Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS Nauka
05:30
13 nemogućih: Nadrealisti naslednici pobune (R)
...
06:00
Kina, Priča o porcelanu: Prva emisija (R)
06:50
Sitnice svakodnevnice: Ugasi svetlo (R)
06:55
(Ne)obično o biljkama: Biljke u narodnoj poeziji 1-10 (R)
07:08
Istorija nauke: Kosta Stojanović (R)
07:20
Pitajte prirodu: Šesta emisija (R)
07:32
Zeleni časovnik: Prva emisija (R)
08:00
Zalogaj Kine: Treća emisija (R)
08:50
Hemija razbija mitove: Četiri bele smrti (R)
09:03
Dekodiranje nauke: Sindrom slomljenog srca (R)
09:30
Teslin narod: Druga emisija, ciklus 02 (R)
10:00
Naučni portal: em.90 (R)
10:30
Vreme kroz vekove: Vreme i prostor, međukulturni opažaji (R)
11:00
Put u budućnost: Raša (R)
11:30
13 nemogućih: Nadrealisti naslednici pobune (R)
12:00
Kina, Priča o porcelanu: Prva emisija (R)
12:50
Sitnice svakodnevnice: Ugasi svetlo (R)
12:55
(Ne)obično o biljkama: Biljke u narodnoj poeziji 1-10 (R)
13:08
Istorija nauke: Kosta Stojanović (R)
13:20
Pitajte prirodu: Šesta emisija (R)
13:32
Zeleni časovnik: Prva emisija (R)
14:00
Zalogaj Kine: Treća emisija (R)
14:50
Hemija razbija mitove: Četiri bele smrti (R)
15:03
Dekodiranje nauke: Sindrom slomljenog srca (R)
15:30
Teslin narod: Druga emisija, ciklus 02 (R)
16:00
Naučni portal: em.90 (R)
16:30
Vreme kroz vekove: Vreme i prostor, međukulturni opažaji (R)
17:00
Put u budućnost: Raša (R)
17:30
13 nemogućih: Nadrealisti naslednici pobune (R)
18:00
RTS LAB
18:30
Lovac na znanje: Zaostavština neandertalaca
Lovac na znanje nastavlja da traži pojedince koji su u ime nauke izuzetni. Nalazi neverovatne umove koji pomeraju granice...
19:00
Porodična mreža: Učenje u digitalno doba
U deset polučasovnih emisija psiholog Ana Mirković razgovara sa roditeljima i decom o tome koje nam je promene u ponašanju donela digitalna era, koliki su problem nasilje na društvenim mrežama, onlajn izazovi, vrbovanje i prevare u digitalnom prostoru, kako sačuvati dokaze o maltretiranju, koje sve mogućnosti učenja nam obezbeđuju digitalne tehnologije i ima li privatnosti na internetu.... Serija Porodična mreža deo je projekta Bezbednost dece na internetu koji se realizuje uz finansijsku podršku i u saradnji sa Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija.
19:30
Sasvim prirodno: Srpski Angus
20:00
Fantastična planeta: Porodica
Fantastična planeta nastavlja putovanje svetom istražujući kako izgleda današnja porodica. Gde su njene veze još uvek jake, a gde popuštaju, kako se bore sa nezdravim odnosima, i kakva su predviđanja o tome kako će porodica izgledati u budućnosti.... Zbog toga, Vladimir Banić putuje prvo u Italiju, zemlju centuriona i gladijatora, ali i zemlju maminih sinova. Fenomen Mamoni je zavladao ovom zemljom. Reč je sredovečnim muškarcima koji ostaju da žive sa mamama do svojih zrelih i prezrelih godina. Banić posle Italije menja kontinent i ide u Ameriku, u tajanstvenu zajednicu Amiša u kojoj vladaju jake porodične veze. Istražuje, zašto je ovo najbrže rastuća populacija u ovoj zemlji, kako žive bez kompjutera, telefona i interneta, ali i kako prolaze oni koji žele da je napuste. Na kraju, Fantastična planeta ide u Veliku Britaniju. Zemlju koja je trendseter. Banić istražuje da li će brak opstati kao realnost, koliko je kraljevska porodica podložna promenama modernog doba, ali i zašto su najverniji u Velikoj Britaniji, ili se bar najmanje razvode, Irski traveleri.
