Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 2
06:27
Slagalica, kviz
06:50
Datum
06:56
Verski kalendar
07:04
Eko karavan
07:34
Čik pogodi
08:00
Barbi
08:05
Vodeni svet malih gupija
08:28
Buš bejbi svet
08:30
Majk vitez
08:42
Patrolne šape
09:04
Moj mali poni
09:25
Transformersi
09:45
Mali dnevnik
09:53
Klasici književnosti na filmu - Branko Ćopić. Koje dileme stoje pred Ahmedom Nurudinom, Banovićem Strahinjom, Leoneom Glembajem, učiteljem koji postavlja Hamleta u Mrduši Donjoj, Gospođom Dalovej? Koji tonovi odjekuju Gluvim barutom, a koje se niti pletu Zlatnim runom. U ovoj epizodi ciklusa Klasici književnosti na filmu pisac Vule Žurić, koji je nedavno obradovao publiku svojim romanom Republika Ćopić govori o svetu Ćopićevih dela. Autor serije: Valentina Delić Montažer: Ksenija Savićević.
10:20
Sve boje života
10:45
Povodom 13. februara - Svetskog dana radija. Prilozi za istoriju Radio Beograda - Đorđe Malavrazić je novinar, istraživač istorije radija i magistar političkih nauka. Piše eseje i rasprave iz istorije radija i estetike avangardne umetnosti za stručne zbornike i časopise. Dobitnik je 4 godišnje nagrade Radio Beograda za najbolje emisije. Posebno je značajna serija dokumentarnih radio emisija na Drugom programu Radio Beograda Govori da bih te video čiju je nit i smisao Malavrazić utemeljio 1982. godine. Serija traje i danas. Đorđe Malavrazić je jednako značajna ličnost i po svojoj istrajnosti da Drugi program Radio Beograda, čiji je urednik bio od 1987. do 1992. godine kada je smenjen, i od 2000. do nedavnog odlaska u penziju, zaštiti od bilo kakve politizacije i pokušaja političkog revanšizma. Đorđe Malavrazić je kao retko ko na RTS-u u tome i uspeo. - iz obrazloženja prilikom dodele Nagrade za životno delo UNS-a, 2015. godine. Za današnji Trezor Đorđe Malavrazić govori o istorijskim datumima u razvoju Radio Beograda, stojeći na istorijskim  adresama (dve u Knez Mihailovoj, po jedna u Makedonskoj i Hilandarskoj) na kojima je Radio Beograd živeo od 1924. i živi i danas. Trezor ostaje dužan da sa Malavrazićem poseti još tri adrese: u ulici Kneza Miloša, Rakovici i Makišu. Besedu o Radio Beogradu, Malavrazić nastavlja u svojoj Redakciji glavnog i odgovornog urednika Radio Beograda 2. O programskom razvoju, o značajnim radijskim emisijama koje traju decenijama, o stvaraocima, o međunarodnim priznanjima. Pred kraj emisije Malavrazić sa više podataka govori o avangardnim i eksperimentalnim poduhvatima Radio Beograda, a naročito o nadaleko poznatoj Radionici zvuka, a budući da je tom delu kazivanja prisutan i reditelj Arsenije Jovanović, o više detalja i konkretnih primera govoriće se i drugom delu emisiji, koji je u pripremi. - Učesnici: istoričar Radio Beograda, novinar i urednik Đorđe Malavrazić, reditelj Arsenije Jovanović, sagovornik Bojana Andrić - Urednik istraživač Milena Jekić Šotra, snimatelj Tihomir Mitrović, asistenti Dalibor Stanković, Srđan Todorović; snimatelji zvuka Željko Kordić, Aleksandra Arnautović; mikroman Miljan Grubanović,  rasvetljivači  Zoran Nikolić, Žikica Nikolić; saradnik snimatelj Milena Marković, organizator Gordana Grdanović, grafička obrada Milena Marković, montažer Ljubomir Plavljanić, autor Bojana Andrić - Snimano 12. marta i 14. aprila 2015, premijerno emitovano 29.03.2018; Redakcija za istoriografiju.
11:45
Dnevnik jednog ludaka (opera)
12:42
Ja, mi i drugi
13:10
Dobro je, dobro je znati...
