Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 2
06:14
Slagalica, kviz
06:37
Datum
06:45
Verski kalendar
06:55
Lajmet
07:01
Eko karavan
07:30
Metla bez drške
08:00
Pepa prase
08:05
Vodeni svet malih gupija
08:30
Buš bejbi svet
08:31
Lola i Mila
08:36
Mašine strašne priče
08:42
Svetlucava i sjajna
09:09
Bejblejd
09:34
Transformersi
10:00
Sednica Skupštine Srbije, prenos
10:15
Mi pravimo Promaju. Zato što je Promaja sredstvo protiv ukočenosti prozora, vrata i duha. Promaja je izvor svežeg vazduha i ideja, možda čak i eliksir mladosti. Ovo poslednje nije proverena informacija, ali svakako garantujemo da će naša Promaja podmladiti vaše ekrane. Da li ste čuli za mačku koja luta? Zapravo, mačora. Tačnije, u pitanju je čovek, Kanađanin koji već godinama živi u Beogradu i prati njegov ritam. Vaš i naš Šašavi Paša će vas upoznati sa dotičnim Erikom Mutom - njegovim radom, muzikom i mišljenjem o našoj zemlji. Naše kamere su uhvatile skup Diznijevih princeza u kafiću, usred žučne rasprave o ženskim pravima. Ekskluzivno u Promaji možete saznati više o Elzinim strategijama državne uprave, mišljenju o štrajku skandinavskih ledolomaca i bračnim planovima.U nešto romantičnijem stilu, Lidija će vam objasniti zašto nije bezbedno voleti nekoga do neba - na primeru ljubavi između dve neutronske zvezde. Gospodin Dragi Saveta će pokušati da reši problem Jokse iz Bataje, odnosno njegovog oca koji boluje od teške zavisnosti - zavisnosti gledanja televizije. Ekipa Promaje: Vukašin Čečen Đorđe Marinkov Ivana Milanov Natalija Nikolić Marta Jovanović Elena Damjanac Irina Arsenijević Lidija Simić Aleksandar Pašalić Darko Mandić Milica Cvetković Dajana Osmani Katarina Lazić Andrija Nedić Nikola Đorđević Mila Todorović Relja Vasić Matej Rusmir Urednice: Ana Pavlović i Višnja Pečenčić Reditelj: Ivan Pecikoza facebook.com/promajaRTS instagram.com/promajarts.
10:35
Da li znaš?
10:40
Srpska muzika kroz vekove
10:55
Da li znaš?
11:00
Radivoje Raša Popov (Mokrin, 26. 06. 1933 - Beograd, 19. 04. 2017), novinar, lektor, publicista, radijski i TV autor i urednik, u RTS od 1964. od 1995 Spomen na Rašu - Na skupu pionira i veterana, povodom Svetskog dana televizije,  21. novembra 2007. Raša Popov je za Trezor rekao:  Ja volim televiziju zato što je televizija niz šarenih slika. Ona je ono što u naš penzionerski život unosi radost i popunjava prazninu života penzionerskog. Inače, sada imam do 99 nekih kanala i kada gledam kao celinu svih tih 99 kanala, kad ih prevrćem preko onoga birača kanala, shvatam da je svetska televizija prazna, a naša televizija je ipak malo punija. Naiđemo na nekog Laneta Gutovića ili nekog drugog koga volimo i onda je ta naša televizija dobra zato što voli one koje i mi volimo... dok je svetska televizija grozno prazna... ne razumem kako je toliko ispraznila glavu.. Mene su pitali je l' ima nešto novo na televiziji, ja im kažem sveje  staro...  na primer  Bolji život...  