20:53
Nauka kroz priče: Šta je život
Kakva je razlika između živog i neživog. Sa stanovišta fizike, jedan živi sistem kao što je na primer ćelija sa ugljenikovim atomima i jedan neživi sistem se razlikuju prema tome kako se nose sa Drugim principom termodinamike, odnosno prema načinu na koji zadržavaju i oslobađaju energiju. Ne ulazeći u konkretne termodinamičke procese, očigledno je da živi sistemi to čine na efikasniji način...
21:00
U mojoj glavi: Četrnaesta epizoda
Koliko puta dnevno izgovorimo da nemamo vremena ili da negde ne možemo da stignemo? Dani nam brzo prolaze, mislimo na naše najbliže, ali da li zaista poznajemo emocije naše dece, supružnika, roditelja...... U stalnoj trci za obavezama, ponekad – možda kada je već kasno – saznamo da u porodici neko ima anoreksiju, depresiju, suprug ozbiljnu krizu srednjih godina, kćerka sindrom izgaranja na poslu a sin tinejdžer suicidne namere.
21:30
Promis: Prava doza
“Sve stvari su otrovne i ništa nije bez otrova – samo je doza ono što čini da neka stvar nije opasna”, ovo Paracelzusovo pravilo važi i dan-danas. Premala doza leka u lečenju psihijatrijskih poremećaja znači da pacijent neće reagovati na lek, dok prevelike količine mogu da izazovu negativan efekat ili čak da budu smrtonosne. Zato je pitanje određivanja adekvatne doze leka izuzetno važno, a ujedno i vrlo kompleksno.... Kako naši naučnici određuju pravu dozu lekova za psihijatrijske poremećaje saznajte u novoj epizodi serijala “PROMIS”.
21:43
Čovek i kamen: Muzej minerala Pančevo
Kamen je najlepši dar prirode. Ima zadatu formu i uvek se lepo osećamo kada je kamen oko nas. Čovek se sa kamenom rađa, živi, umire i ponovo rađa prkoseći vremenu nepomirljivom znaku prolaznosti. Ovako počinje serijal Čovek i kamen sa dvanaest epizoda kroz koje će Vas, sa zanimljivim pričama o kamenu, voditi autor Dragan Milovanović.... Veliki broj ljudi u kući ima neki kristal minerala ili fosil. Mali je broj onih koji opreme kompletan stan sa uzorcima minerala, stena i fosila praveći od njega muzej. Jedan od njih je i Staša sin poznatog geologa Veljka ili Backa kako smo ga zvali sa kojim sam dugo i uspešno radio, sarađivao, učio. I sve je krenulo kada je otac poveo sina na teren da ga odmori od gradske vreve, buke a i neprimerenog društva. Tako se Staša zarazio i to traje i danas. Sakupio je veliki broj minerala, stena i fosila uz veliko strpljenje, vreme koje se meri desetinama godina. Svaki naš razgoror počinje „imaš li nešto za mene?? I svaku put kada nešto imam, dobijem ja mu poklonim znajući da će biti čuvan. Želja mu je (takođe i moja) da ova predivna zbirka jednoga dana bude dostupna javnosti.
22:00
Nauka 50: Seksualnost
Evolucioni psiholog DŽefri Miler smatra: Novi mozak je u velikoj meri sredstvo za udvaranje, zavođenje i zadržavanje seksualnih partnera. Prema Ričardu Dokinsu jedina svrha reprodukcije je da pouzdano prenosi gene s pokolenja na pokolenje, koliko je to tačno? Na čemu se zasniva predviđanje da će u budućnosti postojati dva tipa muškaraca i jedan tip žene?... Pedeset ni po čemu nije osobit broj, ali nije ni nezanimljiv. Pitagorejci ga nisu slavili, iako su brojevima pripisivali božanska svojstva. Ni savremeni matematičari ga ne izdvajaju. Deljiv je sa 1, 2, 5, 10, 25 i sa samim sobom, rimski se piše kao veliko latinično slovo L, u računarskom ili digitalnom obliku to je niz od 110010, u Kabali postoji 50 kapija mudrosti i 50 kapija nečistoće, u religiji - pa i u svakodnevnom životu - obeležava veliki jubilej, u procentima označava savršenu polovinu, u fizici je jedan od sedam magičnih brojeva koji predstavljaju zbir izuzetno čvrsto povezanih protona ili neutrona u jezgru atoma, a u hemiji je to atomski broj kalaja. U sledećim sedmicama naši sagovornici razotkriće vam šta svaki od navedenih pojmova oličava u duhu najnovijih naučnih saznanja i u svetlu najdrevnijih tumačenja. U ovoj epizodi Nauke 50 autor serije Stanko Stojiljković razgovara sa prof. dr Jovom Toševskim. Prof. dr Jovo Toševski u svetu važi za jednog od najistaknutijih naučnih poznavalaca razlika ženskog i muškog mozga. Radio je kao redovni profesor i šef Katedre za anatomiju i sudsku medicinu Medicinskog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu i šef Katedre za anatomiju Medicinskog fakulteta Vojnomedicinske akademije. Naučno usmerenje su mu seksualnost, emocionalnost i memorički sistemi mozga čoveka. Iz tih oblasti objavio je više stručnih radova i trinaest knjiga. Doktorirao je na razlikama ženskog i muškog mozga. Rukovodi laboratorijom za istraživanje seksualnosti, emocionalnosti i memoričkih sistema mozga u okviru sekcije za neuronauku. Bio je rukovodilac projekta 13M15 Seksualne razlike funkcije limbičkog mozga'' koji je bio finansiran od strane Ministarstva za nauku i tehnologiju.
