Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 2
06:10
Datum
06:15
Verski kalendar
06:25
Znanje imanje
07:25
Pepa prase
07:30
Super krila
07:40
Benovo i Holino malo kranjevstvo
07:55
Majk vitez
08:10
Anđelina balerina
08:25
Mirakulus
08:45
Mia i ja
09:10
Transformersi
09:35
Ružne reči
09:45
Redakcija dečjeg programa RTS-a emituje emisiju Zujalica. Emisija je magazinskog tipa, prati najaktuelnija dešavanja iz dečjeg sveta iz nedelje u nedelju. Centralno mesto u emisiji posvećeno je poznatoj ličnosti ili događaju koji je obeležio prethodnu nedelju. Cilj ove emisije je da se deca i roditelji upute kako kvalitetno mogu da provedu vreme. U ovom svojevrsnom mozaiku najboljih knjiga, predstava, muzičkih događaja, sporta, slobodnih aktivnosti, hobija, najaktuelnijih filmova pronaći će se za svakog po nešto. Emisija je namenjena deci uzrasta od tri do dvanaest godina i nije klasični vodič kroz događaje i dešavanja za decu jer uvek promoviše i neku lepu akciju kroz koju deca mogu da pomognu drugoj deci i sl. Urednik je Mirjana Popović.
10:10
Zemlja hrane
10:40
Nas je 10%
11:09
Srbija na vezi: Srbi u Bocvani
11:40
Saznajte kako izgleda zdravstveni pregled za vojsku, kao i kako su avioni Mig-21 i Mig-29 ušli u naoružanje Jugoslovenske narodne armije. Posetili smo Vojnomedicinski centar Karaburma u Beogradu gde smo snimili kako izgleda zdravstveni pregled mladića i devojaka, kandidata za dobrovoljno služenje vojnog roka. Videćete koje su osnovne norme kojima se određuje da li je neko sposoban za vojnu službu. U priči iz serijala Čuvari našeg neba pogledajte ekskluzivna svedočenja vojnih pilota koji su učestvovali u odabiru i testiranju aviona za Jugoslovensku narodnu armiju. Saznaćete zašto se JNA 60-ih odlučila za Mig-21, iako je bilo i drugih opcija, kao i kako je i zašto osamdesetih izbor pao na Mig-29. Saznajte i novosti iz Ministarstva odbrane i Vojske Srbije. Emisiju možete pratiti i na društvenim mrežama, kao i na platformi RTS Planeta.
12:15
Građanin
12:46
Studio znanja
13:50
Fudbal: Svetsko klubsko prvenstvo, Kašima Antlers - Gvadalahara, prenos
15:45
Stongman champions league 2018
16:35
Reč pigment dolazi od latinskog pigmentum, materija koja boji. Pojam i termin pigment deo je rečnika lekara, biologa, hemičara ali ga najčešće koriste slikari. Pokušavajući da stvori boje, čovek je od najdavnijih vremena eksperimentisao sa različitim supstancama. Još u periodu praistorije otkriveni su prirodni pigmenti koji omogućavaju bojenje različitih materijala. Međutim, pigmenti koje priroda nudi i boje koje se dobijaju, koliko god bile raznovrsne i bogate, nisu bile dovoljne da predstave svu raskoš i bogatstvo sveta koji ga okružuje. Vekovima se tragalo za novim pigmentima. Slikari mogu da zahvale napretku hemije zbog raznolikosti i bogastva pigmenata koje su im na raspolaganju. Umetnicima je važno da je boja hemijski stabilna, da se ne menja pod uticajem svetlosti i u dodiru sa drugim pigmentima ili vezivima, i da ima, umetniku potrebnu, moć pokrivanja. O Pigmentima, prirodnim, biljnim, životinjskim, mineralnim, sintetičkim, a i o onima dobijenim u hemijskoj revoluciji saznajte nešto više u trećoj epizodi serijala Od pigmenta do koncepta pod nazivom Pigment koja se emituje u subotu, 15. decembra u 16.35 na Drugom programu RTS. Urednik i scenarista: Vladana Rašić Dragojević Reditelj: Milan Kundaković Montaža: Jovana Filipović Snimatelj: Hadži Vladan Mijailović.