Ja sam čuo izjavu direktora BBC-a, Englezi su imali čuvene serije na primer Coronation Street i posle 20 godina su te emisije iz naše mladosti hteli da repriziraju, međutim generalni odbor britanske televizije rešio da pregleda ove emmisije i na svoje zaprepašćenje otkrili su da su zastarele... to više nije ono isto osećanje, a i ljudi mogu da dođu do netačne informacije. Na primer, gledaju prilog o Svetskom prvenstvu u fudbalu kada se Guta Dobričanin penje na krov da postavi antenu, pa da l' padne ili ne padne s krova... Dakle to jeste Svetsko prvenstvo, ali neko staro i tu dolazi do raskoraka! Televizija je pomodna, ona traži uvek nove stvari... Ala nesita! - Proizvedeno 2007/2019, Redakcija za istoriografiju Radivoj Raša Popov, Večni sjaj detinjstva - Književnik, radijski i televizijski urednik priča o svom detinjstvu u rodnom mestu Mokrinu za koje ga vežu mnogobrojne uspomene. Govori o ediciji Zlatna knjiga, predstavlja pesme i priče za decu, objašnjava da li je teže pisati ili raditi emisije za decu. Za sebe kaže da je bajkopisac, priča o Opasnim bajkama i Bajkama za XXI vek, o vanzemaljcima i letećim tanjirima u Malim zelenim, o autobiografskom romanu Bio sam srećni konj, romanu o detinjstvu za vreme Drugog svetskog rata Kada sam padao u fras. U emisiji Raša kazuje nekoliko svojih pesama.  - Učesnik: Radivoj Raša Popov - Urednik Vesna Gajović, majstor zvuka Vojislav Luković, asistent snimatelja Ivan Vasiljević, direktor fotografije Darko Dokmanović, dizajner zvuka Nebojša Dragićević, montažeri Biljana Kunijević Dželi, Milan Radičević, Mirjana Mitrović; reditelj Bojan Vorkapić - Proizvedeno septembar 2013, Redakcija školskog programa, urednik Nataša Drakulić.
12:00
SO RTS: Guno - Misa Sv. Cecilije
12:48
Rečnik ekologije
12:57
Edu global
13:24
Mali dnevnik
13:29
SAT
14:18
Milijarde, serija
15:19
Gospođa, serija
16:35
Zverinjak, film
18:33
U emisiji Da nam nije... autobiografija o mom narodu, o nacionalnim manjinama se govori personalizovano. Sagovornica je Nataša Tasić Knežević prva Romkinja operska pevačica i, solista Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu. Ona će predstavljajući neki svoj izbor, portretisati i manjinu kojoj pripada. Emisije su na srpskom sa titlom na jeziku manjine o kojoj govorimo.
18:52
Lajmet
18:57
Postoje svedočanstva različitog žanra i datiranja. Između ostalog, savremenim istraživačima žitija (hagiografije) - posebne književne forme potekle iz vizantijske književnosti, ukorenjene u srpskoj srednjovekovnoj književnoj praksi, služe kao izvor za tumačenje istorijskih tokova. U okviru te građe izdvajamo čin krunisanja Stefana Nemanjića opisan u Žitiju Svetog Save koje je, po nalogu crkvene i državne elite, pedesetih godina 13. veka napisao Domentijan svetogorski monah, pisac, hroničar i učenik Svetog Save. Svakako da je prepis Žičke povelje ispisan na zidu pri ulasku u žičku crkvu važan izvor za tumačenje ne samo ovog istorijskog događaja nego i za tumačenje života naroda na tom prostoru u 13. veku. U igrano dokumentarnoj emisiji Srpska kruna govore istoričari, istoričari umetnosti i istoričari književnosti. Tematsku celinu o Stefanu Prvovenčanom čine dve emisije Srpska kruna i Sv. kralj i pisac. Urenik i scenarista: Ivana Kovačević Montažer: Milan Radičević Reditelj: Dragan M. Ćirjanić.