22:30
Nauka 2021: Čuvari tradicije sveta
Emisija je posvećena 75. rođendanu Uneska, organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu, a osmišljena je kao sažet prikaz onoga što ta organizacija predstavlja i podržava. Unesko već 75 godina čuva kulturno nasleđe čovečanstva. Osnovni cilj emisije je da se gledaoci na kratak i dinamičan način upoznaju sa blagom Srbije koje se nalazi na Uneskovoj listi svetske baštine.... Tako će, za kratko vreme, gledaoci saznati koji su to sve naši zaštićeni spomenici kulture, rezervati biosfere, nematerijalno kulturno nasleđe, dokumentarna baština i globalni geoparkovi na Uneskovim listama.
23:00
RTS ordinacija: 7c, em. 7
Ova RTS ordinacija donosi korisnu i važnu priču o tome šta sve utiče na to da srce slabi, a pre ove teme očekuje vas iskrena ispovest poznate pevačice o tome kako se izborila sa rakom dojke. Na kraju će farmaceut pripremati čvrsti parfem koji se lako može napraviti i kod kuće.... U prvom delu emisije Moja borba svoje iskustvo o tome kako je otkrila i izlečila karcinom dojke otkriće pevačica narodne muzike Stanojka Mitrović Ćana. Ona će otvoreno govoriti o tome kako je naslutila problem, šta joj je najteže palo, kako se borila psihički i kako se oseća sada. Centralna tema biće posvećena zdravlju srca. Kroz 5 pitanja saznaćete koja hrana utiče na slabljenje srca, mogu li emocije da oslabe ovaj organ, koja fizička aktivnost jača srčani mišić, ali i kakva je bolest srčana slabost. Sve to razjasniće akademik SANU, kardiolog prof. dr Petar Seferović. Poslednja rubrika Korisno donosi praktične savete kako da napravite čvrsti miris kod kuće od samo nekoliko sastojaka koje lako možete nabaviti. Sve će pokazati Marijana Milosavljević, farmaceut i specijalista kozmetologije.
00:00
RTS LAB (R)
00:30
Pola veka animacije u Srbiji 6. epizoda (R)
01:00
Porodična mreža: Učenje u digitalno doba (R)
01:30
Sasvim prirodno: Srpski Angus (R)
02:00
Fantastična planeta: Porodica (R)
02:53
Nauka kroz priče: Šta je život (R)
03:00
Na skriveno te vodim mesto Milorad Milinković (R)
03:30
Promis: Prava doza (R)
03:43
Čovek i kamen: Muzej minerala Pančevo (R)
04:00
Nauka 50: Seksualnost (R)
04:30
Nauka 2021: Čuvari tradicije sveta (R)
05:00
RTS ordinacija: 7c, em. 7 (R)
...