16:50
Drugi deo emisije Reke bez povratka ukazuje da je za uništavanje reka Stare planine, ali i drugih reka u Srbiji, osim pohlepe, krivac i neznanje i neizainteresovanost za stvari koje nas se u datom trenutku ne tiču. Ukratko - odsustvo strategije upravljanja prirodnim resursima. Plan da se u Parku prirode Stara plnina grade mini hidroelektrane je nespojiv sa statusom zaštićenog prirodnog dobra. Zbog geološke, predeone i biološke vrednosti Stara planina proglašena je 1997. Parkom prirode. Obilje sedimenata od paleozoika do kenozoika, morfoploški i hidrološki ispresecan reljef sa lokalitetima poput Babinog zuba, potoka Bigar, Rosomačkih lonaca ili Slavinjskog grla, uklještenih meandara Temštice, tresava na Jabučkom ravništu, Arbinja, endemske vrste životinja, bogatstvo flore, ukazuju na raznovrsnost i složenost ekosistema Stare planine. Ona je stanište 116 vrsta dnevnih leptira, 203 vrste ptica, 18 vrsta vodozemaca i gmizavaca, više od 30 vrsta sisara. Umesto zaštite prirode i razvijanja delatnosti koje su u skaladu sa održivim razvojem, protura se teza da su mini hidroelektrane osnova razvoja, da one omogućuju izgradnju infrastrukture, proizvodnih objekata i turizma. Ustvari, mini hidroelektrane devastiraju prostor na kome su izgrađene. Autor i urednik: Aleksandra Božović.
17:20
Fudbal: Svetsko klubsko prvenstvo, Es Tunis-Al Ain, prenos
19:20
Svedsko klupsko prvenstvo
19:35
Trenutno glumi u tri projekta koji će se naći na RTS-u, u serijama Delirijum tremens, Moja generacija i Žmurke. U Krupnom planu Velike iluzije je glumica Milica Zarić. Nominacije za nagradu Zlatni globus, druge po značaju u fabrici snova obično nagoveštavaju kakav rasplet treba očekivati na dodeli Oskara. Udruženje stranih novinara akreditovanih u Holivudu obznanilo je ko je u igri za 76. dodelu koja će se odigrati 6. januara. Velika iluzija pažnju posvećuje favoritima. Govorimo o Potporedsedniku Adama Makeja koji predvodi listu favorita sa šest nominacija i o Spajdermenu koji je kandidat za najbolji animirani film. Iz ugla kritičara Milana Krunića predstavljamo Baladu o Basteru Skragsu - novi film braće Koen. Premotavanje nas vraća u 1976. godinu nastanka trećeg rimejka filma Zvezda je rođena, a povod je 5 osvojenih nominacija za nagradu Zlatni globus koje je dobila najnovija verzija Bredlija Kupera. U Kontraplanu sa proslavljenom glumicom, dobitnicom ordena britanskog carstva Emili Votson koju smo gledali u film Srećni princ Oskara Vajlda. Autor i urednik: Sandra Perović. Saradnici: Selina Lovren Aksentić, Jelena Carević, Zoran Janković. Realizacija: Tijana Todorović, Svetlana Perović, Marko Jeftić.
20:05
Prisiljen da napusti svoj ranč i zemlju, teksaški rančer Red Bouvi odbija život siromašnog penzionera. (A Night in Old Mexico, 2013). Umesto toga odlučuje da sa svojim unukom Galijem, kojeg je tek upoznao, sedne u svoj Kadilak i krene putem poslednje divlje pustolovine, ispunjene oružjem, ženama i pićem. To je samo još jedna noć u starom Meksiku.. Uloge: Robert Duval, Džeremi Arvin, Luis Tosar.. Režija: Emilijo Aragon.
22:00
Američka serija Sin, snimljena prema istoimenom bestseleru Filipa Mejera nominovanom za Pulicerovu nagradu, impresivna je saga koja obuhvaća 150 godina porodice MakKalou.(The Son, 2017). Deset jednosatnih epizoda prati priču o preobražaju Elija MakKaloua, u interpretaciji poznatog glumca Pirsa Brosnana, od dobrodušnog i nedužnog doseljenika do proračunatog nasilnika koji na Divljem zapadu izgubi sve i nakon toga počne da stvara rančersko-naftašku dinastiju nenadmašenog bogatstva i povlastica. Serija Sin dobro pokazuje kako Elijeva nemilosrdnost i žeđ za moći imaju posledice koje obuhvataju nekoliko naraštaja dok MakKalou i postaju jedna od najmoćnijih porodica koje vladaju Teksasom. Uloge: Pirs Brosnan, Paola Nunjez, Džejkob Lofland, Henri Garet.. Autor romana Filip Mejer jedan je od autora serije, zajedno s Lijem Šipmanom i Brajanom MekGrevijem.
