd. Radio je dramske emisije, a izdvaja posebno dvodelnu dramu Poslednji čin, mnogobrojne muzičke emisije narodne i klasične muzike, među kojima izdvaja Subotom uveče, kasnije preimenovanu u Nedeljom uveče. Pored svog standardnog posla radio je izbor muzike za TV dramu Sve će to narod pozlatiti. Tokom četrdeset godina duge karijere profesionalni cilj mu je bio da umetnicima omogući sve uslove da pruže svoj maksimum, smatrajući da je za svakog muzičara najznačajniji majstor zvuka. Mnogi snimci koje je načinio otišli su u svet, zajedno sa tim umetnicima. Misao koja ga je vodila kada je posao na zvuku u pitanju je da muzičar ima jedan pristup u izvođenju, a da publika drugačije čuje njegov instrument i izvođenje, a posao majstora zvuka je da te dve razlike pomiri i u tome je od izuzetne važnosti poznavanje instumenata, medija na kojem se snima, sa koga se emituje i medija na kome se to sluša. I u penziji ostaje veran muzici, u slobodno vreme svira u svojoj muzičkoj grupi i bavi se komponovanjem. - Učesnici: Milan Utržan, majstor zvuka; sagovornik Bojana Andrić - Urednik istraživač Marijana Cvetković, snimatelj Bojan Marojević, asistent Milan Resavac, snimatelj zvuka Dragan Ušendić, mikroman Miljan Grubanović, rasvetljivač Siniša Kosić, saradnik snimatelj Milena Jekić Šotra, organizator Gordana Grdanović, grafička obrada Milena Marković, montažer Nada Dodig Zildžić, urednik Bojana Andrić - Snimano 14. januar 2016, premijerno emitovanje; Redakcija za istoriografiju.
11:42
70. godina muzikološkog instituta SANU
12:24
Pitajte prirodu
12:36
Priče iz prirode
12:50
Mali dnevnik
12:56
Znanje imanje
13:58
Škorpija, serija
14:46
Ruski car, TV film
16:27
Visoki napon, film
18:23
Reka Lepenac vekovima protiče kroz Donju Bitinju, selo u opštini Štrpce gde, kao dobre komšije, u slozi žive Srbi i Albanci. Strah da će izgradnjom mini-hirdoelektrane ostati bez vode, doprineo je da zbiju redove i zajedno pruže otpor narušavanju prirodnog ambijenta.Meštani su organizovali više mirnih protesta. Svojim prisustvom pokušavaju da spreče nastavak radova. Zdrava životna sredina je i na području Peći okupila pripadnike dva naroda. Zajedno brane svoja prava. Srbi i Albanci iz Goraždevca i okolnih sela zajedno su protestovali više puta proteklih meseci, zahtevajući od nadležnih da se ukloni hemijski otpad.Zajednička briga ujedinila je Srbe i Albance na području Štrpca i Goraždevca. Kada je ugrožena voda koju pijemo i vazduh koji dišemo, brišu se granice, pa i etničke. Do nove nevolje. Autorka i urednica: Tatjana Manojlović Snimatelj: Aleksandar Agbaba Montažer: Goran Tomić Realizacija: Ivana Lilić.
18:52
Lajmet
18:58
Aj Vejvej, rođen je u Pekingu 1957. godine. Njegov otac bio je priznati pesnik, koji je zbog svojih desničarskih shvatanja, zajedno sa porodicom, poslat u radni logor. Tek posle smrti Mao Ce Tunga, 1976. porodica se vraća u Peking. Aj Vejvej studije započinje u Pekingu, a nastavlja u Sjedinjenim Američkim Državama. Godine 2005. započinje svoje aktivističko delovanje posredstvom interneta, 2008. sarađuju u izgradnji Olimpijskog stadiona u Pekingu. Te iste godine, nakon razornog zemljotresa u Sečuanu, pokreće građansku inicijativu za istraživanje odgovornosti vlade, kao i državne korupcije i ugrožavanja ljudskih prava. Ulazi u sukobe sa policijom, čemu je usledila i zatvorska kazna. Posle gotovo tri meseca provedena u zatvoru, u junu 2011. pušten je na slobodu. Godine 2015. dopušteno mu je da napusti Kinu. Odlazi u Berlin, gde je živeo do septembra ove godine, kada odlazi u Kembridž, u Velikoj Britaniji. U uvodnom delu emisije njegov rad i poziciju govora tumače dr Maja Ćirić, nezavisna kustoskinja i teortičarka umetnosti, i vizuelni umetnik Vuk Vidor. Urednik i scenarista: Danijela Purešević Režija: Marko Šotra.