19:30
Nauka 50: Krv
19:55
Prema rečima Mirkovića, to je dokumentarna bajka o srpskom selu. Selo Matejevac ima više od 300 neoženjenih muškaraca, što je gotovo svaki treći meštanin. Selo je udaljeno samo deset minuta vožnje od Niša, u kojem živi oko 400.000 građana, ali žene ne žele na selo. To nije problem samo u tom kraju - cela Srbija je prepuna neoženjenih mušakraca i žena, ali oni nikako da se spoje. Sela se gase, gradovi se pune, a brakova sve manje... Glavni junak Mirkovićevog filma, neoženjeni Harmonikaš Peca (Predrag Nikolić), odlučio je da uzme stvari u svoje ruke u svom selu, odnosno da sprovede veliki projekat čiji je cilj da oženi i stare i mlade, kao i da privuče žene u selo. Njegov moto je: Oženiću celo selo, makar mi preselo.Jedna od poruka filma je da bi društvo konačno trebalo da shvati da se ne treba baviti teritorjiama kao geografskim pojmom, već kvalitetom života ljudi kao pitanjem biološkog opstanka i u sklopu toga - vraćanjem selu onog mesta i one uloge koju zaslužuje posle svih nedaća u novijoj istoriji. Režija: Željko Mirković.
21:00
Gospođa, serija
22:30
Danas je poznato 118 elemenata, 91 se može naći u prirodi, dok se ostali sintetišu u laboratorijama. Najlakši su vodonik i helijum, koji čine čak 99% svemira. U susret 150. jubileju periodnog Mendeljejevog sistema elemenata hemičari raspravljaju o kontroverzama i zanimljivostima koji ga prate. Više o tome upitaćemo hemičara sa Hemijskog fakulteta u Beogradu, profesora dr Božidara Čobeljića. U ovoj emisiji o elementima govorimo i u širem smislu, kao o osnovnim činiocima stvarnosti. Od drevnih vremena filozofi su se bavili pitanjem osnovnih elemenata koji nas okružuju, a mi ćemo našeg gosta osim toga upitati i nešto više o elementima logičkog mišljenja. On je profesor dr Željko Radinković sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju. Više o fizičkim svojstvima elemenata reći će nam fizikohemičar Milan Popović sa Fakulteta za fizičku hemiju. Kako je specifičan spoj nekoliko elemenata bio inicijalna kapisla za nastanak života na zemlji i koji elementi i kako sačinjavaju ljudski organizam, reći će nam dr Uroš Savković sa Biološkog fakulteta. Šta su osnovni elementi socijalnih, ekonomskih ili recimo logističkih sistema reći će nam sociolog dr Dalibor Petrović sa Saobraćajnog fakulteta. Elementi su magnezijum, natrijum, azot i mnogi drugi, a da li znate da su elementi čak i melodija, ritam i harmonija? To su osnovni elementi muzike. Zato ćemo o veštini njihovog uklapanja, odnosno komponovanju porazgovarati sa muzičkim virtuozom, dirigentom i kompozitorom Ivanom Ilićem. Nismo mogli, a da u studio ne dovedemo i mlade koji spajajući elemente mogu da naprave zanimljive i burne reakcije, i to u hemijskim laboratorijama. U emisiji će da nam izvedu eksperimente naši gosti, studenti Hemijskog fakulteta u Beogradu. Možda ste već zapazili - drugi deo publike je u karakterističnim kostimima. Oni će nam pokazati kako i klasična i savremena igra ima svoje elemente. To su učenici Baletske škole Lujo Davičo sa svojom nastavnicom klasičnog baleta Ninom Čolanović. Linija, oblik, tekstura, valer i boja. I to su elementi, ali u modnom kreiranju. Kako se uklapaju i čine harmoničnu estetsku celinu i na koji način se njima vizuelno komunicira, otkriće nam naša gošća, modna dizajnerka Snežana Milinković. Uz muzičku pratnju obojićemo emisiju i ove nedelje, ostanite uz Studio znanja. Autor i urednik serijala Studio znanja: Zoran Živković Urednik i voditelj emisije: Vinka Marinović Kovoditelj: Ivana Milenković Reditelj: Darko Kamarit.
