Slovenske TV

Podnaslovljene TV

Lokalne TV

EX YU TV

Angleške TV

Nemške TV

Italijanske TV

Ostale TV

RTS 2
06:24
Slagalica, kviz
06:47
Datum
06:53
Verski kalendar
07:03
Lajmet
07:09
Odgonetanje: Kvallitetno obrazovanje za sve
07:32
Kocka, kocka, kockica
08:00
Pepa prase, crtani film 70.
08:05
Super krila, crtani film
08:28
Majk vitez
08:40
Anđelina balerina
08:53
Svetlucava i sjajna
09:20
Mia i ja
09:38
Bejblejd
10:00
Mali dnevnik
10:05
Znakopis
10:07
Mali dnevnik
10:30
U ranoj mladosti bio je jedan od sledbenika ideja Svetozara Markovića. Posle ugušenja Timočke bune 1883, iz glavnog odbora Radikalne stranke uspeo je da se spase samo Nikola Pašić. Utočište je potražio u susednoj Bugarskoj. Po povratku iz emigracije 1899. biće burno dočekan od oduševljenog naroda i ubrzo dobiti visoku državničku funkciju. Kao predsednik vlade i vođa radikala, izgubio je nadu da će se ostvariti njegov ideal o federalnom rešenju makedonskog pitanja. Srbija bi morala da se bori za crkveni i teritorijalni uticaj ne samo protiv Bugara i Grka, nego i protiv Turaka i Albanaca. Kada su saveznici predali Srbiji ultimatum o ustupanju cele istočne Makedonije Bugarskoj, izjavio je da bi za Srbiju bilo bolje da „podlegne neprijatelju časno, nego da, ustupanjem svojih teritorija, stvarno učini samoubistvo. Pomogao je kraljevima Aleksandru i Petru da unište vojnu kontraobaveštajnu službu Ujedinjenje ili smrt, poznatiju kao „Crna ruka. Ta organizacija nastojala je da, posle Prvog svetskog rata, nacionaliste u Hrvatskoj onemogući da stvore ustaški pokret. Kad je Crna ruka nestala, Pašić više nije bio bitan po kralja Aleksandra. Smenio ga je i poverio mu da bude šef delegacije Kraljevine SHS na Mirovnoj konferenciji u Versaju. Podneo je ostavku, kada mu je sin Rade optužen za korupciju. Osiljeni vladar izvikao se na ostarelog i bolesnog Pašića, što je indirektno prouzrokovalo i njegovu smrt. Urednik i scenarista Momir Karanović, a reditelj Ivan Popović.
10:56
Povjest srca - nastavak razgovora sa književnikom Miljenkom Jergovićem koji je od rođenja živeo u Sarajevu, a od 1993. živi u Zagrebu. Govori se i dalje samo o televiziji, o programu  crno/belom kao i onom u koloru, o strategiji zaboravljanja, o falsifikatu vremena i falsifikatu sećanja, o upotrebi istorije, o generaciji Jergovićevoj i generaciji njegovih roditelja kojoj pripada i urednik Trezora... a pred kraj razgovora Jergović upoznaje osobu čije ime pamti sa odjavnih špica beogradskih emisije od kako pamti i same televizijske emisije. - Učesnici: književnik Miljenko Jergović, kamerman Dmitar Četnik, sagovornik Bojana Andrić. - Urednik istraživač Vesna Došen, snimatelj Dragan Stanojković, snimatelj zvuka Milan Đorđević, mikroman Gordan Jović, rasvetljivač Mladen Perić, saradnik-snimatelj Milena Jekić, organizator Gordana Grdanović, montažeri Aleksandar Andrijevski, Vladimir Krstić; autor Bojana Andrić. - Snimano 24.12.2011, premijerno emitovano 08.05.2012; Redakcija za istoriografiju. Pokloni gostima, odlomci - Dvogled (1977) Dragana Babića u kojem se pokazuju zaboravljene dečje igre; - deo snimka direktnog prenosa koncerta Šarla Aznavura u Beogradu 1969. sa prepoznavanjem lica iz publike; - snimak boks meča Parlov - Kariljo i komentara Dragana Nikitovića, kada je Mate Parlov osvojio Zlatnu medalju na Olimijskim igrama u Minhenu, 1972. - Pripremili Vesna Došen, Branislava Teodosić, Ivan Jevtić, Vladimir Krstić, Bojana Andrić. - Proizvedeno 2012, Redakcija za istoriografiju.