13:37
Mali dnevnik
13:43
S Tamarom u akciji
14:46
Afera, serija
15:44
Elementarno, serija
16:35
Sunce tuđeg neba, film
18:07
NALED je u februaru održao godišnju konferenciju o ekonomskim reformama na kojoj je predstavljena Siva knjiga za 2019. godinu. Za dve decenije njenog publikovanja naša ministarstva i druge institucije su u potpunosti ili delimično prihvatili 101 od ukupno 210 preporuka privredne i stručne javnosti. O unapređivanju uslova poslovanja i pojednostavljivanju birokratskih procedura govorila je predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, a u ime NALEDA Dejan Đokić. Proglašen je i reformator godine. Vlada Švedske izdvojila je dva miliona evra za unapređenje poslovne klime u Srbiji. Reč je o investicionim mapama koje bi trebalo da doprinesu povećanju domaćih i stranih investicija. Cilj je da se poboljšaju rezultati u oblasti ekonomije, da se smanji nezaposlenost i siromaštvo, kaže švedski ambasador u Srbiji Jan Lundin. Srpska ekonomija bila je na dodeli sertifikata polaznicama obuke ručnog tkanja, necanja i veza koje dolaze iz devet gradova i opština u Srbiji. Pitali smo ih otkud interesovanje za neke tradicionalne tehnike i veštine kao i kakvi su im planovi. Direktor Beogradske berze Siniša Krneta odgovara na naša pitanja u rubrici Tri pitanja za privrednike. Urednica emisije: Danka Milošević.
18:30
Lajmet
18:34
TV Mreža
19:00
Sportski oskari. Tako bi na najbolji način opisali šta su Laureus sportske nagrade. Od 2000. godine do danas, legende svetskog sporta glasaju za predložene kandidate u nameri da izaberu najboljeg sportistu i sportistkinju na planeti. U društvu Kilijana Mbapea, Luke Modrića, Lebrona Džejmsa, Luisa Hamiltona i Eliuda Kipčogea, nalazi se i Novak Đoković. I to potpuno zasluženo, imajući u vidu šta je sve uspeo da uradi nakon povratka sa pauze zbog povrede. Iako 2018. nije započela na najbolji mogući način, druga polovina godine bila je dovoljna da srpski as četvrti put dobije ovo prestižno priznanje. Na večnoj listi dobitnika Laureusove nagrade, Rodžer Federer je do sada pet puta biran za najboljeg, dok je Đoković sada deli drugo mesto sa Jamajčaninom Juseinom Boltom. Prenos svečane dodele nagrada u Monte Karlu počinje u 19 časova na našem Drugom programu.
21:30
Veliki srpski glumci: Danilo Bata Stojković. Treći naslov u okviru Dramskog ponedeljka u februaru koji pripada ciklusu Veliki srpski glumci: Danilo Bata Stojković, je televizijski film Sile u vazduhu iz 1989. godine. Film emitujemo 18. februara na programu RTS 2 sa početkom oko 21.00 čas, a snimljen je po scenariju Nebojše Romčevića i u režiji Slavenka Saletovića. Taksista Mile neprekidno se nalazi u procepu između dve žene, svoje smerne Mice i ljubavnice Kristine. Mile takođe neprekidno dolazi u sukob sa sinom tinejdžerom, strasnim navijačem svog fudbalskog kluba. Dolazi do neumitnog raspleta. Mile napušta Micu, ženi se Kristinom, ali i dalje prati Micine životne puteve. U tako zamršenim porodičnim odnosima, kojima se ne nazire razrešenje, ističu se crnohumorne replike kojima se situacija jednog muža i dve žene posmatra sa komične strane. Uloge tumače: Petar Božović, Danica Maksimović, Ružica Sokić, Danilo Bata Stojković, Olivera Marković, Petar Kralj, Zijah Sokolović, Dragan Mićanović. Urednik ciklusa: Marko Novaković Režija: Slavenko Saletović Scenario: Nebojša Romčević Direktor fotografije: Marius Toader Scenograf: Slobodan Rundo Kostimograf: Hajdana Bulajić Kompozitor: Saša Lokner.
23:05
Niotkuda, Katjin život se raspadne kad izgubi muža Nurija i malog sina Rokoa u bombaškom napadu. (In the Fade, 2017). Prijatelji i porodica joj pružaju neophodnu podršku i Katja nekako uspe da preživi sahranu. Ali zamorna potraga za počiniocima i razlozi ovog besmislenog zločina komplikuju Katjin bolan period žalosti, otvarajući nove rane i sumnje. Danilo, advokat i Nurijev najbolji prijatelj, zastupa Katju na suđenju protiv dvoje osumnjičenih: mladog para iz neonacističkog miljea. Suđenje dovodi Katju do granice pucanja, ali za nju jednostavno nema alterantive: ona želi pravdu. Uloge: Dijan Kruger, Denis Mosčito, Numan Akar... Režija: Fatih Akin.