06:00
RTS LAB (R)
06:30
Lovac na znanje: Zaostavština neandertalaca (R)
07:00
Porodična mreža: Učenje u digitalno doba (R)
07:30
Sasvim prirodno: Srpski Angus (R)
08:00
Fantastična planeta: Porodica (R)
08:53
Nauka kroz priče: Šta je život (R)
09:00
U mojoj glavi: Četrnaesta epizoda (R)
09:30
Promis: Prava doza (R)
09:43
Čovek i kamen: Muzej minerala Pančevo (R)
10:00
Nauka 50: Seksualnost (R)
10:30
Nauka 2021: Čuvari tradicije sveta (R)
11:00
RTS ordinacija: 7c, em. 7 (R)
12:00
RTS LAB (R)
12:30
Lovac na znanje: Zaostavština neandertalaca (R)
13:00
Porodična mreža: Učenje u digitalno doba (R)
13:30
Sasvim prirodno: Srpski Angus (R)
14:00
Fantastična planeta: Porodica (R)
14:53
Nauka kroz priče: Šta je život (R)
15:00
U mojoj glavi: Četrnaesta epizoda (R)
15:30
Promis: Prava doza (R)
15:43
Čovek i kamen: Muzej minerala Pančevo (R)
16:00
Nauka 50: Seksualnost (R)
16:30
Nauka 2021: Čuvari tradicije sveta (R)
17:00
RTS ordinacija: 7c, em. 7 (R)
18:00
RTS LAB
18:30
Putevi rimskih imperatora: Konstantinova zadužbina, Medijana
Treća emisija iz serijala Putevi rimskih imperatora nosi naziv Konstantinova zadužbina i posvećena je antičkom gradu Naisu i Arheološkom parku Medijani.... Konstantin Veliki, na vrhuncu svoje moći u 4. veku, ukrasio je velelepnim građevinama rodni Nais. Po opisu istoričara Priska, grad opasan moćnim bedemima ležao je na desnoj obali reke koja protiče s njegove južne strane. Izvan gusto naseljenog i urbanizovanog gradskog jezgra podizane su vile. Među njima i Medijana. Iako arheološka istraživanja traju više od jednog veka, mnogo je nepoznanica i pretpostavki o Konstantinu Velikom, Naisu i Medijani. Narator emisije arheolog dr Ivan Bugarski vodiće nas kroz prošlost Konstantinovog rodnog Naisa (Niša) i Medijane, arheološkog lokaliteta smeštenog nedaleko od centra grada. Pričaće nam o caru Konstantinu, vremenu u kome je vladao, Milanskom ediktu, izgledu Naisa čiji ostaci leže ispod Niške tvrđave koju su Turci podigli u 18. veku, višedecenijskim arheološkim istraživanjima, otkriću ranohrišćanskih nekropola na teritoriji grada Niša, ali i o imanju Medijana i vili sa peristilom, horeumu, bazilikama, posebno o lepoti podnih mozaika koji se prostiru na površini od oko 1000 metara kvadratnih, po čemu je vila sa peristilom na Medijani jedinstven lokalitet u našoj zemlji. Kao i u prethodnim emisijama i u ovoj smo tražili odgovore na neka važna pitanja: Da li je Medijana carsko imanje? Da li je vila sa peristilom Konstantinova? Da li je vila sa oktogonom na Niškoj tvrđavi deo carske rezidencije.
19:10
Srpska muzika kroz vekove: Praška škola
U seriji „Srpska muzika kroz vekove, Obrazovno-naučnog programa, gledaoci mogu sagledati istoriju srpske muzike kao niz kulturnih pojava pod različitim okolnostima.... Ovaj serijal bavi se muzikom od vremena paganstva, prodora hrišćanstva, feudalnog doba, vizantijskih uticaja, turskog ropstva, muzike u Miloševoj kneževini, panslovenskog romantizma, pa sve do prvih decenija 20. veka kada konačno srpska muzika postaje deo globalnog mainstream-a.
19:20
Beogradsko blago: Muzički instrumenti
Zbirka muzičkih instrumenata je samo jedna od 22 zbirke Muzeja nauke i tehnike, a većina od 40 vrednih eksponata - instrumenata, muzičkih kutija i automata dobijena je na poklon.... Posebno vredan predmet u ovoj zbirci je muzički automat - orkestrion „Klepetař Prague koji je kao poklon Radio-televizije Beograd u Muzej stigao 1990. godine. Veoma omiljeni i rasprostranjeni u 19. veku, orkestrioni, starinska verzija džuboksa, često veličine velikog ormara, počeli su da se proizvode još u 18. veku. Obično su se nalazili na mestima na kojima se okupljalo mnogo ljudi, kao što su klizališta, železničke stanice i kafane. Na velikim valjcima se nalazilo od tri do šest melodija, ali veličina nosača zvuka nije bila proporcionalna dužini melodije, pa su najveći valjci nosili kompozicije koje nisu bile duže od dva minuta. Muzički kabinet - orkestrion - piano sa valjcima, proizvela je radionica „Klepetař u Pragu, oko 1860. godine. U Evropi postoji još samo jedan automat izgrađen u ovoj radionici, i to nešto mlađi. Napravljen je od drveta u stilu „Alt Deutsch, obložen hrastovim furnirom, ukrašen duborezom na vratima i stubovima sa floralnim motivima i ima dva valjka sa muzičkim zapisom.
