Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 2
06:45
Slagalica, kviz
07:07
Datum
07:14
Verski kalendar
07:24
Lajmet
07:30
Čovek i predeo
08:01
Kocka, kocka, kockica
08:26
Mašine strašne priče
08:32
Mirakulus
08:54
Super krila
09:10
Bleja
09:21
Mali dnevnik
09:29
Uspešne škole: Dositej u srcu Temišvara
09:55
Elementi: Fluor
09:57
Neverbalna komunikacija
10:00
Sednica Narodne Skupštine, prenos
10:03
Srpska muzika kroz vekove
10:14
Neverbalna komunikacija
10:22
Zavodljiva televizija: Đorđe Milosavljević
10:52
Osma sila - Knjigu Osma sila - televizija kao komunikaciono i izražajno sredstvo napisao je Vlada Petrić 1969. godine, a 1970. nagrađena je na prvom konkursu Radio-televizije Beograd za delo iz oblasti masovnog komuniciranja. Članovi žirija su bili: dr Miloš Ilić, Ratko Božović, Stevan Majstorović, dr Mate Oreč, Milo Popović, a u obrazloženju stoji: ... autor je postigao veoma povoljan spoj naučnog, esejističkog i popularnog pristupa materiji. Stil je čist, negovan i zanimljiv, a ostvareno je uspešno razgraničenje između inače vrlo bliskih oblasti masovnog komuniciranja (štampe, radija, pozorišta i televizije). Prema svemu tome uočene su veoma značajne specifičnosi televizijskog medijuma kao modernog sredstva komuniciranju, uz upotrebnu meru kritičnosti... Knjiga koju je štampala Televizija Beograd 1971 (urednik Ljubomir Zečević, dizajn Slobodan Mašić), odavno je rasprodata i odavno nestala sa polica mnogih biblioteka, retko se može naći i u antikvarnicama. Razgovor o knjizi odvija se u Jugoslovenskoj kinoteci, pored Carske panorame, snimanje je trajalo 90 minuta, a danas se prikazuje skraćen deo tog dijaloga utroje. Uz mnoga skretanja sa teme, što je poznata pojava kada je reč o profesoru Petriću i njegovoj ekspanzivnom stilu, duhovitosti i oštrini, pa činjenici da je imao veoma bogat profesionalni život i upoznao i sarađivao sa velikim brojem filmskih i pozorišnih poslenika iz celog sveta, razgovor je ipak priveden kraju i zaključku da je Osma sila i danas zaslužila nova iščitavanja, analize i komparacije sa promenama u elektronskim medijumima nastalim tokom proteklih 50 godina. Tako se dva profesora i urednica Trezora obavezuju na kraju da će knjigu pripremiti za drugo prošireno, kritičko izdanje. U toku montaže ove emisije javljeno je da je prof. Petrić preminuo, što neće sprečiti preostala dva učesnika da ovu testamentarnu želju autora knjige Osma sila, realizuju po svaku cenu. Prof. dr Vlada Petrić (1928 - 2019) pozorišni, filmski i TV reditelj, prvi urednik Filmskog programa Televizije Beograd, profesor Fakulteta dramskih umetnosti i Harvardskog univerziteta, teoretičar i istoričar filma. Pisao je pozorišnu i filmski kritiku za više domaćih i stranih časopisa i novina. Objavio nekoliko značajnih knjiga iz oblasti istorije i teorije filma i dva udžbenika. Osnivač je i prvi direktor Harvardovog filmskog arhiva. - Učesnici: reditelji i univerzitetski profesori Vlada Petrić i Boro Drašković, sagovornik Bojana Andrić - Urednik istraživač Marijana Cvetković, snimatelj Nikola Đurović, snimatelj zvuka Miljan Grubanović, rasvetljivač Darko Ristić, organizator Gordana Grdanović, grafička obrada Milena Marković, montažer Aleksandar Andrijevski, autor Bojana Andrić - Snimano 22. novembra 2018, premijerno emitovanje; Redakcija za istoriografiju.