19:31
Zavodljiva televizija: Dragoslav Lazić
20:03
Kina, kineski dokumentarni film
21:00
Ženski raj, serija
22:00
U 14. veku, pojavom Grigorija Sinaita, dolazi do obnove upražnjavanja Isusove molitve, a u središte monaške duhovnosti opet stupa sagledavanje nestvarne božanske svetlosti. Ta svetlost biva poistovećena sa svetlošću koju su Hristovi učenici videli prilikom njegovog preobraženja na Tavoru.Bogoslovsko - filosofsko obrazloženje te prakse dao je Grigorije Palama, a nakon spora sa Varlaamom Kalabrijskim, Grigorijem Akindinom i Nikiforom Grigorom, ona postaje neotuđivi deo pravoslavnog učenja.Sveta Gora postaje središte isihastičke duhovnosti, a učenje o oboženju kroz praksu Isusove molitve jedno od središnjih obeležja monaškog života. U vekovima što su usledili, stremljenje ka zadobijanju unutrašnjeg mira proširilo se sa Svete Gore u sve pravoslavne zemlje, a u 20. veku beležimo nešto što je nazvano globalizacija isihazma i Isusove molitve.Isihastička duhovnost postaje uticajna i na Zapadu, nalazeći svoj put do takvih poslenika na polju duha kakvi su bili Džon Selindžer, T. S. Eliot, Džon Tavener, Bjork i drugi.Učestvuju: prof. dr Radivoj Radić, prof. dr Mikonja Knežević, jeromonah Partenije Hilandarski, monah dr Romilo Knežević, jeromonah Nikolaj Hilandarski, dr Oliver Subotić. Urednik serijala: prof. dr Mikonja Knežević Scenarista: Nemanja Nikolić Montaža: Stevan Spasić.
22:34
Život u vazduhu
23:24
Okupirani, serija
00:16
Lajmet
00:23
20. gitar art festival: Karminjo
01:23
Trezor
02:23
Visoki napon, film
04:06
Život u vazduhu
04:55
20. gitar art festival: Karminjo
06:02
Koncert za dobro jutro
06:58
Slagalica, kviz
07:20
Datum
07:26
Verski kalendar
07:36
Lajmet
07:42
Trag u prostoru
08:04
Kocka, kocka, kockica
08:30
Mašine strašne priče
08:36
Mirakulus
08:58
Super krila
09:11
Bleja
09:30
Leonard Ojler je jedan od najproduktivnijih švajcarskih matematičara 18. veka, tvorac većine oznaka koje se danas primenjuju u matematici. Naučnici smatraju da je on poslednji renesansni matematičar, jedini matematičar u istoriji, koji je poznavao celokupnu matematiku. Uveo je trigonometrijske funkcije, integrisao diferencijalni i integralni račun u celovitu matematičku disciplinu koju danas zovemo Matematička analiza... Urednik serije: Tanja Čanić-Mlađenović Dramaturg: Nikola Fišeković (Rene Dekart) Reditelj: Nenad Krkelić Scenograf: Mirjana Andrejević Kostimograf: Suzana Gligorijević Serija ima za cilj da se mladi na jedan zabavniji i drugačiji način upoznaju sa delom i radom poznatih matematičara, namenjena je svim ljubiteljima nauke, ali prvenstveno mladima. Serija ima ukupno 5 emisija u trajanju do 20 minuta, a u planu su i nove epizode. Planirano je emitovanje u toku zimskog-obrazovanog programa. Do sada su snimljene četiri epizode, dve o najznačajnijim engleskim matematičarima 19. veka: Iz života Džordža Bula, koji je tvorac algebre sa logičkim istinitosnim vrednostima i koja je osnova razvoja kompjuterske revolucije, onda epizoda, o Vilijamu Rouanu Hamiltonu, koji je dao ogroman doprinos u razvoju algebre, bavio se kvaternionima, i čija je važnost izazvala veliko divljenje. Takođe je snimljena i epizoda o Leonardu Ojleru koji je jedan od najproduktivnijih švajcarskih matematičara osamnaestog veka i kome dugujemo za većinu