19:30
Životna sredina i zdravlje: Hemikalije takmaci hormona
Šta su endokrini disruptori? To su hemikalije koje mogu da ometaju rad endokrinog sistema tako što preuzimaju ulogu hormona ili blokiraju receptore za hormone, što može da poremeti razvoj i funkcionisanje organizma.... Endokrini disruptori mogu preko placente da pređu sa majke na plod. Takođe, majka ih na dete može preneti i dojenjem. Ove hemikalije štetno utiču na celokupnu ljudsku populaciju. Stručnjaci su posebno zabrinuti jer se endokrini disruptori nalaze u proizvodima koje svakodnevno koristimo. U naš organizam dospevaju preko hrane, vode, prašine, prisutni su i kao gasovi i čestice u vazduhu, a ozbiljnu brigu predstavlja i podatak da ih organizam može apsorbovati preko kože. Ove opasne supstance utiču na pojavu gojaznosti i dijabetesa i imaju negativno dejstvo na celokupan endokrini i neurološki sistem čoveka. Naučnici tvrde da su direktno odgovorne i za pojavu nekih oblika neuroendokrinih karcinoma.
20:00
Eko-logika: Isključeni
20:31
Nauka u pokretu: Veštačka inteligencija 1
Šta je veštačka inteligencija? Na koji način ona prodire u sve pore našeg života? Zbog čega je važno da znamo kako se u skladu sa razvojem novog tehnološkog okruženja menja naš način komunikacije, ponašanja, rada i koja nova etička pitanja ovakva situacija postavlja?..
21:00
Šta nas povezuje: Četrnaesta epizoda
21:30
Nauka u selu: Bakterije za veće prinose i plodnije zemljište
Za dobru poljoprivrednu proizvodnju važno je dobro zemljište, kvalitetno seme i čovek koji će sve to da objedini.... Naša današnja tema su mikrobiološka đubriva.
22:00
Arheokuhinja: Neolitski ručak
U novoj epizodi Arheokuhinje, pod nazivom Neolitski ručak, krenućemo tragom ukusa trpeze jedne ribarske porodice iz doba neolita i ispričaćemo priču o vremenu kada se slavio život.... Pored rekonstrukcije jela koja su se mogla jesti za ručak u to vreme, saznaćete i kako je građena prva nadzemna kuća, ali i kojim putevima su ljudi u neolitu dolazili do najvažnijeg životnog sastojka – soli. Koji su se začini koristili umesto bibera i belog luka, otkrijte u novoj epizodi Arheokuhinje.
22:30
Filozofija i… Filozofija medija
Prof.dr DivnA Vukasanović, profesorka FDU u Beogradu govori o značaju poznavanja medijske kulture i značaju filozofskog razumevanja savremenih medija.... Korišćenje medija i slike ,koju nam mediji o svetu i događajima donose, uglavnom shvatamo realnim i podrazumevajućim. Kao i u svakom delu života tako i u medijskoj kulturi, koja i oblikuje svest i svet svih nas, treba prilaziti sa određenim znanjem i razumevanjem. Kakva je sudbina medija i kakva je njihova uloga u stvaranju karaktera ličnosti pojedinca i društva u emisiji Filozofija i filozofija medija sa prof.dr Divnom Vuksanović.