22:55
Svet sporta
23:10
Za Teatrologike govori Selma Spahić, rediteljka i umetnička direktorka Međunarodnog festivala MESS. Rođena 1986. godine. Diplomirala je filmsku, pozorišnu i televizijsku režiju na Akademiji scenskih umjetnosti u Sarajevu. Režirala je predstave i držala pozorišne radionice u Bosni i Hercegovini, Srbiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Velikoj Britaniji. Njen rad uključuju postavke dramskih klasika i savremenih svetskih dramskih tekstova kao i dokumentarni teatar. Prva je u Beogradu nakon ratnih devedesetih okupila glumce iz Srbije, Bosne Hercegovine i Kosova, u dokumentarnoj predstavi Hipermnezija gde se oni suočavaju sa svojim i problemima vršnjaka iz regiona. Predstava je premijerno izvedena na Danima Sarajeva u Beogradu. U toj predstavi se kroz zanimljivo oblikovane ispovedne priče glumaca o detinjstvu i odrastanju snažno se prelamaju teške društvene okolnosti u kojima su stasavali: od raspada zemlje do ratova i trauma, koje sve to neminovno prate. Bila je to posle sukoba devedesetih i prva misija regionalne saradnje i suočavanja sa nasleđem bliske prošlosti. Selma veruje da je kulturno nasleđe esencijalno za rušenje tabua, za borbu protiv diskriminacije, za ostvarenje ljudskih prava, ali i za dekonstruisanje patrijarhalnog i malograđanskog društvenog uređenja. U predstavama koje režira Selma Spahić analizira socijalne nepravde, bolnu prošlost svojih vršnjaka i turbulentnu sadašnjost. Serijal Teatrologike je posvećen umetnicima iz regiona koji u ovom trenutku u pozorištu stvaraju inspirisani savremenošću. Oni se u svojim ostvarenjima bave aktuelnim problemima koji opterećuju savremeni svet ili klasična dela tumače iz vizure ovog vremena. To su predstavnici generacije koja drugačije stvara u pozorištu i koja drugačije misli o društvu. Autor i urednik: Olivera Milošević Snimatelj: Vladimir Đurić Montaža: Bogdan Čurguz Reditelj: Srđan Ćešić Serijal je realizovan uz pomoć Ministarstva za kulturu i informisanje. Producenti serijala su Hartefakt produkcija, portal Remarker i Radio-televizija Srbije.
23:45
U okviru decembarskog ciklusa TV Teatar, u subotu će biti emitovan snimak predstave iz 1996. godine Bontonirani ćifta, po dramskom Jovana Ristića, koji je svojevrsna obrada Molijerove komedije. U ovoj predstavi Šabačkog pozorišta (tada Narodno pozorište Ljubiša Jovanović) koju je režirao Dejan Krstović, igraju: Ivan Tomašević, Jelica Vojinović, Aleksandra Gavanski, Cane Firaunović, Aneta Tomašević, Aleksandra Ristić, Ana Milanović, Ljubiša Barović, Zoran Karajić, Petar Lazić, Nikola Jurin, Vlada Milošević, Slobodan Petranović, Duško Stevanović, Siniša Maksimović, Ivan Jovanović, Vanja Stevanović, Branislav Ilić, Sara Panić, Danijela Marcojević.
01:25
Riblja čorba: Čorba se čuje i bez struje
02:25
Fudbal: Svetsko klubsko prvenstvo, Kašima Antlers - Gvadalahara, r.
04:05
Fudbal: Svetsko klubsko prvenstvo, Es Tunis-Al Ain, r.