12:00
Beogradska filharmonija
12:48
Eko minijature
12:53
Osim jedne privatne banje, do sada su ti potencijali bili skoro u potpunosti neiskorišćeni. U prošlosti je bilo pokušaja otvaranja manjih banja u Mačvi, ali bez uspeha. Opština Bogatić, uspela je da iskoristi ovaj potencijal za grejanje nekoliko institucija u opštini. Sa geotermalnom rivijerom koja već postoji, ovo je dobar primer korišćenja ovog alternativnog i čistog izvora energije. Urednik Bojan Glavonić.
13:26
Mali dnevnik
13:31
SAT
14:21
Škorpija, serija
15:06
Ženski raj, serija
16:06
Kako noć prolazi, simpatije između kasirke i specijalca rastu, i udruženi pokušavaju da se suprotstave policiji koja opkoljava supermarket sa ciljem da likvidira otmičara.Uloge: Branka Katić, Srđan Todorović, Danilo Lazović, Dubravka Mijatović, Nikola Simić...Režija: Đorđe Kadijević.
17:36
Tri boje zvuka
18:02
Razvoj inteligentih mašina koje su u stanju da rade zajedno sa čovekom, da uče, samousavršavaju se, čak i da samostalno donose odluke ili da same sebe popravljaju i proizvode, iz temelja menjaju svet u kome živimo.Gotovo da nema oblasti u društvu koja nija zahvaćena nekim vidom robotizacije.U industriji je to najvidljivije. Prema procenama eksperata do 2030. roboti će u industriji zameniti 20 miliona radnih mesta.Kao multidisciplinarna oblast, robotika zaokuplja umove širom sveta, posebno one mlade, digitalne urođenike, koji svoja znanja i ideje, danas imaju priliku da plasiraju na međunarodnoj sceni.U devetoj epizodi serijala Novi srpski umovi gledaoci RTS-a će imati priliku da upoznaju pobednički tim međunarodnog takmičenja EUROBOT 2019.
18:22
Od pigmenta da koncepta
18:36
U tom smislu, ona preciznije definiše samu tehnologiju, razmatrajući njen odnos sa bazičnom naukom, kao i moguće načine njihove humanizacije u osvit četvrte tehnološke revolucije. U emisiji govore: molekularni mikrobiolog dr Jelena Begović, fizičar dr Aleksandar Bogojević, antropolog i istoričar nauke prof. dr Aleksandar Petrović, mašinski inženjer prof. dr Aleksandar Sedmak, novinar i dipl. inž. tehnologije Vladimir Jelenković. Urednik serije Aleksandra je Šarković, scenarista Dubravka Marić.
19:02
Lajmet
19:14
Kroz ovo zanimljivo ali i poučno putovanje, Dejmon ističe sve probleme koje donosi šećerna industrija, kao i gde sve šećer vreba sa polica supermarketa. Film o šećeru će zauvek promeniti vaš pogled na zdravu hranu i proizvode.Uloge: Dejmon Gejmu, Hju Džekmen, Mila Bakaitis... Režija: Dejmon Gejmu.
20:58
Ženski raj, serija
21:56
Optimizam je reč nastala iz latinskog optimum, što znači najbolje, i predstavlja pozitivno shvatanje i sagledavanje sveta. Biti optimističan znači da uvek verujemo da je čaša napola puna, kao što se u narodu kaže. Naravno, postoji i naličje medalje. Pesimizam! I verovanje da je čaša ipak napola prazna Pesimizam je mentalni stav, a pesimisti očekuju nepovoljne ishode kod gotovo svake situacije i usredsređeni su na negativnost u životu. Zato mi u ovonedeljnoj emisiji otkrivamo kako razmišljaju pomenuta dva antipoda, da li se pozitivnost može naučiti i kako na to utiču mediji, porodica, društvo ili poslovni svet.Ovo je kompleksna tema i ne očekujte finalni odgovor - uputstvo za sreću. Ali to ne znači da nećemo da mu se približimo - rasvetlićemo temu iz mnogih uglova i, nadamo se, razrešiti deo vaših nedoumica. Naši gosti su: filozof profesor dr Vladimir Gvozden sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Psiholog i psihoterapeut profesor