00:50
Vikinzi, serija
01:35
Lajmet
01:40
Dafer Jusef kvartet
02:42
Trezor
03:42
Sunce tuđeg neba, film
06:16
Slagalica, kviz
06:39
Datum
06:44
Verski kalendar
06:53
Lajmet
07:00
Eko karavan
07:32
Šta bi bilo kad bi bilo
08:00
Barbi
08:05
Vodeni svet malih gupija
08:28
Buš bejbi svet
08:30
Majk vitez
08:41
Patrolne šape
09:04
Moj mali poni
09:25
Transformersi
09:45
Mali dnevnik
10:00
Znakopis
10:13
U jednoj pomalo netipičnoj porodici, koju čine baka, unuci Nađa i Vuk i Nađin stalno prisutni drug Miloš, pokazaće se da književni pojmovi nisu vezani samo za školu i časove. Na duhovit, zanimljiv način, kroz razne situacije i odnose članova porodice, biće objašnjeni termini poput epiteta, fantastike, ironije, groteske... Nesvesna koliko su ti pojmovi prisutni u njenom svakodnevnom životu, porodica ima jednu prednost - najmlađeg člana, Vuka, koji sa lakoćom uočava da su svakodnevna komunikacija i razne situacije preplavljeni metaforama, anegdotama, metonimijom, tokom svesti i raznim drugim pojmovima iz književne terminologije. Serija Književno blokče ima deset epizoda od po deset minuta, a svaka epizoda bavi se jednim pojmom. Namenjena je pre svega starijim osnovcima i srednjoškolcima, ali i najširem gledalištu. -->. Treća epizoda - Metafora. Da li je držanje dijete Sizifov posao, šta je čija Ahilova peta, zašto će Nađi pući glava... U ovoj epizodi Književnog blokčeta biće reči o metaforama - ali ne samo onim sa časova srpskog jezika i književnosti, već i metaforama koje se tokom dana razmene u raznim situacijama. I baka, i Nađa i Miloš koriste mnoštvo metafora u međusobnoj komunikaciji, a prvi koji će to primetiti biće, naravno, najmlađi među njima. Uloge tumače: Nada Blam (baka), Aleksa Kovačević (Vuk), Teodora Drljača (Nađa) i Igor Demirović (Miloš). Urednik serije: Tatjana Cvejić Reditelj: Igor Basorović Stručni tekst: Natalija Jovanović Scenario: Kristina Đuković Izvršni producent: Ana Todorov Direktor fotografije: Dragoslav Bojković Scenograf: Aleksandar Cvijanović Kostimograf: Aleksandra Aleksandrić Tonski snimatelj: Srđan Bajski Majstor svetla: Zoran Milošević Glavni organizator: Jelka Guk Vlatković Pomoćnik reditelja: Marko Rajić.
10:21
Priča o kafi
10:47
U spomen graditelja SC Tašmajdan Jovana Sretenovića, prvi deo. In memoriam Jovan Sretenović, graditelj i prvi direktor  SC Tašmadan (Mladenovac 29. jun 1925 - Beograd, 26. januar 2019). Kota 129, Naš Taš, prvi deo - Pre osam godina, snimanjem polaznika Umetničke radionice Studio u Majke Jevrosime br. 8 započeli smo ciklus Naše komšije i snimili smo već nekoliko adresa u bliskom okruženju Televizije Srbije, brojeći koracima rastojanja. Upoznavanjem, rastojanja su smanjena, a uzajamni odnosi postali čvršći. Danas, sa Jovanom Sretenovićem,  prvim direktorom Sportsko rekreativnog centra Tašmajdan  upoznajemo naše komšije na 119. koraku od kapije Proizvodno emisionog centra RTS-a u Aberdarevoj. Stadion Tašmajdan otvoren 24. januara 1954. a zatim se se smenjivala takmičenja u boksu, malom fudbalu, rukometu, košarci, odbojci. Na stadionu su se održavali i muzički koncerti, razne svečanosti i priredbe pa čak i pozorišne predstave. Ipak najpopularnije je bilo klizalište koje je bilo svakodnevno otvoreno za publiku, a tribine su bile uvek pune na čestim klizačkim takmičanjima i revijama, kao i na sve popularnijem hokeju. Zatim je, 1961. proradio i otvoreni bazen olimijskih razmera na kojem je održano Prvo svetsko takmičenje u plivanju, vaterpolu, umetničkom  plivanju i skokovima u vodu, a istovremeno je to bilo i kupalište koje je moglo da primi 4000 ljudi. Zatim je 1968. otvoren zatvoreni plivački bazen čiji se zid sav u staklu podizao u letnjim mesecima te stvarao jedinstven arhitektonski kompleks sa dva ogromna bazena i stadionom pored. Unutar zgrade sa bazenom nalazi se i rekreativni centar, sa manjim bazenom, teretanom, restoranom kao