11:57
Beogradska filharmonija: Brunker - simfonija br.6
13:01
Znakopis
13:19
Velikani: Nikola Pašić
14:48
Rej Donovan, serija
15:44
Ciklus - Kraj Velikog rata: Rekovalescenti
17:05
Tajna manastirske rakije, film
18:55
Lajmet
19:00
Polazeći od toga da onaj ko poseduje znanje menja svet i upravlja njime, sačuvan je nakon bombi i ratnih godina Univerzitet u Prištini. Sada već skoro 20 godina sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici. Univerzitet u Prištini baštini tradiciju dugu gotovo pet decenija. Osnovan je 18. novembra 1969. godine i u njegov sastav ušli su fakulteti čije je sedište već bilo u Prištini, a kasnije su priključeni i drugi fakulteti i više škole sa ovog prostora. Nastava se odvijala na srpskom i albanskom jeziku sve do školske 1991/92. godine. Tada se nastava na albanskom izdvojila iz okvira Univerziteta i počeli su da postoje kao dva paralelna obrazovna sistema. Tokom bombardovanja je 16.000 studenata, koji su nastavu slušali na srpskom jeziku i 1.500 zaposlenih na Univerzitetu - morali su da napuste Prištinu i nikada im nije omogućen povratak. Nakon godina nomadskog života u više mesta centralne Srbije, Univerzitet je pronašao privremeno sedište u Kosovskoj Mitrovici i tako je do danas. U susret jubileju, 50-oj godišnjici ovog Univerziteta, sumiraju se rezultati i planiraju investicije. Razloga za ponos je mnogo. Nastava se obavlja na deset fakulteta, studira oko 10.000 studenata i zaposleno je više od 1.000 nastavnika, saradnika i administrativnih radnika. Nedostatak adekvatnog prostora za nastavu je najveći problem, koji se etapno rešava. Tokom školske godine u Kosovskoj Mitrovici smešteno je oko 5.000 studenata, pa grad s razlogom ima i drugo ime - „grad mladih. Autorka i urednica emisije: Tatjana Manojlović. Snimatelj: Aleksandar Agbaba. Montažer: Goran Aćanski. Reditelj: Bojan Vorkapić.
19:35
Norveški pisac Ju Nesbe kaže da ideje za svoje priče smišlja dok se penje – u modernom rečniku to nazivaju klajming – tako da je deo svog izuzetno kratkog boravka u Beogradu iskoristio za mini planinarenje po zidinama nekadašnje letnje scene Topčider. Posle toga, otišao je na potpisivanje svojih romana gde je čekala reka čitalaca - od SKC-a do Nemanjine ulice. I tu je Nesbe premašio sopstveni rekord: potpisavao je 15 knjiga u minutu. Inače, autora koga s pravom nazivaju „kraljem skandinavskog trilera, čita preko 40 miliona ljudi širom planete, što je 10 puta više od broja stanovnika njegove rodne Norveške. Prvu knjigu Čovek šišmiš je objavio 1997. godine, i bio je to početak krimi serijala o Hariju Huleu. Usledilo je još 10 knjiga o neobičnom detektivu koji je svoje vrline uspešno uposlio u borbi sa sopstvenim i tuđim porocima. Nesbe piše i krimi romane u kojima tamne kutke duše ne razotkiva Hari Hule već čitava galerija junaka i antijunaka; najnoviji takav roman u nizu je Magbet - priča o osveti, ljubavi  i krivici, Nesbeovim opsesivnim temama, koji je nedavno promovisao u Beogradu. Urednik Neda Valčić Lazović. Reditelj Ivana Stivens.
20:08