07:05
Slagalica, kviz
07:25
Datum
07:30
Verski kalendar
07:45
Pepa prase
07:50
Super krila
08:05
Benovo i Holino malo kraljevstvo
08:15
Majk vitez
08:30
Anđelina balerina
08:40
Mirakulus
09:07
Mia i ja
09:35
Transformersi
10:00
E-TV
10:25
Od zlata jabuka
10:50
Lako je reći ono što su književni teoretičari odavno ustanovili kao aksiom - da je Milovan Glišić svojim delom otvorio eru srpskog realizma i postao rodonačelnik seoske pripovetke. Ali, refleksija njegovog dela i njegovog lika, iako je prošlo jedanaest decenija od Glišićeve smrti, doseže do današnjih dana i iziskuje nova preispitivanja, mada i podsećanja nisu suvišna. Valjevci s ponosom baštine činjenicu da je Glišić bio njihov zemljak i sugrađanin, a s posebnom emocijom ističu to oni koji su poput njega detinjstvo proveli uz gradačke virove i vodenice, za koje se opravdano sumnja da su jako uticale na fantazmagoriju, koje ima u čiča Milovanovoj prozi. Glišićeva svestranost je zapanjujuća i sa aspekta današnjeg vrednovanja. Slobodno se može reći da je jedan od boljih znalaca srpskog jezika, koji je insistirao na realnim, kratkim i tačnim opisima, smatrajući to kvalitetom. Iako je morao da napusti studije Glišić je bio veoma obrazovan, poliglota bez premca, prevodio najznačajnija književna dela sa ruskog, nemačkog i francuskog jezika. Njegovi prevodi Tolstojevog Rata i mira, Gogoljevih Mrtvih duša i Tarasa Buljbe i danas spadaju u najbolje prevode na srpski jezik. Možda se najintrigantniji deo literarnog opusa odnosi na uvođenje u književni život prvog srpskog vampira, Save Savanovića. Milovan Đ. Glišić, Valjevac rođenjem, poslednju etapu svoga života proveo je u Dubrovniku. U dokumentarnoj emisiji o specifičnoj Glišićevoj zaostavštini govore profesor Mihajlo Pantić, profesor Dragoljub Zorić, pisac Radovan Beli Marković, brojni Valjevci i poneki Dubrovčanin - koji se trude da od zaborava sačuvaju ovu posebnu ličnost srpske književnosti. Autorka: Tatjana Manojlović Reditelj: Bojan Vorkapić Snimatelj: Miodrag Mićić Montažer: Dragiša Đokić.
11:20
Verski mozaik
12:05
Znanje i umeće, mladost i iskustvo, ideja i inovacija, nauka i privreda i to sve na jednom mestu, na Mašinskom fakultetu u Beogradu. Rade ono što vole, imaju priliku da istražuju i da se dokazuju u svojoj profesiji. Za obrazovanje inženjera po najvišim svetskim standardima snažnu infrastrukturu imamo, a magistralu budućeg industrijskog razvoja čine četiri univerzitetska centra - u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu. Srbija ima bogatu inženjersku tradiciju, ali i poseban talenat za inženjerstvo. Naša mala zemlja iznedrila je neke od najznačajnijih naučnika u istoriji. Tradicija postoji, kontinuitet postoji, dobar školski sistem postoji, ali može li jaz od trideset godina da se premosti, da se krene napred i da se zaustavi odliv mozgova. Na početku trećeg milenijuma inženjerstvo u Evropi, ali i svetu doživljava svoju renesansu. Da li Srbija planski ulazi u četvrti talas industrijalizacije i šta je ključno za uspeh ovog procesa - novac ili ljudski resurs govorimo u ovonedeljnom Profilu i profitu. Urednik emisije: Miloš Tanasković Novinar istraživač: Milica Brković Realizacija: Zorica Mijailović Montažer: Vladimir Krstić.
12:35
Kulturako aresipe
13:00
Sve boje života
13:21
Na srpskom jeziku je od 1830. do 1918. godine izlazilo više od dve stotine periodičnih publikacija pretežno šaljivog i satiričnog sadržaja. To je znatan broj s obzirom na teške i, činilo se tada, beznadežne prilike u kojima je živeo narod koji je govorio tim jezikom. Izgleda da su obrazovani ljudi tog vremena shvatali da jedan jezik i jedna kultura ne mogu opstati bez šale, humora, satire... Dosetke, doskočice, aforizmi, vicevi, satirične pesme, tekstovi... svedoče o vedroj, optimističkoj crti karaktera ljudi toga doba. Serija Humor i satira 1830-1914 napisana je na osnovu tekstova iz listova i časopisa tog doba koji su dostupni savremenom čitaocu. Osnov za seriju je i veliki, jedinstveni poduhvat Žarka Rošulja koji je, sa Institutom za književnost i umetnost i Maticom srpskom, svoja istraživanja objavio u osam knjiga pod zajedničkim naslovom Čas opisa časopisa. Igrano-dokumentarna serija obuhvata period do Prvog svetskog rata, ima osam epizoda. Popularne satirične pesme Maskenbal na Rudniku i Pogreb dva raba komponovane su za ovu priliku, kao i druge satirične pesme. Urednik serije je Dragan Kolarević, scenaristi Dragan Kolarević i Jelena Popadić Sumić, reditelj Milan Jovanović. -->. Prva epizoda: Smeh je lek. U prvoj epizodi Smeh je lek, nastaloj na originalnim tekstovima iz šaljivih listova 19. veka, prvi put se izvode satirične pesme komponovane za ovu seriju. Gledaoci imaju priliku da upoznaju junaka Sterijinih Zabavnih kalendara ? Vinka Lozića, kao i lik Ere, nekada veoma popularnog junaka srpskih viceva. U emisiji se govori o kraljici Nataliji Obrenović, koja je pisala aforizme, bila u dosluhu sa savremenim satiričarima, davala im ideje da pišu o njenom mužu kralju Milanu. Natalija je idejni tvorac dosetke: Stiže tata iz Pariza biće opet kriza. Govori se o prvom zabranjenom srpskom aforizmu u kulturnoj i civilizovanoj Austrougarskoj monarhiji. Srpski satiričari su kritički razmatrali šta je ostalo od ideala Francuske revolucije iz 1789. O istoriji i značaju srpskog humora i satire govore Žarko Rošulj i dr Aleksandar Jerkov. Urednik serije je Dragan Kolarević, scenaristi Dragan Kolarević i Jelena Popadić Sumić, reditelj Milan Jovanović.