i hotelom sa 80 soba i 5 rezidencijalnih apartmana. O svemu tome govori nam Jovan Sretenović koji je tu od prvog dana izgradnje i direktor SRC Tašmajdan naredne dve decenije, a njegovo svedočenje u sva tri dela potkrepljeno je audio-vizuelnim zapisima iz bogate arhive Televizije Srbije. U prvom delu ovog triptiha u bašti kafane Šansa (ranije Poslednja šansa) sa pogledom na ceo kompleks SRC Tašmajdan Jovan Sretenović govori kako je postao graditelj i direktor, kako su se odvijale pripreme, kako se nabavlja građevinski materijal i tehnička oprema u siromašnim posleratnim godinama izgradnje, ko su arhitekte, projektanti, gradonačelnici, sportski radnici koji su učestvovali u izgradnji ovog jedinstvenog objekta. Jedinstven je pre svega po svom položaju u užem gradskom jezgru, okružen institucijama kao što su Narodna skupština, Dvor, Pošta, Univerzitetska biblioteka i dva fakulteta, Arhiv Srbije, Republički sejzmološki zavod... Jovan Sretenović imao je 29 godina kada je postavljen za direktora, a danas kada sve ovo priča kao juče da je bilo, ima 92 godine. Posle Tašmajdana, Jovan Sretenović bio je, do penzije, predsednik Turističkog saveza Beograda. - Učesnici: Jovan Sretenović, sagovornik Bojana Andrić - Snimatelj Dragan Radosavljević, asistent Dragan Barać, snimatelj zvuka Milan Đorđević, rasvetljivač Zoran Pantić, organizator Gordana Grdanović, urednik istraživač Milena Jekić Šotra, grafička obrada Milena Marković, montažer Ljubomir Plavljanić, autor Bojana Andrić - Snimano 19.10.2017, premijerno emitovano u Trezoru 05.11.2018; Redakcija za istoriografiju.
11:50
U maju 2018. održan je 7. Beogradski Šopen fest. Pijanista Eugen Inđić je nastupio u okviru festivala u dvorani Kolarčeve zadužbine. Inđić je rođeni Beograđanin koji od 1972. živi u Francuskoj. Pijanista je svetskog glasa i velikog ugleda. Na koncertu u okviru 7. Šopen festa izvodio je dela Šopena, Šumana, i Paderevskog.
12:42
Trag u prostoru
13:08
Mali dnevnik
13:13
Znanje imanje
14:16
Afera, serija
15:15
Sile u vazduhu, TV film
16:50
Vaterpolo - Evropa kup: Srbija - Rumunija, prenos
18:00
U ovonedeljnom izdanju emisije o saobraćaju i strategiji razvoja Koridori vodimo vas u Grdeličku klisuru gde je radove na izgradnji južnog kraka međunarodnog putnog koridorra 10 u Grdeličkoj klisuri obišao predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Predsednik je na Koridoru 10 prvo obišao takozvanu kosinu broj 2 u blizini Grdelice, gde se u avgustu prošle godine obrušio deo potpornog zida. Prošao je kroz najduži putni tunel u našoj zemlji, tunel Manajle, a obišao je i najviši i najduži most na Koridoru 10 - most Vrla koji se nalazi i na profilnoj fotografiji na nalogu Budućnost Srbije, što pokazuje koliko je taj most i sam Koridor važan kao deo međunarodne putne infrastrukture, u arhitektonskom smislu. Smatra se da je most Vrla simbol modernizacije i brzog razvoja Srbije. Na Koridoru 11 na deonici od Surčina do Obrenovca tokom čitave zime intenzivno se radilo na izgradnji mosta, koji će biti dug 1581 metar, omogućiće spajanje Koridora 10 i Koridora 11, preko obilaznice oko Beograda, na petlji Surčin. Most preko Save i ušća Kolubare, koji je jedan od važnijih objekata budućeg auto-puta od Surčina do Obrenovca, moći ćemo uskoro i pešice da pređemo. Ovaj, izuzetno značajan građevinski objekat, imaće glavni most i dve prilazne konstrukcije. Glavni most je dug 370 metara i projektovan je kao betonska konstrukcija na koju se nadovezuju prilazne konstrukcije od prednapregnutog betona. Severna prilazna konstrukcija duga je 416 metara, dok je južni prilaz, koji premošćava i reku Kolubaru, dug 797 metara. Glavni raspon iznad plovnog puta biće širok 175 metara i nalaziće se na oko 24,5 metara iznad vode. Na deonici auto-puta od Surčina do Obrenovca, koja će, u punom profilu sa četiri vozne i dve zaustavne trake, biti duga 17,6 kilometara, pored