dr Aleksandra Đurić. I Nevenka Kraguljac, prva visoka pedagoška savetnica u Srbiji. A da naši sledeći gosti znaju mnogo o optimizmu, dokazuje njihov uspeh u biznisu i u svetu umetnosti, odnosno glume. Uspešan poslovni čovek Đorđe Momirović, vlasnik Mone. I slavna glumica Gorica Popović. Fotelja nam je ove nedelje rezervisana za medijskog stručnjaka i kulturologa Maju Vukadinović, sa kojom ćemo razgovarati o tome na koji način savremeni mediji utiču na optimistični ili pesimistični stav pojedinca ili atmosfere u društvu uopšte. Naša gošća je neko ko zna da ulije optimizam. I to savršenim iznenađenjima - odnosno poklonima. Dr Milica Kljajić, direktor Savršenog iznenađenja. Ako postoji neka profesija u kojoj je optimizam dominantan, to je sport. Sa njima mnogo rade treneri i sportski psiholozi, kako bi bili što optimističniji na putu do uspeha. Naš gost je poznati srpski plivač Velimir Stjepanović, evropski šampion u velkim i malim bazenima, proglašen za najboljeg mladog sportistu 2010. i evropski prvak u trkama na 200 i 400 metara kraul stilom. U skladu sa ovom temom, za muzičku podršku odabrali smo vedre numere, a izvešće ih naši gosti, bend Helga i Hogari. Uz zanimljive ilustracije, naši dragi gosti će podeliti mnoga znanja sa nama i ove nedelje, u Studiju znanja! pratite nas i ove nedelje. Autor i urednik serijala: Zoran Živković Urednik i voditelj emisije: Vinka Marinović Kovoditelj: Ivana Milenković Reditelj: Darko Kamarit.
23:00
Učiteljica, sobarica, nastavnica, slikarka, profesorka, doktorka, odavno su u upotrebi. U novije vreme čujemo i za dramaturškinju, psihološkinju, sociološkinju... Pitanje rodne ravnopravnpsti u jeziku mesto je ukrštanja lingvističke ali i feminističke prakse. Nedavno je Odbor za standardizaciju srpskog jezika sastavio preporuku o tome kako imenovati zanimanja i titule ženskih osoba. Ova preporuku nema obavezujući karakter i često je predmet rasprave u koju se uključuju lingvisti ali i celokupna javnost. Takođe, utisak je da u praksi imamo fleksibilan pristup pitanju rodno diferenciranog jezika te je novo izdanje Časa anatomije posvećeno upravo toj raspravi i pitanju: može li se normirati rodna ravnopravnost u jeziku? Gosti su pesnikinja Radmila Lazić, profesorka Filozofskog fakulteta Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici Marina Nikolić i profesor Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu Vlado Đukanović Urednice emisije: Marija Nenezić i Jasmina Vrbavac Realizatorka: Maja Mandić.
23:55
Horizont: San o besmrtnosti
00:47
Lajmet
00:56
SO i hor RTS: Jozef Hajdn
02:42
Trezor
03:43
Tenis: Dejvis Kup, Srbija - Rusija, četvrtfinale, singl 1
04:50
Tenis: Dejvis Kup, Srbija - Rusija, četvrtfinale, singl 2
06:29
Slagalica, kviz
06:47
Datum
06:53
Verski kalendar
07:03
Znanje imanje
08:02
Mašine strašne priče
08:08
Mirakulus
08:30
Super krila
08:46
Bleja
08:57
Muzički karusel Jele Čelo
09:16
Najbolja jutra počinju uz zdrav i ukusan doručak. Mi smo posetili pekaru Fresco, gde smo razgovarali o zdravim i ukusnim namirnicama. Otkrili smo da hleb ne mora biti nezdrav, i da uz proces duge fregmentacije on gubi sve loše sastojke koji štete našem organizmu. Razgovarali smo i o industrijskom kvascu koji je takođe štetan sastojak svih ukusnih i finih peciva, naša sagovornica nam je otkrila šta se može koristiti umesto njega. A kakvo bi to druženje bilo, a da ne degustiramo sirovu kakao tortu. Nego, znate li vi kako se ova torta pravi?Posetili smo i