13:54
Rukomet (ž) - EP, za treće mesto, prenos
15:30
Magazin Lige Šampiona
15:55
Rečnik ekologije: Katastar zagađivača
15:58
Edu global
16:30
Mirna ruka - Prof. dr Svetozar Putnik. O profesoru Putniku najviše čujete od pacijenata koje je oprisao i njihovih porodica. Dobar glas se daleko čuje. Pogledajte biografiju i suočite se sa 3.000 kardiohirurških operacija i 50 transplantacija srca. Sve to u divnih 47 godina. To je lekar koji je ugradio mehaničku pumpu veštačko srce kod 85 pacijenata, dajući im nadu da će jednog dana dobiti novo srce. O profesoru Putniku saznajemo i to da mu telefon nikada nije isključen. Školovao se u Holandiji, boravio u Hjustonu, Parizu. Učio je od najboljih o transplantaciji i hirurgiji srca. Svoja znanja objavio je u domaćim i stranim časopisima i radovima koji su prikazani i kod nas i u svetu na međunarodnim skupovima. Od čitave biografije najvažnija je ljudska reč koju ima i zahvalnost onih koje je operisao. Oženjen je i ima četvoro dece. U kratkom vremenu između dve intervencije, pokušala sam da saznam i nešto što se ne vidi odmah i na prvi pogled.
17:00
Sportska budućnost: Elzan Bibić
17:20
Rukomet (ž) - EP, finale, prenos
19:10
Valent je radnik iz noćne smene koji jedva prehranjuje porodicu. Jednom prilikom, vraćajući se s posla, svedoči gangsterskom obračunu ispred lokalne mesare i uzima torbu sa novcem i pištoljem koja je ostavljena na mestu događaja. Mesar koji je povezan sa kriminalcima ubrzo shvati da je Valent uzeo novac pa počinje da vrši pritisak na njega.. Uloge: Rade Šerbedžija, Iva Marjanović, Fabijan Šovagović, Vlatko Dulić... Režija: Zoran Tadić.
20:45
Film prati Šumara, samoukog slikara sa velikom strašću za slikanjem nagih žena. Šumar odlazi u zabačeno bosansko selo gde nagovori mnoge meštanke da mu poziraju nage, na šta one pristaju. Kada su saznali za poziranje žena, njihovi muževi postaju besni i uvereni da se između Šumara i njihovih žena odvija mnogo više od umetnosti. Uloge: Stole Aranđelović, Božidarka Frajt, Uroš Kravijača.. Režija: Ivica Matić.
22:00
Sin, serija
22:50
Film Pre buđenja delo je Majka Flenegana koji je i napisao scenario zajedno sa Džefom Hauardom.(Before I Wake, 2015). Popularni Kejt Bosvort i Tomas Džejn tumače uloge roditelja koji pokušavaju da nastave sa normalnim životom posle smrti svog deteta. Džesi i Mark odlučuju da usvoje slatkog osmogodišnjeg dečaka Kodija. Oni ne znaju da se Kodi plaši da zaspi. U početku, pretpostavljaju da njegova prošlost stvara averziju prema spavanju, ali uskoro otkrivaju pravi razlog: Kodijevi snovi se manifestuju u stvarnosti dok spava. U jednom trenutku osete neverovatnu moć Kodijeve mašte, a već u sledećem zastrašujuću prirodu njegovih noćnih strahova. Uloge: Kejt Bosvort, Tomas Džejn, Džejkob Tremlej, Anabet Giš, Deš Mihok... Režija: Majk Flenegan.