izgradnje mosta preko Save i Kolubare predviđena je i izgradnja sedam mostova, četiri nadvožnjaka i dve petlje - Surčin i Obrenovac. U zoni petlje Surčin nalaziće se i buduća čeona naplatna rampa preko koje će se obavljati uključenje na budući auto-put ka Čačku. JP Putevi Srbije pokrenulo je akciju smanjenja troškova energenata (električne i toplotne energije i gasa) kao i utroška vode za sve svoje objekte širom zemlje čime se znatno smanjuje potrošnja budžetskih sredstava građana Srbije. Ova akcija se bazira na sveobuhvatnoj digitalizaciji, shodno inicijativi Vlade Srbije, primenom najsavremenijih Wi-Fi uređaja koji onlajn prenose merenja i komande putem interneta. Ovom sofisticiranom akcijom JP Putevi Srbije želi da pomogne da naša zemlja uhvati korak sa četvrtom industrijskom revolucijom koja je već, zakoračila u čovečanstvo. Urednik emisije: Goran Maslar.
18:30
Nova epizoda serijala Zavodljiva televizija - Kreatori serija posvećena je televizijskim serijama Radoša Bajića. Mali-veliki ljudi iz šumadijskih sela, domaćinski duh i tradicija između tri Morave čine zavodljivi svet televizijskih serija i junaka Radoša Bajića. On je pesnik srpskog sela u kome vidi čovekoljublje, toplinu porodičnog kruga i vedar, optimistički duh žilavog srpskog seljaka. A, u vreme kada selo nestaje, u Bajićevim serijama i dalje tinjaju mala, topla seoska ognjišta. Glumac, scenarista, reditelj i producent, karijeru je započeo u vreme studentskih dana u ulogom Nedeljka Čabrinovića u režiji Veljka Bulajića 1975. godine. Svoj prvi dramski tekst monodramu Led odigrao je hiljadu puta u gradovima i selima Jugoslavije. Ostvario je više od stotinu uloga u dramama, filmovima i televizijskim serijama. Sarađivao je sa najznačajnim rediteljima kao što: Veljko Bulajić, Živojin Pavlović, Živko Nikolić, Hajrudin Krvavac, Aleksandar Đorđević, Zdravko Šotra, Lazić, Slavoljub Ravasi.. Najveću popularnost donela mu je serija Selo gori a baba se češlja, koja se smatra najgledanijom i najdužom srpskom televizijskom serijom. Njegova serija Ravna gora izazvala je burne reakcije u javnosti i samom autoru donela brojne probleme. O serijama Radoša Bajića govore: prof. dr Dragan Nikodijević, teoretičar kulture i medija, dr Predrag Marković, istoričar i Momir Bradić, glumac. Urednik Lidija Božić, dramaturg Kristina Đuković, direktori fotografije Jovan Marinković i Vladimir Marković, snimatelj Vladimir Marinković, asistent snimatelja Branimir Marinković, montažer Milan Radičević, realizator Sanja Redžić.
19:03
Lajmet
19:15
Posle serija monumentalnih depografija koje je izvodio širom sveta, jedna od najznačajnijih figura jugoslovenske likovne scene 80-ih, Jusuf Hadžifejzović, pre nekoliko godina otvara svoju Prodavnicu praznina. On nudi vlasništvo nad prazninama, markirane praznine, dekorisane, ali i materijalizovane praznine - koje izvodi kao odlivke u gipsu ili bronzi. krštajući jezik umetnosti i ekonomije i tržišta, Hadžifejzović govori o praznini i ispraznosti savremenog potrošačkog sveta. O tome piše i Miljenko Jergović. I tako, pod kontrolom umetnika i u skladu sa načelima slobodnog tržišta, raste svet praznine. Nemoguće je govoriti o onome čega nema. Ali praznine ima. Ima nemanje... Jusufovo markiranje i dekoriranje praznine umetnost je budućnosti. U februarskom izdanju Art zone, Jusuf Hadžifejzović, koji danas živi na relaciji Sarajevo, Antverpen, Južna Koreja, govori o svojoj Prodavnici praznina, ali i celokupnom stvaralaštvu - druženju sa Nam Džun Paikom tokom studija u Diseldorfu, depografijama, koje je radio od početka 80-ih godina 20. veka, projektu Jugoslovenskih dokumenata, koji je obeležio jugoslovensku umetničku scenu druge polovine 80-ih, i mnogim drugim umetničkim zahvatima, uključujući osnivanje Galerije Čarlama depo u sarajevskoj Skenderiji. Urednik i scenarista: Danijela Purešević Reditelj: Marko Šotra.