oznaka koje se danas primenjuju u matematici. Naučnici ga smatraju poslednjim renesansnim matematičarem želeći da kažu da je Ojler verovatno jedini matematičar u istoriji koji je poznavao celokupnu matematiku. Uveo je trigonometrijske funkcije, integrisao diferencijalni i integralni račun u celovitu matematičku disciplinu koju danas zovemo Matematička analiza... Ostala je iz ovog ciklusa da se snimi emisija o Evarist Galoa koji je jedan od najznačajnijih matematičara Francuske u devetnaestom veku. Niko ni pre ni posle njega nije dao tako veliki doprinos u rešavanju polinomskih jednačina. Dokazao je da se opšta polinomska jednačina stepena većeg od četiri ne može rešiti pomoću radikala. Sva ova rešenja predstavljaju ključ moderne algebre i geometrije a može se primeniti i pri rešavanju dva čuvena antička problema, pri dokazivanju trisekcije ugla i kvadrature kruga. Svaki od ovih matematičara zaslužuje ogromnu pažnju i veliko poštovanje, izdvojili smo samo neke od njih, i nadamo se da će gledaoci sa zadovoljstvom pogledati seriju. Urednik serije: Tanja Čanić-Mladjenović Dramaturg: Nikola Fišeković (Rene Dekart) Reditelj: Nenad Krkelić Scenograf: Mirjana Andrejević Kostimograf: Suzana Gligorijević U emisiji o Rene Dekartu glume: Rene Dekart: Ivan Nikolić Dečak (Dekart): Rastko Ubović Bekman: Nebojša Zagorac La Vaser: Đorđe Marković Helen(sluškinja): Jelena Radenović Elizabeta: Dejana Miladinović Švedska kraljica Kristina: Teodora Jeremić Admiral: Željko Aleksić Prijatelj: Željko Stepanov.
09:55
Elementi: Argon
10:00
Nauka 2019
10:25
Pravo na sutra
10:55
Preporuka Milana Utržana - Milan Utržan, majstor zvuka, ceo radni vek proveo je u Televiziji Beograd, u Programskom arhivu ostalo je na desetine značajnih emisija u čijem stvaranju je i on učestvovao. Danas, po njegovoj preporuci, gledate dramu Prvi put s ocem na jutrenje, za koju je pored svog standarnog posla Milan Utržan napravio i izbor muzike. Prvi put s ocem na jutrenje - Drama govori o materijalnoj propasti bogate gazdinske porodice, zbog nesavladive strasti oca porodice prema kockanju. Otac gubi sav novac, imovinu i ugled u društvu koji je godinama kao uzoran domaćin i dobar trgovac sticao, ali žena uspe da ga spase od samoubistva. Sudbina je ispričana iz vizure dečaka koji mnogo teže doživljava isključenje porodice iz sredine u kojoj žive.  - Uloge: Banislav Lečić, Ljiljana Dragutinović, Ivan Bekjarev, Dušan Golumbovski, Tanasije Uzunović, Bogdan Diklić, Radoš Bajić, Dimitrije Vojnov - Prema motivima pripoveteke Laze Lazarevića, dramaturg Zvonimir Kostić, producent programa Zoran Milatović, producent Časlav Popović, glavni organizator Saša Ivanjikov, vođa ekipe rasvete Bogdan Lujić, ENG snimatelj Slavko Aleksijević, far majstor Dragan Madžgaljević, pirotehničar Miloš Vuković, majstor zvuka Siniša Dimitrov Janković, mikroman Radoslav Miljković, glavni šminker Ljubica Džunić, kostimograf Suzana Tanasković, scenograf Slobodan Rundo, el. grafička obrada Dejan Kozić, izbor muzike i tonska obrada Milan Utržan, direktor fotografije Miroslav Vorkapić, sekretarica režije Jasmina Vrbavac, pomoćnik reditelja Miodrag Stajkić, montažer Ivanka Pravica, reditelj Dejan Ćorković, urednik Miloš Nikolić - Premijerno emitovano 11.01.1993; Redakcija igranog programa, urednik Milovan Vitezović.