00:35
Rukomet (ž) - EP, za treće mesto, r.
02:00
Rukomet (ž) - EP, finale, r.
03:25
Žena s krajolikom, film
04:34
SAT
06:18
Slagalica, kviz
06:42
Datum
06:50
Verski kalendar
07:00
Dobro je, dobro je znati...
07:30
Kocka, kocka, kockica
08:00
Papa prase
08:05
Super krila
08:15
Benovo i Holino malo kraljevstvo
08:28
Anđelina balerina
08:42
Mirakulus
09:11
Mia i ja
09:37
Transformersi
09:58
Mali dnevnik
10:05
Neoliberalni kapitalizam je tema dve nove epizode serije Ja, mi i drugi. O ovoj temi govorimo naslanjajući se na filmove Inside Job i Ugovor na štetu trećeg. Inside Job je film u kome se analizira kako je došlo do finansijskog sloma 2008. godine. Ugovor na štetu trećeg je dokumentarac o privatizaciji Jugoremedije, fabrike u kojoj su se radnici organizovano borili godinama za svoja vlasnička i upravljačka prava. Šta je neoliberalni kapitalizam? Kako je nastao? Kakvi se odnosi prema javnom i privatnom uspostavljaju u ovom sistemu? Je li to kapitalizam, ili zapravo, preuzima svojstva feudalizma? Kakav je oblik neoliberalni kapitalizam dobio kod nas. O ovoj temi u dve nove epizode govore urednik sajta Dvogled, Vladimir Milutinović, filozof Rastislav Dinić, riječki pisac i publicista Vuk Perišić i politikolog Stefan Arsenijević. Scenario i režija: Valentina Delić Montaža: Ksenija Savićević.
10:30
Sve boje života
10:55
Trezor
11:00
O Milivoju Juginu i Aerodromu Nikola Tesla. Jugini, otac i sin - i ova emisija pripada seriji Trezora, započetoj 2010. godine, u kojoj o svojim majkama ili očevima govore njihova deca koji se bave istim ili srodnim zanimanjima svojih roditelja. Mesec dana pošto je inženjer Milivoje Jugin preminuo, razgovarali smo sa njegovim sinom avio-inženjerom Miomirom koji radi u JAT Tehnici. Sinovljeva je priča puna emocija i ponosa na život i rad svog oca; govori o tome kako ga je otac često vodio sa sobom i kako je kao dečak  prisustvovao nekim od važnih događaja iz kosmonautike i upoznao i ruske i američke kosmonaute. Videli smo i fotografije sa tih svetskih događaja. Saznali smo da je Lara, desetogodišnja unuka inž. Milivoja Jugina, nasledila dedinu energiju, radoznalost, sklonost ka slikarstvu i pisanju. Inž. Milivoj Jugin (Kikinda, 25. avgust 1925 - 20. januar 2013) vazduhoplovni inženjer, konstruktor i publicist, astronautikom je počeo da se bav 1954. godine. Generalni sekretar Saveza astronautičkih i raketnih organizacija Jugoslavije (SAROJ). Član Međunarodne akademije za astronautiku - IAA, Pariz. Značajna dela: Veštački zemljin satelit, Osvajanje vasione, Sateliti i kosmički brodovi, Čovek i kosmos, Kosmička tehnika i njena primena, Put u kosmos, Svi smo kosmonauti, Vasioni u pohode i dr. Od 1961. godine za Televiziju Beograd vodio je direktne prenose i komentarisao sve značajne događaje vezane za istraživanje i osvajanje kosmosa. A u YU mitologiji piše: Najpoznatiji (ako ne i jedini) komentator američkih i sovjetskih svemirskih programa. Čovek koji je na lansiranju Apola 9 izjavio: Buka koju stvaraju motori ove rakete jednaka je buci koja bi se dobila kada bismo pustili milion ploča Bitlsa odjednom. - Učesnici: avio-inž. Miomir Minja Jugin, sagovornik Bojana Andrić - Snimatelj Milena Jekić, organizator Gordana Grdanović, montažer Aleksandar Andrijevski, autor Bojana Andrić - Snimano 21.02.2013. u velikom hangaru JAT Tehnike; premijerno emitovano 28.02.2013, reprizirano 05.10. 