Dečji dizajn maraton (Global Children's Designathon) koji se održao prošlog vikenda u našem glavnom gradu. Ovogodišnji Dizajnaton se istovremeno dešavao u 40 zemalja, na njemu je učestvovalo preko 1000 mališana, od toga 30 najboljih iz naše zemlje! Na ovom takmičenju deca su radila u malim timovima, a svoja rešenja su kreirali na temu Hrana i klimatske promene.Bili smo i na izložbi Dečije ruke u Narodnom muzeju. Na izložbi su predstavljeni radovi dece različitog uzrasta. Saznali smo šta je inspirisalo decu da naslikaju svoje radove. Da li radovi moraju biti savršeni da bi bili izloženi na ovoj izložbi, ili je svaki rad mala umetnička tvorevina.Na kraju nedelje smo otišli i do Fakulteta za fizičku hemiju. Gde smo se našli u ulozi malih naučnika, pa je naš zadatak bio da uz pomoć naših sagovornika izvedemo neke eksperimente. Ako ste mislili da su naučnici čudni ljudi, onda pogledajte našu emisiju u kojoj će nestati svi vaši predrasudi, a možda i poželite da posao naučnika bude i vaše buduće zanimanje! Gledajte nas u subotu 23. novembra, od 09:15 na Drugom programu Televizije Srbije. Ove su subote vas očekuju naše male voditeljke Teodora, Tijana i Iva. Novinar: Ana Jakovljević Autor i urednik emisije Zujalica: Mirjana Popović.
09:42
Iako istražujemo moć nauke da se spreči, zaustavi ili leči, smanjenje koštane mase biće pojašnjeni i svi pojmovi i funkcije koje je dobro znati, na primer, osteoblasta i osteoklasta... Gost u studiju je dr medicinskih nauka Ksenija Božić lekar specijalista interne medicine i reumatologije koja je zaposlena na Klinici za reumatologiju i kliničku imunologiju VMA. Razrešavajući dilemu da li je smanjenje gustine kostiju fiziološki očekivano i gde je granica između fiziologije i patologije u procesu starenja koštano - zglobnog sistema, otkrivamo i da li je taj proces difuzan i ujednačen ili postoje kosti koje su prve na udaru, koliki je uticaj genetskih faktora na pojavu bolesti i koji faktori u ishrani i životnim navikama dovode do bolesti.Urednik i voditelj je Marijana Vuk Mrđa, reditelj Dragica Gačić Emitovanje RTS 2 subota 23. novembar 2019. u 10.00 časova.
10:06
Elementi: Galijum
10:14
Zemlja hrane
10:45
Za njega su se u jedanaestoj godini zaustavili dečački snovi i svet je postao crno beli. Nije se promenila samo ljubav prema klaviru. Crno-bele dirke unose novu melodiju i boju u njegov život posle saobraćajne nesreće kada je izgubi nogu. O životu pre i posle nesreće razgovarali smo sa Dušanom, njegovom mamom i profesorkom klavira. Urednica emisije: Iva Omrčen.
11:13
Fondacija Ana i Vlade Divac organizuje gala veče u Njujorku gde će okupiti naše ljude koji žive u Sjedinjenim Američkim Državama. Želja dijaspore je da finansiraju besplatne škole za prekvalifikaciju kadrova u IT sektoru u Srbiji. Gost emisije je koordinator projekata fondacije Ana i Vlade Divac Željko Mitkovski.U Berlinu su gostovali glumci Milica Janković i Vladimir Vučković sa predstavom Bulka i Volf. Projekat je kreiran da mališane upozna sa lepotama Srbije i pospeši učenje srpskog jezika, uz podršku Uprave za saradnju s dijasporom Ministarstva spoljnih poslova Srbije. Iz Berlina izveštava Branislav Đorđević.U Poljskoj je sve spremno za Dečju pesmu Evrovizije. Naša Darija Vračević nastupiće 24. novembra kao poslednji izvođač, pod brojem 19. Iz Poljske izveštava Tamara Petković.Muzički gosti emisije Megamiks bend i gitarsti Zoran Branković i Relja Turudić.Urednik Boban Kovačević Reditelj Dragica Gačić.