19:40
TV feljton: Veselin Marković
20:10
Kina, kineski dokumentarni film
21:00
Elementarno, serija
21:48
Svet budućnosti
22:35
Plima, serija
23:24
Exit 2018: Zigi Marli
00:55
Lajmet
01:03
Trezor
02:03
Vaterpolo - Evropa kup: Srbija - Rumunija, r.
03:03
Svet budućnosti
03:45
Znanje imanje
06:15
Slagalica, kviz
06:39
Datum
06:44
Verski kalendar
06:54
Lajmet
07:00
Eko karavan
07:30
Šta bi bilo kad bi bilo
08:00
Barbi
08:05
Vodeni svet malih gupija
08:28
Buš bejbi svet
08:30
Majk vitez
08:41
Patrolne šape
09:04
Moj mali poni
09:25
Transformersi
09:47
Mali dnevnik
10:00
U trećoj epizodi, Višnja i Arsa pokazaće kako bi u njihovom tumačenju izgledao susret Dantea i Vergilija i nastanak Božanstvene komedije. Biće reči o tome - da li je čitaocu neophodan vodič kroz svet literature, šta znači reč lektira i zbog čega su učenicima često odbojne knjige predviđene lektirom. Da li je knjiga odbojna zato što je vezana za obavezu, koje su knjige prilagođene tinejdžerskom uzrastu, a koje nisu, da li knjiga predviđena lektirom može biti omiljena - odgovoriće grupa srednjoškolaca. Urednik: Tatjana Cvejić.
10:25
Nauka 2018.
10:50
U spomen graditelja SC Tašmajdan Jovana Sretenovića, drugi deo i Sećanje na Feliksa Pašića. In memoriam Jovan Sretenović, graditelj i prvi direktor  SC Tašmadan (Mladenovac 29. jun 1925 - Beograd, 26. januar 2019). U vodama Panonskog mora, Naš Taš, drugi deo  - drugi razgovor sa Jovom Sretenovićem snimljen je posle nekoliko dana, ovog puta u šetnji po stadionu, tribinama, od glavnog do bočnog ulaza prema Aberdarevoj ulici, a razgovor se odnosi na specifičnosti građenja klizlišta, pravljenja veštačkog leda, o prvobitnom planiranju izgradnje hotela u sklopu stadiona u delu između Pete beogradske gimnazije i Tašmajdana, o dobrosusedskim odnosima sa Televizijom Beograd, o događajima na stadionu i plivalištu, o poznatim muzičkim i sportskim zvezdama koja su nastupale ovde, a sve je to, dabome potkrepljeno kraćim i dužim zapisima iz televizijske arhive. - Učesnici: Jovan Sretenović, sagovornik Bojana Andrić - snimatelj Dušan Živković, asistent Saša Todorović, snimatelj zvuka Miroslav Gojković, mikroman Nikola Mišić, rasvetljivač Mile Ilić, organizator Gordana Grdanović, urednik istraživač Milena Jekić Šotra, grafička obrada Milena Marković, montažer Ljubomir Plavljanić, autor Bojana Andrić - Snimano 26.10.2017, premijerno emitovano u Trezoru 06.11.2018; Redakcija za istoriografiju. Feliks Pašić, novinar, publicista, prevodilac TV autor (Split, 19. 02. 1939 - Beograd, 31. 07. 2010). Osamdeset godina Feliksa Pašića - Novinarski vek je proveo u Borbi (1960-1975), Radio Beogradu (1975, 1976) i Televiziji Beograd (1976-2000). Za Televiziju Beograd snimio je oko 150 dokumentarnih emisija u dve autorske serije Nešto između i Međutim. Bio je stalni pozorišni kritičar Borbe, Večernjih novosti, Radio Beograda, Dnevnog telegrafa i Teatrona. Objavio je više knjiga, autor je i nekoliko monografija, koautorski je sarađivao u monografijama o velikanima našeg glumišta, preveo je sa francuskog Ogled o neposrednim činjenicama