23:00
Kvadratura kruga: Istorija Srba u slici i reči
Malo je danas naroda na Balkanu koji, kao Srbi, imaju tako očuvanu i utemeljenu istoriju koja svedoči o kontinuitetu vekovne državnosti, istorije, kulture i umetnosti.... Srpski vladari su iza sebe ostavili brojne hramove na prostoru Balkana koji više od jednog milenijuma svedoče o trajanju srpskog naroda na tom prostoru. Srpski kraljevi su gradili dve vrste hramova: jedne kojima su želeli da dosegnu nebo i druge kojima su želeli da nebo približe zemlji. U Istorijskom muzeju Srbije čuvaju se brojni materijalni tragovi koji svedoče o istoriji i kulturi srpskog naroda. NJihove zbirke sadrže oko 45.000 eksponata iz različitih epoha, a među njima su srednjovekovni rukopisi i knjige, dokumenti, kraljevski pečati i oružje, zbirke novca, nakita i umetničkih predmeta. Posebnu zbirku čine insignije srpskih vladara. Sjaj, raskoš i bogatstvo su odlikovali srpske srednjovekovne vladara, koji se sa svojim krunama, žezlima i odeždama, ukrašenim zlatom, dragim kamenjem, dijamantima, srmom i zlatovezom, ne bi postideli ni pred najbogatijim evropskim dvorovima toga doba. Posebno mesto u Istorijskom muzeju Srbje zauzimaju predmeti koji su pripadali dvema vladarskim dinastijama, Karađorđevićima i Obrenovićima, počev od rodonačelnika tih dinastija, preko kraljeva pa do prinčeva i princeza iz tih vladarskih porodica. Sve to činiće stalnu, buduću postavku Istorijskog muzeja Srbije koja bi uskoro trebalo da bude otvorena u zgradi nekadašnje glavne železničke stanice u Beogradu. Ta postavka omogućiće posetiocima da putuju kroz vreme i da putem izloženih eksponata čitaju istoriju, kulturu i umetnost srpskog naroda kroz vekove.
23:27
Dobro je, dobro je znati: O osteoporozi u menopauzi
00:00
RTS LAB (R)
00:30
Putevi rimskih imperatora: Konstantinova zadužbina, Medijana (R)
01:10
Srpska muzika kroz vekove: Praška škola (R)
01:20
Beogradsko blago: Muzički instrumenti (R)
01:30
Životna sredina i zdravlje: Hemikalije takmaci hormona (R)
02:00
Eko-logika: Isključeni (R)
02:31
Nauka u pokretu: Veštačka inteligencija 1 (R)
03:00
Pola veka animacije u Srbiji 7. epizoda (R)
03:30
Nauka u selu: Bakterije za veće prinose i plodnije zemljište (R)
04:00
Arheokuhinja: Neolitski ručak (R)
04:30
Filozofija i... Filozofija medija (R)
05:00
Kvadratura kruga: Istorija Srba u slici i reči (R)
06:00
RTS LAB (R)
06:30
Putevi rimskih imperatora: Konstantinova zadužbina, Medijana (R)
07:10
Srpska muzika kroz vekove: Praška škola (R)
07:20
Beogradsko blago: Muzički instrumenti (R)
07:30
Životna sredina i zdravlje: Hemikalije takmaci hormona (R)
08:00
Eko-logika: Isključeni (R)
08:31
Nauka u pokretu: Veštačka inteligencija 1 (R)
09:00
Šta nas povezuje: Četrnaesta epizoda (R)
09:30
Nauka u selu: Bakterije za veće prinose i plodnije zemljište (R)
10:00
Arheokuhinja: Neolitski ručak (R)
10:30
Filozofija i... Filozofija medija (R)
11:00
Kvadratura kruga: Istorija Srba u slici i reči (R)
11:27
Dobro je, dobro je znati: O osteoporozi u menopauzi (R)
12:00
RTS LAB (R)
12:30
Putevi rimskih imperatora: Konstantinova zadužbina, Medijana (R)
13:10
Srpska muzika kroz vekove: Praška škola (R)
13:20
Beogradsko blago: Muzički instrumenti (R)
13:30
Životna sredina i zdravlje: Hemikalije takmaci hormona (R)
14:00
Eko-logika: Isključeni (R)
14:31
Nauka u pokretu: Veštačka inteligencija 1 (R)
15:00
Šta nas povezuje: Četrnaesta epizoda (R)
15:30
Nauka u selu: Bakterije za veće prinose i plodnije zemljište (R)
16:00
Arheokuhinja: Neolitski ručak (R)
16:30
Filozofija i... Filozofija medija (R)
17:00
Kvadratura kruga: Istorija Srba u slici i reči (R)
17:27
Dobro je, dobro je znati: O osteoporozi u menopauzi (R)
18:00
Tajne kvantne fizike: Ajnštajnova noćna mora
U poređenju sa složenošću svakodnevnog života, pravila na kojima počiva naš univerzum deluju vrlo jednostavno. Ispod površine svega što nas okružuje nalazi se univerzum potpuno drugačiji od našeg. Prema rečima jednog od utemeljivača kvantne mehanike – sve što nazivamo stvarnošću sačinjeno je od stvari koje se ne mogu smatrati stvarnim. Ovde počinje neobičan svet kvantne mehanike...