11:46
Ako ste se pitali šta se dešava sa starim bombama, granatama ili mecima, mi smo našli odgovor na pitanje. Odlaze u Tehnički remontni zavod u Kragujevcu gde se vrši delaboracija, proces rastavljanja na sastavne delove. Neupotrebljivi delovi se uništavaju na bezbedan i ekološki način, a od upotrebljivih se pravi nova municija ili se prodaju na tržištu. Počeli smo serijal priloga o maketarima u Srbiji. Prvi je Gojko Zvijer iz Svrljiga koji se maketarstvom bavi iz hobija, a poznat je i kao spoter fotograf vojne i civilne avijacije. Saznajte i novosti iz Ministarstva odbrane i Vojske Srbije. Emisiju možete pratiti i na društvenim mrežama i platformi RTS Planeta.
12:19
Građanin
12:46
Studio znanja
13:50
Sile prirode
14:44
Životinje u carstvu metafora: Sova
14:57
Kersantit, kamen koji se vadio iz Tešića majdana smeštenog u Ripnju podno Avale ispisao je istoriju znamenitih građevina po kojima se prepoznaje Beograd. Ugrađen je u temelje Narodne skupštine, Narodnog Muzeja, Hotela Moskve. Od ovog kamena izgrađeno je i Malo stepenište na Kalamegdanu, kao i osmogodišnja škola Kralj Petar prvi, iznad Saborne crkve.Zoran Đajić, inženjer geologije od kersantita je napravio i fontanu između Skupšine grada Beograda i predsedništva Srbije.Autor: Dragan Milovanović.
15:14
Eko perspektive
15:37
Od Rumunije, preko Velike Britanije do Brazila - socijalne drame, savremeni vesterni, neo -noar filmovi koje prikazuje 25. Autorski festival u Beogradu, u fokusu su ovonedeljne Velike iluzije.Govorimo o provokativnom brazilskom savremenom vesternu Bakurau koji potpisuju Kleber Mendonsa Filja i Žulijano Dornelis i o drami o egzistenciji Žao nam je što smo vas propustili u režiji neumornog posmatrača položaja radničke klase u društvu, Kena Louča. O Dnevniku Diane Budisavljević- iz rakursa kritičara Đorđa Bajića.Tema rubrike Premotavanje, je opus Aleksandra Saše Petrovića, povodom 90 godina od rođenja i 25 godina od smrti velikog reditelja čije ime, od 1995. nosi Gran pri Festivala autorskog filma. U Kontraplanu sa jednim od osnivača rumunskog novog talasa - rediteljem Korneliju Porumbojuom.Autor i urednik: Sandra Perović Saradnici: Selina Lovren Aksentić, Jelena Carević, Zoran Janković Realizacija: Tijana Todorović, Svetlana Perović, Marko Jeftić.
16:12
Dok upadanju u nevolje sklon Dikson pamti i bolje dane, jer već odavno nije napisao dobar scenario, Mildred je ambiciozna devojka koja ima ideju za filmsku priču. Međutim, Mildred će još iste noći biti ubijena nakon što napusti njegov stan, a kad za ubistvo bude osumnjičen upravo Dikson, ključni alibi pružiće mu komšinica Lorel Grej.Istragu vodi Diksonov stari znanac detektiv Brub Nikolaj, a scenarista počinje da se zbližava s Lorel koja ga nadahnjuje i za pisanje... Uloge: Hamfri Bogart, Glorija Grejam, Marta Stjuart, Frenk Lavdžoj... Režija: Nikolas Rej.
17:55
Odbojka (ž): TENT - Železničar, prenos
19:36
Tri boje zvuka
20:01
Sportski novinar Edi Vilis je slomljen nakon što je izgubio kolumnu u novinama. Unajmljuje ga bokserski promoter Nik Benko kao promotera za njegovu novu nadu, divovskog i mentalno zaostalog argentinskog boksera zvanog Toro Moreno. Edi prihvata posao jer je plata dobra. Iako to Toro ne zna, nekoliko mečeva je namešteno kako bi se javnost zainteresovala. Edi promoviše mečeve, ali počinje da oseća krivicu zbog svog posla.Priča dolazi do vrhunca kad Benko dogovara Toru meč s osvetoljubivim prvakom u teškoj kategoriji, ali ovo je meč koji se ne može namestiti. Uloge: Hamfri Bogart, Rod Stajger, Džan Sterling, Majk Lejn... Režija: Mark Robson.