23:30
Reći osećam, dakle, postojim jednako je važno u procesu sagledavanja celine čovekove egzistencije ali se vekovima pitanje odnosa emocionalnog i racionalnog, kao i pitanje odnosa ideje i prakse, svodilo na konflikt. Taj konflikt zahvatao je mnoštvo kulturnih modela, a zapadni model ustoličio se kao neprikosnoveni provodnik maksime mislim, dakle, postojim iz idejne sfere u praktičnu. Zato je početkom 18. veka veliku buru izazvalo takozvano vampirsko pitanje. Pojavu vampra u Srbiji istraživale su austrijske vlasti i to je rezultovalo zbirkom tekstova Vampiri u Srbiji u 18. veku. Novo izdanje Časa anatomije ispituje kakve su bile sociološke, kulturološke i političke implikacije tog vampirskog pitanja, kakve su negativne posledice viška racionalnog a kakve viška iracionalnog u jednoj kulturi i društvu, od kojeg viška danas boluju savremena zapadna civilizacija i srpsko društvo i kultura... Kako upokojiti vampira? O tome razgovaraju docent Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Dragoljub Perić, književni kritičar Petar Arbutina i pisac Vule Žurić Urednice emisije, Marija Nenezić i Jasmina Vrbavac Realizatorka emisije, Maja Mandić.
00:15
Lajmet
00:21
Fudbal - Liga Evrope, pregled
01:00
Studio 6: Opus neo
02:05
Trezor
03:00
Tenis - Monte Karlo, r.
04:20
Fudbal - Liga Evrope, pregled
06:29
Slagalica, kviz
06:47
Datum
06:54
Verski kalendar
07:05
Znanje imanje
08:00
Pepa prase
08:05
Vodeni svet malih gupija
08:27
Buš bejbi svet
08:30
Lola i Mila
08:36
Mašine strašne priče
08:42
Svetlucava i sjajna
09:04
Bejblejd
09:25
Transformersi
09:45
Ružne reči
09:57
Centralno mesto u emisiji posvećeno je poznatoj ličnosti ili događaju koji je obeležio prethodnu nedelju. Cilj ove emisije je da se deca i roditelji upute kako kvalitetno mogu da provedu vreme. U ovom svojevrsnom mozaiku najboljih knjiga, predstava, muzičkih događaja, sporta, slobodnih aktivnosti, hobija, najaktuelnijih filmova pronaći će se za svakog po nešto. Emisija je namenjena deci uzrasta od tri do dvanaest godina i nije klasični vodič kroz događaje i dešavanja za decu jer uvek promoviše i neku lepu akciju kroz koju deca mogu da pomognu drugoj deci i sl.Urednik je Mirjana Popović.
10:30
Zemlja hrane
11:00
Nas je 10%
11:30
Davor Štefanek, predsednik Sportskog saveza Srbije, podržava inicijativu emisije Srbija na vezi RTS-a i, kao institucija, spremni su da objedine podatke i, sportiste iz sveta, opredele za dres Srbije. Memorijalni turnir RTS-a Igrajmo za 16, ugostio je ove godine 4 ekipe iz dijaspore, zahvaljujući, između ostalog, i aktivnostima Programa za dijasporu. Saradnja se nastavlja u Beču gde će, na predlog emisije Srbija na vezi, najbolja ekipa RTS gostovati u Austriji, na Sportskim danima Saveza Srba Beča. O tome, i novitetima na turniru, govori Svetozar Stanković, član Organizacionog odbora i Generalni sekretar Rukometnog saveza Srbije. Austrijska i srpska pozorišna publika ovacijama je pozdravila glumačku ekipu pozorišta Madlenijanum u Akzent teatru u Beču. O predstavi i utiscima govoriće glumica Ljiljana Stjepanović, a novinarka Tanja Peternek najaviće još jednu epizodu iz serijala Kao sav normalan svet. Ovoga puta predstaviće Minju Subotu, koji je u 80. godini života debitovao kao glumac upravo u predstavi Dolče Vita pozorišta Madlenijanum. Muzički ukus dijaspore je sve bolji, kaže Siniša Vićentijević i podseća da je Narodni ansambl RTS sve više tražen napolju, kao i da rado gostuju sa raznovsnim repertoarom, na poziv Srba u svetu. Sa njima nastupa i diplomirani pravnik, uskoro sa licencom advokata i specijalizacijom u oblasti autorskih prava, popularni mladi pevač Stefan Petrušić. Urednik i voditelj Jelena Đorđević Popović Reditelj Vladimir Petrović.
12:00
Dozvolite...