19:00
Svetski: lekcija 2 Mišević
Matematičar i evolucioni biolog dr Dušan Mišević, direktor istraživanja u Centru za istraživanje i interdisciplinarnost (CRI) u Parizu, vatreni zastupnik participativne nauke, prenosi saznanje o digitalnoj evoluciji i evolucionoj kooperaciji...
19:09
Staro srpsko pisano nasleđe: Rukopisi iz Slovačke
19:36
Eko perspektive: Vinča novi život
Saniranje deponije u Vinči je najveći projekat u oblasti zaštite životne sredine u Srbiji. Poveren je francusko-japanskom konzorcijumu Suez-Itoču“ i domaćem partneru Beo Čista Energija d.o.o“.... Ambicioznim projektom, vrednim 370 miliona evra, trebalo bi da se reši višedecenijski problem odlaganja komunalnog otpada u Beogradu. Radovi se obavljaju u nekoliko faza. Prvi deo koji podrazumeva zatvaranje stare deponije i izgradnju nove sanitarne deponije je završen. Deponija za odlaganje građevinskog otpada otvorena je 18. avgusta 2021. Treća faza je izgradnja elektrane za spaljivanje komunalnog otpada koja bi trebalo da bude završena u novembu naredne godine. To bi značilo da bi već od sledeće grejne sezone Beograd koristio 10 odsto toplotne energije koja se proizvodi od otpada i pet odsto električne energije. Sledi i izgradnja elektrane na deponijski gas, a predviđen je i projekat prečišćavanja otpadnih voda kao i sanacija stare deponije koja je zatvorena krajem avgusta ove godine. U Evropi postoje 492 postrojenja koja rade po ovom principu. Reč je o modernoj, ekološki prihvatljivoj, savremenoj tehnologiji. Šta o projektu sanacije misle stručnjaci? Šta su prednosti, a koje su mane? Da li smo na pravom putu u rešavanju jednog od najvećih ekoloških problema u Srbiji? U ovoj epizodi serije Eko perspektive o problematici Vinče govoriće Prof. dr Dragana Đorđević iz Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju, Prof. dr Aleksandar Jovović sa Mašinskog fakulteta u Beogradu, Aleksandar Ćirić rukovodilac sektora za upravljanje otpadom u Sekretarijatu zaštite životne sredine grada Beograda, Milenko Jovanović stručnjak u oblasti zagađenja vazduha iz Nacionalne ekološke asocijacije i mr Dejan Lekić međunarodni ekspert za ekologiju iz Nacionalne ekološke asocijacije.
20:01
Moja draga prijateljica nauka : Profesionalna karijera
20:30
Eko avantura: 9. epizoda
21:00
Čas anatomije: Profesija pisac
Vratiti se antičkom: toga je već bilo. Srednjem veku: toga je već bilo. Ostaje sadašnjost. Ali osnova se trese. Na čemu utvrditi temelje?... Flober je ovu rečenicu napisao pre skoro 200 godina. Činjenica da smo mi u prilici da je danas citiramo i pitamo se isto što i on, nesumnjivo govori o tome da je uslov za opstanak književnosti upravo večita upitanost u kom pravcu se kreće svet i mi sa njim. Jer dok postavlja pitanja, umetnik stvara nove svetove. Koliko, međutim, oni mogu da utiču na stvaran svet čiji su temelji, izgleda, dugo već poljuljani? Novo izdanje Časa anatomije, posle još jednog izbora za Nin-ov najbolji roman godine, pokreće pitanje dometa savremene srpske književnosti. Hiperprodukcija čini svoje i stići do umetnički relevantnog romana nije lako. Sa druge strane, u zvanje pisca promovisani su gotovo svi koji pišu pa je ključno pitanje danas: gde je nestala profesija Pisac, u kakvom je ona odnosu sa širom kulturnom zajednicom i da li je moguće odbraniti dostojanstvo spisateljskog posla.