Kina: , Život uz reku Mekong - Tradicija izrade rukotvorina,kineski dokumentarni film 66.
21:00
Elementarno 3, serija
21:45
Svet budućnosti; strana obrazovna serija
22:38
Četiri godišnja doba u Havani, serija
23:37
Big bend RTS i Hajnc fon Herman
00:38
Lajmet
00:48
Trezor
01:47
Tajna manastirske rakije, film
03:25
Znanje imanje
04:20
Big bend RTS i Hajnc fon Herman
06:20
Slagalica, kviz
06:42
Datum
06:47
Verski kalendar
06:57
Lajmet
07:03
Odgonetanje: Biznis inkubator
07:30
Kocka, kocka, kockica
08:00
Pepa prase
08:05
Super krila
08:17
Benovo i Holino malo kraljevstvo
08:28
Majk vitez
08:40
Anđelina balerina
08:53
Svetlucava i sjajna 2
09:15
Mia i ja 2
09:38
Bejblejd
10:00
Mali dnevnik
10:05
Sutra sam ja
10:30
Staro srpsko pisano nasleđe: Stojan Novaković, polihistor i vizionar
11:00
Trezor
12:00
46. Bemus: Ruski akademskii hor Glinka
13:00
Sutra sam ja
13:25
Opšteobrazovni program
13:50
Mali dnevnik
14:00
Potera, kviz
15:00
Rej Donovan, serija
15:55
Elementarno 3, serija
16:40
Kako je propao rokenrol, film
18:50
U svetu
18:55
Arhitektura danas: Brutalizam
19:25
Nomen est omen, dokumentarni program
20:00
Prva epizoda dokumentarno-igranog serijala Narodno pozorište u dest činova- Prolog istražuje same početke nastajanja ovog pozoršta, otkrivajući priče o ljudima koji su postavili temelje nacionale teatrske institucije. Od predstava igranih u beogradskim kafana do Velike scene, put je bio dugačak i pun izazova i prepreka. Knez Mihajlo (Aleksandar Đurica), vođen idejom da se kroz kulturu narod može potpuno oslobiti i ući u novo doba, podržao je izgradnju Narodnog pozorišta, iako njegovo otvaranje nije dočekao. U svom istraživačkom procesu, Narator (Nebojša Dugalić) će se susresti sa prvim upravnikom Narodnog pozorišta- Jovanom Đorđevićem (Igor Đorđević), koji će mu otkriti sa kakvim se problemima susretao pokušavajući da organizuje teatar, okupi ansambl i formira repertoar. autor serijala: NEBOJŠA BRADIĆ. scenaristkinja: TAMARA BARAČKOV. izvršni producent: ALEKSANDAR JANKOVIĆ. producent:NEVENA STANOJLOVIĆ. reditelj: MIŠKO MILOJEVIĆ. scenograf: MIROSLAVA ANDREJEVIĆ. kostimograf: IRINA MITRINOVIĆ. direktor fotografije: MILAN GRBIĆ. kompozitor: BOŽIDAR OBRADINOVIĆ. montažer: TIHOMIR DUKIĆ.
20:30
U sredu, 21. novembra u 20.30č. na Drugom programu RTS-a počinje emitovanje dokumentarnog serijala od 10 epizoda - „Teslin Narod“. Prva epizoda donosi priču o Volteru Bogdaniću, novinaru Njujork tajmsa, trostrukom dobitniku Pulicerove nagrade. Volt potiče iz stare srpske kolonije u Čikagu. Studirao je novinarstvo i politiku na Univerzitetu Viskonsin, a profesionalno se novinarstvom počeo baviti 1973. godine. Prvu Pulicerovu nagradu dobio je 1988. godine kao reporter lista Wall Street Journal za istraživanja i seriju tekstova o ilegalnim medicinskim laboratorijama u Americi, na osnovu kojih je napisao knjigu „Velika bela laž. Drugog Pulicera je osvojio 2005. godine za istraživanje nesrećnih slučajeva u američkoj željeznici, pod nazivom „Smrt pod vagonima, a treću Pulicerovu nagradu, 2008. godine za istraživački tekst o otrovnim kineskim proizvodima na američkom tržištu.Serijal predstavlja nesvakidašnje putovanje kroz prošlost i sadašnjost jednog naroda, od iskrcavanja prvog Srbina na američko tlo pre više od 200 godina do današnjih