12:30
Građanin
13:00
Studio znanja
14:00
Razotkrivae tajni o Isusu
14:45
Hemija za sve
14:50
Ima li Srbija dovoljno mudrosti da postane vodeća zemlja u primeni novih tehnologija i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda? Plavo zelena tehnologija je idealno rešenje za našu zemlju, odgovorno tvrdi prof. Čeda Maksimović koji je sa svojim timom dokazao uspeh i održivost jedinstvene, najsavremenije i pristupačne tehnologije u Eko industriji. Šta znači biti vrhunski stručnjak, naučnik vizionar shvatimo već nakon nekoliko rečenica u razgovoru sa prof. dr Čedom Maksimovićem. Rođen 1947. godine u Glamočanima, osnovne studije završava na Građevinskom fakultetu u Beogradu. Na istom fakultetu je doktorirao i prošao kroz gotovo sva zvanja od asisteta do profesora. U dva mandata bio je prodekan fakulteta kao i upravnik Instituta za hidrotehniku. Karijeru je nastavio kao profesor na Imperijal koledžu u Londonu, gde je od 2018. u zvanju profesora emeritusa. Osnovao je i bio rukovodilac Međunarodnog istraživačkog centra za gradske vode čiji je pokrovitelj UNESKO. Vođen vizionarskim idejama i spoznajom da je veoma malo metoda koje su večne i da je budućnost većim delom već naš sledeći korak, profesor Maksimović širi oblast svog stručnog i naučnog delovanja na interakcije urbanih voda i zelenih infrastruktura kao ključnih elemenata plavo zelenih sistema.Vremenom je plavo zeleni san profesora Čede Maksimovića prerastao u realnost jer je svet prepoznao neohodnu potrebu da se nova filozofija urbane arhitekture razvije u multidisciplinarna rešenja. Za istraživanje i razvoj inovacija, integrisana rešenja i povezivanje zelenih površina, vode i grada prof. Maksimović i njegov tim nagrađeni su Biznis grin tehnolodži priznanjem koje dodeljuje svetska organizacija Bussines green world. Srbiji predstoji period u kome treba da izgradi više stotina postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Postojećim načinom planiranja, odlučivanja i rada za investicije i njihove troškove u Srbiji bi se uložila ogromna sredstva za tehnološki prevaziđena rešenja. Sa druge strane Plavo zelena rešenja nude multifunkcionalni pristup.... Koje, kakve i kolike su koristi od Plavo zelenih rešenja za Srbiju, čućete od profesora Maksimovića a saznaćete i zašto je Eko industrija biznis budućnosti. Urednik Nataša Nešković.
15:20
Igrani omnibus koji je posveta žrtvama tragičnog događaja, biće prikazan na dvadesetogodišnjicu stradanja 16 radnika RTS-a. Jednu od uloga u filmu tumači Dragan Petrović Pele, koji je u Krupnom planu Velike iluzije. Sama činjenica da postoje ljudi kojima se dogodila priča koju gledamo na velikom ekranu, doprinosi ozbiljnijem shvatanju samog filma, kao i njegove poruke. U ovoj epizodi Velike iluzije govorimo o konkretnim primerima. O Krajnje poremećenom, šokantno okrutnom i zlom serijskom ubici, koga je u istoimenom filmu Džoa Berlingera otelotvorio Zek Efron. Govorimo i o krvavom piru ekstremnog desničara Andreasa Brejvika, koji je norveški reditelj Erik Poup pretočio u film Utoja, 22. jul.Iz ugla kritičara Zorana Jankovića, analiziramo Uništiteljku u kome Nikol Kidman jednostavno izaziva potencijalnog gledaoca da uđe u bioskop. Vraćamo se dve i po decenije unazad, u vreme Petparačkih priča. U Kontraplanu sa Evom Huson, rediteljkom potresne ratne drame Ratnice sunca.Autor i urednik: Sandra Perović Saradnici: Selina Lovren Aksentić, Jelena Carević, Zoran Janković Realizacija: Tijana Todorović, Svetlana Perović, Marko Jeftić.