2018. u Trezoru  Redakcija za istoriografiju. Pedeset godina aerodroma Nikola Tesla - u Programskom arhivu TVB sačuvano je nekoliko filmskih storija bez zvuka sa otvaranja aerodroma Beograd pored Surčina, 28. aprila 1962. koje ćemo povodom ovog jubileja prikazati, koristeći tekstove iz dnevne štampe. Iz Borbe od 28. aprila 1962: ... Posle 34 godine, danas će se zatvoriti kapije aerodroma ispod Bežanijske kose; avioni i osoblje prećiće 10-tak kilometara dalje, u Surčin. Novi aerodorm u Surčini koji će danas biti pušten u saobraćaj pod imenom Beograd vrlo je moderno opremljen i na njegovu tri kilometara dugačku i 60 metara široku pistu mogu svakih 60 minuta da slete po 45 aviona svih konstrukcija. Pristanišna zgrada izgrađena je u mermeru, aliminijumu, staklu i keramici. Projektanti su našli vrlo zanimljivo rešenje krova čije se sve četiri strane spuštaju prema sredini hola, gde se nalazi fontana sa pokretnim zidovima od stakla.... A sutradan, Borba je detaljno izvestila o tome kako je drug Tito svečano otvario aerodrom i zatim objavila i sledeće podatke: ... Prvi avion koji se zvanično spistio na aerodrom u Surčinu bio je DC-3 sa putnicima iz Titograda. Iz ovog aviona jugoslovenskog aerotransporta u 12.20 časova izišao je prvi putnik dr Svetozar Kušić iz Beograda koji se nalazi na otsluženju kadrovskog roka u Titogradu. Pilot prvog aviona koji je zvanično otvorio aerodrom je Risto Kostić. Prvi strani visoki gost koji je sleteo na novi aerodrom bio je zamenik vrhovnog komandanta i načelnik Generalštaba oružanih snaga Republike Sudana general Hasan Bešir Nasr. Povodom 150 godina od rođenja Nikole Tesle, aerodrom u Surčinu promenio je naziv, februara 2006. - Proizvedeno 1962/2012 - Premijerno emitovano  25.04.2012, Redakcija za istoriografiju.
12:00
Četvrta prolećna klavirska fešta
12:53
Ja, mi i drugi
13:25
Dobro je, dobro je znati
13:50
Mali dnevnik
14:00
S Tamarom u akciji
14:57
Rej Donovan, serija
15:52
Elementarno, serija
16:40
Timočka buna, film
18:40
U Aranđelovcu je održana konferencija Srpski dani osiguranja koju tradicionalno organizuje Udruženje osiguravača Srbije. Ove godine stručnjaci iz te oblasti bavili su se pitanjem podizanja kulture osiguranja. Samo 10 do 12 odsto obradivih površina je pod osiguranjem, što je izuzetno malo, a svega 20 opština ugroženih od poplava osiguralo je imovinu. O tome za Srpsku ekonomiju govori Duško Jovanović, generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije. Završava se uspešna godina za javne finansije u Srbiji. Da li to znači da će i u narednoj godini biti zabeležen pozitivan trend u srpskoj privredi, pitali smo ekonomistu Ivana Nikolića. Posetili smo skup na kojem su se okupili predstavnici belgijsko-srpskih kompanija. Belgija je zainteresovana za saradnju i želi da poveća izvoz srpske robe. Za sada postoje interesovanja u oblasti hrane, proizvodnji nameštaja i tekstilne industrije. Ekonomska razmena Srbije i Belgije iznosi 500 miliona evra. Pre godinu dana Republički geodetski zavod je uz pomoć državnih organa i institucija pokretnuo portal geoSrbija na kojem se mogu naći različiti geoprostorni podaci. Poslednji set podataka koji je dostupan građanima odnosi se na kulturna dobra i ustanove kulture. O tome smo razgovarali sa Milenom Ivanović, iz Republičkog geodetskog zavoda. Urednica emisije: Danka Milošević.
19:04
Lajmet
19:15
TV Mreža
19:41
Mera za muziku
20:00
Magnus Karlsen, poznat kao šahovski Mocart, postao je šahovski velemajstor u dvadesetdrugoj goini. (Magnus, 2016). Za razliku od mnogih šahovskih majstora, ne odlikuje se samo urođenom veštinom i izvanrednom memorijom već i kreativnošću i intuicijom. Pamćenje poteza i procenjivanje jednog šahistu mogu odvesti vrlo daleko. Ali Magnusovo putovanje dokazuje da postoje i drugi elementi igre, oni koji se ne mogu ni izmeriti ni proceniti. Već od detinjstva, kao čudo od deteta, Magnus je želeo da postane šahovski prvak. Dok su većini igrača neophodni strogi uslovi da bi usavršili svoje veštine, Magnusova briljantnost se najjače ističe u krugu porodice, kao izvoru ljubavi i podrške. Kroz veliki broj arhivskih i kućnih snimaka, reditelj otkriva neobičnu i brzu putanju tog mladog čoveka na putu do šahovskog vrha (pratio ga je od njegove 13. godine). Publika tako može ne samo da zaviri u tu zatvorenu zajednicu, već i neposredno da učestvuje u sazrevanju modernog genija. Režija: Bendžamin Ri.