svesti Anrija Bergsona. Dobitnik je godišnje nagrade Radio Beograda (1975), nagrade Svetozar Marković (1979), nagrade Arman Lanu (Međunarodni televizijski festival u Monte Karlu, 1985), Sterijine nagrade za pozorišnu kritiku (1983, 1992) i Sterijine nagrade za naročite zasluge na unapređenju pozorišne umetnosti i kulture (2006). Spomen plaketu grada Beograda dobio je 1974. godine. Koga bole zvezde - Repriza iz autorskog ciklusa TV kritičari Branke Krilović, koja je publicistu, kritičara i TV autora Feliksa Pašića, predstavlja ovim rečima Reč o najšarmantnijoj personi novinarskog i pozorišnog establišmenta. Spreman i talentovan za više medija, najviše je čini se ostavio u televiziji, u kojoj je od 1976. godine. Dokumentarni serijal Međutim, portreti srpskih glumaca, emisija Ovidije iz Graba (nagrađen u Monte Karlu 1985), kaljenje kulturnog novinarstva u emisiji Petkom u 22 kod Zore Korać... Ko bi rekao da će se kao dokumentarista u jednom trenutku samoukinuti. Sada je aktivni slobodnjak čija se TV kritika čita pažljivo i sa strepnjom. Umesto ocena daje zvezde, ali i to zna da boli.'' U dodatku, slede dva primera iz tzv autorskog trećeg Dnevnika, koji Pašić izdvaja iz vremena kreativnog novinarstva (između 1981. i 1986). Za današnje prikazivanje izdvojili smo dva primera iz Trećeg dnevnika urednika Nenada Ristića. - Snimano 19.06.2004, premijerno emitovano 20.07.2004, reprizirano 13.07.2006, 12.04.2016; Redakcija za istoriografiju. U legatu - Udruženje za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat u okviru kog su otvoreni Muzej srpske književnosti i Muzej knjige i putovanja preuzeo je Legat Feliksa i Zorice Pašić, poklon kćerke Jelene i sina Damjana Pašića. Legat sadrži više od hiljadu publikacija iz porodične biblioteke, važan deo arhivske građe, kao i deo nameštaja iz porodičnog stana ovo dvoje velikana srpske i jugoslovenske kulture. Legat je otvoren krajem 2018, a ekipa Trezora posetila je Feliksovu spomen sobu februara ove godine zajedno sa tri reditelja Žarkom Dragojevićem, Brankom Kičićem i Vladimirom Momčilovićem, koju nam je predstavio direktor Muzeja Viktor Lazić. Ovo je samo kratak deo sa tog snimanja. - Snimano 13.02.2019, premijerno emitovanje; Redakcija za istoriografiju.
11:50
U maju 2018. održan je 7. Beogradski Šopen fest. Pijanista Eugen Inđić je nastupio u okviru festivala u dvorani Kolarčeve zadužbine. Inđić je rođeni Beograđanin koji od 1972. živi u Francuskoj. Pijanista je svetskog glasa i velikog ugleda. Na koncertu u okviru 7. Šopen festa izvodio je dela Šopena, Šumana, i Paderevskog.
12:45
33 odgovora
13:15
Mali dnevnik
13:20
Potera, kviz
14:15
Afera, serija
15:15
Elementarno, serija
16:00
Dečak i violina, film
17:20
U svetu
17:50
Pohod brigadira Ristića
18:50
Lajmet
19:00
Dokumentarac o fudbalskom klubu Barselona. (Barca Dreams, 2015). Film pokazuje kako se na pravi način neguju vrhunske vrednosti u sportu. Reditelj je uspeo da eruptivni izliv emocija pripadnosti klubu usmeri u civilizacijski domet stvaranja jednog od najboljih klubova na svetu. Režija: Žordi Lompart.