16:00
Nakon borbe sa policijom, pronalazi psa i uzima ga u svoje ruke te postaju nerazdvojni dvojac koji zajedno traži hranu i sitnim smicalicama vara ljude kako bi došli do novaca i pića... Uloge: Čarli Čaplin, Sindi Čaplin, Edna Parvins... Režija: Čarli Čaplin.
16:35
A priča o vojniku koji sanja kako odlazi u akciju iza neprijateljskih linija i postaje junak... Uloge: Čarli Čaplin, Edna Parvins, Sid Čaplin... Režija: Čarli Čaplin.
17:20
Zaljubljen je u komšijinu kćerku Ednu, ali ga njen otac ne voli. U međuvremenu, iz grada stiže mladić i izgleda da je i on bacio oko na Ednu. Čaplin ne odustaje i pokušava ponovno da je osvoji. Uloge: Čarli Čaplin, Edna Parvins, Tom Vilson... Režija: Čarli Čaplin.
17:50
U njoj Čaplin tumači oca koji zajedno sa suprugom i decom odlazi na izlet gde upada u niz komičnih pustolovina... Uloge: Čarli Čaplin, Edna Parvins, Džeki Kugan, Bob Keli... Režija: Čarli Čaplin.
18:10
Mališan govori o Skitnici koji pronalazi napuštenu bebu u uličici i počinje da se brine o njemu. Kako dete odrasta, njih dvojica održavaju savršen odnos, a počinju da prave sitne podvale kako bi nasamarili ljude. Mališan je poznat po tome jer je bio prvi dugometražni film koji je spojio komediju i dramu. Najslavnija i najpotresnija sekvenca filma je kad Skitnica očajno po krovovima počinje da progoni socijalnog radnika koji mu je uzeo dete, i njihovo emocionalno ujedinjenje. Publika je u to vreme bila duboko dirnuta filmom i odnosom Mališana s omiljenim likom Skitnice, od kog do tada nisu doživeli toliko emocionalnog naboja.Uloge: Čarli Čaplin, Džeki Kugan, Edna Parvins... Režija: Čarli Čaplin.
19:05
Lenjivci je predstavljao Čaplinov povratak kraćoj formi nakon celovečernjeg Mališana koji je, usprkos komercijalnom uspehu, frustrirao studio i fanove zbog neuobičajeno dugotrajne produkcije. Uloge: Čarli Čaplin, Edna Parvins, Henri Bergman... Režija: Čarli Čaplin.
19:40
U njemu Čaplin tumači građevinskog radnika koji pokušava da deo svoje plate sačuva od supruge kako bi mogao da se napije. Uloge: Čarli Čaplin, Edna Parvins, Mak Svejin... Režija: Čarli Čaplin.
20:05
Potom na železničkoj stanici susreće par koji je istrajan u tome da ih on venča što ga zbunjuje, ali on nastavlja svoj put u nepoznato i dolazi u Teksas. Tamo meštani očekuju novog sveštenika, a Hodočasnik odgovara njegovom opisu... Uloge: Čarli Čaplin, Sidni Čaplin, Edna Parvins... Režija: Čarli Čaplin.
20:50
Trenutak pre odlaska na železničku stanicu mladiću iznenada umire otac. Ljubavnikov nedolazak devojka tumači kao odustajanje i na put odlazi sama. Godinu dana posle dvoje mladih se ponovno sreću. Mari je sada ljubavnica najbogatijeg pariškog neženje Pjera Revela, a Žan je jedan od hiljadu siromašnih slikara u potkrovljima grada svetlosti. Ugašena iskra u pepelu njihove ljubavi ponovno se razbuktava u plamen, ali iskušenja su prevelika a da bi se vatra održala... Uloge: Edna Parvins, Karl Miler, Lidija Not... Režija: Čarli Čaplin.
22:15
Plima, serija
23:05
Svet sporta
23:20
Ova građanska drama izazvala je kontroverze i burne reakcije kada je napisana 1881. godine, a danas se svrstava u Ibzenova najznačajanija dela. Autor u ovoj drami ispituje porodične odnose i problematizuje brak, kroz priču o posledicama i grehovima iz prošlosti koji se prenose sa jedne generacije na drugu. Uloge: Mirjana Karanović, Branko Cvejić, Slobodan Beštić, Milan Marić i Jovana Gavrilović Urednica TV Teatra: Tamara Baračov.