22:00
Okupirani, serija
22:52
Svet sporta
23:13
Ova drama Edena fon Horvata nastala 30-ih godina XX veka, istražuje rađanje i uspon nacizma, period ekonomske krize i ozbiljnog sunovrata društva i vrednosti. Kroz susret Kazimira i Karoline na Oktobarfestu, pruža se precizna slika političkih okolnosti i krize koja je i danas prepoznatljiva. Uloge: Bojan Dimitrijević, Jelena Đokić, Bojan Žirović, Katarina Žutić, Tihomir Stanić, Nebojša Ilić, Nenad Ćirić, Milica Gojković, Jovana Stojiljković, Radomir Nikolić, Vladan Matović i muzičari Irena Popović, Vladimir Gurbaj, Danilo Tirnanić. Urednica TV Teatra: Tamara Baračkov.
00:58
Riblja čorba: Čorba se čuje i bez struje
01:52
Odbojka (ž): TENT - Železničar, r.
03:20
Težak pad, film
05:04
Dobro je, dobro je znati ...
05:28
Tri boje zvuka
06:14
Muzika za dobro jutro
07:56
Slagalica, kviz
08:15
Datum
08:21
Verski kalendar
08:36
Moj mali poni
08:37
Mašine strašne priče
08:43
Mirakulus
09:05
Super krila
09:20
Bleja
09:29
Radoznalci
09:53
Digitalna azbuka
10:00
E-TV
10:27
Od zlata jabuka
10:57
Deset godina posle njegove prve primene, 1855. uveden je telegraf. Kralj Milan je 1882. godine potpisao koncesiju za uvođenje telefona Panti Mihajloviću, a iste godine u Narodnom pozorištu zasvetlela je prva električna sijalica. Zahvaljujući telegrafu otvoren je put za školovanje i zapošljavanje žena u državnim službama. U prvu Poštansko - telegrafsku školu upisano je 1891. godine 76 učenica.Gradonačelnik Beograda dr Vlada Đorđević formirao je 1884. godine komisiju koja će presuditi koje osvetljenje treba da bude uvedeno u Beogradu: gasno ili električno.Dva velika imena naše nauke hemičar dr Marko Leko i inženjer Đorđe Stanojević povešće polemiku koja je i danas uzor metodičnog sučeljavanja argumenata.Zalaganje Đorđa Stanojevića odneće prevagu. Beograd je tako posle Barselone postao drugi grad u Evropi sa električnim uličnim osvetljenjem. Autor i urednik: Božidar Đuran Snimatelji: Dušan Živković i Hadži Vladan Mijailović Montaža Ksenija Savićević Obrada: redakcija Aktuelnosti.
11:30
Verski mozaik Srbije
12:10
Novi vetar se oseća, novi pokušaji su sve vidljiviji da se novi svetski poredak reformiše, a moć ojača. Sve vlade žele kompromis kako bi njihovi sistemi opstali, žele da sačuvaju socijalni mir, ali smrtonosni pipci velikih država se sve više osećaju, pa se ljudi pitaju čemu život, za šta se živi kada ono što je dozvoljeno Bogu drugima nije. A narod poput balkanskog trebalo bi da život živi dostojanstveno, civilizovano, da ne budu građani drugog reda, da i za njih važi ono što važi i u EU, da je to region slobodnog kretanja ljudi, roba i kapitala i Balkan bi da se pokaže u poslovnoj i životnoj izvrsnosti kao dobro mesto za život, ako ni za koga drugog onda za nas Balkance.Kuda to ide Srbija, otkuda zaokret od menadžera ka inženjerima i za koga mi školujemo našu decu govori dekan Mašinskog fakulteta prof. dr Radivoje Mitrović. Da li je čvršće povezivanje Balkana put budućnosti za građane, a uz to da li bi tada velike države mogle da manipulišu malim i usitnjenim i da li nas interesi mogu povezati tako da ne budemo samo sredstvo u rukama dubokih država, već partner u postavljanju pravila igre koji vode do prosperiteta svih objašnjavaju: prof. dr Krešimir Buntak, Sveučilište Sjever; prof. dr Zdravko Krivokapić, Mašinski fakultet Podgorica; Željko Medak, Institut za akreditiranje BiH. Urednik emisije: Miloš Tanasković Novinar istraživač: Milica Brković Realizacija: Zorica Mijailović Montažer: Vladimir Krstić.