dana. Kroz priče istaknutih Srba pored Nikole Tesle i Mihajla Pupina, upoznaćete i trostrukog dobitnika Pulicerove nagrade Volta Bogdanića, Gordanu Vunjak Novaković, jedinu ženu člana Njujorške Akademije nauka, srpske inženjere tvorce Apolo programa, legendarne Oskarovce Karla Maldena, Stiva Tešića, Pitera Bogdanovića i mnoge druge čije je ime utkano u istoriju. U filmu se može čuti priča o prvom Srbinu u Americi Džordžu Fišeru (Đorđu Šagiću) koga su spasili ribari po kojima je nazvan, a čije ime se nalazi u Livingstonovoj knjizi „100 znamenitih Amerikanaca, ali i zanimljivosti poput one da je čuvena Dži Aj Džo igračka napravljena po uzoru na jednog srpskog heroja Mihajla Pejića. Svi ovi ljudi ostavili su traga gradeći ne samo Sjedinjene Američke Države gde su delom živeli i radili, već su svoja imena ugradili u istoriju Srbije. Priča o njima nije samo priča o njihovom uspehu, to je i priča o celom našem narodu i njegovim potencijalima koja nadrasta lokalne ili nacionalne okvire. Teslin narod rađen je u produkciji Optimistic filma i RTS-a, na inicijativu Tesla Science Foundation iz Filadelfije, a serijal su podržali Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Ambasada SAD u Beogradu i Savet za kreativne industrije predsednice Vlade Ane Brnabić. Reditelj i producent je Željko Mirković, a u ulozi Nikole Tesle je Džek Dimić. U serijalu se pojavljuje preko 70 istaknutih Srba koji su svojim radom i distignućima obeležili Sjedinjene Američke Države.
21:00
Elementarno 3, serija
21:45
Kulturni centar
22:45
Bunt
23:15
Četiri godišnja doba u Havani, film
00:10
Lajmet
00:15
Koncert grupe Kerber
01:10
Trezor
02:10
Kako je propao rokenrol, film
03:50
Arhitektura danas: Brutalizam
04:20
Nomen est omen, dokumentarni program
04:50
Koncert grupe Kerber
06:28
Slagalica, kviz
06:49
Datum
06:56
Verski kalendar
07:06
Lajmet
07:12
Odgonetanje: Akutni moždani udar
07:38
Kocka,kocka, kockica
08:00
Pepa prase
08:05
Super krila
08:17
Benovo i Holino malo kraljevstvo
08:28
Majk vitez
08:40
Anđelina balerina
08:53
Svetlucava i sjajna
09:15
Mia i ja
09:38
Bejblejd
10:00
Mali dnevnik
10:05
Uprirodi se
10:13
Šarlo Vas vodi
10:30
Parkovi prirode: Kučaj - Beljanica
11:00
Trezor
12:00
Žil Apap i Meduoteran duo
13:00
Uprirodi se
13:10
Šarlo Vas vodi
13:25
Nauka 50: Seksualnost
13:50
Mali dnevnik
14:00
Tv lica:Beti Đorđević...kao sav normalan svet
15:00
Rej Donovan, serija
16:00
Elementarno, serija
16:45
Lov i ribolov
17:20
Lajmet
17:25
Odbojka(ž):PS, Ub - Spartak (Subotica), prenos
19:30
U njoj su se spojila dva sveta i takve priče su uvek posebne. Ima dva maternja jezika. Ne zna se da li više voli Srbiju ili Amazoniju! Kada je posle dužeg razmišljanja odlučila da napusti Beograd i nastavi život u dalekom Peruu, desilo se nešto što joj je promenilo plan.. Maja Todorović Iskjerdo je rođena Beograđanka. Živela je i školovala se u Srbiji, Španiji, na Kanarskim ostrvima i u Peruu.
20:00
150 godina od osnivanja Narodnog pozorišta, prenos svečane akademije
21:20
Elementarno, serija
22:05
Putovanje
23:40
Zlatni BEMUS
00:25
Lajmet
00:30
Trezor
01:30
Odbojka(ž):PS, Ub - Spartak (Subotica), r
03:00
Tv lica:Beti Đorđević...kao sav normalan svet
03:45
Parkovi prirode: Kučaj - Beljanica, r
04:15
Lov i ribolov
04:45
Žil Apap i Meduoteran duo