01:10
Razotkrivae tajni o Isusu
01:55
Tenis - Monte Karlo, polufinale 1
03:35
Tenis - Monte Karlo, polufinale 2
07:23
Slagalica, kviz
07:43
Datum
07:50
Verski kalendar
08:00
Pepa prase
08:05
Vodeni svet malih gupija
08:26
Buš bejbi svet
08:29
Lola i Mila
08:36
Mašine strašne priče
08:42
Svetlucava i sjajna
09:05
Bejblejd
09:27
Transformersi
10:00
Sveta misa, prenos svečane liturgije
11:30
Verski mozaik Srbije
12:10
E-TV
13:10
U trenu kada su se mnoga vrata otvarala pred njim, Rastko se odrekao glume, muzike, slave i svetovnog života i krenuo na svoj put ka bogu. Na tom putu čekali su ga mnogi izazovi, iskušenja i odricanja. Tokom monaškog života u manastiru Dečani, Rastko je završio studije teologije, školu ikonopisa i naučio italijanski i albanski jezik. Pre osam godina, Rastko čije je duhovno ime Ilarion, postao je iguman manastira Draganac koji je duhovni oslonac Srbima iz Kosovskog Pomoravlja.Koliko je posle 22 godine monaškog života ostalo Rastka u Ilarionu, koliko su mu gluma i muzika bile stepenica, a koliko kamen spoticanja na putu koji je izabrao saznaćete, između ostalog, u ovom izdanju Kvadrature kruga. Urednik emisije: Branko Stanković Obrada: redakcija Aktuelnosti.
13:25
Sve boje života
13:35
Da li znaš
13:40
Jedni usavršavaju tehnologiju, robotiku, veštačku inteligenciju, ne bi li čovek bio zamenjen u sticanju profita, a sa druge strane nikada veća potražnja za radnicima u ekonomski propulzivnim zemljama nije bila. Mnoge male kompanije su u poslu i veliki računaju na njih, na budućnost. Sinergija velikih i malih zemalja i kompanija vodi u budućnost, sami i jedni i drugi propadaju. Jedna od uzdanica srpskog preduzetničkog uspeha je kompanija Metalac iz Gornjeg Milanovca, a mi smo razgovarali sa: - Dragoljubom Vukadinovićem, predsednikom Metalac grupe; - Aleksandrom Markovićem, generalnim direktorom kompanije Metalac a.d. Urednik emisije: Miloš Tanasković Novinar istraživač: Milica Brković Realizacija: Zorica Mijailović Montažer: Vladimir Krstić.
13:55
Da li znaš
14:00
Hemija za sve
14:10
Školski sport
14:20
Magazin Lige šampiona
14:50
Rečnik ekologije
14:55
Ekološkim kućama se bave i prilozi koji nam dolaze iz Skandinavije, a potom slede priče iz Finske i Nemačke koje skreću pažnju na nestajanje insekata i pravi hemijski rat koji vodimo protiv njih. Na kraju emisije, dve priče o stanovnicima mora. Prva o jednoj vrsti džinovske kornjače za koju se mislilo da je izumrla a koja se ponovo pojavila na Galapagosu i druga, o akvarijum u Antaliji koji spada u najveće akvarijumske prostore u svetu. Urednik Bojan Glavonić.