21:30
Ciklus: Premijerne TV drame studenata FDU. Dramski ponedeljak u decembru prikazuje premijere televizijskih drama nastalih u sklopu saradnje Radio-televizije Srbije i Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu. Snimanje se odvijalo pod supervizijom profesora Gorana Pekovića, mentora ovog projekta, i urednika TV drame Marka Novakovića, odgovornog urednika Redakcije dramskog i domaćeg serijskog programa. Drugi premijerni naslov koji emitujemo 17. decembra 2018. na RTS 2 od 21.30 časova je drama Beogradska trilogija, koju je po tekstu Biljane Srbljanović u scenario adaptirala studentkinja dramaturgije Tijana Grumić. Biljana Srbljanović je komad Beogradska trilogija posvetila mladima iz svoje zemlje. U biti je to komad koji se bavi dramom emigracije i gubitkom sopstvenih korena. Tri priče koje se smenjuju u toku novogodišnjih noći 1996, 1999. i 2018. godine predstavljaju tri karakteristične epizode čitave jedne generacije koja je odrasla između mržnje, nasilja i smrti i koja je napustila Srbiju kako bi sledila nadu u mogući život. Njihove destinacije su različite i udaljene među sobom (Prag, Sidnej, Los Anđeles), ali ova drama pokazuje da u globalnom svetu ne postoji velika razlika u mestima boravka naše mlade dijaspore. U ovim trima pričama likovi su povezani istom sudbinom: uklapanjem, odnosno odbacivanjem u novu realnost, i deljenjem zadovoljstva i nemira svakodnevnog života sa svojim vršnjacima. Rediteljka Beogradske trilogije je studentkinja režije Jovana Avramović, direktor fotografije je studentkinja kamere Ana Melentijević, a producentski posao preuzelo je student produkcije Nemanja Leković. Montažu će takođe potpisati student FDU-a Aleksandar Aleksić, scenograf drame je Vladimir Ćirić (student Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu), kostimograf Aleksandra Milojković a kompozitor Predrag Radisavljević (student Fakulteta muzičkih umetnosti u Beogradu. Uloge u ovoj TV drami poverene su studentima glume sa nekoliko dramskih fakulteta iz Srbije, kao i već afirmisanim mladim glumcima. Uloge tumače: Hana Selimović, Milan Marić, Vaja Dujović, Marko Janketić, Filip Hajduković, Sonja Isailović, Nedim Nezirović, Nikola Šurbanović, Mia Simonović, Dimitrije Aranđelović i Vanja Nenadić. urednik drame: Marko Novaković mentor projekta: prof. Goran Peković reditelj: Jovana Avramović scenarista: Tijana Grumić (po istoimenoj drami Biljane Srbljanović) producent RTS: Biljana Dautović producent FDU: Nemanja Leković direktor fotografije: Ana Melentijević scenograf: Vladimir Ćirić kostimograf: Aleksandra Milojković kompozitor: Predrag Radisavljević montažer: Aleksandar Aleksić i Tamara Kostić šminker: Vesna Mijušković dizajner zvuka: Nemanja Antonić, Marko Veljković i Teodora Đurković proizvodnja: Radio-televizija Srbije i Fakultet dramskih umetnosti 2018. godine.
22:48
Priča prati Ismaila Vijara, reditelja koji započinje snimanje novog filma, inspirisanog svojim bratom diplomatom za koga veruje da je špijun.(Ismael's Ghosts, 2017). Snimanje se prekida nakon povratka njegove supruge, Silvije, koja je nestala pre dvadeset godina. Pošto je bio uveren da je Silvija mrtva, njen povratak ga dovodi do ludila, zbog čega napušta snimanje i odlazi u porodičnu kuću u Rubeu. Vijarev život doživljava sunovrat, sada živi kao pustinjak opkoljen svojim duhovima. Uloge: Matje Amalrik, Marion Kotijar, Šarlot Gensbur.. Režija: Arno Deplešen.
00:44
Lajmet
00:49
Noćni menadžer, serija
01:53
Trezor
02:52
Timočka buna, film
04:41
Mera za muziku