21:00
Elementarno, serija
21:45
Kulturni centar istražuje da li je naša kulturna baština živ ili mrtav kapital i da li posvećujemo dovoljno pažnje negovanju našeg kulturnog nasleđa. Ako se društvo ne brine o baštini, ona ostaje u talogu istorije, i postaje znak društvenog poraza. Ako društvo, sa druge strane, radi na njenom čuvanju i oživljavanju, njene vrednosti se mogu napipati i u budućnosti. O ovim pitanjima u emisiji raspravljaju Marko Grković, arheolog i direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Kragujevcu, Višnja Kisić, istoričarka umetnosti i generalna sekretarka organizacije Europa Nostra Srbija, Dejan Miljković i Branko Pavić, redovni profesori na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, Milisav Savić, pisac i glavni urednik i direktor Prosvete 1982-2004, Dragan Milenković, generalni direktor Prosvete, Nebojša Bradić, glavni i odgovorni urednik KUP-a RTS i Radoslav Zelenović, nekadašnji direktor Jugoslovenske Kinoteke. U emisiji će biti reči i o premijerama predstava Tartif Igora Vuka Torbice u Narodnom pozorištu u Somboru i Autentična svedočenja: 1968 Ane Miljanić u Centru za kulturnu dekontaminaciju, zatim o događaju Feminističko vaspitavanje na sav glas u Krokodilovom centru, izložbi Znakovi albanskog umetnika Fatluma Dočija u Kulturnom centru Beograda, muzičkom rekreiranju, kao i o predstojećem FEST-u. Rubrika Fenomen je posvećena flamenku, a Jubilej osamdesetogodišnjici od smrti Sigmunda Frojda. Na Tanku liniju staje slovenačka pevačica Anja Rupel koja je bila gošća Beograda. Centralni gost emisije je pozorišni reditelj Andraš Urban. Glavni i odgovorni urednik Kulturno-umetničkog programa: Nebojša Bradić Kreativni direktor: Boris Miljković Urednik serijala: Danijela Purešević Urednik emisije: Ana Tasić Reditelj: Ivan Bukvić Montažer: Goran Mijić Autori rubrika: Dragana Pantić, Jasmina Vrbavac, Ana Tasić, Aleksandar S. Janković, Jasmina Mijić, Hristina Vasilijević Novinar: Jelena Videnović Voditelj: Željko Maksimović.
22:45
Emisija Bunt i ove nedelje vas vodi na mnogobrojna dešavanja, koja će se održati u predstojećim danima. Posebnu pažnju vam skrećemo na prvo izdanje Hali Gali - događaj, festivalskog tipa koji će se održati 23. februara u Drugstore-u. Ovaj događaj donosi lični pristup sceni i predtsavlja vid borbe bendova mlađe generacije da osvoje nove prostore i publiku. U klubu Drugstore postojaće nekoliko bina, postavljenih u različitim prostorijama, odnosno sobama. U sobi Noćne more nastupiće: Eva Ras, Limbo Lighting, Nike Eyes, Palms Voice, Genomelectronics, Bleach, Andria i Aaska. U Crnoj sobi nastupiće Buč Kesidi, sv. Pseta i Dogs in Kavala, a u Novoj sobi Gazarpazorp, Sitzpinker i Vizelj. Tim povodom, gost ovonedeljnog Bunt Retroaktiva je jedan od inicijatora i organizatora događaja, basista grupe Vizelj - Aleksa Nedić. Istog dana u Domu omladine, irski pank sastav iz Beograda - Cassidy Brewery, koncertom će proslaviti deset godina rada i postojanja na sceni. Bend iza sebe ima jedan album, koji su izdali za Menart izdavačku kuću, a za Bunt otkrivaju zanimljivosti u vezi priprema za sledeći album. Za subotu, 23. februara, Blender je pripremio spektakularnu žurku, za koju je zadužena velika svetska zvezda elektornske scene - Hot Since 82. Među domaćom podrškom naći će se i Andrija Antić, poznatiji kao Andrew Meller - ime koje postaje sve popularnije u celom svetu. Njegove trake su puštali Carl Cox, Nicole, Moudaber, Paco Osune, Nakadie. Pored njega, kao domaća podrška na velikoj žurci, nastupiće i Wise D & Kobe Ido. Sarajevska grupa Činčila uveliko radi na drugom albumu, koji planiraju da objave sredinom godine za izdavačku kuću Lampshade Media. Drugi album su najavili singlom Egomanijak, a nedavno su objavili i drugi spot za pesmu Marš na mars. Njihovu posetu Beogradu smo iskoristi za druženje i zanimljive priče, koje vam donosimo u večerašnjem izdanju Bunta. Predstavljamo vam i novi muzički projekat KJTB, iza kojeg stoji Ranko Stanojević. KJTB počinje da živi kao streetwear izraz krajem 2014. godine, da bi se uskoro pretočio i u muzički koncept, kojim Ranko želi sceni da ponudi nešto drugačije. Nedavno je objavio spot za pesmu Draga, draga, koji je sniman na jugu Italije i Malti. Zajedno biramo hit februara na Top listi Bunt - pogledajte kako su vaši glasovi uticali na stanje liste. Autor: Branka Glavonjić Novinarka: Katarina Vujović Reditelj: Jovan Bačkulja.
23:15
Plima, serija
00:05
Lajmet
00:10
Riblja čorba: Čorba se čuje i bez struje
01:05
Trezor
02:05
Fudbal - LŠ: Atletiko Madrid - Juventus, snimak
03:55
Eko karavan
04:25
Riblja čorba: Čorba se čuje i bez struje