15:20
Tri priče koje govore da je veoma važno raditi posao koji se voli jer energija koju ulažete u posao se višestruko pojačava a da to i ne osetite jer kako drugačije objasniti entuzijazam koji krasi ove osobe koje u svom radu vide mnogo više od samog posla. Posetila sam Hansa Ulbrihta Obrista kritičara, kustosa istoričara umetnoasti u Londonu koji se nalazi na čelu svetski čuvene galerije Serpentajn u Londonu. Ovaj čovek određuje karakter umetnosti, proglašava nešto važnim i naprednim i šta je ono što će ostati zapamćeno u umetnosti 21. veka. Bio je i u Srbiji obišao mnoge ateljee mladih umetnika. Sa njim sam obišla par neobičnih eksponata ove galerije uz njegovo objašnjenjeSvetlana Meiehofer koja živi u Londonu pokrenula je časopis Artem koji govori o umetnosti življenja gde u napisima o našoj zemlji i ljudima Englezi mogu da saznaju nešto više od uobičajenih svakodnevnih informacija. Časopis se štampa na engleskom i srpskom i odlikuje ga neverovatna selekcija koja tumači i približava različitosti. U Londonu je bila promocija časopisa u okviru tradicionalnog meseca Srbije.Mlada balerina Rajna Remović dobila je veliku nagradu Valentine Kozlove prima balerine Boljšoj teatra još iz vremena Sovjetskog Saveza, a bila je i balerina Njujork Siti baleta. Ona je Rajnu Remović nagradila posebnom nagradom za izvođenje kao i fondacija Serž Lifar u Njujorku. Tom prilikom mladoj balerini ponuđena je stipendija Valentine Kozlove za usavršavanje u klasičnom baletu u Americi. Tokom boravka u Beogradu jer se inače školuje na mađarskom Plesnom univerzitetu u Budimpešti, snimila je i spot kojom prilikom je snimljen ovaj razgovor.
16:00
Zvonko Bogdan
17:00
Razotkrivanje tajni o Isusu
17:55
Rukomet - Plej of 3, prenos
18:30
On ne bira sredstva da bi došao do cilja. Ivan dolazi u izdavačku kuću kod Vojina koji je zadužen za otkrivanje mladih talenata ali njega ne interesuju previše pesnici. Ivan upoznaje pesnikinju Kaću koja mu pomaže da se zaposli na televiziji, zatim počinje da vodi paralelni ljubavni život sa Draganom i Božicom. Postaje bezobrazniji prema ljudima iz svoje okoline i dolazi do svađe između njega i pesnikinje Kaće i zbog toga daje otkaz na televiziji. Uloge: Ljubiša Samardžić, Špela Rozin, Stanislava Pešić, Rade Marković... Režija: Vladan Slijepčević.
20:25
Po žanru je drama, a protagonist, čiji lik tumači Dušan Stefanović, je penzionirani vozač tramvaja kome je u Drugom svetskom ratu nestala ćerka, mala devojčica po imenu Ana. Radnja prikazuje kako je godinama kasnije, podstaknut vestima da je možda ipak preživela, pokušava pronaći pri čemu ga trag vodi kod tri različite porodice koje su usvojile ratnu siročad, odnosno tri sada već odrasle žene po imenu Ana. Uloge: Dubravka Gal, Marija Kon, Dušan Janićijević... Režija: Branko Bauer.
22:05
Plima, serija
22:55
Ovaj svetski poznati violinista i dirigent, vođa Johan Štraus orkestra, želi da svi članovi i solisti u njegovom ansamblu izgledaju besprekorno, zato puno pažnje poklanja odevanju muzičara: svaka haljina je umetničko delo, Riju ističe a garderoba je nalik na galeriju. Proslavljen kao savremeni kralj valcera, na svojim koncertima koje održava širom sveta, od Meksika do Australije, Andre Riju, njegov orkestar i vokalni i instrumentalni solisti oduševljavaju publiku interpretacijama hitova klasične, popularne, filmske i evergin muzike. Njegovi koncerti su vatromet emocija, a to može da se oseti i u ovom serijalu koji prati Andre Rijua i njegove muzičare na koncertima, putovanjima i u različitim situacijama.
23:35
Međutim, kada otmu Vaniju, kćerku bogatog vlasnika farme duvana, neobični i misteriozni Kai se pojavljuje i kreće u potragu za bandom. Ali ko je taj tihi zaštitnik? Da li može spasiti nedužnu Vaniju i divlju džunglu od dalje propasti?Uloge: Alis Braga, Gael Garsija Bernal, Čiko Diaz... Režija: Pablo Fendrik.
01:15
Razotkrivanje tajni o Isusu
02:00
Rukomet - Plej of 3, r.
03:20
Tenis - Monte Karlo
04:45
SAT