11:55
Duke Bojadžijev, klavijature i Ismail Lumanovski, klavir
13:00
Iz života poznatih matematičara
13:25
Malo je poznato da se akademik Ostojić, sem sekundarne i tercijalne, oduvek bavi i primarnom prevencijom kardiovaskularnih oboljenja. Upravo je primarna prevencija kardiovaskularnih oboljenja tema dvodelnog razgovora sa profesorom Ostojićem. Ovakav razgovor je posebno značajan u svetlu činjenice da je Srbija na neslavnom, veoma visokom mestu, u Evropi i svetu, kada su u pitanju kardiovackularne bolesti. Imaćemo priliku da saznamo mnoge podatke, iz najnovijih svetskih studija, koje se bave najozbiljnijim faktorima rizika. Mnoga saznanja do kojih su naučnici došli u prethodnih nekoliko godina, iz osnova menjaju pogled na ishranu, kretanje, stres, pušenje i konzumaciju alkohola. Sposobnost profesora Ostojića da laicima približi i objasni suštinu naučnih saznanja u ovom intervjuu dolazi do punog izražaja. Jednostavnost i svakome razumljiv kolokvijalni govor - uz pozivanje na vodeće svetske studije - omogućiće gledaocima da čuju i razumeju najnovije preporuke Svetske zdravstvene organizacije za zdrav život, prevenciju bolesti i unapređenje kvaliteta života. Urednik, scenarista i voditelj: Vojislav Laletin.
13:55
Mali dnevnik
14:00
Potera, kviz
14:50
Škorpija, serija
15:35
Ženski raj, serija
16:35
Volim te najviše na svetu, film
18:10
U svetu
18:40
Lajmet
18:45
Peternek
19:45
Kafa za sve, dokumentarni film
21:00
Ženski raj, serija
22:00
Na pitanje da li filmska dela mogu da promene pogled na istoriju odgovaraju reditelji Dana Budisavljević i Boro Drašković, Miroljub Stojanović, filmski teoretičar i kritičar. U emisiji će još biti reči o gostovanju predstave Blue Moon zagrebačkog pozorišta Kerempuh, u režiji Borisa Liješevića, romanu Pelen novozelandskog pisca Bila Dirina, izložbi nemačke umetnice Klaudije Čejsling u Čačku, knjizi Galeb koji se smeje Nikole Malovića, filmu Tusta Andreja Korovljeva i knjizi Život s idi(j)otima Nenada Marjanovića, kao i o manifestaciji Art+science, otvorenoj u Galeriji nauke i tehnike SANU. Tema Jubileja je dvadeset i pet godina od osnivanja Festivala autorskog filma. Na Tanku liniju ovaj put staje zagrebački glumac Vili Matula koji je bio gost Beograda. Centralni gost emisije je kompozitor Srđan Hofman. Urednik emisije Ana Tasić Reditelj Ivan Bukvić Montažeri: Goran Mijić i Anika Tesla Autori rubrika: Danijela Purešević, Marija Nenezić, Jasmina Vrbavac, Ana Tasić, Jasmina Mijić, Jelena Videnović Voditelj Željko Maksimović.
23:00
Bunt
23:35
Okupirani, serija
00:25
Lajmet
00:30
Nišvil: Inner Circle
01:10
Trezor
02:10
Tenis - Dejvis kup: Srbija - Japan, snimak
06:00
Koncert za dobro jutro
06:51
Slagalica, kviz
07:13
Datum
07:18
Verski kalendar
07:28
Lajmet
07:34
Čovek i predeo
08:00
Kocka, kocka, kockica
08:30
Mašine strašne priče
08:36
Mirakulus
08:58
Super krila
09:10
Bleja
09:21
Mali dnevnik
09:30
U ove tri epizode pratićemo kako njegov unuk, istoričar dr Stanislav Sretenović, ide putem svoga dede preko Marseja, Mentona, Nice i Bordoa do povratka u Beograd. Dr Dragoljub Sretenović je kao dečak prešao Albaniju i poslat sa našim đacima u Francusku na školovanje tokom Prvog svetskog rata. Tamo završava medicinu u Bordou sa radom o tuberkolozi u Srbiji. Nakon Prvog svetskog rata vraća se u Srbiju. Posebno se bavi socijalnom medicinom, radi kao lekar i u jednom periodu je upravnik Studentskog doma. Bio je urednik časopisa Lekar i Narodna čitanka i generalni sekretar Saveza lekarskih komora. Formirao je lekarsku komisiju koja je obilazila zatvorenike u Sremskoj Mitrovici. Bio je deklarisani antifašista. Uhapšen je 1941. pod optužbom da je idejni komunista i propagator komunizma. Uprkos molbama građana i porodice nije oslobođen. Streljan je 1942. u Jajincima. Novinari istraživači: Nataša Drakulić, Tatjana Cvejić, Kristina Đuković, Marija Tošić. Snimatelj: Petar Vujanić Montaža: Ksenija Savićević Scenario i režija: Valentina Delić.