12:42
Kulturako aresipe
13:17
Sve boje života
13:42
Neverbalna komunikacija
13:48
Srpska muzika kroz vekove
13:59
Neverbalna komunikacija
14:10
Magazin Lige Evrope
15:00
Magazin Lige šampiona
15:30
Popularna Beba bila je devojka koja se pomalo razlikovala od svojih vršnjakinja, jer je volela muške poslove, kakav je bio i rad u stolarskoj radionici. Baš u toj radionici u rodnom Bečeju Borislava je doživela tešku povredu kada joj je na leđa pao veliki teret i povredio kičmu. Međutim, to našu šampionku nije pokolebalo, i već posle rehabilitacije uspela je da pronađe sebe i svoju budućnost u sportu. Vrednim i upornim radom nizala je uspehe, osvojila je sve što je moglo da se osvoji u karijeri, a najsjajnija joj je zlatna medalja sa Paralompijskih igara u Rio de Žaneiru. Beba je, što je možda i najvažnije, porodična žena, supruga i majka i u svom porodičnom okruženju pronalazi motiv da se i dalje takmiči i pobeđuje. Ona nikada ne odustaje od ostvarenja zadatog cilja, svoje sportske i životne snove sanja otvorenih očiju i pravi je primer kako treba živeti život koji nema reprizu. Prvi sledeći zadatak koji je postavila pred sebe je da stigne i prestigne po broju osvojenih odličja svog učitelja Zlatka Keslera, a ta prilika pružiće joj se već na predstojećim Paraolimpijskim igrama u Tokiju.
16:00
Na Drugom programu Radio - Televizije Srbije u direktnom prenosu Dečje pesme Evrovizije 2019 iz poljskog grada Gljivice predstaviće se 19 zemalja.Predstavnica Srbije, Darija Vračević sa pesmom Podigni glas nastupa pod rednim brojem 19, a gledaoci iz naše zemlje mogu doprineti njenom plasmanu tako što će glasati on line na sajtu www.junioreurovision.tv Glasa se periodično od petka 22. novembra sa početkom u 20 časova do početka takmičenja u nedelju, 24. novembra u 16 časova. Takođe, moći će da se glasa i tokom prenosa u trajanju od 15 minuta, ali tek posle izvođenja svih deventaest pesama.Dečja pesma Evrovizije 2019 na RTS 2 u nedelju 24. novembra u 16:00.
18:36
Đorđe Prudnikov je bio veliki slikar, a kao da nije dobio sve ono što mu pripada. Uvek se tako osećao. Više je poštovan bio u svetu gde su njegove slike bile po muzejima i privatnim kolekcijama nego što je bio priznat u svojoj sredini.Večiti bundžija, neprilagođen sredini, često osporavan više zbog svoje prirode nego zbog talenta ostao je nekako tu pored nas, ali ne i sa nama.Njegova supruga Rada i sin Aleksa priredili su mu izložbu u galeriji Ulusa u Beogradu 6. juna ove godine, a da ta izložba nije imala publicitet. Njegovi portreti poznatih ličnosti, političara, renesansnih likova prikazuju ga kao osobu koja je bila van sveta u kojem je živeo i stvarao.To je bio razlog da odem u njegov dom i sretnem njegovu suprugu i sina i vidim slike koje govore o njegovom talentu.Tokom svog života dobijao je nagrade i priznanja, bio član međunarodne asocijacije portretista Kanade, Amerike, i Španskog udruženja umetnika, a medalja Vermeja Francuske Akademije umetnosti mu je posebno značila. To me je navelo da posetim njjegovu suprugu i sina i sa njima porazgovaram o neobičnom talentovanom slikaru Đorđu Prudnikovu koji je umro pre dve godine.