21:50
Hemija za sve: Bakar i kalaj u umetnosti
Da li ste znali da u telu odrasle osobe ima približno 250 grama soli? Ili, da od ugljenika koji je u nama može da se napravi devet hiljada grafitnih olovaka? Hemija nije samo za štrebere, hemija je svuda oko nas! I u nama, naravno!... Hemija je i u hrani koju jedemo, vazduhu koji udišemo. Učenje, maštanje, disanje, nastajanje emocija... možda nije tako očigledno, ali i ovi procesi počivaju na hemiji. Varenje je reakcija između hrane, i želudačne kiseline i enzima, do jednostavnih molekula koje naše telo može da apsorbuje i koristi. U ovom serijalu upoznaćete zanimljivo lice ove nauke. U kratkim epizodama, kroz oglede u hemijskoj laboratoriji i igrane scene, govorimo o pojmovima koji su deo naše svakodnevice ali pripadaju i hemiji kao nauci.
22:00
Lovac na znanje: Sajber napadi: digitalni kriminal
Lovac na znanje nastavlja da traži pojedince koji su u ime nauke izuzetni. Nalazi neverovatne umove koji pomeraju granice...
22:30
Studio znanja: Stubovi vere
U vreme praznika kada hrišćani dočekuju Vaskrs, muslimani pripremaju za Ramazanski bajram, a Jevreji obeležavaju Pashu – pravo je vreme da još jednom postavimo pitanja o tome šta danas znači biti vernik, koliko poznajemo Svete knjige ovih religija, šta im je zajedničko, na koje načine se one prepliću, tumače postanak sveta i naše mesto u njemu.... Gosti Studija znanja u prvom delu emisije su teolog Rastko Jović, koji će nam govoriti zašto je važno za hrišćanske vernike da prihvate telesno vaskrsnuće Isusa Hrista, i islamolog Ivan Ejub Kostić sa kojim će biti više reči o značaju meseca Ramazana za islamske vernike. Koje su se nove protestantske zajednice pojavile na našim prostorima u 19. i 20. veku i koje promene su one donele, otkriva nam Aleksandra Đurić Milovanović sa Balkanološkog instituta SANU. U drugom delu emisije sa vrhovnim rabinom Jevrejske zajednice u Srbiji, Isakom Asielom, razgovaramo o značaju i obeležavanju Pashe, ali i o jevrejskom pravnom zakonu – Halahi. Šta činjenica da je Isus rođen u jevrejskom kulturnom okruženju znači za hrišćansku teologiju i hrišćansko - jevrejske odnose, objašnjava nam sveštenik Beogradske nadbiskupije Andrej Đuriček. O budizmu, neeteističkoj religiji, koja ima oko 400 miliona sledbenika u svetu, razgovaramo sa Vasilijem Bojanićem koji dolazi iz Teravada budističke zajednice u Srbiji. Muzički gosti ove nedelje su Duo Rošer - Radmila Vardalić i Dejan Rokvić, koji će nam izvesti numere: Naša Srbija“, Jovano Jovanke“ i Ajde Jano“. U prilozima naših novinara videćemo prikaz apsolutno dobrog, delimično hristolikog Kneza Miškina iz romana Idiot“ Fjodora Mihajloviča Dostojevskog, zatim koje su odgovore filmovi davali na pitanje iz stiha čuvene rok pesme: Šta bi bilo da je Bog samo jedan od nas?“, kao i kako jedna mlada blogerka posećuje verske objekte i na malo pogrešan način iskazuje svoje oduševljenje.
23:30
Rezervati prirode, parkovi za prirodu i ljude: Kikinda grad sova
Zbog specifičnog položaja, ovo mesto je postalo najvažnije zimovalište sova utina u svetskim razmerama. U centru grada, u parkovima, sove preko dana spavaju, a noću, na okolnim poljima love.... Kikinda je ostala verna glini, posetili smo i novootvorenu galeriju kolonije monumentalne skulpture TERA, a vredelo je posetiti i gradski muzej koji čuva vrednu etnološku zbirku koja pokazuje kako se nekada živelo u prestonici sova..
00:00
Pola veka animacije u Srbiji 8. epizoda (R)
00:31
Vreme kroz vekove: Vreme i prostor, međukulturni opažaji (R)
01:00
Svetski: lekcija 2 Mišević (R)
01:09
Staro srpsko pisano nasleđe: Rukopisi iz Slovačke (R)
01:36
Eko perspektive: Vinča novi život (R)
02:01
Moja draga prijateljica nauka : Profesionalna karijera (R)
02:30
Eko avantura: 9. epizoda (R)
03:00
Čas anatomije: Profesija pisac (R)
03:50
Hemija za sve: Bakar i kalaj u umetnosti (R)
04:00
Na skriveno te vodim mesto Aleksandar Šoštar (R)
04:30
Studio znanja: Stubovi vere (R)