09:55
Elementi: Astatin
10:00
Edu global
10:30
U svetu
11:00
Trezor
12:00
Hor Sretenjskog manastira
13:00
Đaci u Velikom ratu
13:25
Nulta tačka
13:50
Mali dnevnik
14:00
Svadba iz mog kraja
15:00
Škorpija, serija
15:45
Ženski raj, serija
16:45
Pavle Pavlović, film
18:15
Šljivik
18:45
Lov i ribolov
19:15
Lajmet
19:20
Srbija na vezi
19:50
Tramvaj broj 2 nema ni prvu ni poslednju stanicu, ide u krug. Taj krug opisuje jednu zamišljenu granicu koja je nekada odvajala gradsku elitu od ostalih i predstavljala paradigmu jednog urbanog snobovskog mentaliteta. Biti iz kruga dvojke podrazumevalo je i definisalo određeni status i pripadnost. Danas je ta linija naseljena beskućnicima, zimi je grejanje dobro, tako da provode većinu vremena u tramvaju. Tu žive, spavaju, jedu i piju na opšte zgražavanje ostalih putnika.To je sloj ljudi koji jedva da živi, čitava njihova lična imovina staje u nekoliko najlon kesa i cegera koje vuku za sobom. Oni su gosti hotela dvojka: Ratne izbeglice, socijalni slučajevi, nezaposleni, alkoholičari, prosjaci i osiromašni penzioneri, ukratko beskućnici, svi oni su našli utočište u krugu dvojke. Putovanje koji su započeli je tiho i bez kraja, a kada jednom odu, u istom tramvaju zameniće ih neki drugi, jednako bezimeni gosti. Ovi nemi putnici pokušavaju da svojim prisustvom ne privlače pažnju, ali kao da samim svojim postojanjem vređaju privid civilizovanog načina života. Putuju sa nama kao živo svedočanstvo o urušavanju jednog društva. Dvojka je danas mučan podsetnik naše posleratne stvarnosti koja ulazi na tu liniju, i to doslovno. U osnovi, ovo je film o imanetnom sukobu između onih koji kako tako preživljvaju i onih koji su iza same društvene margine, na granici koju tako jasno iscrtava jedna tramvajska linija. Režija: Marko Mamuzić.
21:00
Ženski raj, serija
22:00
Ako mi se dogodi
22:30
Prvi deo mini serijala o knezu Mihailu Obrenoviću podseća na velikog kneza koji je ubijen 29. maja 1868. Kako se danas, sa distance od 151 godine, sećamo ovog značajnog političara i diplomate? Kakvu je ulogu imao u stvaranju nacionalnog identiteta i kako je izgledao njegov život u trenutku povratka u Srbiju, 17 godina nakon izgnanstva? U kakvu se zemlju vratio i koliko se razlikovao od svog oca Miloša? Čime je i na koji način promenio Srbiju i kakvo je značenje u slučaju Mihaila Obrenovića imala reč apsolutista, ako mu je deviza bila Zakon je najviša volja u Srbiji? Koji su najznačajniji dometi Mihailove politike na unutrašnjem i spoljnom planu? Da li je ostvario svoj san? Ovo su samo neka od pitanja na koja odgovaraju dr Radomir J. Popović, viši naučni saradnik Istorijskog instituta Beograd, prof. dr Dubravka Stojanović, prof. dr Suzana Rajić i prof. dr Nenad Makuljević sa Filozofskog fakulteta u Beogradu i Nebojša Damnjanović, muzejski savetnik u Istorijskom muzeju Srbije. Urednik i scenarista emisije - Nevena Milić, montažer - Jovana Filipović, reditelj - Maša Vujošević.
23:00
Kao sinovi Albanke i Grka, koga nikada nisu upoznali, dvojica braće, stranci u svojoj zemlji, odluče da odu u Solun, pronađu svog oca i prisile ga da zvanično prizna očinstvo. Istovremeno, u Solunu se održava audicija za kultnu emsiju Zvezda Grčke. Deni sanja o tome da njegov brat Odisej, talentovani pevač, postane nova zvezda takmičenja u zemlji koja odbija da ih prizna.Uloge: Kostas Nikuli, Nikos Gelija, Agelos Papadimitru... Režija: Panos H. Kutras.
01:10
Trezor