19:02
Sam naziv parka potiče od turskih reči Taš  što znači kamen, i Majdan, koja se na naš jezik prevodi kao rudnik.Ime govori dovoljno, jer nekada davno ovde se nalazio kamenolom koji se eksploatisao još u vreme Rimljana, a od kamena koji je odatle vađen, izgrađen je veći deo starog Beograda.O mnogim istorijskim, građevinskim i arhitektonskim detaljima, kao i o nekim legendama o podzemlju tašmajdankog parka, govori emisija Podzemne tajne.Urednik i scenarista: Vitka Vujović Voditelj: glumac Aleksandar Kecman Snimatelj: Vuk Ćetković Reditelj: Milan Jovanović.
19:07
Govorićemo o plasatici, najvećem izazovu čovečanstva u 21. veku i njenom putu od revolucionarnog materijala, do ubice naših mora. Saznaćete i kako se španska prestonica Madrid bori sa papagajima, čija je populacija toliko narasla poslednjih nekoliko godina, da predstavljaju ozbiljan problem i za javno zdravlje i za životnu sredinu. Urednik emisije Nataša Todorović Nedelja, 24. 11. 2019, 19:05č, RTS 2.
19:30
Srpska muzika kroz vekove
19:39
Prva priča: Dva prijatelja sećaju se mladosti i zaboravljajući na svoje goste i obaveze pogrešno shvataju ponašanje mlade devojke i ostaju razočarani. Druga priča: Petnaestogodišnja devojka zaljubljuje se u čoveka za koga je to samo nevažan susret. Treća priča: Mlada devojka iz staklene bašte susreće mladića svojih snova. Uloge: Severin Bjelić, Stanislava Pešić, Branka Mitić, Viktor Starčić... Režija: Vladan Slijepčević.
22:00
Okupirani, serija
22:52
Rođena je 1988. godine u Banja Luci. Završila je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu i primenjene pozorišne studije u Giesenu, u Nemačkoj. Još kao student dobila je Nagradu Slobodan Selenić za najbolji diplomsku dramu i Nagradu Borislav Mihailović Mihiz za dramski opus. Sterijinu nagradu dobila je za dramu Mi smo oni na koje su nas roditelji upozoravali. Trenutno je u Ateljeu 212 na repertoaru njen komad Režim ljubavi a u užičkom Narodnom pozorištu drama Kao i sve dobre devojke.Paralelno se njena karijera razvija i u nemačkim pozorištima. Nedavno je podnela ostavku na mesto direktora drame Narodnog pozorišta u Beogradu. Ovih dana je u Dojčes teatru u Berlinu premijerno izvedena njena drama Režim ljubavi.Tanja Šljivar je deo izuzetne srpske dramske škole u kojoj svaka nova generacija ima po nekog vanserijskog pretstavnika. Iza njenih komada stoje podrobna naučna i socijalna istraživanja. Iz takvog znanja ona piše fragmentarne drame sačinjene od monologa i maestralno varira, analizira, komentariše i kritikuje različite pojave prisutne u savremenom svetu i probleme u uspostavljanju komunikacije među ljudima. Likovi su, često usamljeni muškarci i žene koji vape za ljubavlju.Autor i scenarista Olivera Milošević Izvršni oroducent Selena Pleskonjić Snimatelj Vladimir Đurić Montaža Bogdan Čurguz Reditelj Srđan Ćešić Serijal je nastao u produkciji Hartefakta.
23:21
Na početku filma pratimo agenta Četa Dezmonda i njegovog partnera Sema Stenlija u istrazi ubistva kelnerice Tereze Benks u malom gradu Dir Medou u državi Vašington. Kada Dezmond pronađe misteriozni trag za ubistvo, on neobjašnjivo nestane. Radnja filma preskače godinu dana i prelazi u mali grad Tvin Piksu gde prati dešavanja tokom poslednje nedelje života Lore Palmer, nesrećne tinejdžerke koja ima dva dečka - vatrenog buntovnika Bobija Brigsa i povučenog bajkera Džejmsa Harlija - priča prati njenu zavisnost od droge, njen odnos sa napornim (i možda šizofreničnim) ocem Lilandom i priču o njenom brutalnom ubistvu koje će kasnije inspirisati TV seriju...Uloge: Šerril Li, Kajl Maklaklan, Dejvid Bouvi, Rej Mudri, Mejčen Ejmik... Režija: Dejvid Linč.
01:45
Medaljon sa tri srca, film
03:52
Magazin Lige Evrope
04:40
Magazin Lige šampiona
05:05
SAT